ČUDO SA SVETE GORE
Kao uspomenu na ovaj čudesni događaj, svetogorski starci ustanovili su da se na dan 26. jula zauvek proslavlja Sveti arhangel Gavrilo, a taj praznik nazove Sabor Svetog arhangela Gavrila.
Za vreme vladavine sinova grčkog cara Romana u isposnici pod nazivom „Dostojno“ na Svetoj Gori živeo je jedan stari monah sa svojim učenikom. Bili su veoma pobožni i neprestano se molili Bogu. Vrlo su retko odlazili negde na stranu, a Bog je takav njihov život nagradio.
Jedne subote starac htede otići na svenoćno bdenje u crkvu i poruči svome učeniku da bez njega može očitati ustanovljene molitve. Pobožni mladić, čim se smrklo, hteo je da počne molitve, ali neko zakuca na vrata, te on požuri da ih otvori i kad ih otvori spazi nekog nepoznatog monaha. Mladić ga uvede u svoju keliju i ponudi mu da zajedno s njim provede noć. Stranac rado pristade. Kada je nastupila noć, obojica su klekli na molitvu. S velikom pobožnošću oni su se dugo molili Bogu, pa kad se približilo određeno vreme, stali su pred Ikonom presvete Bogorodice i počeli pevati: „Čestnjejšuju Heruvim i Slavnjejšuju Serafim“.
Mladić svojim lepim glasom pevao je davno poznatu molitvu, koja počinje ovim rečima. Međutim, on se mnogo iznenadi kad je njegov gost u početku dodavao neke druge reči, koje on ranije nikad nije čuo. „Dostojno jest jako voistinu blažiti tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju i Mater Boga našega“, pa onda nastavljao: „Čestnjejšuju…“
Pevanje nepoznatog monaha duboko dirnu mladića, te on, kad je ovaj završio molitvu, zamoli ga da mu napiše ovu molitvu, da bi i on mogao njom proslavljati Presvetu Bogorodicu. Stranac je pristao i zatražio da mu da hartije i mastila, ali kako mladić nije imao ni jedno ni drugo, on naredi da mu donese kamenu ploču. Primivši ploču, stranac je počeo da piše na njoj prstom i slova su izlazila, kao da ih je pisao na vosku a ne na kamenu. Kad je molitva bila napisana, stranac pruži mladiću ploču s rečima:
„Ubuduće pevajte ovu molitvu vi i svi pravoslavni hrišćani onako kako je ovde napisano“.
Rekavši to, stranac iščeze pred očima zaprepašćenog mladića.
Taj monah bio je arhangel Gavrilo, koga je Bog poslao na zemlju da nauči ljude kako treba slaviti Presvetu Bogorodicu. Stari monah bio je mnogo začuđen kad se vratio i čuo da njegov učenik peva novu molitvu i mnogo se obradovao kad mu je učenik pokazao ploču i ispričao ceo događaj.
Istog dana oni su odneli ploču u duhovnu upravu Svete Gore, predali je i ispričali sve kako se desilo. Svi stanovnici Svete Gore bili su oduševljeni ovim čudom i proslavljali su Sina Božijeg, koji je na ovaj čudesan način proslavio svoju Prečistu Mater. Ploča je uz opširan opis ovog čuda poslata Carigradskom Patrijarhu.
Za uspomenu na ovaj događaj, svetogorski starci ustanovili su da se na dan 13. jula (26. jula po novom kalendaru) uvek proslavlja Sveti arhangel Gavril, a taj praznik nazove Sabor Svetog arhangela Gavrila.
Prema zapisu jeromonaha Zosima, objavljeno u listu „Crkva i život“, br. 1 i 2 iz 1929. godine