SKRIVANA I OTPISANA ISTORIJA
Postojala je Srbija pre Nemanjića i vladari koji su njenom teritorijom upravljali. Ovde je spisak imena vladara Srbije još iz perioda paganstva, zatim od sedmog veka pa do vremena Kneževine Srbije, Velike Župe i onda do Nemanjića. Impozantan je broj starosrpskih upravitelja!
Starina Sorab je sa njegovim ratnicima Sorabima očistio Zemlju od palih demona i osnovao prva srpska carstva od Severnog pola u celoj Evropi, Južnoj Indiji, Mesopotamiji, Egiptu, Tibetu i Peruu, a glavni grad ovog carstva bio je na Balkanu, nama poznato kao Ras, ali pravo ime je bilo Sorabija. Zvanična istorija nas uči da je doseljavanje Srba na Balkanu bilo u 7. veku.
Balkan je u stvari ime Stare planine, koja je po zvaničnim izvorima zove Helm. Na Helmu je bilo staro srpsko carstvo Sorabija, koji je dobilo ime po starim srpskim precima Velikim Srbima – Sorabima.
Prema ovim nalazima, nosioci R1a1 − genetske oznake, na Balkanu su živeli još pre nekih 12.000 godina, od Potopa pa na ovamo. Podaci iz runa i veda govore da su Sorabi (HiperBorejci) živeli na našim prostorima nekoliko stotina hiljada godina. Posle nešto više od dve stotine pokolenja oni odatle izbijaju na istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1.
U staroj eri pre Hrista su poznata 42 imena vladara Sorabije, među kojima je najpoznatiji Nino Belo.
IMENA VLADARA PAGANSKE SRBIJE PA NA OVAMO SAMO U NOVOJ ERI
Car Oštrilo Sorabjanović
Car Tjecimir Oštrivojević
Car Tolimir Oštrivojević
Car Krepimir Oštrivojević
Kralj Svetorad Oštrivojević
Kralj Radoslav Oštrivojević
Kralj Časlav Oštrivojević
Prvi Vladari i Knezovi Srba i Srbije (Sedmi vek-836)
Knez Srba ( na Balkanu u vreme vladavine Bizantinskog Cara Heraklija (610-641), sedmi vek-660; ne zna se njegovo ime, umro je 680)
Svevlad (660-679, Knez Srbije)
Selimir (679-680, Knez Srbije)
Vladin (680-700, Knez Srbije)
Ratimir (700-730, Knez Srbije)
Višeslav (730-780, Knez Srbije)
Radoslav (780-822, Knez Srbije)
Prosigoj (822-836, Knez Srbije)
Kneževina Srbija (Krštena Srbija, 836-1035)
Vlastimirovići (836-960)
Vlastimir (836-863, Knez Srbije; sin Kneza Prosigoja)
Mutimir (863-891, Knez Srbije)
Pribislav Mutimirović (891-892, Knez Srbije)
Petar Gojniković (892-917, Knez Srbije)
Pavle Branović (917-920, Knez Srbije)
Zaharije Pribisavljević (920-924, Knez Srbije)
Bugarska Okupacija (924-927)
Časlav Klonimirović (927-960, Knez Srbije)
Tihomirovići (960-1035)
Tihomir (960-980, Knez Srbije)
Ljutomir (980-1003, Knez Srbije)
Ljutomirov Sin (1003-1030, Knez Srbije; ne zna se njegovo ime)
Ljutovit (1030-1035, Knez Srbije)
Kneževina Duklja (1035-1077)
Kraljevina Duklja (1077-1118)
Vojislavljevići (1035-1118)
Stefan Vojislav (1035-1050, Knez Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo prvi (1050-1077, Knez i Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije, 1077-1081; prvi Srpski Kralj)
Konstantin Bodin (1081-1101, Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo drugi, Bodinov sin
Dobroslav, Bodinov polubrat
Kočopar (1101-1102, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Vladimir (1102 – 1114, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Ðorđe (1114 – 1118, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Velika Župa Raška (1118-1166)
Uroševići (1166-1165)
Uroš prvi (1118-1140, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Uroš drugi (1140-1161, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Desa (1161-1165, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Tihomir (1165-1195, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije; brat Stefana Nemanje)
Tek od 1196. godine se u knjigama i udžbenicima pojavljuju Nemanjići, odnosno Stefan Nemanja kao začetnik loze Nemanjića. Ipak, zna se za imena više od 40 vladara predhrišćanske Sorabije iz stare ere. Moguće da ih je bilo još.
Po tadašnjim geografskim kartama i slikovitim opisima mesta i krajeva, predhrišćanska Srbija bila je teritorijalno mnogo veća nego od vremena Stefana Nemanje pa na ovamo.
Izvor: Facebook
Vladari Crne Gore od 608. do 1189. godine.
Zetska dinastija Predislavljević (608-1189)
Svetomir ili Živomir (ili Žitomir) Želimirov Svevladović (608-651)
Budimir Svetomirov (651-668)
Vladislav Budimirov (668-681)
Borislav Budimirov (681-698)
Živoslav Borislavljev (698-723)
Rasdin Živoslavljev (723-731)
Vladimir I Živoslavljev (723-750)
Hranimir Vladimira I (750-759)
Tvrdoslav Hranimirov (759-764)
Stroivoj Vladimira I (764-786)
Stojimir Stroivojev (786-797)
Predislav I Stojimirov (797-803)
Čedomir Stojimirov (803-828)
Svetozar Čedomirov (828-833)
Radoslav I Čedomirov (833-847)
Čestislav Predislava I,
po nekima Radoslava Čedomirovog sin (847-859)
Predislav II Časlavljev, po nekima Radoslava Čedomirovog sin i Čestislavljev mlađi brat
(859-877)
Predimir I Predislava II (877-908)
Dobroslava, supruga Predimira I
(908-928)
Desimir Predimira I (915-945)
Predimir II Desimirov (945-967)
Hvalimir I Predimira II (967/71)
Laketa ( ili Blagota ) Čedomirov, sinovac Predimira II (971/74)
Svevlad Predimira II (974/78)
Tugomir Lakotov (978/82)
Hvalimir II Desimirov (982/89)
Predislav III Hvalimira II (989-1003)
Vladimir II Predislava III (1003-1016)
Dragomir Hvalimira II (1016/18)
Vojislav Dragomirov (1018-1049)
Neda, Vojislavljeva supruga (1049/51)
Gojislav Vojislavljev (1049-1051)
Mihail I Vojislavljev (1051-1081)
Božin Mihaila I (1081-1099)
Mihail II Božinov (1099-1102)
Gostibor Branislavljev (1102/03)
Vladimir III , unuk Mihaila I (1103-1115)
Đurađ Bodinov (1115/18), (1125-1131)
Grubeša Branislavljev (1118-1125)
Gradihna Branislavljev (1131-1145)
Radoslav Gradihnov (1145-1163)
Mihail III Vladimira III (1163-1187)
Desislava, supruga Mihaila III (1187/89)
Izvinite, prethodni moj
komentar u kojim sam
napisao listu vladara
zetskih, tj. najstarijih vladara Crne Gore,
nisu bile tačne godine vladanja i života vladara crne gore, pa sam napisao ovaj komentar da greške ispravim…
Mnogo je netačnih interpretacija liste ovih vladara što se tiče godina života i vladavine istih.
Ove vladare je izučio istoričar Miloš S. Milojević (1840-1897), ali izgleda da je i on malo pogrešio što se godina tiče..
Vladari Hrvatske
Vladari Kubratske ( Panonska kneževina )
Radoslav (678-720),
Radomir i braća, borba oko vlasti (720-740),
Radomir Radoslavljević (740-791),
Vojimir Radomirov Radoslavljević (791-815),
Ljudovid Vojimirov Radoslavljević ,, Posavac “ (815-823),
Radomir Ljudovidov Radoslavljević (823-~830)
U periodu između od 829. do 835. godine, pokorila je Franačka. Oko 880. ušla u sastav kneževine Dalmatske.
Vladari Hrvatske
Vladari Kubratske ( Panonska kneževina )
Radoslav (678-720),
Radomir i braća, borba oko vlasti (720-740),
Radomir Radoslavljević (740-791),
Vojimir Radomirov Radoslavljević (791-815),
Ljudovid Vojimirov Radoslavljević ,, Posavac “ (815-823),
Radomir Ljudovidov Radoslavljević (823-~830)
U periodu između od 829. do 835. godine, pokorila je Franačka. Oko 880. ušla u sastav kneževine Dalmatske.
Vladari Dalmatske ( današnja rep. Hrvatska )
Boren Vladanović (804-821),
Vladislav, sinovac Borenov (821-838),
Mistislav Borenov Vladanović (838-847),
Dobromir Mistislavljev Borenović (847-864),
Stanislav Dobromirov Borenović (864/65) i (877/79),
Branimir Dobromirov Borenović (865-877) i (879-889),
Budimir Vlastimirov Vojislavljević (889/90),
Branislav Budimirov Vojislavljević (890-896),
Predimir Predislavljević (896-908),
Dobroslava Predislavljević (908-928),
Desimir Predimirović (915-945),
Čedomir Desimirov Predimirović (945-969),
Stjepan Držislav Čedomirov Predimirović (969-997),
Svetislav Stjepanov Predimirović (997-1035),
Stjepan Svetislavljev Predimirović (1035-1058),
Svetomir Stjepanov Predimirović (1058-1074) i (1075-1089),
Slavač Kačić, gospodar neretvanskog okruga (1074/75),
Jelena Arpad Predimirović (1089-1092),
Almoš Arpad (1091/95),
Petar Slavčin Kačić, kasnije Slavčić (1093/97),
Ovo područje osvojio je Kolman Arpad, kralj Mađarske, 1097. godine.
Dalja istorija je poznata.
Hrvatskom su dalje vladale dinastije:
Šubić, Arpad, Anžu, Luksemburg, Habzburg, Hunjadi, Jagel, Zapolja, Osmanli, Bonaparta, Habzburg i Loren, i Karađorđević.
Otkud vam ova imena? Ovo je jedna velika besmislica. Moje lično istraživanje dovelo je do razotkrivanja drugačijih vrednosti srpske povesti. Ovo više zvuči kao biblija nego prava istorija. Moje istraživanja dovela su do sledećeg zaključka: migracija slovena na Balkan se dogodila, i to zaista u 7.stoleću. Međutim, istorija Srba vodi na daleko veće putovanje. Grčki spisi su zabeležili nekoliko činjenica o Kavkazu, i iz tih činjenica je kultuloroški zavod Ujedinjenog kraljevstva (1770) odštampao mapu Kavkaza prema istim tim spisima. I gle čuda, pored reke voge na krajnjem severoistoku Kavkaza se nalazi pleme nazvano „Serbi“ (samo ukucajte „Teorije o poreklu Srba“ i na Wikipediji će izaći). Taj dom su napustili oko 4.stoleća, a na putu ka dubini evropskog kontinenta je izbio građanski rat nakon smrti nepoznatog vladara koji je imao 2 sina, ali ipak nikada nije odabrao naslednika (prema vizantijskom caru Konstantinu VII u svom delu „De Administrando Imperio“). Jedan sin je najverovatnije bio knez Dervan iliti Drvan (knez Lužičke Srbije koji je Lužičke Srbe pridružio zajedništvu zapadnih Slovena), a ime drugog sina je nepoznato. Samo se zna da je on najverovatnije izgubio rat, pa se zajedno sa svojim pristalicama i velikom masom svog naroda koji ga je podržavao uputio ka balkanskom poluostrvu otprilike oko 6.stoleća. O tome nekoliko vizantijskih pisaca govori, odnosno piše o tome kako su narod „Serbi“ prešli Karpate i preko Dunava upali tamo gde se mi danas nalazimo. To je otprilike to.
Нека Милена рече нешто о антикомуниситма… Мислим да је“ у праву“, јер је жена показала своју „стручност“!.
У циљу њене „едукације“ ја бих само да се надовежем нату њену стручности и кажем: Највећи антикомуниста је Милош С Милојевић, који је издао у другој половини 19. века, 1871, научно дело под називом ИСТОРИЈА СРБА.
A ćuti te falsifikatori. lažovi. sva vam je istorija lažna i mitomanska. Sram da vas bude.
Istorija nije egzaktna disciplina i mnogo toga je podložno tumačenjima i interpretaciji. Jedno je sigurno da je istorija fabrikovana posle Berlinskog kongresa. Na ulasku u Delfi prolazi se kroz mestašce koje se zove Orahovo. To sigurno nije Grčko ime kao Lika(Lykia) u današnjem Iranu. Ima još mnogo toponima koji nose ili su nosili na našem jeziku ali je to vremenom menjano. Menjaju se toponimi pred našim očima u našem vremenu a da nisu prošlosti. Prvo je bila Metohija s Kosovom. Pa zatim iz nekog razloga Kosovo i Metohija i na Kraju Kosovo ili po Šćiptarski Kosove. Zašto i kako koga da pitamo? ko se to krije iza svega toga. Ime Kosovo nema veze s tamošnjim Šćiptarima ali su ga oni oteli, prisvojili i koriste kao da je njihovo.
Dovoljno je rekao Izraelski premijer koliko hiljada godina je prijateljstvo izmedju Srba I Jevreja. Srbi se nikada nisu na ove prostore doseljavali vec su se raseljavali po svetu. Imamo najvise reci preko dva miliona. Niko nikada nije dokazao da ne poticemo sa ovih prostora sem nagadjanja dosli odande,odavde
Marko Pivljanski, da li mozes da posaljes/postavis izvor za ovaj spisak vladara.