Da li osećaji povredjuju organe?

TELO O OSEĆAJI – ORGANI I EMOCIJE

Kad srce „zaigra“ od emocija

Transformacija 5 elemenata i unutrašnji organi

Da li ste se nekad zapitali zašto vam se u besu „zacrveni lice a oči zakrvave“, ili, zašto vam srce „zaigra“ kad ste radosni, ili, zašto kad se uplašite postoji „realna opasnost“ da uradite nešto nekontrolisano i neprikladno – „od straha“? Očigledno da postoji neka veza izmedju osećanja i pojedinih organa vašeg tela, koja naročito dolazi do izražaja kad su ta osećanja iznenadna ili mnogo jača od uobičajenog intenziteta.

Na vezu izmedju „osećanja“ i „organa“ ukazala je u svojim učenjima kineska medicina ubrajajući „višak sedam osećanja“ u unutrašnji uzrok nastanka bolesti kod čoveka. „Višak sedam osećanja“, u koja spadaju radost, bes, tuga, melanholična meditacija, žalost, uplašenost i strah javlja se kod iznenadnog, prejakog ili predugog trajanja osećanja, koja su inače normalna i svojstvena čoveku. Taj višak može da izazove patološke promene u organizmu i dovede do poremećaja kretanja krvi, energetskih tokova i odnosa „JIN“ i „JANG“, što dovodi do poremećaja organa i njegove funkcije, odnosno bolesti.

Za podsećanje – osnovu drevne kineske medicine činilo je učenje o dva suprotna načela „JIN“ i „JANG“. To su dve suprotnosti svakog procesa ili pojave, dva suprotna načela, dva pola, dva antipoda. Njihovo medjusobno delovanje i smenjivanje obezbedjuje proces razvoja i cikličnost svake pojave. Medjusobno delujući i razvijajući se „JIN“ i „JANG“ radjaju najfinije energetske tokove – životnu energiju koju nazivaju „ČI“. Ta životna energija(„ČI“) je oko nas i unutar nas i stalno se menja sledeći prirodne zakone, kao što je smena dana i noći, godišnjih doba, mesečevih faza ili kretanja planeta. Po ovom učenju harmonija životne energije „ČI“ i ravnoteža „JIN“-„JANG“ su neophodni za dobro funkcionisanje svakog živog bića.

Prema kanonima kineske medicine uzroci pojave oboljenja mogu se podeliti na spoljašnje (klimatski faktori, infekcijski agensi, spoljašnje rane, ujedi insekata i životinja) i unutrašnje (neuravnoteženost sedam osećanja, nepravilna ishrana, premor, pojava patoloških tečnosti, zastoj energetskih tokova i krvi, preterana seksualna aktivnost).

Veza izmedju energije Či, organa i emocija

Zadržimo se kod neuravnoteženosti sedam osećanja.

Čovek ima pet organa koji pokreću pet „ČI“ i „nosioci“ su osećanja – srce-radosti, jetra-besa, slezina- žalosti, pluća-tuge, bubrezi-straha. Veza izmedju ovih organa i osećanja dodatno je povezana sa „ČI“ – kretanjem životne energije i krvlju, tako da svaka neuravnoteženost ovih osećanja ometa rad organa i u većoj ili manjoj meri ga povredjuje.

Srce je rezervoar „duha“, jetra je rezervoar krvi, slezina je odgovorna za „podizanje i spuštanje“ i izvor je radjanja „ČI“ i krvi, pluća sa svojom disajnom funkcijom utiču na aktivnost celog organizma i prema kineskoj medicini su koren „ČI“ energije organizma, a energija bubrega je osnova rasta, razvoja i reprodukcije.  Slobodan protok životne energije (kruženje) kroz meridijane ovih organa osnov je zdravlja svakog organizma. Taj protok u skladu sa dnevnim ritmom, prema učenjima kineske medicine, odvija se kroz „cevovode“  energije „ČI“, ali to nisu niti krvni sudovi  niti nervi. To su linije koje prolaze po celom telu čoveka i spajaju njegove različite delove, pretvarajući ga u ograničeno jedinstvo.

Kineska medicina – tačke organa na stopalima

Svako osećanje utiče na funkciju „ČI“:

– bes šalje „ČI“ na gore (otud i glavobolje, povraćanje krvi, crvenilo očiju)

– radost usporava „ČI“ (dolazi do poremećaja pažnje i koncentracije)

– žalost „rastvara“ „ČI“

– strah spušta „ČI“ i unosi nemir (lučenje zbog straha i dr.)

– meditacija „vezuje“ „ČI“ (izaziva zastoj).

Svaki od pomenutih organa zaslužuje pažnju, ali uzećemo samo primer jetre, kod koje se kod jakog besa „ČI“ penje na gore i izaziva neravnotežu izmedju jetre, slezine i želuca. Ovo je i važna osobenost sistema jetre, jer poremećaj njene funkcije može da promeni stanje svih drugih sistema u organizmu. Važnost pravilnog funkcionisanja jetre ne treba posebno isticati – ona jača funkcije organizma i zauzima vodeće mesto u obezbedjenju razmene materije. Jetra predstavlja „biohemijsku laboratoriju“ organizma, a kroz pravilnu razmenu materija doprinosi rastu i redovnom snabdevanju organizma. Jetra je skladište krvi  jer vrši funkciju očuvanja i regulisanja količine krvi, sistema zgrušavanja i izlučivanja biološki aktivnih materija.

Na kraju, savet je da se zaštitimo ili bar kontrolišemo „višak osećanja“, jer kako mogu da izazovu oboljenja odredjenih organa, tako mogu prikriveno da utiču i na funkcionisanje drugih sistema u organizmu. Emocionalno stanje bolesnika, odnosno učestalost ponašanja ili „način života“, mogu da ukažu na uzroke koji i posredno i neposredno utiču na oboleli organ. Lekovima ćemo sanirati urgentna stanja, ali u odredjenim slučajevima uticajem na „višak osećanja“ otklonićemo uzrok oboljenja, što i jeste cilj.

. . .

Aleksandar Zlatar