Herceg Novi – Princ Bokokotorskog zaliva

 

Herceg-Novom, gradu od skalina…

Za mene, kao i verovatno mnoge primorce, zaljubljenike u lepote primorja, prva asocijacija na mediteranski duh i senzibilitet je među meštanima nadaleko poznata i odomaćena rečenica: „Stavi prst u more i povezan si sa celim svetom“. 

Grad večnog sunca, skala, umetnika, cveća, oaza je mira svima koji znaju i žele da uživaju u malim primorskim gradovima koji imaju dušu i bar na tren ih čine izolovanim od nesnosne gradske vreve.

Na samom ulazu u Boku, jedan od najlepših zaliva na svetu, u podnožju strmih litica planine Orjen nalazi se Herceg Novi. Boku (Bokotorski zaliv, Boka Kotorska – od italijanske reči bocca – usta, otvor) krasi vijugava obala duga oko 106 kilometara i jedna je od retkih destinacija na svetu gde se u različita doba godine mogu videti sunčane obale i prkosni snežni vrhovi koji uranjaju u plavetnilo Jadranskog mora. Posebna čar ove zalivske lepotice su ostrva koja kao da su nasumično razbacana unutar zaliva.

Herceg Novi – “grad večnog zelenila, sunca i skalinada“ (Ivo Andrić)

Herceg Novi je „grad sunca“ zbog velikog broja sunčanih sati, čak 200 sunčanih dana tokom cele godine.

Grad skalina, raznovrsnog cveća, neiscrpna inspiracija umetnicima koji su svojim delima ostavljali trag svog vremena.

Prvi utemeljivač Herceg-Novog, 1382. godine, gradu daje ime Sveti Stefan, da bi od 1436. godine Herceg Stjepan Vukčić Kosača gradu dao današnje ime. Obnovom i razvojem trgovine solju, čojom postaje oštra konkurencija tadašnjem Dubrovniku.

Danas, hercegnovska rivijera obuhvata više manjih mesta: na jugozapadnoj obali su Njivice, potom Igalo, Herceg Novi, Meljine, Zelenika, Kumbor, Đenovići, Baošići, Bijela i Kamenari, kao i Rose i Žanjice na poluostrvu Luštica.

Duž čitave rivijere su atraktivne plaže i izletišta, a svaka od njih predstavlja raj u malom na Jadranskoj obali.

.

Skala po skala…

Isprepletan uskim uličicama, ukrašen zelenim škurama i starim kamenim zdanjima, Herceg-Novi odiše duhom davno zaboravljenih vremena koje ovaj primorski gradić ponosno čuva u sebi.

Staro gradsko jezgro krasi Stari grad, bogat stoletnim utvrđenjima koje odolevaju zubu vremena i prepoznatljiv je po spletu kamenih uličica i stepenica.

Tvrđave Sahat-kula, Kanli-kula, Španjola i Forte mare, Citadela, podignute u periodu od 15. do 17. veka, samo su deo kulturne baštine koje kao hrabri ratnici- zaštitnici koji pomno čuvaju lepotu ovog znamenitog grada, nemo svedočeći o prolaznosti vremena.

„Skalin i skalin daju skaline, a skalini – skalinade“ (Nikola Malović)

U Herceg Novom skaline i skalinade postaju ulice, posebno obeležje ovog Princa Bokokotorskog zaliva. Ulice Danice Tomašević, Risanska ulica, Jova Dabovića, 28. Oktobra, Daša Pavičića, Luke Matkovića, Marka Cara, Sima Matavulja, Marka Vojnovića, neke su od glavnih stepeništa-ulica kojima je ovaj primorski grad isprepleten.

U mediteranski izgled grada utkani su različiti stilovi umetnosti tako da on dobija posebnu ambijentalnu vrijednost.

S Trga Hercega Stjepana, u srcu Starog grada, nedaleko od prve kafane Bella vista i crkve Arhangela Mihajla, kroz Sahat kulu, silazite na Trg Nikole Đurkovića, nekad poznat kao Trg soli. Skala po skala i spuštate se u Gradsku luku – popularni Škver, žižu zbivanja svih meštana.

Unazad stotinama godina pomorci su donosili svojim ženama sa putovanja širom sveta raznovrsne mediteranske i tropske biljke. Palme, kamelije, oleanderi, magnolije krase novsku rivu, čineći ovaj grad „večnim gradom cveća“.

I ne samo u vreme proleća i leta. Tako, krajem januara, dok je najveći deo Evrope prekriven snegom, Herceg Novi odiše mirisom opojnih mimoza kojima je posvećen Praznik mimoze i fešta uz niz karnevalskih svečanosti, pratnju „mažoretki“ i Gradske muzike.

Ovaj primorski gradić je živ tokom cele godine, pa tako pored ovog Festivala, ljubitelji kulturnih dešavanja mogu da uživaju u svakom godišnjem dobu.

Od aprila – Hercegnovskih aprilskih pozorišnih svečanosti (HAPS), preko juna i Međunarodnog dečijeg karnevala, manifestacije Kreativni dani- Ruke, stižemo do Sunčanih skala, Dana muzike i „Trga od knjige“ na Trgu Hercega Stjepana.

U julu je aktuelna i Sinestezija– festival savremene umetnosti. Sledi Hercegnovski Filmski festival na letnjoj pozornici Kanli kule. Međunarodni Guittar Art Summer Fest simboliše kraj leta i afričkih vrućina.

Posebnu čar Herceg Novom daje mnoštvo malih „divljih“ plaža i izletišta koje su namenjene svim sanjarima, zaljubljenim u mir i tišinu ovog malog primorskog raja.

Na pola sata vožnje brodićima od Herceg Novog na poluostrvu Luštici, oazi divlje lepote koja prkosi otvorenom moru, skrivene su neke od najlepših plaža i izletišta na Jadranskom moru koje krase Plave zastavice, ekološko obeležje kvaliteta usluge i životne sredine. Gotovo netaknuta priroda, more tirkizno plave boje i bogato podmorje raznovrsnim vrstama riba koje nastanjuju vode Mediterana, pa se većina kurseva ronjenja odvija u ovom delu zaliva.

Mestu zvanom Rose, poseban šmek daje stara kamena gradnja, mala plaža, zelenilo u izobilju i kamene kućice ukrašene zelenim škurama, koje se naslanjaju jedna na drugu. Nadalje se smenjuju plaža „Dobreč“, čuveno izletište Žanjic, uljuljkano među stoletnim maslinama, svojom šljunkovitom plažom od 300 metara krasi Boku, a od vetrova je zaštićeno Rtom Arza na kojem je istoimena tvrđava. Nedaleko od plaže Mirišta je malo ostrvo sa crkvom Pokrova Presvete Bogorodice. Ostrvo Mamula, na ulazu u zaliv, (nekad Lastavica, ozloglašeni zatvor), danas je napušteno i turistima predstavlja pravu atrakciju ovog dela Jadranskog mora.

Dragulj u jezgru luštičanskog krša predstavlja jedna od najlepših pećina na Jadranskom primorju – Plava špilja, divlja lepotica koja prkosi talasima otvorenog mora.

Okružen mnogobrojnim prirodnim lepotama, bogat stotinama različitih biljnih vrsta sa svih meridijana sveta, Herceg Novi, ponosni Princ Boke prkosi vetrovima, talasima, predstavljajući mali raj crnogorskog primorja. Grad koji je kroz istoriju pripadao mnogima, ali grad koji je i njih, svojim mediteranskim šmekom, činio delom sebe.

Pišući o Herceg-Novom nezaboravne slike i pejzaži naviru – svaka njegova skala vešto krije svoju tajnu, priču, nemo svedoči o viševekovnim dešavanjima… skala po skala, uvek započinjete potpuno nova putešestvija… za tren postajete opijeni šarmom ovog Princa, kojem se, kada jednom zakoračite u ovaj prelep gradić, uvek iznova i iznova vraćate.

.

Autor: Ana Petronijević

Tekst je nastao u okviru praktičnog dela kursa Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije.