Djordje Otašević
* * *
. . . . . . . . . .
Витомир Теофиловић – Izbor aforizama
. . . . . . . . . .
.
За ово данас нико није крив. Сви су заслужни.
.
Држава, то сам и ја.
.
Кад загусти, људи се прореде.
.
Више не притежем каиш. Појео сам га.
.
Да је то био геноцид,
не би имао ко да нас тужи.
.
Еволуција вође:
са мном, за мном, пода мном.
.
Пролетери свих странака,
уједините се!
.
Откако смо небески народ,
имамо само земаљске проблеме.
.
Ко хоће боље, широко му напоље.
.
Разне мере спроводимо,
али спровод нам предуго траје.
.
Ко се узда у роде, не постаје отац.
.
Најтеже је кад ти умре бајка.
.
Влада је најавила темељне реформе:
лево иде удесно, а десно улево!
.
Секира која падне у мед
више не сече дрва.
.
Транзиција је постигла невиђени резултат.
После једног фирера добили смо сто лидера.
.
Основао сам своју странку.
Што да поклањам свој глас другима.
.
Ко каже да се код нас за пет година ништа није променило,
нека се погледа у огледалу.
.
Политичари дају нова обећања.
Од старе славе се не живи.
.
Срби су народ најстарији.
Код нас су деца природна реткост.
.
Ако смо једном ногом у Африци,
другом у Европи,
шта нам је на Балкану?
. . .
Vitomir Teofilović. Rođen je 1943, u Vrčinu, živi u Beogradu. Objavio je pet knjiga aforizama – Dole crni petak, Primeri optimizma, Državni cirkus, Srbi i ostatak sveta, Orvel neće proći; zbirku pesama Sunce iznutra; knjigu eseja Hiperborejci na Sumatri, čiju prvu polovinu čine tekstovi o delima Miloša Crnjanskog, a drugu književno-filozofski eseji o našim i stranim temama i prikazi knjiga naših savremenih satiričara.
Koautor je zbornika Jun/lipanj 1968, posvećenog našim studentskim nemirima 1968, i dvojezične (srpsko-mađarske) monografije o Milošu Crnjanskom, povodom stogodišnjice njegovog rođenja.
Autor je antologije Vrag i šala (pola stoleća srpskog satiričnog aforizma, 1950-2000), koja je imala dva izdanja (2000, 2001) i prevedena na ruski (Čert i šutka), Moskva, 2003, i antologije savremenog satiričnog aforizma Slučajni uzorak.
Objavio je niz ogleda u zbornicima Međunarodnog slavističkog centra i mnoštvo tekstova raznih žanrova u domaćim i stranim publikacijama.
Aforizmi su mu prevedeni na niz jezika (poljski, engleski, nemački, ruski, češki, bugarski, italijanski, francuski…) i uvršteni u više naših i stranih antologija i zbornika.