Srdjan Paunović
* * *
„Il’ me ženi, il’ tamburu kupi, u nešto se udarati mora!“ – jedna je od najpoučnijih rečenica koju je mogla da smisli neka žena. Pa od muških, ko čuo – čuo! Ono što pouzdano znam (kilometraža je čudo!) jeste da stvar bez tamburanja, te žice, te strune, jednostavno – ne radi. Mislim, ne svira…
O Srbiji kao zemlji pesme i igre spremam se da pišem nekom drugom prilikom. Sada sam nabaždaren na krtinu: ovog vikenda, 26.-28.-og juna, u Deronjama, održava se Drugi svetski festival tamburaša TAMBURICA FEST 2009. Kako je bilo na prvom, i kako bi trebalo da bude na ovom, možete pogledati na www.tamburafest.com Ja idem da ga doživim!
„Deronje su divno, mirno selo. Postoji legenda da ciganski svirači, koji većinom potiču iz tog mesta, kad im se dete rodi, stave dve-tri različite tambure na sto; i kad dete prohoda, koje se prve tambure dotakne – tu tamburu svira… I onda mu se kaže: „Da sviraš bolje od oca!“. Ta legenda i danas živi, kao što više od 150 godina tambura živi u Deronjama.“ (piše na sajtu)
Na pola puta između Bačke Palanke i Sombora, tu, uz Dunav, nalazi se selo Deronje, nekada poznato po tri stvari: po tome što su odatle rodom najbolji cigani-tamburaši, što je u njemu sniman film „Skupljači perja“ i po paprikašu čobancu. Sad ima i četvrta: TAMBURICA FEST. Da li ćemo ga, kao neki, već nazivati tamburaška Guča ili tamburaški EXIT – manje je važno. Ono što tamo vuče – i tek če da vuče! – jeste zov iskona. Jer kad te banda u tu žicu dirne, u čoveku se budi sve neumrlo. Od božanske muzike, do vilinske pesme. Od Panove frule, do Salominog plesa. I sve u biću igra i peva! Još ako je špricer ‘ladan, i ako ga ima mlogo…
Jednoga dana sa prijateljima, sredinom devedestih, obreo sam se u nekoj krčmi u Deronjama. Bilo je mračan i hladan novembar, tmuran kao i te godine. Sve je počelo još za ručkom sa dobrom dunjevačom, na koju se nadovezao fiš-paprikaš, i špricer – kako je gore pomenut. Krčma je, kao i mi, delovala potišteno, a kad je po tanjirima zaplivala riba, stigli su oni: prerano ostareli, ispijeni, pohabani cigani, sa čađavim tamburama. I znao sam šta će da se desi – izuvanje (ko ne zna šta to znači, neka pita ćaleta, ako ima kafanski staž). Sve što se posle događalo, više-nego-manje nije za ovu umivenu Baštu. Na izlasku u noć, negde oko tri ujutro, gde nas je dočekala vejavica koju nismo primećivali ni dok smo povremeno obilazili ćenifu u dvorištu, praznih džepova i punog srca, ispratio nas je primaš rečima: „I da znaš, kume, uvek biraj muzičari sa srebrni zubi. Ti cigani radu pošteno. Tek treba da zaradu za zlatni zubi!“ Izljubio sam se sa kumom, čiji mi prim iz Ševe svira i dok ovo pišem.
I da znate još i ovo: takmičiće se 13 orkestara (verovali ili ne – iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Srbije). Prvo polufinale otvoriće BIĆE SKORO PROPAST SVETA iz Deronja, a drugo će zatvoriti KRAGUJI iz – pa da! – Kragujevca. Najbolji tamburaški orkestar južno od Dunava i Save! Jednom, ako se doobroo napijem, mogu vam ispričati kako smo ga osnovali pre 25 godina…
Uuuu, al’ su bre oni matori!!!
Ovo je super – nesto kulturno a autenticno izmedju „naduvanog“ darkerskog Exit-a i vasarskog primitivizma Guce.
Nadam se samo da je organizovano.
Tambura fest ce vremenom postati ozbiljna stvar, Festivalcina!
Ako nam sa filmskim festivalima ne ide, sa muzikom nam ide.
Kao sto rece autor; “ … u nesto se udarati mora … „
Da ovo jeste možda super.
Ali ima i svojih propusta i treba ih reći.
Da li je više kulturno od spomenitih festivala?
Pa i tu su šatori i sve što njih prati. U takmičarskom delu sporna je komisija koja nije kompentetna jer tu nema profesionalnih tamburaša. Ali, podržavam ideju i mislim da je samo treba malo modifikovati, da bi izrasla u nešto dostojno tambure.
Izgleda zanimljivo, a verujem i da zvuci, iako je tambura pre svega instrument za kafanski provod. Voleo bih da cujem kako ona zvuci na otvorenom, mada na zalost ovog vikenda necu moci do Deronja.
Slusao sam pre nekog vremena neki veliki tamburaski orkestar virtuoza iz cini mi se Moldavije, Belorusije ili Ukrajine, koji su fantasticni. Ako iskopam njihovo ime, napisacu ga ovde u postu. Steta sto mi nemamo osim tamburaskog orkestra RTV Novi Sad jos neki ozbiljan tamburaski orkestar.
Imamo subotički koji vodi
prof. dr. Zoran Mulić i koji je od njega napravio pravi orkestar.
Postovani gospodine Paunovicu,
havala na divnim i pre svega emotivnim recim o Tamburici Fest ,novom projektru kako se populano kaze na kulturnom nebu Srbije i kako rece autor predhodnog komentara,nesto kulturno a autenticno izmedju “naduvanog” darkerskog Exit-a i vasarskog primitivizma Guce.Upravo sam se vratio iz Deronja i veoma mi je zao sto nismo sreli jer nadan se da ste bili kao novinar
bilo je velikih problema oko akreditacije sto je stvorilo velike probleme predstavnicima tzv.sedeme sile.Tamuricu pratim jos i pre zvanicnog pocetka.Moglo bi se o tome mnogo napisati ali Deronje ce uvek biti Deronje i njegovi cigani i bande nadzivece ovaj festival pa i neke druge.
Srdacan pozdrav iz Srema,
Dragan Pavlovic
urednik zavicajne revije Halo Srem
Nadam se da ce Kraguji osvetlati obraz Sumadije.
Nezamenjiv je osećaj slušati trube u Guči,Majdanpeku,Predejanima….Ali isto tako nešto prelepo je slušati tamburaše u Vojvodini .U brdima kad udara goč je neopisiv doživljaj ali u kafani,na fijakeru noću u ravnici treba doživeti na pravi način a ne samo kritikovati.Pozdrav