VRABAC I LASTE
Jedna lasta nije mogla ništa da učini vrapcu, ali više njih mu je došlo glave. Vrabac i laste… On jedan, a njih mnogo!
Jednom sam stajao u dvorištu i posmatrao lastino gnezdo pod strehom. Obe laste odleteše dok sam ja još bio tu i gnezdo ostade prazno.
U međuvremenu, dok su one bile odsutne, s krova sleti vrabac, uskoči u gnezdo, osvrnu se, zamaha krilima i sakri se u gnezdu, zatim promoli glavicu i zacvrkuta.
Ubrzo dolete do gnezda jedna lasta.
Ona htede da se uvuče u gnezdo, ali, čim je ugledala „gosta“, zapišta, zaleprša krilima u mestu i nekud odlete. Vrabac je i dalje virio iz gnezda i veselo cvrkutao.
Najednom, dolete jato lasta!
Sve laste doleteše do gnezda, pogledaše vrapca i ponovo odleteše!
Vrabac se nije plašio, okretao je glavu i cvrkutao.
Ubrzo, laste su ponovo doletale do gnezda, nešto su radile i opet odletale. Laste nisu ponovo uzaludno doletale jer je svaka u kljunu donosila blato i pomalo zamazivala otvor na gnezdu. Opet su doletale i odletale, sve više i više zamazivale gnezdo i otvor je postajao sve uži.
U početku se vrapcu video, samo, vrat, zatim, samo, glava, pa kljunić, a onda se više ništa nije videlo. Laste su potpuno zazidale gnezdo i odletele cvrkućući i kružeći oko kuće.
Priredio: pf Velibor Mihić, veb autor