Srdjan Paunović

 

Branimir Džoni Štulić i grupa Azra

Fantom slobode koji se usudio da ide Ravno do dna. Ko je bio Branimir Džoni Štulić

Vrisak u noći moje generacije zvao se Branimir Džoni Štulić  i njegova grupa Azra. I sve što o njemu i danas čujem, izaziva iznova unutrašnji kovitlac proživljenog, prihvaćenog, potisnutog, zaboravljenog… Neki dan ga je stari as Peca Popović pustio da mu sklizne niz pero. Tekst prilažem u integralnoj verziji, uz zahvalnost obojici.

Vrisak generacije zvani Branimi Džoni Štulić

Najlepši su neočekivani pokloni. Iz čista mira sam, pred početak sezone za dopunsko obrazovanje, dobio 13 novih knjiga Džonija Štulića. Kao što nikad i ništa kod njega nije bilo obično i normalno, tako ni ova biblioteka (zvanično se očekuje tokom Sajma knjiga) nije tek normalno brdo papira od 34 santimetara i sedam kila! To su epohe, verovanja i ludosti, nenaučene lekcije iz istorije, neshvaćene pouke iz ratova, ogromno iskustvo civilizacije od prethrišćanske do postjugoslovenske koje Autor, sa holandske distance, vidi kao Balkansku rapsodiju užasa.

Bez obzira na to koliko bio neobični stranac i za policiju, i za boga i samog sebe, taj Lajavac odavno je moja privatna himna. U živote moje generacije ima tome tri decenije, zagazio je munjevito. Iz ružne stvarnosti usred vunenih vremena umeo je da ode kao pobednik. Ostavio nas je da proživimo tragediju krivog srastanja. Jednom je svratio da vidi kakve nas je nesreća napravila i vratio se u bolje društvo, u samoću Homera, Tukidita, Lao Cea, Sum Cea, Ksenofonta, Apolonija i Herodota. Smejali su mu se kad je ‘95. u Beogradu predstavljajući svoju verziju „Ilijade” rekao da ta knjiga znači njegov drugi početak. Mogu se kritičari podsmevati, kao što su i onda, ali on je petnaest godina u prevodilačkoj maniji stvarao knjige, dok smo mi gubili vreme, snove i živote pričama o politici, lopovima, patriotama…

U međuvremenu smo u njegovim pesmama tražili hrabrost za ispravljanje sopstvenih gluposti. Uz te strofe hodali zaboravljenim avenijama mladosti. Nesavršenim zvukom „Azre” pravdali svoje zdrobljene živote. Istovremeno, u velikom begu od sebe, Džoni je čuvao sve na jednom mestu i u komplikovanoj ličnosti. U dobrovoljnom izgnanstvu umeo je da ostari i izađe iz biografije u kojoj smo ga predugo čuvali kao sveca. Proleteo sam kroz tri knjige: „Azra” pesme, proširenu verziju „Smijurijada” i „Govorili su o Džoniju”. Ta trilogija koja se odnosi na njegovo delovanje u rokenrolu liči na složenost u kojoj možemo i danas tražiti razumevanje za tog demijurga.

Iza autoportreta pesnika, fudbalera, šahiste i gitariste izrasta svedočenje o vremenu i vršnjacima tog vremena. Džonijev melanž od prevodilaštva i prepeva, istorijskog do književnog, pesničkog do ispovednog, uzbudljiva je freska ličnog megalomanstva kao sudbe.

Da li simpatije za usamljenog borca za pravdu, propovednika koji rečima strelja zlo, anarhiste koji je stigao do sevdaha znače podilaženje? Možda. Jer ako Juga nije imala sreće, Džoni je ima. Zemlja je nestala, a na njenom zgarištu još živi mit o bitnom antiheroju. Gospodarima sile bivše Juge sudi se u Hagu, tu blizu u Utrehtu Džoni odavno sudi sam sebi. Mudrost je u prerušavanju starih rana, uči da krvarimo u potaji! Tom teškom krvlju Štulić ostavlja trag. Da li ga razumemo ili ne, drugo je pitanje.“

. . .

Branimir Džoni Štulić – kratka biografija

 

Branimir Džoni Štulić (rođen 12. aprila 1953. godine u Skoplju) je bio pevač i gitarista jugoslovenske rok grupe Azra iz Zagreba. Smatra se harizmatičnim i kontroverznim autorom i jednim od najvećih mističara jugoslovenske rok scene.

Gitaru je počeo da svira od prvog razreda gimnazije, a tokom 1970-ih sa akustičnom gitarom obilazi zagrebačke tulume i žurke, na kojima svira svoje i tuđe kompozicije. Jedno vreme studirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, ali je studije ubrzo napustio. Početkom 1970-ih osniva grupu Balkan sevdah bend s kojom svira sve od autorskih pesama, preko sevdalinki i narodnjaka, do Bitlsa (The Beatles). Nakon uticaja panka i novog talasa, Štulić je modifikovao svoj zvuk i neke stare akustične pesme preradio u električnoj varijanti. Godine 1977. formirao je novi bend po imenu grupa Azra.

Prvi album grupe Azre izašao je 1980. godine i smatra se jednim od najjačih debija u istoriji jugoslovenskog roka.^[1] Samostalno i sa grupom Azra, snimio je 16 muzičkih albuma, od kojih su mnogi prodati u tiražu većem od sto hiljada primeraka, s ukupnim brojem koji premašuje više od milion prodatih nosača zvuka. Od početka 1990-ih živi u Utrehtu, Holandija, i bavi se pisanjem i prevođenjem grčkih klasika.

. . .

Ravno do dna – ceo tekst pesme

 

RAVNO DO DNA

 

150 ruža i djelić tvog sna

Marširalo je sinoć bez prestanka

Dao sam svoj najbolji grad

Padali su uz put

Oznojeni šampioni

Ugašenih pogleda

 

 

Dolazim ti kao fantom slobode i zato

Pokaži što znaš

Dolazim ti kao fantom slobode da te vodim

Ravno do dna

 

Loše prikrivena želja, daleki cilj

Rutinsko svodjenje računa za majmunska lica

Provincijski bar sa pjesmom na kraju

Rasturala je noć

Zaspao sam nad otvorenom knjigom

Okovana svijest u zlatnom izdanju

 

 

Dolazim ti kao fantom slobode i zato

Pokaži što znaš

Dolazim ti kao fantom slobode da te vodim

Ravno do dna

 

 

A kad zaželiš da se vratiš pogledaj

Omamljena samoćom tvoja sjena

Na prozoru, u ogledalu, pred vratima

 

Vidio sam bijes tvrdih momaka

demonska igra odbačenih ljudi

tko je zauzeo mjesto u raju

poštenje ili vlast

tko je hvalio carevo ruho

patuljci sa naslovnih strana

 

Dolazim ti kao fantom slobode i zato

Pokaži što znaš

Dolazim ti kao fantom slobode da te vodim

Ravno do dna

. . .