Aleksandra Popović
Odiseja u svemiru i klasična muzika
ODISEJA U SVEMIRU 2001 (A Space Odissey 2001) i šta znači muzika u tom filmu
Fantastičan film Stenlija Kjubrika i remek – delo svetske kinematografije Odiseja u svemiru 2001. Nastao je po pripovetci Artura Klarka “The Sentinel” koju su on i Kjubrik adaptirali za film. Film je nominovan za više Oskara ali je osvojio samo jedan – za vizuelne efekte. Iako se pojavio u bioskopima davne 1968. i dan danas se o njemu priča i razmatra njegov pravi smisao.
Film “Odiseja 2001” je ostao nerazjašnjen, ali čini mi se da je upravo to i njegov najveci uspeh. Film obiluje dugim scenama, sa malo teksta, ali svaka od scena je kompleksna i navodi na razmišljanje. Kjubrik koristi podsvesno, simboliku ( stalna smena oblika kruga i pravougaonika u kadru, broja 3. i 4. ) i preispituje naš odnos prema Bogu i svetu. Ono što je meni interesantno je veoma inteligentno korišćenje klasične muzike u scenama.
Jedna od najpoznatijih filmskih scena ikada, koju mnogi znaju kao “onu scenu sa majmunom” javlja se na samom početku ovog filma, i zove se “ The dawn of man“. U Afričkoj pustinji, majmuni – preci čoveka, nailaze na monolit. U jednom kadru može se videti kako majmun iz svoje zemljane perspektive gledajući na gore, na vrhu monolita vidi sunce i mesec zajedno. Već u tom kadru Kjubrik postavlja osnov simbolike čitavog filma, postavljajuci tri planete u odnos. Kada u pračoveku zaiskri prva misao, Kjubrik uvodi i muziku. Mnogi ovu scenu znaju upravo zbog te muzike ali mnogi ne znaju koja muzika prati tu scenu. U pitanju je početak simfonijske poeme Riharda Štrausa “Tako je govorio Zaratustra“ koja je inspirisana istoimenim filozofskim delom Fridriha Ničea.
Zaratustra je bio persijski prorok i filozof koji je imao veliki uticaj na judaizam i hriscanstvo. Čuvena rečenica iz prologa Ničeovog dela glasi: “ Zar ljudi nisu čuli da je Bog mrtav?”. Zato je i Štrausaova poema filozofskog karaktera a Kjubrikov izbor takodje nije slucajan, s obzirom da kroz ceo film preispituje ljudski odnos prema Bogu. Početna tema je u C duru, i taj tonalitet u ovom delu označava kosmos, univerzum. Tema se bazira na tri osnovna tona C, G, C (tonika, dominanta, pa tonika u oktavi ) koji idu uzlazno i zapravo simbolizuju ljudsku evoluciju kroz tri sfere (zemlja, sunce, mesec), ka četrvtoj dimenziji.
Odiseja u svemiru 2001
A onda sledi scena u kojoj majmun zavitla kost, ona prolazi kroz vekove ljudske civilizacije i u savršenom filmskom rezu pretvara se u svemirski brod koji igra u ritmu valcera. Valcer je uvek u trodelnom taktu, pa tu možemo ponovo naći simboliku broja 3. Kompozitor je takodje Štraus, ali Johan, koji je za razliku od filozofske i intelektualne muzike Riharda pisao uglavnom valcere, slatku , lepu i elegantnu muziku. Interesantan kontrast. Sam oblik svemirskog broda neodoljivo asocira na veliki točak u Bečkom Prateru.
Genijalne asocijacije, zar ne?
2001: A Space Odyssey docking sequence – Blue Danube
Stenli Kjubrik (Stanley Kubrik, 1928-1999) bio je američki filmski režiser koji je tokom svoje pedesetogodišnje karijere snimio oko trinaest dugometražnih filmova od kojih se mnogi smatraju remek delima svetske kinematografije kao sto su “Isijavanje”, “ Paklena pomorandža”, “ Odiseja u svemiru 2001”, “ Širom zatvorenih očiju “ i drugi.
Rihard Štraus (Rihard Strauss, 1864-1949) bio je poznati nemački kompozitor i dirigent i smatra se poslednjim nemačkim romantičarem. Ostao je poznat po svojim simfonijskim poemama i operama. Neka od njegovih najpoznatijih dela su “Tako je govorio Zaratustra”, “Don Žuan”, „Don Kihot”, ”Smrt i preobraženje”, “Salome”, “Elektra” i dr.
Rez u filmu od majmunove kosti do svemirskog broda se smatra(o) rezom sa najvećim vremenskim rasponom između dve susedne scene u istoriji filma . Tako nešto je nedavno napravio i Ridli Skot u Prometeju . Juče ispljuvah ‘ pomorandžu’ a danas se Kjubriku za Odiseju klanjam do crne zemlje . Jes’ da je omanuo koju godinu u filmu ….
Odiseja zasluzuje duzi tekst:) Moj fah je zapravo muzika koju je koristio u kljucnim scenama,ali je bilo nemoguce objasniti koriscenje iste bez osvrta i na druge segmente filma.Da,film ne zastareva:)
Fascinantno je koliko je Kjubrik zapravo poznavao muziku, kada ju je ovako uklopio u filmski kadar, priču i filosofiju :-)
A mi mislimo sa (ne)delima kao što je dosadni i banalni film „Parada“ od Srdjana Dragojevića da konkurišemo za Oskara :-(
To su bili pravi umetnici,a ne samo zanatlije..svi Kjubrikovi filmovi snimljeni su na osnovu knjizevnih dela,recimo.Paradu nisam gledala,ali mislim da ni Dragojevic ne bi imao smelosti da se poredi sa Kjubrikom:)
Evo jedno zanimljivo vidjenje Kjubrika.
@Vojsije
Bas bih voleo da cujem razlog tvog negativnog stava prema filmu „Paklena pomorandza“.
[…] filmske industrije. Sjajan film, misteriozan, dubok, misaon, neobičan. Posebno mesto u njemu ima klasična muzika. Morate ga pogledati, kao i nastavak filma, drugi […]