Srpska pravoslavna crkva
O BOŽIĆU
Crkvena pravila za Božić i dane oko Božića
Mir, Božji – Hristos se rodi!…
BOŽIĆNI PRAZNICI I OBIČAJI…
Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovan smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, nek nam se rađaju zdrava dečica, nek nam rađa žito i lozica, nek nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“
Božiću se raduje i staro i mlado, i muško i žensko. Na nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje. Narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i sav narod postaje jedna duša. U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinjci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić, Nova godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan. Za svaki od ovih dana i praznika, vezani su naši lepi srpski pravoslavni hrišćanski običaji. Pođimo, redom…
Detinjci…
U treću nedelju pred Božić, slavi se ovaj praznik. Tog dana, ujutru, rano, ili po dolasku iz crkve s bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili običan kanap, deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo, simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama jer onaj ko ima pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu gde će se, samo, vrednovati ono šta je čovek dobro u svom životu učinio. Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i „dreše“ se onima koji ih vežu…
Materice…
U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Tog dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem „na prepad“ zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detinjce. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se „dreši“. Na isti način se vežu i sve udate žene koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima. Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i pri našim hramovima, naročito po gradovima. Bogomoljne žene, u dogovoru sa sveštenikom, prepreme prigodnu akademiju s programom u kom učestvuju deca s prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se „dreše“ poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima i sl. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima gde se deci nose pokloni što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao…
Oci ili Očevi…
U prvu nedelju pred Božić, praznuje se ovaj praznik. Tog dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se „dreše“ poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinjci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečan ručak na kom se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji, vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj društva, Države i Crkve…
Tucindan…
Na dva dana pred Božić, 5. januara je Tucindan. Tog dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekad se pečenica „tukla“, ubijala krupicom soli, kasnije ušicama sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je, verovatno, iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila jer posle Božićnog posta koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tad izuzetno jaki mrazevi i zime. Tucindan je postan dan, posti se sve do Božića.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu „ne valja“ tući jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva…
Badnjidan…
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio što se tog dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro, rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić…
Šta je badnjak?…
Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo) koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću…
Kako se seće badnjak?…
Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to s istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći s tri snažna udarca Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljen deo na badnjaku, zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata gde stoji do večeri…
Šta simboliše badnjak?…
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kad se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog…
Badnje veće…
Badnje veče, praktično, spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su kao „Božić i Badnjidan“. Uveče, kad padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“
Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“
Pečenica se unosi u prostoriju gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče s debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice…
Slama…
Posle badnjaka, u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u vitlejemskoj pećini na kojoj se Hristos rodio…
Večera uoči Božića…
Kad se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje…“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela…
Najradosniji praznik među svim praznicima…
Božić…
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslaviim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na Jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima:
„Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“…
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kad domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane ovim radosiim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se, međusobno i čestitajući jedni drugima praznik…
Položajnik…
Na Božić, rano, pre podne, u kuću dolazi specijalan gost koji se, obično, dogovri s domaćinom, a može biti i neki slučajan namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se s ukućanima i odlazi do šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu:
„Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica, toliko parica (novca). Koliko varnica, toliko u toru ovaca. Koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi… a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože, daj!“…
Položajnik simbolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu s Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle tog posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek koji na Božić, i za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću…
Česnica…
Rano, ujutro, na Božić, domaćica zamesi testo od kog peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavllja metalan novčić – zlatan, srebrni ili običan, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kad česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko u kući ima ukućana, i svaki član porodice prvo pojede po parče srca. Kad svi stanu za sto, domaćin pripali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna, peva božićni tropar, a ako ne, čita se „Oče naš“, naglas. Kad se molitva završi, pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, sleva-nadesno, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan tekuće godine. Kad se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu…
Božić u gradskoj sredini…
Postavlja se pitanje kako slaviti Božić, danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u gradskim sredinama gde nema ni žive vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima: u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u svetlim prostranim toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama. Umesto velikog drveta, uzme se manja hrastova grana-grančica, i manja količina slame. Sve se, to, zajedno s pečenicom, uoči Božića, unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće. Pripali se sveća i kandilo što označuje vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju, ili se pročitaju iz molitvenika, i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi uz slušanje crkvene muzike i pesama s kaseta, ili uz gledanje filmova verske ili moralne sadržine. Zato je veoma važno da Božić bude neradan dan državni praznik, da bi se praznična atmosfera upotpunila. Samo onaj ko lično nije doživeo tu predivnu božićnu atmosferu u kojoj se duša, zahvaćena nekim unutrašnjim blaženstvom, nadima i širi u visine svemirskih prostora, kad se svi ljudi vole i sve se prašta, ne može shvatiti crnogorskog vladiku Njegoša i njegove stihove:
„Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!“
Božić – praznik dece…
Božić je, prvenstveno, praznik dece. Na Božić se rodilo najlepše i najsvetije dete u istoriji ljudskog roda. Zato, oni roditelji koji svoju decu, iz bilo kojih razloga lišavaju praznovanja Božića i doživljaja vezanih za taj praznik, čine prema svojoj deci neoprostiv greh. Uostalom, Božić je praznik i privilegija dece u celom civilizovanom hrišćanskom svetu…
Srpska Nova godina…
Ovaj praznik se praznuje 14. januara po novom kalendaru, zato se zove Nova godina. Obnovljen je običaj „čekanja srpske Nove godine“. Uoči Nove godine, sprema se svečana večera, kad svi ukućani sa svojim gostima, kumovima, prijateljima i srodnicima uz veselje i pesmu čekaju ponoć, kad stiže Nova godina. Negde se to radi organizovano u restoranima, hotelima, salama i sl. U ponoć, tačno u 24 sata, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug i miran život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Sutradan se odlazi u crkvu na službu. Posle službe se obavlja svečan ručak. Domaćica mesi pogaču „vasilicu“ (vasilica se zove jer je toga dana praznik i Svetog Vasilija Velikog). Negde se vasilica mesi od kukuruznog brašna…
Krstovdan…
Ovaj praznik pada 18. januara i praznuje se u spomen Hristovog krštenja. Taj dan je postan i to je prvi postan dan od Božića. U hramovima se tog dana obavlja veliko vodoosvećenje. U nekim krajevima se pozdravljaju rečima: „Hristos se krsti“ i odgovara.“Vaistinu se krsti“…
Bogojavljenje…
Bogojavljenje se praznuje 19. januara. Tad se po crkvama širom pravoslavlja i Srpstva obavlja velika i svečana osvećenja vode. Narod dolazi crkvi s bocama i drugim manjim sudovima, uzima osvećenu bogojavljensku vodicu i nosi je u svoje kuće. Ova vodica, s obzirom da je osvećena na velik praznik, ima velika duhovna i lekovita svojstva. Inače, ovog dana, slavi se uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordanu i javljanje Boga u vidu goluba i glasi: „Ovo je Sin, moj, ljubljeni, njega poslušajte“…
Jovandan…
Jovandan je u nizu bogojavljenskih praznika jer je sveti Jovan Krstitelj, na reci Jordanu, krstio Gospoda Hrista. Mnogi Srbi tog dana slave. Posle Nikoljdana i Ðurđevdana, ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi…
Savindan…
Ovaj praznik pada 27. januara. Sveti Sava je prvi srpski prosvetitelj, duhovan otac srpskog naroda i tvorac srpske crkvene samostalnosti. Zato je Savindan i verski, i narodni, i državni praznik. To je krsna slava srpskih škola. Tog dana se u svim srpskim školama lomi slavski kolač, igra prikladan svetosavski program u kom učestvuju đaci sa svojim učiteljima i roditeljima. Rezanje kolača, isto je kao i na dan crkvene slave. Svaka slava ima svog domaćina koji se dobrovoljno javlja i svake godine se bira domaćin. Obično se na Savindan, uveče, u školama ili domovima kulture, nastavlja narodno veselje u kom učestvuje naša omladina.
OOOOOOOOOO
На Божић…
Бадњак се ложи, ватра пламти,
здравље и срећа нек’ вас прати,
нек вам свако ново сутра
буде радост Бадњег јутра
и срећан вам Божић, сутра!
Добри доме, Божић стиже,
драгом Богу да смо ближе,
да те греје ватра, света,
да ти срећа кућом шета,
да Крст часни коло води
и нека се Христос роди!
—–
Домаћину
Домаћине, добре куће,
сеци бадњак у свануће,
нек’ се види, Срби, да смо
и да веру одржасмо.
Нит’ клечимо, нит’ клањамо,
него Божић прослављамо.
Срећан Бадњи дан!
Добро јутро, кућо, стара,
ево седмог јануара.
Под ногама шкрипи слама,
стиг’о Божић, благо нама.
Да вас благослов свуд води,
Мир Божји, Христос се роди!
—–
Кад се Србин у бадњаке спрема
Лепшег јутра од јутрошњег нема,
кад се Србин у бадњаке спрема.
У срцу му само има хтење,
а у души Христово рођење.
Срећан Бадњи дан и Божић!
—–
Нек вам од Бадњег дана све крене на боље,
да имате за све снаге и воље,
да љубав вам буде најлепши сан,
желим вам све најлепше на Бадњи дан!
—–
Да остварите сваки сан, помоћи ће Бадњи дан.
Да новац кроз кућу тече, помоћи ће Бадње вече.
Да се мир, љубав и срећа сроди,
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!
OOOOOOOOOO
Video-prilog…
BOŽIĆ, Đorđe Koprivica – Božic – Ђође Копривица – Божић – SPC, trajanje: 5:21 minuta
Klikni(te), dole:
https://www.youtube.com/watch?
Priredio: pf Velibor Mihić, dipl. fil.
oOОо