Mala Gospodina – Rodjenje Presvete Bogorodice

Danas 21 (8) septembra se slavi veliki crkveni praznik Rodjenje Presvete Bogorodice poznat i kao Mala Gospojina

 

Mala Gospojina ili Rodjenje Presvete Bogorodice je veliki praznik u narodu. Predstavlja crveno slovo u kalendaru i danas se ništa ne radi.

 

ROŽDESTVO – RODJENJE PRESVETE BOGORODICE (Mala Gospojina)

 

SVETA Djeva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj beše iz plemena Davidova a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece i zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka i Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom.

Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, ali kakvu ćerku i kakvog unuka!

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga živoga, trapeza Hleba nebesnoga, kivot Svetinje Božje, drvo najslađega Ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle tri godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest svetog Arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz Njenoga prečistoga i devičanskoga tela.

.

REČ SVETOG JOVANA DAMASKINA NA ROĐENjE PRESVETE BOGORODICE

Hodite svi narodi, sav rod ljudski, svaki jezik i uzrast i svako zvanje, da sa radošću praznujemo rođendan Radosti svega sveta. Jer ako neznabošci sa svakom čašću proslavljahu rođendane bogova svojih, koji lažnim mitovima obmanjivahu um i pomračavahu istinu, i rođendane careva svojih, noseći im svako dar pomoći svojoj i pritom na štetu svoga imetka, koliko li većma mi treba da čestvujemo rođendan Bogorodice, Kojom se sav rod ljudski ispravi, Kojom se žalost pramatere Eve pretvori u radost? Jer ona, Eva, ču odluku božansku: U mukama ćeš rađati decu, a Ova, Bogorodica, ču reči: Raduj se, Blagodatna! Ona ču: Bićeš potčinjena i užu svome, a Ova: Gospod je s Tobom (1 Mojs. 3, 16; Lk. 1, 28).

Šta ćemo, dakle, prineti Majci Reči, nego reč? Sva tvar neka praznuje sa nama i neka hvali Ane svete porođaj najsvetiji, jer je rodila svetu Riznicu dobara neotuđivih Jer Njome

– Bogorodicom, Tvorac je kroz ljudsku prirodu svu tvar pretvorio na bolje. Jer ako je čovek, postojeći između duha i materije, sveza sve vidljive i nevidljive tvari, onda je Reč Božja

– Tvorac, sjedinivši se sa prirodom ljudskom, preko nje se sjedinio i sa celokupnom tvorevinom.

Praznujmo, dakle, danas razrešenje ljudske neplodnosti, jer se ovim preseče nemaština dobara. Ali, zašto se od nerotkinje rodi Djeva Mati? Zato što je trebalo da Jedino Novo pod suncem, glavno i najveće Čudo, čudima bude pripremljeno i postepeno se od manjeg uziđe na ono što je više. A imam i drugi razlog, uzvišeniji od ovog i božanskiji. Priroda se, naime, pobeđuje blagodaću i stoji bojažljivo, ne usuđujući se da prva krene. Pošto se, dakle, od Ane imala roditi Bogorodica Djeva, zato se priroda nije usuđivala da preduhitri plod blagodati, nego je ostala besplodna dok blagodat ne proizraste rod. Jer je trebalo da bude prvorođena Ona koja je imala roditi Prvorođenoga sve tvari, u Kome sve postoji (Kol. 1, 15.17).

O blaženi supruzi Joakime i Ano, vama je dužna sva naša priroda, jer je kroz vas prinela Dar Tvorcu, Dar iznad svih drugih darova – česnu Mater, jedinu dostojnu Sazdatelja! O preblaženo bedro Joakimovo, iz kojega proizađe seme prečisto! O predivna materico Anina, u kojoj se postepeno uobliči i uzraste i rodi se Dete presveto! O utrobo, koja si nosila u sebi živo i oduševljeno Nebo, prostranije od nebeskih prostranstava! O gumno, koje si donelo Stog životvorne pšenice, kao što i sam Hristos negde reče: Ako zrno pšenično, padnuvši u zemlju ne umre, onda jedno ostane (Jn. 12, 24)! 0 grudi, koje ste dojile Onu koja je dojila Hranitelja sveta! 0 čudesa nad čudesima, i predivnih stvari nad predivnima! Ali je i trebalo tako da se Božje neiskazano i snishodljivo ovaploćenje najavi i pripremi čudesima.

Ali, kako ću da produžim dalje? Um mi je skoro u vansebnosti, a strah i ljubav me po pola razdeliše; srce mi bije, a jezik mi se zavezao. Ne mogu da izdržim ovu radost. Pobeđen sam čudesima, preoduševljen postadoh od ljubavi. Neka odstupi strahovanje, neka pobeđuje ljubav, neka peva lira Duha Svetog. Neka se raduju nebesa i nek se veseli zemlja (Ps. 95, 11).

Danas se dveri nerotkinje otvaraju, i rađa se devičanska Dver božanska, iz Koje će i kroz Koju će Bog, Koji je iznad svih bića, telesno u vaseljenu ući, shodno rečima Pavla koji ču neiskazane reči (Jevr. 1, 6; Kol. 2, 9; 2 Kor. 12, 4). Danas iz korena Jesejeva Šibljika proizraste, iz Koje će proizaći svetu Cvet Bogoipostasni.

Danas od zemljane prirode Nebo na zemlji sazdade Onaj koji je nekada od voda stvorio i na visinu postavio svod nebeski. I zaista je ovo Nebo mnogo od ovoga čudesnije i božanskije: jer Onaj koji je na onome sunce stvorio, Sam se iz ovog Neba rađa kao Sunce Pravde. – Dve prirode On ima, makar bezglavi Monofiziti pobesneli; jednu ima Ipostas, makar Nestorijanci presvisnuli. – Jer Svetlost Večna, što od Večne Svetlosti predvečno ima biće svoje, Svetlost duhovna i bestelesna, od Djeve se ovaploćuje, i kao Ženik iz čertoga proizilazi, i Bog budući, čovek kasnije postaje, da kao Div s radošću prođe put naše prirode, i kroz stradanja do smrti dođe i sveže Jakoga i preotme mu plen njegov, to jest našu prirodu, i u nebesku zemlju povrati ovcu zabludelu.

Danas Sin drvodeljin, Sveumetnički Logos Onoga koji je sve Njime stvorio, svemoćna Desnica Boga Višnjega, naoštriv Duhom kao prstom Svojim otupelu sekiru prirode naše, načini Sebi živu Lestvicu, čija. se osnova na zemlju oslanja a vrh Njen je do samog neba, i na Njoj Bog počinu – kao što Joj i Jakov sliku vide -, i preko Nje Bog siđe neprehodno, bolje reći spusti se snishodljivo, i na zemlji se javi i sa ljudima požive (1 Mojs. 28, 12-13; Varuh 3, 38). Jer to je Njegov silazak, i snishodeće poniženje, i življenje na zemlji, i poznanje Njegovo koje nam dade na zemlji. Na zemlju se oslanja duhovna Lestvica – Djeva, jer ima svoje poreklo sa zemlje, a vrh Joj je do neba. Jer svake je žene glava muž, a Njoj, pošto muža ne pozna, glava Joj bi Bog i Otac, Koji Duhom Svetim izvrši dogovor i kao neko duhovno seme božansko posla Svoga Sina i Logosa, svemoćnu Silu Svoju. Jer blagovoljenjem Oca, ne od sjedinjenja prirodnog, nego od Duha Svetog i Marije Djeve, natprirodno i nepromenljivo Logos postade telo i useli se u nas (Jn. 1, 14). Jer sjedinjenje Boga sa ljudima biva kroz Duha Svetoga.

Ko može primiti neka primi; ko ima uši da čuje neka čuje (Mt. 1 9 , 1 2 ; Lk. 8, 8). Udaljimo se od telesnog poimanja. Bog je bestrasan, o ljudi, i ranije rodivši bestrasno Sina po prirodi, Njega bestrasno Istog rađa i sada po domostroju. I svedok je tome bogootac David, govoreći: Gospod reče meni: Sin moj jesi Ti, ja Te danas rodih (Ps. 2, 7). A ovo ‘danas’ nema mesta u rođenju predvečnome, jer je ono nadvremeno.

Danas se sazdadoše Vrata na istoku, kroz Koja će Hristos ući i izaći i ostaće Vrata zatvorena (Jez. 44, 1-3), u kojim Vratima je Hristos – Vrata ovcama (Jn. 10, 7). Njemu je ime Istok (Lk. 1, 78), kroz Kojega mi imamo pristup Ocu Prvosvetlosnome. Danas zalahoriše povetarci, sveopšte vesnici radosti. Neka se raduje odozgo nebo i nek se veseli odozdo zemlja, more zemaljsko neka se zatalasa: jer se u njemu rađa Školjka, Koja će od Munje Božanstva s neba začeti u utrobi i roditi Sina – Biser dragoceni – Hrista. Iz Nje će Car Slave, obukavši se u porfiru tela, pohoditi zarobljenike i dati im oproštaj. Neka igra priroda, jer se rađa Ovčica, iz Koje će Pastir obući na Se jagnje i rastrgnuti odeću nekadašnje smrtnosti. Neka se raduje devstvenost, jer se, po Isaiji (7, 14), rodi Devojka, Koja će zatrudneti i roditi Sina, i daće Mu ime Emanuil, to jest S nama Bog. S nama je Bog, poznajte Nestorijanci, i pokorite se, jer je s nama Bog. Ne anđeo, ne posrednik, nego će sam Gospod doći i spašće nas (Is. 8, 8 – 9 ; 63, 9).

Blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje, Bog je Gospod i javi se nama (Ps. 117, 26-27; Mt. 21, 9). Sastavimo praznik povodom rođenja Bogorodice. Raduj se Ana, neplodna i koja ne rađa; klikni i uzvikni ti što ne znaš muka porođajnih (Is. 54, 1). Veseli se Joakime, jer iz Kćeri tvoje Dete nam se rodi, Sin nam se dade, i ime Mu je: Anđeo Velikog Saveta – saveta o spasenju svega sveta -, Bog Silni (Is. 9, 6).

Neka se postidi Nestorije i neka stavi ruku na usta. Dete je Bog, pa kako nije Bogorodica Ona koja Ga je rodila? „Ako ko ne priznaje Svetu Djevu Bogorodicom, takav je daleko od Božanstva“. Ova reč nije moja, pa ipak je reč moja, jer je primih od oca našeg Grigorija Bogoslova kao najbogoslovskije nasleđe i predanje.

O blaženi supruzi Joakime i Ano, zaista ste svebesprekorni. Poznasmo vas po plodu utrobe vaše, kao što negde reče Gospod: Poznaćete ih po plodovima njihovim (Mt. 7, 16). Poživeli ste ugodno Bogu i dostojno One što se od vas rodi. Jer poživevši pravedno i celomudreno, porodili ste Ukras devičanstva – Onu koja je pre rađanja Djeve, i u rađanju Djeva, i posle rađanja Djeva, jedina Djeva i Prisnodjeva, jedina i umom i dušom i telom Večnodevstvujuća. Jer i trebaše da Devstvenost, proizašla iz celomudrenosti, proizvede jedinog Jedinorodnog Svetlosnika telesno, po blagovoljenju Onoga koji Ga je bestelesno rodio; Njega, Koji ne rađa ali se večno rađa, Kojega je rođenje ipostasno svojstvo.

O! kolikih čuda i kakvih čudnih suprotnosti postade radionica ova Devojčica: porod od nerotkinje, devičanstvo koje rađa, sjedinjenje Božanstva i čovečanstva, stradanja i nestradalnosti, života i smrti, tako da u svemu i svuda lošije bude pobeđeno boljim! I sve to, o Gospode, radi moga spasenja! Jer si me Ti tako zavoleo da sve to nisi preko Anđela ni nekog drugog stvorenja učinio, nego si i prvo stvaranje i ovo sada prestvaranje Sam Sobom izvršio. Zbog toga pevam i hvalim se i sav od radosti poskakujem, i opet se vraćam ka Izvoru ovih preslavnih čudesa, i vinom veselja ispunjen opet udaram u liru Duha i pevam pesmu božansku, rođendansku.

O, najcelomudriji paru grlica razumnih, Joakime i Ano! Zakon prirode – celomudrenost sačuvavši, vi se udostojiste nadprirodnoga, jer svetu rodiste Mater Božiju Koja za muža ne znađaše. Sveto i pobožno živeći u ljudskoj prirodi, vi sad rodiste Kćer iznad Anđela i Anđelima Gospodaricu. O, Kćeri najlepša i najslađa! O, Krine usred trnja uzrasli, iz plemenitog i carskog korena Davidovog! Tobom se carstvo obogati sveštenstvom, kroz Tebe dođe promena zakona, i otkri se smisao skrivan ispod slova, jer svešteničko dostojanstvo pređe sa Levitskog na pleme Davidovo. O, Ružo izrasla iz Judejskog trnja, Ti si Mirisom božanskim ispunila sve i sva! O, Kćeri Adamova i Majko Božija! Blaženo bedro i utroba iz kojih Ti proizađe. Blaženo naručje koje Te nošaše i usta koja se udostojiše Tvojih čistih poljubaca, a to su samo roditeljska usta, da bi Ti bila u svemu i svagda čista i devstvena.

Danas je početak spasenja sveta. Klikni Gospodu sva zemljo; pevajte i hvalite i veselite se (Ps. 97, 4). Uzdignite glas svoj, uzdignite, i ne bojte se (Is. 40, 9), jer nam se rodi Mati Božija kod svetih Vrata Ovčijih, iz Koje blagoizvoli da se rodi Jagnje Božije što uze na Se grehe sveta (Jn. 1, 29).

Igrajte gore – razumna bića, i uzdignite se do visine duhovnog sozercanja. Jer rađa se najistaknutija Gora Gospodnja, što svako brdo i goru nadilazi i prevazilazi, to jest ljudsku i angelsku veličinu, od Koje Gore izvoli da se telesno bez ruku odseče Kamen Krajeugaoni Hristos – jedna Ipostas što razdeljene sjedinjuje, to jest Božanstvo i čovečanstvo, Anđele i ljude, neznabošce i telesni Izrailj u jedan duhovni Izrailj. Gora Božija, Gora bogata, Gora ukrašena, Gora bogata; Gora na Kojoj Bog blagoizvoli obitavati. Koleonica božanska okružena mirijadama Heruvima i Serafima, božanskom blagodaću upravljanima (Ps. 67, 16-18). Planinski Vrh svetiji od Sinajskog vrha, jer ga ne pokriva oblak i dim i bura i strašan oganj, nego svetlosvetleći sjaj Duha Presvetog. Jer dok tamo na Sinaju Reč Božja ispisa Duhom kao prstom zakon na kamenim tablicama, ovde se u Djevi sama ta Reč ovaploti od Duha Svetog i Njene čiste krvi, i Sebe Samoga dade našoj prirodi kao najbolji lek za spasenje. Tamo je bila samo mana, a ovde – Onaj koji daje sladost mani.

Skinija ona dragocena i značajna, koju načini u pustinji Mojsije od raznovrsne i skupocene materije, a još pre nje sam šator oca Avrama, neka se poklone ovoj živoj i razumnoj Skiniji Božijoj. Jer Ova postade ne prosto sasud dejstva Božijega, nego suštineki same Ipostasi Sina Božijeg. Neka odasvud zlatom optočeni kovčeg shvati svoju neuporedivost s Njome, a takođe i zlatna stamna i svetiljka i trpeza i sve one starozavetne stvari, jer Njenom praslikom biše počastvovane, kao eenke istinskog Originala.

Danas Knjigu novu načini svetvoračka Božija Reč, Koju Otac iz srca izgovori i Koja će jezikom Božjim kao perom biti u Njoj napisana Duhom; koja se Knjiga dade čoveku pismenom i on je ne pročita (Is. 29, 1-12), jer ne pozna Josif Mariju niti silu ove tajne. 0, najsveštenija Kćeri Joakima i Ane, Koja bi sakrivena od načala i vlasti i od raspaljenih strela lukavoga! Kćeri odgajena u odajama Duha i sačuvana besprekornom za Nevestu Božju i Mater prirodnog Sina Božjeg. O, Kćeri najsveštenija, u naručju materinskom nošena i strašna za sve odstupničke sile! O, Kćeri najsveštenija, mlekom iz grudi hranjena i Aiđelima okružena! O, Kćeri bogoljubljena, slavo onih koji Te rodiše! Tebe zovu blaženom sva pokoljenja, kao što Ti reče i obistini se (Lk. 1, 48). O, Kćeri dostojna Boga, Lepoto ljudske prirode, Ukrase žena, Ispraviteljko pramatere Eve; jer se ona od pada ispravi Tvojim rađanjem Hrista. Jer ako je prva Eva i dovela do prestupa, i kroz nju je ušla smrt, i poslužila je zmiji da dođe do praoca Adama (1 Moj. 3, 5 – 6), ali zato Marija, posluživši Savetu Božanskome, prevari prevaranta zmiju i u svet uvede netruležnost i besmrtnost.

O, Kćeri uvek devstvena, Koja ne potrebovaše muža radi začeća, jer Onaj koga Ti u utrobi nošaše ima Svog večnoga Oca! O, Kćeri poreklom sa zemlje, a u naručju bogoroditeljskom držala si Sazdatelja! Vekovi su se takmičili koji će se od njih pohvaliti rođenjem Tvojim, al’ utakmicu vekova pobedi predodređeni Savet Boga Koji stvori sve vekove, te postadoše poslednji prvi dobivši u deo Tvoje rođenje. Zaista si česnija od svakog stvorenja, jer jedino od Tebe Tvorac uze udeo – prvinu naše prirode: telo Njegovo od tela je Tvoga, i krv Njegova od krvi je Tvoje, i mleko grudi Tvojih sisao je Bog, i usta se Tvoja sjediniše sa ustima Božjim. O, neshvatljivih i nepojmljivih stvari! Provideći Te dostojnom Bog svega sveta, zavole Te, i zavolevši predodredi, i u poslednja vremena privede Te u biće, i pokaza Te Bogorodicu Mater i Hraniteljku Sina Svoga i Logosa.

Kažu da su suprotne stvari lekovi za suprotne, mada suprotno ne nastaje iz suprotnoga. Jer iako svaka stvar čini ono što sama po prirodi jeste služeći se suprotnim stvarima, to ne znači da je po prirodi i postala od suprotnoga. Tako, kao što greh, nanoseći mi smrt preko dobra, kao takav sam se pokaza da je vrlo grešan i poguban (Rm. 7, 13), tako je i Uzročnik dobara Hristos kroz suprotne stvari učinio nama ono što je Sam On po prirodi. Jer tamo gde se umnoži greh, tamo i blagodat preizobilova (Rm. 5, 20). Da smo mi sačuvali onu prvu zajednicu s Bogom, ne bismo se ove veće i preslavnije udostojili. Sada pak, otpavši kroz greh od prve zajednice i opštenja, jer ne sačuvasmo ono što dobismo, Božjim sastradanjem bismo pomilovani i prihvaćeni, da sigurna bude zajednica i opštenje. Jer Onaj koji nas je primio i prihvatio moćan je da ovo sjedinjenje sačuva neraskidljivim.

Jer pošto se u razvratu i preljubi iskvari sva zemlja, i narod Gospodnji duhom preljube odstupi od Gospoda Boga ovoga (Os. 1, 2; 4, 1 2 ) , Koji ga steče mišicom Svojom visokom i moćnom, i izvede ga čudima i znacima iz doma ropstva Faraonu, i prevede ga preko mora Crvenoga, i rukovodi ga u oblaku danju i u svetlosti ognja noću (2 Mos. 13, 14), i srce se njihovo obrati u Egipat, i posta narod Gospodnji ne više Njegov narod, i pomilovani posta nepomilovan, i omiljeni ne omiljeni (Os. 2, 25); zbog toga se sada rađa Devojka – sušta protivnost bluda i preljube predaka. Ona se sada Bogu zaručuje, i rađa Božiju Milost – Hrista. I narod Božji postaju oni što pre ne behu na rod Njegov, i nepomilovani biva pomilovan, i neomiljeni biva omiljen i ljubljen. Jer se iz Nje rađa Sin Božji ljubljeni, Koji je po Njegovoj volji (Mt. 3, 17).

Čokot sa dobrim lozama iz Ane proizraste i nama procveta Grozd sladosti, Koji ljudima zemnim toči nektar za život večni. Joakim i Ana posejaše sebi u pravdi i požnješe plod života (Os. 10, 12). Prosvetliše sebe svetlošću poznanja i Gospoda Boga potražiše, i dođe im plod pravednosti. Osokoli se zemljo i deco Sionova, radujte se Gospodu Bogu vašemu; jer proraste i prolista pustinja, nerotkinja donese plod svoj (Joil 2, 21-23). Joakim i Ana kao gore duhovne, sladosti svima istočiše (Amos 9, 13). Veseli se, Ano najblaženija, jer ti porodi Žensko, Koje je Mati Božija, Dver Svetlosti, Izvor Života; Žensko koje će uništiti prestup ženskinja.

Lice će ovoga Ženskoga umoljavati bogataši narodni; ovoj će se Ženskoj carevi neznabožački pokloniti i darove će donositi (Ps. 44, 12). Ovo ćeš Žensko ti, Ana, Bogu Svecaru privesti, jer je ukrašena zlatnim ukrasima – lepotom vrlina ogrnuta i Duha blagodaću okićena. Njena je slava unutra; jer je svake žene slava muž njen spolja pokraj nje, a slava je Bogorodice unutra – Plod utrobe Njene.

O Žensko voljeno i preblaženo! Blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje (Lk. 1, 42). O Žensko, Kćeri Careva i Majko: Kćeri Davida cara i Majko Svecara Boga. O božanska i živa Statuo, Kojoj se obradova Bog koji je načini (Ps. 103, 31). Jer um imaš Bogom rukovođen i jedino Bogu obraćen; želja pak Tvoja sva je usmerena ka Jedino Željenome i ljubavi Dostojnome; gnjev je Tvoj okrenut jedino protiv greha i njegovog roditelja. Život si imala iznad prirode, jer si živela ne radi Sebe, pošto se radi Sebe nisi ni rodila. Živela si samo Bogu, radi Kojeg si u život i došla – da bi poslužila spasenju svega sveta, kako bi se kroz Tebe ispunio Drevni Savet Božji: o Boga Logosa ovaploćenju i o našem oboženju. Tvoja naklonost ka jelu bila je samo prema hrani reči Božijih i samo si se njima nasićivala. Bila si kao Maslina mnogoplodna u domu Božijem (Ps. 51, 10), kao Drvo zasađeno na izvorima voda Duha; kao Drvo Života, koje Plod svoj dade u predodređeno od Boga vreme (Ps. 1, 3 ) – to jest Boga ovaploćenoga, svih bića Život Večni. Svaku dušekorisnu i dobru pomisao privlačila si, a svaku suvišnu i za dušu štetnu pre okušanja si odbacivala. Oči su Ti bile svagda ka Gospodu (Ps. 24, 15), gledajući na Svetlost večnu i nepristupnu. Uši su Ti slušale reči božanske i radovale se liri Duha Svetoga; kroz te uši uđe Reč Božja da se u Tebi ovaploti. Nozdrve je Tvoje privlačio jedino miris Ženika Tvoga, Onoga što je božansko Miro, Koje se dobrovoljno izli i pomaza Svoje čovečanstvo. Jer veli Sveto Pismo: Ime je Tvoje Miro izliveno (Pesma 1, 3). Usta su Tvoja hvalila Gospoda i Njegovim se ustima prilepljivala. Jezik i grlo Tvoje znali su samo za reči Božje i naslađivali se božanskom sladošću. Srce Tvoje bi čisto i neuprljano, gledajući i ljubeći Boga Nevidljivoga. Utroba Tvoja bi takva da se u nju useli Nesmestivi, i grudi Tvoje sa mlekom – da se iz njih hranjaše Bog Dete Isus. Dver Božja bi svagda devstvujuća. Ruke – Boga noseće, i kolena – presto uzvišeniji od Heruvima, pomoću njih se ruke slabačke i noge oduzete osnažiše. Noge – kao svetiljkom sjajnom vođene zakonom Božjim, i za Njim neodstupno trčahu, dokle ljubljenog ne privukoše Ljubećoj. Sva si obitalište Duha Svetog, sva – Grad Boga Živoga. Grad koji radosno zapljuskuju valovi reke (Ps. 45, 5), to jest talasi blagodatnih darova Duha. Sva si lepa i dobra, sva si bliska Bogu (Pesma 4, 7; 6, 4). Jer prevazišavši Heruvime i nadvisivši Serafime, Ti postade sasvim bliska Bogu.

0, čudo veće od svih čudesa: Žena postade iznad Serafima! Jer se Bog javi umanjen nešto malo manji od Anđela (Jevr. 2, 7-9). Neka ućuti Solomon premudri i neka ne govori: Nema ništa novo pod suncem (Prop. 1, 9). O Djevo Bogoblagodatna, Hrame Božji sveti, Kojega duhovni Solomon – Mirotvorac načini i Sam se useli u Njega; Hrame, ukrašeni ne zlatom i mrtvim kamenjem, već umesto zlata sija se Duhom, i umesto dragog kamenja ima dragoceni Biser – Hrista, Žar Božanstva, Kojega zamoli da se dotakne i naših usana da bi i mi, očistivši se, hvalili Ga sa Ocem i Duhom, kličući Mu: Svet je, Svet, Svet Gospod Savaot (Is. 6, 3 – 7 ) – jedna priroda Božanstva u Tri Ipostasi. Svet je Bog i Otac, Koji je blagoizvoleo da se u Tebi i iz Tebe izvrši tajna koju pre vekova predodredi. Svet je Krepki, Sin Božji i Bog Jedinorodni, Koji Te danas izvede prvorodnu od majke nerotkinje da se On, kao Jedinorodni od Oca i Prvorodni sve tvari, rodi jedinorodan od Tebe Djeve Matere, On – prvorođeni među mnogom braćom (Rm. 8, 29), Koji najprisnije s nama uze od Tebe udela u telu i krvi (Jevr. 2, 14). On Te ne proizvede od samoga oca, niti pak od same matere, da se jedinom Jedinorodnom sačuva jedinorođenost u svemu. Jer je On jedini od jedinog Oca Jedinorodni i jedini iz jedine Matere. Svet je Besmrtni, Duh Presveti, Koji Te rosom Svoga Božanstva nepovređenom sačuva od Božanskoga Ognja – jer to i Mojsijeva kupina nagoveštavaše.

Radujte se Ovčija Vrata, najsvetiji hrame Božije Matere! Radujte se Ovčija Vrata, još od predaka obitalište Carice! Radujte se Ovčija Vrata, nekadašnji tore Joakimovih ovaca, a sada nebu podobna crkvo razumnog stada Hristovog. Tvoja je banja nekada jednom godišnje primala Božjeg Anđela, koji vodu zamućivaše, i koji od bolesnika prvi u nju silažaše on se jedini od stalne bolesti oslobađaše (Jn. 5, 2-4). Sada pak, ti imaš mnoštvo Nebeskih Vojski koje sa nama hvale Bogomater, ovaj Bezdan čudesa, ovaj Izvor isceljenja svega sveta. Jer Ona ne primi Anđela služitelja, već Angela Velikog Saveta, Koji nečujno kao Rosa Dobrote siđe na runo i svu prirodu našu, obolelu i propadljivosti naklonjenu, podiže na zdravlje bez bolesti i na život neostarivi. Zbog Njega i onaj što u tebi ležaše uzet, skakaše radosno kao jelen (Jn. 5, 8-9). Radujte se, zato, česna Vrata Ovčija, neka vam stalno raste blagodat!

Raduj se Marija, najslađa Kćeri Anina! Opet me ka Tebi privlači ljubav. Kako da izobrazim Tvoj hod najsmerniji? Kako li odeću Tvoju? Kako pak blagodatnost lica Tvoga? Mudrost zrelosti Ti imade u telu mladome; odeću pristojnu bez ikakve raskoši i razneženosti; hod spokojan i skroman bez bilo kakve razmetljivosti; panašanje ozbiljno i blago s krotošću, muškarcima nepristupno, čemu je svedok i strah koji Te obuze pri Anđelovom neobičnom pozdravu (Lk. 1, 29). Roditeljima si bila poslušna i pokorna; sa smernim mišljenjem i u najvišim sozercanjima; reč Ti je blaga i krotka, iz negnevljive duše izgovarana. I šta još drugo da kažem, nego da si Ti – dostojno Boga Obitalište. Zato Te dostojno sva pokoljenja proslavljaju, kao odabranu Slavu čovečanstva. Ti si pohvala sveštenika, ukrepljenje careva, nada hrišćana, mnogoplodna Mladica devičanstva, jer se preko Tebe lepota devstvenosti rasprostrani. Blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje (Lk. 1, 42). Blagosloveni su oni koji Te ispovedaju Bogorodicom, a osuđeni oni koji to odriču.

O svešteni supruzi, Joakime i Ano, primite od mene ovu reč rođendansku. O Kćeri Joakima i Ane i Vladičice, primi reč sluge Tvoga grešnoga, no koji toplo ljubi Tebe i poštuje, i ima Tebe – jedinu Nadu radosti svoje , i Zaštitnicu života svoga, i Primiriteljku Sinu Tvome, i sigurni Zalog spasenja svoga. Ti ćeš skinuti s mene breme grehova, i razvejati oblak što mi um pomračuje, i raskinuti privezanost za materijalno, i prekratiti iskušenja, i korisno mi rukovoditi život, i odvesti me višnjemu blaženstvu, a svetu ćeš mir podariti, i svima žiteljima grada ovdašnjega radost savršenu i spasenje večno, molitvama onih koji Te rodiše i sve punoće vernika Crkve.

Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, Isus Hristos, Sin Božji, Njemu slava i veličanstvo sa Ocem i Svetim Duhom, kroza sve vekove vekova. Amin.

.

REČ NA ROŽDESTVO PRESVETE BOGORODICE

Gospod koji živi na nebu, želeći da se javi na zemlji i poživi sa ljudima, prethodno ugotovi na njoj obitalište slave Svoje Prečistu Svoju Mater. Jer je u careva običaj da pripreme sebi palatu za boravak u gradu u koji imaju nameru otići. I kao što palate zemaljskih careva grade najiskusniji majstori iz skupocenog materijala na najlepšem mestu, lepše i prostranije od ostalih obitališta ljudskih, tako se imala sagraditi i palata slave Cara Nebesnoga. U Starom Zavetu, kada Bog zažele da živi u Jerusalimu, Solomon Mu podiže hram preko najiskusnijeg neimara Himara, koji bejaše vrlo vešt, pametan i pun znanja (3 Car. 7, 13 – 40 ; 2 Dnev. 2, 13 – 14 ; 4, 11. 16 ). Solomon sagradi hram iz najskupocenije građe, od izvrsnog kamenja, od mirisavog drveća: kedra i kiparisa sa Livana, i od čistoga zlata, na najvišem mestu, na gori Moriji. Lepoti hrama mnogo doprinese i to, što na njegovim zidovima izvaja heruvime, razno drveće i cveće. Po prostranstvu hram beše ogroman, tako da je u njemu komotno moglo stati mnoštvo Izrailjaca! i siđe na njega slava Gospodnja u ognju i oblaku. Ipak hram taj beše nedovoljan da u sebi smesti nesmestivog Boga. Solomon Mu podiže hram, ali Svevišnji ne živi u rukotvorenim hramovima. Gde je dom koji biste mi sazidali? govori Gospod. Ili gde je mesto za moje počivanje (Is. 66, 1; D.A. 7, 48).

I gle, Gospod blagoizvole da se u početku novozavetne blagodati načini nerukotvoreni hram – Prečista, Preblagoslovena Djeva Marija. A koji delatelj načini taj hram? Vaistinu najmudriji, sama Premudrost Božija, kao što govori Pismo: Premudrost načini sebi dom (Prič. 9, 1). A sve što Premudrost Božija stvara, divno je i savršeno. Pošto pak oživljemu palatu Reči načini Premudrost Božija, stoga se načini savršeni hram za savršenog Boga, presvetla palata za presvetlog Cara, prečisti i neoskvrnavljeni čardak za prečistog i neoskvrnavljenog Ženika, besprekorno obitalište za besprekorno Jagnje. Ovome je verni svedok na nebu koji govori k Njoj: Sva si lepa, draga moja, i nema nedostatka na tebi (Pesma nad pesm. 4, 7). I sveti Damaskin kaže: „Sva je – palata Duha, sva – grad Božji, more blagodati; sva je lepa, sva – bliska Bogu“.

No, od kakve građe bi načinjena ova palata? Zaista od najskupocenije: jer proizađe, kao iz skupocenoga kamena, iz carskoga roda, od Davida, koji porazi Golijata kamenom iz praćke, koji praobrazovaše kamen Hrista; i kao od mirisavih drveta kedra i kiparisa, Djeva Bogorodica se rodi iz roda prvosvešteničkog, koji prinosi miomirisne žrtve Bogu. Otac njen, sveti pravedni Joakim beše sin Varpafira, koji vodi svoje poreklo od Davidova sina Natana; a mati njena, sveta pravedna Ana beše kći sveštenika Matana iz plemena Aronova. Tako, Prečista Djeva bejaše po ocu carskoga roda, a po majci – prvosvešteničkoga. O, iz kako sveskupocenih stvari – svečesnih plemena – bi ustrojena oživljena palata Caru slave! I kao što u Solomonovom hramu kamene i drvene zgrade dobijahu naročitu vrednost od čistoga zlata kojim behu pozlaćene, tako u rođenju Presvete Bogorodice blagorodstvo carskog i prvosvešteničkog porekla dobi još veću vrednost od celomudrenosti svetih roditelja njenih, koja je nesravnjeno dragocenija od zlata i srebra i skuplja od dragoga kamenja, i što je god skupocenih stvari ne mogu se izjednačiti s njom (Prič. 3, 15). Jer Presveta Djeva rodi se od celomudrenih roditelja, što je više od svakog blagorodstva. O tome svedoči sveti Jovan Damaskin, obraćajući se svetim pravednim bogoroditeljima ovako: O, blaženi supruzi, Joakime i Ano! Zaista se po plodu utrobe vaše pokazaste besprekorni, po reči Gospodnjoj: Po rodovima njihovim poznaćete ih (Mt. 7, 16.20). Vi urediste svoj život kako je blagougodno Bogu i kako je to dostojno Rođene od vas. Jer, živeći celomudreno i sveto, vi rodiste riznicu devstva, – mislim Djevu: pre rođenja Djevu, u rođenju Djevu, po rođenju Djevu, i svagda Djevu, jedinu uvek devstvujuću i umom i dušom i telom. A dolikovalo je da devstvo, rođeno od celomudrija, bude prineseno telom samoj Jedinorodnoj Svetlosti. O, dve prečiste slovesne grlice, Joakime i Ano! sačuvavši celomudreno zakon prirode, vi se božanski udostojiste nadprirodnih darova, jer svetu rodiste Djevu, Božiju Mater. Pobožno i sveto poživevši u ljudskoj prirodi, vi proizvedoste Kćer, uzvišeniju od anđela i koja sada vlada nad anđelima. O, prekrasna i preslatka Kćeri! O, krine, koji si usred trnja izrastao iz sveblagorodnog Korena carskog! Tobom se obogati carstvo sveštenstva“.

Ovim rečima sveti Damaskin jasno pokazuje od kakvih je roditelja rođena Božija Mati, iz kakvih je dragocenih stvari ustrojena palata Cara Nebeskoga.

Na kom mestu ova živa palata bi ustrojena? Zaista na najvišem, jer Crkva daje o njoj ovakvo svedočanstvo: „Zacelo si viša od svih, Djevo čista!“ no viša ne mestom nego vrlinama i visinom Božjih darova. Jer mesto gde se rodi Preblagoslovena Djeva bejaše maleni grad u zemlji Galilejskoj, zvani Nazaret, zavisan od velikog grada Kapernauma, i žitelji njegovi behu prezirani, zbog čega i o Hristu bi rečeno: iz Nazareta može li biti što dobro? (Jn. 1, 46). No Gospod, koji na visinama živi i na smirene pogleda (Ps. 112, 5), blagoizvoli da se Njegova Prečista Mati rodi ne u Kapernaumu, koji se u gordosti svojoj do neba beše podigao, nego u smirenom Nazaretu, pokazujući time da što je u ljudi visoko, to je mrzost pred Bogom (Lk. 16, 15), a što je u ljudi prezreno, to je u Njega visoko i dragoceno. Pored toga i sam naziv Nazaret pokazuje visinu vrlina Prečiste Djeve. Jer kao što Svojim rođenjem u Vitlejemu, – a Vitlejem znači „dom hleba“ -, Gospod tajanstveno praslikova to da je On hleb koji je sišao s neba (Jn. 6, 54) radi oživotvorenja i ukrepljenja ljudi, tako i rođenjem Svoje Prečiste Matere u Nazaretu objavljuje visoke stvari, jer naziv Nazaret označava cvetno, svešteno, ovenčano i osamljeno mesto, što jasno praslikuje Presvetu Djevu. Ona je cvet, iscvetali iz neplodne i vremenite utrobe, cvet koji je obnovio sasušenu prirodu našu, cvet neuvenljivi koji uvek cveta devstvom, cvet miomirisni koji rađa miomir Jedinoga Cara, cvet koji donosi rod – Hrista Gospoda. Ona je osvećena blagodaću Svetoga Duha koji je sišao na nju i osenio je, i jeste svetija od svih svetih pošto je rodila „Reč svetiju od svih svetih“. Ona je izdvojena od grešnih zemnorodiih, jer u celom životu svom Ona ne pozna nijedan greh. I ne samo Ona ne učini greha, nego i grešnike sklanja od grehovnih dela, kao što joj Crkva i uzvikuje: Raduj se Ti koja izbavljaš od rđavih dela! Ona je venčana slavom i čašću: venčana slavom, jer je proizašla iz carskoga korena; venčana čašću, jer je ponikla iz prvosvešteničkog plemena. Venčana slavom, jer je proizašla od celomudrenih i pravednih roditelja; venčana čašću, jer je udostojena blagovesti i služenja od Arhanđela. Venčana slavom, kao Mati Božija; jer šta može biti slavnije nego roditi Boga? venčana čašću, kao Prisnodjeva; jer šta može biti česnije nego i posle rođenja biti Djeva? Venčana slaviš, slavnija od serafima, jer je serafimski zavolela Boga; venčana čašću, uzvišenija od heruvima, jer je mudrošću i poznanjem Božanstva prevazišla heruvime. A slava i čast i mir svakome koji čini dobro, veli apostol (Rm. 2, 10). No ko bi se među zemnorodnima našao veći tvoritelj dobra od Prečiste Djeve? Ona sve zapovesti Gospodnje održa, svu volju Njegovu satvori, sve pouke Njegove izvrši, sve reči Njegove sakri u srcu svom, sva dela milosrđa ukaza bližnjima. Stoga je Ona dostojno ovenčana, kao tvoriteljka svakoga dobra. No Ona je i čuvalište: jer sakrovište svoga devičanskog celomudrija tako budno čuvaše, da ga čak ni anđelu ne hte poveriti, jer, ugledavši anđela, Ona se zbuni od reči njegove, i pomišljaše, kakav bi ovo bio pozdrav (Lk. 1, 29 ).

Da je sve to u Prečistoj Djevi posvedoči Nazaret svojim nazivom. I ko neće reći, da se ta palata Hristova veoma visoko uzdigla vrlinama i Božjim darovima? Ona je vissža, jer bi darovana s neba, iako se na zemlji rodi od zemnorodnih; – s neba: jer, kao što govore neki od bogoprosvećenih ljudi, arhangel Gavril, koji je blagovestio Zahariji Jovanovo rođenje, blagovesti Joakimu i Ani začeće Presvete Bogorodice i donese joj s neba preblagosloveno ime, govoreći materi nerotkinji: , Dno, Ano! rodićeš preblagoslovenu kćer i ime će joj biti Marija“. Stoga nema sumnje Ona može biti nazvana gradom svetim, Jerusalimom novim koji silazi s neba od Boga (Otkr. 21, 2), skinijom Božijom. Visoka je ova Božija skinija, jer rodivši Cara Hrista Ona se uzvisi iznad serafima. O visino, nedostižna za ljudske misli!

A kakva je krasota te mislene palate Hristove, čuj šta o tome govori slatkorečivi Jovan Damaskin: „Ona bi prinesena Bogu, Caru svih, odevena lepotom vrlina kao zlatnom rizom, i ukrašena blagodaću Svetoga Duha, čija je slava iznutra; jer kao što je svakoj ženi slava muž koji dolazi spolja , tako je Bogorodici slava unutra, tojest plod utrobe njene“. I još sveti Damaskin kaže: „O, Djevo Bogoblagodatna, sveta Crkvo Božija, koju duhovno sagradi Premudri Tvorac sveta, i u Njoj požive! Ona je ukrašena ne zlatom ni mrtvim kamenjem, nego umesto zlata sija Duhom, i umesto dragog kamenja ima skupoceni biser – Hrista“. Takva ukrašenost ove palate mnogo je lepša od one u Solomonovom hramu, u kome behu izobraženi likovi heruvima, drveće i cveće. Ali i u ovom živom hramu, u Prečistoj Djevi, jasno se vidi heruvimski lik: jer svojim heruvimskim životom Ona se ne samo izjednači sa heruvimima nego ih i prevaziđe. Kada je Crkva navikla da svetitelje naziva heruvimima, pevajući: „Kako ćemo vas nazvati, sveti? Heruvimima, jer na vama otpočinu Hristos“; utoliko više Djeva Bogorodica je heruvim, jer u Njoj otpočinu Hristos telom Svojim, i na njenim prečistim rukama Bog sede kao na prestolu: Djeva postade presto heruvimski. A izobrazi Ona u sebi i slike plodnih drveta, postavši duhovno plodnom maslinom u domu Božjem i cvetnom palmom (Ps. 51, 10), zbog čega se sada i naziva živonosnim vrtom, kada Crkva peva: „Iz nerodnog korena Bog čudesa izvede nam živonosni vrt – Mater Svoju“. Sve se ovo govori o duhovnoj lepoti njenoj. Ali Ona ne beše lišena ni telesne lepote, kao što o tome svedoče mnogi učitelji Crkve, da u celom podnebesju nije bilo niti će biti tako lepe devojke kao što beše Djeva Bogorodica. Videvši je, sveti Dionisije Areopagit hoćaše da je nazove Bogom, da nije znao Boga rođenog od Nje. Jer božanska blagodat koje ona beše puna iznutra, sijaše iz presvetlog lica njenog. Takvu palatu pripremi Sebi na zemlji Car Nebesni, palatu prekrasnu dušom i telom, „kao nevestu ukrašenu mužu svome“ (Otkr. 21, 2); pritom palatu prostranu: „utrobu njenu učini prostranijom od neba“, i u Nju se smesti „nesmestivi Hristos Bog“.

Carske palate se obično zidaju prostrane, da bi mogle primiti ne samo cara nego i mnoštvo njegovih slugu, i ljude koji mu dolaze sa svih strana. Prostrano obitalište Boga Reči, Prečista Djeva, prostrano je ne samo za Boga Reč kao Cara nego i za nas sluge koji pribegavamo k Bogu, nastanjenom u Njoj: jer Boga smešta u utrobi, a nas u svome milosrđu. Izabrani sasud Božji, sveti apostol Pavle, pobuđivan ljubavlju govoraše svojoj ljubljenoj deci: Srce naše rasprostrani se; vama nije tesno mesto u nama (2 Kor. 2, 11-12). No u koga se od svetih može naći tako prostrano milosrđe, kao što je Marijino po Bogu milosrđe koje prima sve? Tu nalazi sebi mesta celomudreni, no i grešniku tu nije tesno. Tu ima svoje mesto onaj koji se kaje, no tu je slobodno pribežište i za onog koji se ne kaje i za onog koji je očajan, kao što je Nojev kovčeg bio pribežište ne samo za čiste nego i za nečiste životinje. U milosrđu Presvete Bogorodice ima širokog prostora za sve tužne, zlostavljane, gladne, zalutale, burom vitlane, bolne: jer ne može ne biti milosrdna Ona koja nam rodi blagoga Boga. Palate zemaljskih careva čuvaju mnoge naoružane straže, koje ne puštaju unutra svakoga koji želi da uđe, nego zadržavaju i brižljivo ispituju odakle je i zašto dolazi. A živa palata Hristova, iako je okružena heruvimima i serafimima i bezbrojnim horovima anđela i svih svetih, ipak nikom ne zabranjuje da onaj koji želi uđe na vrata Njenog milosrđa: niti stražari odguravaju, niti vojnici odgone, niti ispituju zbog čega dolazi, nego svaki nesmetano ulazi sa molbom, i prima dar po potrebnoj molbi.

Stoga da pribegavamo k milosrđu Rođene iz neplodne utrobe, upućujući joj ovakav pozdrav: Raduj se, ovebesprekorna palato Cara svih! Raduj se, obitalište Boga i Reči, kome sa Ocem i Svetim Duhom, i Tebi, Kćeri Oca, Materi Sina, Nevesti Svetoga Duha, neka je i od nas trošnih čast i slava vavek. Amin.

SPOMEN PRAZNOVANjA ČUDOTVORNE IKONE PRESVETE BOGORODICE „HOLMSKE“ u Poljskoj

Na ovaj dan praznuju pravoslavni hrišćani Poljske čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice „Holmske“, koja je po predanju doneta tamo iz Carigrada i podarena gradu Holmu od Sv. ravnoapostolnog kneza Vladimira Ruskog.

 

Izvor: Žitija Svetih – Arhimandrit Justin Popović