Jelena Jovanović
SUDAR DVA SVETA
Suprostavljeni svetovi i nova paradigma poslovanja – Off line i On line industrija
U ovom veku dogodile su se neporecive globalne promene. Svega, počev od načina pristupa informacijama, do načina distribucije i pakovanja proizvoda i usluga.
To znači da su se i sami proizvodi promenili (100101010101010001010 format). Način dostave sada ide putem neta. Pakovanje takođe – firma koja nema svoju web stranu je kao čovek koji nema email na vizitkarti. Ili još gore: telefon.
Zašto je to važno?
Ovaj moćni zamajac digitalizacije promenio je svest ljudi a potom i uslove u kojima rade, način na koji se pristupa poslu i način rukovođenja takođe. Tu je još i ono što se golim okom vidi a to je dramatična promena dres koda, i ono što se ređe vidi ali ostavlja još jači utisak – dehijerarhizacija organizacije.
USLOVI ZA RAD
Danas je više nego ranije važno s kim radite i kakvi su vam odnosi. Budući da su informacije preuzele primat, način na koji se one saopštavaju i primaju promenio je smer odnosa u kolektivu. Sada, možda više nego ikada ranije, važno je imati visokokvalitetne odnose, interne i eksterne. Jedan od top 5 razloga za zadovoljstvo poslom su upravo odnosi u timu.
NAČIN RADA
Ranije je uslov svih uslova bio pojaviti se na vreme u kancelariji i biti tu od 9 do 5. Danas ta praksa nije nestala, ali barem podjednako ima onih kompanija (naravno, mahom su IT) kojima radno vreme počinje oko ili iza 11 pre podne. Za novinare ovo nije novost jer redakcije uglavnom tako i funkcionišu…Ne meri se vreme, mere se rezultati!
Takođe, mogućnost saradnje putem interneta (Google aplikacije, email, chat, ActiveCollab, Basecamp učinile su da su slobodni dani češći i ponegde regularni tokom radne nedelje, i da je posao od kuće veoma moguć i poželjan. TIM je osnovna operativna jedinica a geografija sve manje igra ulogu; sa video-konferencijama naročito počinje nova sezona.
Uz to, globalni trend je briga o planeti i smanjena emisija CO2…
MENADŽMENT NOVOG DOBA
Informacije se šeruju više nego ikad. Sada nije dovoljno jednostavno narediti, potrebno je svojim obrazovanim i kreativnim zaposlenima objasniti i ZAŠTO je neko pravilo na snazi. Inače ništa od motivacije. Slepo slediti je out, ljudi traže da razumeju ciljeve kompanije, smer u kome se kreće, tržište oko sebe. I ne samo to – hoće i da aktivno učestvuju! Šrafići ne postoje. Uprkos automatizaciji posla više nego ikada potrebne su IDEJE.
Greške – šta reći…otkako je Sid Vicious proslavio anarhiju, pesme u slavu onih koji se ne uklapaju lako prelile su se u studije slučaja o Apple Inc, u harvardske eseje o liderstvu, u knjige i gigove oko Funky Business poslovanja. Kreativnost je takva da ne trpi oštre norme. Naprotiv – ko hoće da ima radnike znanja (knowledge workers) mora da ih pazi kao hirovitu cvećku i da im stalno izlazi u susret. Jer, oni idu čim im nešto smeta svesni da je talenat koji imaju neprocenjiv i da se skupo plaća.
LIDERSTVO
Zaravnjene kompanije (čitaj: lean thinking companies) preuzimaju primat. Google kultura poslovanja takođe – visokostručni, veoma kreativni geekovi i genijalci opremaju svoje kancelarije i kompjutere igrama i igricama. To nipošto ne znači da su manje produktivni – ono što je nekada bilo blejanje na pauzi sada je ugriz dobre igrice u sred radnog vremena čisto da se pospeši volumen novih i novijih pristupa problemima.
Šta oni traže od lidera? INSPIRACIJU.
ORGANIZACIONA STRUKTURA
Umesto stroge i vertikalne (kad već dijagonalna zvanično ne postoji) pojavile su se ogranizacije koje imaju horizontalnu hijerarhiju. Viši menadžment nije više na posebnom spratu, naprotiv – sedi ne samo na istom spratu nego ponekad i u istoj prostoriji sa drugim menadžerima, sa ili bez malog pregradnog PROVIDNOG zidića. Vrata se sada farbaju u crveno zbog feng-šui principa novca, u aplikacijama za posao zahteva se da navedete svoje ciljeve kratkoročne i dugoročne (ponegde i poziciju Meseca u horoskopu ali to je devijacija, doduše primećena na našim prostorima…), a ako vas direktor poveze kući niko neće ništa pogrešno shvatiti.
DRESS CODE
Ako je nekada sekretarici bilo u opisu posla da nosi mini suknjičice, danas je to blamčina. SVAKO je zastupnik brenda kompanije i svi koji dolaze u susret sa klijentima i dobavljačima moraju da prenesu istu poruku – o profesionalizmu, učtivosti, poštovanju. Svega, od rokova do dogovora.
Strogi kodeks oblačenja i ponašanja zadržao se još u finasijskim institucijama i dobio popularan naziv „bankarski“: bez papuča, dekoltea, minića. Poneke kompanije imaju kao interni dres kod upravo tzv. biz casual, to jest opušteni stil.
Naravno, ovo ne važi za prodaju…kada ste sales rep, i dalje morate da umete da klijentima priđete na način koji NJIMA odgovara. Ako je korporativno, onda je sve sa odelom i kravatom.
Inovacija – sada i nežniji pol nosi kravate.
TRŽIŠTE RADA
Kompetentni i talentovani pobeđuju. Talenat je lider. Dobra komunikacija takođe je promenila predznak – okej je opustiti se. I ne samo to, smatra se neljudskim nikada ne pokazati poneku svoju slabu stranu na poslu. S takvima više niko neće da radi jer se uzimaju kao sračunati i hladnokrvni koji bi preko svega prešli zarad uspeha.
Posao se sada oglašava i traži preko interneta (baš kao što su se milioni tako pronašli lično – cybermuvanje je opšte mesto), i niko ne može da spreči zaposlenog da to ne uradi sa posla. Šta više, verovatno i njegov menadžer pretražuje oglase za posao na istom portalu…
SVET OKO NAS
Ono što je vidljivo svima je poplava japija i wi-fi kafića. To ne znači da se neko ucickao i doneo laptop u kafić da bi muvao cice, već da je verovatno pravo s posla došao na afterhour kafu sa kolegom iz druge firme ili agencije i da je sasvim moguće da dok ga čeka konačno stiže da proveri privatnu poštu i uloguje se na facebook. Prenosni računari su sve manji i sve tanji (900 grama i nekoliko cm za Mac Book Air), a mogu se kupiti u bojama kao što su roze, zeleni, plavi…hrana se naručuje onlajn, odeljenja se outsourcuju, krize takođe počinju na forumima, a baneri i PPC reklame su vidljiviji od bilborda.
. . .
Štreberi caruju.
I ovaj trend će se nastaviti. Svet se ukraja prema potrebama talentovanih. Heroji su oni koji krenu i ostanu na putevima kojima se dosada ređe išlo. Ne biti deo sistema već stvarati sistem je potpuni hit. Odvažni preduzetnici konačno se slave, a počinjanje u garaži kao Apple ili u studentskom domu kao Google, pa potom osvajanje pola sveta je KULT za nove preduzetnike.
Vaš posao vredi onoliko koliko vam vrede zaposleni. Dokaz: lovci na top talente ne žive od metafizike.
Odnosno, kako je nekada rekao čika Bil Gejts pre 20 godina: budite dobri prema štreberima (nerds). Može se desiti da završite radeći za nekog od njih.
Note: posebno hvala Aleksandru Georgijeviću za inspiraciju za ovaj tekst. Požalio se čovek kako programeri ne dolaze na vreme na posao, i eto.. :) Originalno ovak članak je objavljen na (mom) blogu Miss Cybernaut
Inače, moram i to da kažem: blog Bašta Balkana nastao je tako što sam dovoljan broj puta pitala Zlatka – a zašto ne bi pisao o tome? Zar ne misliš da ljudi to treba da znaju?
Sad pišemo u društvu. Cheers!
Miss, čestitke ( i ) za ovaj tekst! Sjajna si , as always ! Zaslužuješ mesto za nekom katedrom, definitivno.
A ova Bašta ima odličan miris, verujem da će imati vrlo efektan uticaj na Balkan i Balkance da se priberu i popravljaju…u svakom pogledu :-).
Samo nastavite, pratimo vas :-)
Čuo sam trač da je u jednoj (sada već bivšoj) agenciji tzv „kreativcima“ bila dozvoljena čak i upotreba „lakih stimulansa“. Svojim očima sam video (u drugoj agenciji) da „tretiraju“ pivo u radno vreme. Fliperi i igrice su već manje-više uobičejena stvar i praktično deo folklora…
Lično ipak verujem da je sve to samo kompenzacija ili vid opuštanja, a da kretivnost ipak dolazi iz pritiska i ograničenja koja nameće realan svet (rokovi, konkurencija itd). Uostalom te dve stvari po pravilu uvek idu zajedno? Često ono što na prvi pogled izgleda kao raj za anarhiste, na kraju se ispostavi da je „lukava mišolovka“. Kada se sve stavi na vagu – ispada da je ipak najbolji odnos u formuli: rad / vreme / stres / novac / kompenzacije / subordinacija / itd… – u državnim (javnim) preduzećima.
Naravo, ako vas nije strah da će te vremenom zaglupeti.
Kompanija u kojoj ja radim kao Sales Manager se bavi sportskim artiklima, tako da je svaki dress code out, srecom. Na sajmovima najvise strce italijani koji se „napucaju“ kao za diskoteku :) Sto se kontakta tice za mene su direktni susreti su neprocjenjivi, posebno onaj neformalni dio. Moderne tehnologije se koriste skoro iskljucivo za odrzavanje veze (maila (koji sve manje volim) i telefona ( + Skype ili VOIP generalno)).
Postoji mogucnost rada od kuce, mada ja odem do kancelarije bar 2-3 puta sedmicno, jer je bitan i kontakt i razmjena informacija sa kolegama. Stres bilo koje vrste ogranicavam na sajmove, kada se radi 300%.
Do sad je funkcionisalo, nadam se da ce tako i da se nastavi.
Pozdrav