Manastir Rajinovac i čudotvorna ikona Bogorodica Rajinovačka za neplodnost i dobijanje dece

Selo Begaljica pored Grocke i Beograda je mesto gde tihuje Manastir Rajinovac i čudotvorna ikona Bogorodica Rajinačka za neplodnost i dobijanje dece

 

Manastir Rajinovac je mesto koje tek treba da se otkrije i čija snaga i blagodat čekaju tiho i strpljivo narod pravoslavni i verni da im podeli svoje blagoslove od Boga date. Uz lekoviti i čudotvorni izvor koji protiče ispod Crkve Rodjenja Presvete Bogorodice i koji pomaže mnogima od raznih bolesti, manastir Rajinovac čuva i jednu svetinju iz XV veka koja danas mnogo znači svima, a to je čudotvorna ikona Presveta Bogorodica Rajinovačka kojoj se upućuje molitva za dobijanje dece.

Za sam manastir Rajinovac sam čuo svojevremeno ali nekako ga nisam zapamtio, iako mi je relativno blizu. Po medijima je manastir Rajinovac svojevremeno postao poznat jer je u njega odlazila da se pričesti i verovatno još uvek odlazi poznata srpska folk pevačica Svetlana Ceca Ražnatović koja je u njemu tražila oprost grehova i nalazila mir.

Moje upoznavanje sa manastirom Rajinovac je bilo potpuno slučajno. U jednom trenutku mi je zatrebala velika ikona Gospoda Isusa Hrista Pantokratora. Kako sam hteo da odmah pri kupovini dobijem i osveštanu ikonu, počeo sam da se raspitujem gde mogu da nadjem osveštanu ikonu. Manastir Rakovica u Beogradu iz nekog razloga ne osveštava sve ikone, po Crkvama i crkvenim prodavnicama ikone su sa blagoslovom sveštenika ali ne i osveštane. Preostalo mi je da nadjem neki manastir u Beogradu ili blizu Beograda koji bi mogao da ima osveštanu ikonu Gospoda Isusa Hrista Svedržitelja. Potražio sam spisak manastira u Beogradu i našao da ih ima 5: Manastir Rakovica, Manastir Vavedenje na Dedinju, Manastir Slanci u Slancima, Manastir u Zemunu i Manastir Rajinovac.

I nekako je pala odluka da nazovem manastir Rajinovac, koji je na 25 km od centra Beograda, u selu Begaljica, 5 kilometara od Grocke. Nazvao sam manastir Rajinovac, javila mi se ljubazna monahinja i rekla da su sve njihove ikone osveštane i da imaju ikonu Gospoda Isusa Hrista Pantokratora. Seo sam u auto i krenuo put manastira. Uostalom, nikad nisam bio tamo a to mi je relativno blizu. U medjuvremenu sam i saznao osnovne informacije preko interneta o samom manastiru.

Put do manastira Rajinovac je jednostavan, ide se od kraja Ustaničke ulice ili Bulevarom Kralja Aleksandra do Smederevskog puta, pa samo pravo Smederevskim putem. Dodje se do Grocke i samo se ide glavnim putem do skorog izlaska iz Grocke i blizu Doma Zdravlja, gde imate putokaz za skretanje desno za Begaljicu i putokaz za manastir Rajinovac. I onda 5 kilometara samo pravo kroz Grocku, pa kroz Begaljicu i na kraju vas putokaz za manastir skrene levo sa glavnog puta ka manastiru. Pratite taj put i putokaze do manastira koji se nalazi na jednoj padini na obodu Begaljice. Do Grocke možete doći i autoputem Beograd – Niš, ili pak ići autoputem do Umčara, proći kroz Umčare i ići ka Pudarcima, od kojih ima obeleženo skretanje levo za manastir Rajinovac – putokaz je mali, obratite pažnju da sporije vozite kroz selo.

Lako se nalazi i brzo se dolazi do manastira Rajinovac, put je dobar. Postoji i direktna autobuska linija 302 Beograd – Begaljica koja kreće sa početne stanice na vrhu Ustaničke ulice i okretnice tramvaja broj 5, 6, 7 i 14 a staje tačno ispred manastira.

.

Čudotvorna ikona Presveta Bogorodica Rajinovačka

Ako postoji lepa tajna Srbije koja tek treba da se otkrije, onda je to manastir Rajinovac. To sveto mesto je bilo veliko iznenadjenje za mene.

Manastir Rajinovac se nalazi na lepom mestu, spolja skladan i dostojanstven, uredan i tih. Čim udjete u dvorište manastira, koji je inače ženski manastir sa monahinjama, osetite njihovu posvećenost da sve bude uredno. Znao sam da u manstiru postoji čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Rajinovačke kojoj vernici pristupaju sa molitvama za neplodnost, odnosno da dobiju decu. Svako ko ne može iz nekog razloga da ima decu, a takvih ima u puno u zemlji Srbiji, sterilitet i bela kuga haraju, trebalo bi da dodje u manastir Rajinovac da mu se očita molitva za dobijanje poroda ispred čudotvorne ikone Bogomajke. Čudotvorna ikona Majke Božije iz manastira Rajinovac kao blaga majka uslišava želje i daje blagoslov verujućima i usrećuje njihov dom decom i porodom.

Poklonio sam se ikoni Majke Božije Rajinovačke i celivao je. I ako me pitate da li je čudotvorna, reći ću vam DA. Takav je moj osećaj. Pored nje se oseća umiljenje i dejstvo blagodati.

Zato bih i dao preporuku svim mladim parovima koji ne mogu da imaju decu, koji imaju problem sa sterilitetom, da odu do manastira Rajinovac i da se poklone i celivaju čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, da zamole da im se očita molitva za dobijanje dece.

Preporučio bih naravno i svima stanovnicima iz Begaljice, Grocke, Kaludjerice, Velikog i Malog Mokrog Luga, te vikendašima iz Beograda, da subotom i nedeljom dodju na liturgiju koja počinje u 7,30h ujutru i osnaže svoju dušu i život blagodaću Božijom. Biće im na duševnu korist, za dobro zdravlje i miran život.

Osim čudotvorne ikone Bogorodice manastir Rajinovac ima i česticu Svetog Luke, kao i čestice još dva svetitelja. I svuda se oseća ta blagodat i pozitivno svetlo koje svetli u duši onoga ko u hram udje. Osim toga veruje se da lekoviti i čudotvorni izvor vode koja prolazi ispod crkve i koju Sveta liturgija, Sveta Majka i blagodat čestica svetitelja osveštavaju deluje na vid i na telesne bolesti ljudi, pa ima mnogo njih koji tu toče vodu na lepo ozidanoj česmi sa mozaikom Presvete Bogorodice.

Sama Crkva Rodjenja Bogorodice je lepa i dostojanstvena, iznutra ima lep ikonostas koji je svojveremeno bio u Vojnomedicinskoj bolnici, i svodovi su lepo oslikani u vizantijskom stilu. Freske su novijeg datuma, iz 90-ih godina prošlog veka. Medjutim, ono šo je meni bilo veoma dopadljivo u samoj crkvi je njena akustičnost i mir. Mišljenja sam da je Crkva Rodjenja Bogorodice u manastiru Rajinovac idealno mesto za pojanje i pevanje Bogougodnih pesama i himni. Nekako vam glas lepše zvuči u njemu, ne mogu to da objasnim ali je takav utisak. Glas tečnije i melodičnije zvuči, pevanje je lakše i lepše, čak i za one sa grubim glasovima kao što je moj. Daće Bog pa će u manastir Rajinovac doći mlade monahinje lepih glasova i stvoriti lep ženski hor. Jer, to mesto svojom blagodatnom silom ljude prosto tera da pevaju Bogu. Verovatno je to onaj nesvestan osećaj koji u sebi ima i folk diva Ceca Ražnjatović, pa baš zbog toga dolazi ovde, iako je manastir Vavedenje u Beogradu mnogo poznatiji po pevanju, jer tamo stalno Divna Ljubojević i njen hor Melodi pevaju kao ckveni hor svake nedelje na Svetoj liturgiji.

I kao što čudotvorna ikona Prevete Bogorodice Rajinovačke daje blagoslov i milost da vam u kući dete zapeva, verujem da će u budućnosti manastir Rajinovac biti mesto u kojima će mnoge duše pevati ispunjene blagodaću Božijom.

 

 

Manastir Rajinovac

Najranije podatke o ovom manastiru nalazimo u turskom popisu „vlaha beogradske nahije“ iz 1528. godine, gde se navodi kao „Ìanastir Sveti Rajko“. Selo Begaljica, gde se ovaj manastir nalazi, u tom periodu je imalo svega pet kuća, a njegov postepeni razvoj možemo da pratimo na osnovu daljih turskih popisa.

Tako u sledećem, iz 1530. godine, Begaljica broji 14, a 1536. godine 17 domova. Ovde se, osim manastira Sveti Rajko, pominje i manastir Sveti Todor, dok je u popisu iz 1560. uz manastir Sveti Rajko upisan i manastir Sveti Petar.

Ne posedujemo dodatne podatke na osnovu čega bismo mogli da utvrdimo da li su Sveti Rajko i Sveti Petar identični manastiri, ali je najverovatnije došlo do greške prilikom popisa. Takođe, ne znamo ništa o tom drugom manastiru koji se spominje u blizinini Begaljice. Kasniji pisani izvori i usmena predanja nam o tome ništa ne kazuju.

 

Crkva-brvnara i obnova

Prvobitna crkva manastira Rajinovac posvećena Rođenju Bogorodice je bila crkva-brvnara, nalik ostalim našim crkvama iz okoline Beograda iz ovog perioda. U popisu Beogradske mitropolije iz 1732. godine, crkva se opisuje kao drvena, sa zasvedenim naosom, dužine 35, a širine 14 aršina. Predanje nam govori da su u XVIII veku, posle spaljivalja ove crkve, postojale još dve crkve-brvnare, koje su po dimenzijama bile veće od današnje crkve.

Prvu obnovu manastira u XVIII veku je izvršio rakovički duhovnik Visarion. Godine 1778. pominje se zajednički iguman Rajinovca i Rakovice, arhimandit Spiridon (Vitković). Verovatno je tada manastir ponovo opusteo. Veliku obnovu Rajinovca (o kojoj govori i tekst natpisa usečen u kamenu ploču koja se nekada nalazila iznad južnih vrata crkve, a sada se u fragmentima čuva u manastiru), izvršio je begaljički knez Stevan Andrejić Palalija 1793. godine. Pogubile su ga dahije 1804. godine, i ovde je sahranjen. U ovom periodu su izvesno vreme u manastir, zbog turskih zuluma, sklonjene mošti Stefana Prvovenčanog, kada ih je studenički arhimandrit Gerasim vraćao iz Srema u Srbiju.

U prvoj polovini XIX veka manastir je bio prilično siromašan i opusteo. U arhivskim izvorima se pominje kao: „Manastir sasvim sirotan i obrušen duvarom i pokrivačem…“. Zbog ovakvog stanja, iguman Meletije je tražio dozvolu od kneza Miloša za sakupljanje priloga po obližnjim selima radi njegove obnove. Joakim Vujić, koji je manastir posetio 1827. godine, ostavio je zapis iz kog saznajemo da je crkva imala dva kubeta i da se u njoj čuvaju mošti sv. Arsenija Velikog i sv. Jakova. Tada su se pod manastirom Rajinovcem nalazile tri parohije, odnosno sela: Begaljica, Kamendol i Umčari sa 89 kuća i 1212 žitelja. Kmetovi ovih sela, u pismu od 15. maja 1838. godine, upućenom knezu Milošu, tražeći odobrenje za prikupljanje sredstava, navode „da je takvog stanja da je fajda učiniti popravku“, pa da ga treba „iznova ujedno s jednom zvonarom dati sazidati“. Knez Miloš je dao odobrenje i iste godine je počelo skupljanje priloga po celoj Srbiji. Ubrzo je počela i obnova, a crkva je bila dovršena do leta 1839. godine.

 

Jovana Lazić

Preneseno sa sajta http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/981/tekst/manastir-rajinovac/print/lat