Josip Bosnjakovic
* * *
.
Čuvena istarska vina i Malvazija vinarije Tomaz
.
Nedavno sam prilikom kraćeg odmora na istarskom primorju imao priliku da se družim sa jednom od vinarija koje neguju Istarsku Malvaziju.
Domaćin vinarije je Klaudio Tomaz koji nam je poželeo dobrodošlicu na imanju tj. u njihovoj vinariji. Pre same priče o vinima bitno je pomenuti i koju činjenicu o položaju Motovuna, klimi u Motovunu te vrsti tla i o njihovim sortama vina.
Motovun je izgrađen na brežuljku kupastog oblika i nalazi se na 277 metara nadmorske visine. Brežuljak se uzdiže na mestu gde se dolina otvara i širi prema moru te prekida lanac povezanih brežuljaka koji se u njenom gornjem delu zatvaraju s jedne i s druge strane. Blaži nagib južne i zapadne padine brežuljka kao i izduženi njegovi hrbat prema istoku omogućilo je narodu ovoga kraja da podiže na vrlo atraktivnom mestu prilično velike nasade vinove loze.
Zbog blizine mora i planina klima u Motovunu je blaga. Leta su topla, ali sveži povetarac ublažuje vrućinu i sparinu pa su noći uvek sveže i ugodne što za proizvodnju visoko kvalitetnog grožđa jedan je od bitnijih faktora. Iz tih razloga Motovun je jedan od najkvalitetnijih mestašca za proizvodnju vina u Istri.
Zemljište doline reke Mirne kao i povišeni platoi u neposrednoj okolini Motovuna čiji je laporasti teren uvek vlažan, bogat mineralima vrlo su povoljni za razvoj poljoprivrede. Blage južne i jugozapadne padine brežuljaka pokrivaju pravilni redovi vinove loze, koja ovde vrlo dobro uspeva. Grožđe se prerađuje u vrlo kvalitetna vina od kojih prevladavaju Teran, Malvazija i Muškat. Osim njih koje su tipične sorte ovog kraja u novije vreme počelo seproizvodit i sorte Merlota, Cabernet Sauvignon, Pinot Sivi, Chardonnay.
Tipična i najznačajnija sorta vina koja se u Motovunu, kao i u celoj Istri najviše proizvode je Istarska Malvazija. Radi se o beloj sorti koja zauzima gotovo dve trećine svih nasada loze na ovim područjima i raste jedino u Istri.
Malvazija je najčešće suvo vino, bez zaostatka neprevrelog šećera i najbolje rezultatedaje u prvoj godini nakon berbe. Slamnastožute je boje sa zelenkastim odsjajem, bogate strukture i korpuloznog tela, obogaćena mineralima. Spada u poluaromatične sorte, jedva primetne gorčine badema te redovno sveževoćnih i cvetnih mirisa. Malvaziju preporučujemo uz riblji meni , belo meso te istarski najprestižniji meni , a to je meni od tartufa.
Muškat kao stara istarska sorta, daje vrlo atraktivna vina, posebno sa ostatkom neprevrelog šećera, svetložute je boje, aromatičnog mirisa koji podseća na zrelo voće, idealan je za deserte na kraju obroka, zbog kojeg i nosi naziv ˝Kralj vina˝.
Od crvenih vina najpoznatiji je Teran – vino izrazite rubin crvene boje ljubičastog odsjaja, živih neobuzdanih mirisa, najčešće šumskog voća( maraska i divlje jagode ) , s jakim karakterom naglašenih kiselina, u pravilu manje izraženog tela u odnosu na uobičajne standarde za crvena vina. Međutim u zadnjih par godina se poradilo na kvalitetu grožđa u vinogradu ( manjim prinosom po čokotu ) tako da je njegov kvalitet konkurentan sa ostalim sortama crvenog vina. Njegova posebnost na prvi pogled nikoga ne ostavlja ravnodušnim , dok trend sve većeg interesa na neobične tipične proizvode otvara nove mogućnosti ovoj atraktivnoj sorti. Teran preporučuju uz mesni meni ( meso sa grila, crveno meso , meso od divljači ).
Skroman tekst na ovako divnu temu.
Zašto samo vinarija Tomaz?
Postoje mnogo poznatih i priznatih vinarija u Istri
od Kozlovića na severu čiji je čuveni momjanski Muškat
ušao u svetski GUIDE TO THE WINE pa Pilato, Radovan,
Matošević na jugu. Predivne su istarske vinske ceste….
„Vino od loze i mliko od koze“ rekli bi Istrijani.
Slazem se, ali Vinarija Tomaz je jedina koju sam imao prilike i vremena da obidjem. U prodavnicama vina sam naisao i na druga vina ali najbolje iskustvo se svakako dobija prilikom upoznavanja sa onima koji vino prave jer se tada cuje i neka zanimljiva prica. Jos jednom cu izdvojiti predeo Motovuna koji je po meni bio velicanstven. I svakako je najbolje pisati o onome sto se iskusi.
Neka ovo bude poziv kako bi se i druga vina predstavila, kako ovog regiona tako i ostalih.
Potpuno se slažem. Malvazija i Muškat ostavljaju nezaboravan ugodjaj
za sva čula.
Interesantno ispitivanje je vršio vinar – g-din Kozlović. On je nekoliko
godina držao malvaziju u četiri različita bureta: francuski hrast (mercedes medju
buradima kako on kaže); slavonski hrast; slavonska akacija i istarska akacija.
Cilj eksperimenta bio je da pokaže u kojoj vrsti bureta najbolje sazreva istarska
malvazija. Mislim da je negde i objavio rad o tom eksperimentu. Pogadjate
koje je drvo pobedilo… :)
Skoro sam bio u Hrvatskoj, ne u Istri, vec na Bracu, pa u Splitu, na izvorima Krke.
I pio sam dosta njihovih domacih vina, to jest kvalitetnih vina iz malih vinarija. Priznajem, malo mi je krivo, ali imaju dosta bolja vina i jeftinija vina od nas. Kvalitetan Plavac kod njih kosta 5 eura, dok kod nas za 8-10 eura dobijes srednje kvalitetno crveno vino, kao sto su Carigrad, Radovanovic ili Aurelius. Nadam se za kratko, jer i mi imamo odlicne uslove za uzgoj vina, samo nam treba znanje i tehnologija da od grozdja napravimo dobro vino.
Pridružujem se vinopijama sorti istarskog podneblja, čiji sam zaljubljenik, kao i samog podneblja. Ne bi bilo fer u ovom nabrajanju (uz sve imenovane) ne pomenuti porodicu Arman iz Vižinade, Zigante iz Buja, Benvenuti iz Kaldira (brdo pored Motovuna), Veralda iz Brtonigle, Rossi, te Petra Polettia (neka se vidi da sam bio studiozan u konzumiranju).
Istra je inače jedan divan krajolik, sa ljudima nalik mojim Šumadincima. Zato me Grčke, Turske i ostale Crne Gore neće videti još za dugo vremena…
Očekujem da se neko na ovom sajtu pozabavi i zazubicama tipa: ovčiji sir, tartufi etc. Ko prvi napiše, odaću mu tajnu kako se prepoznaje dobar istarski pršut u komadu!
Kroz Učku, siempre drito!
Koji burici su najbolji?
Kako se prepoznaje prsut?
Zelim da znam!
Za Kostu (pazi sad objašnjenje): Šta ti u restoranu donesu u tanjiru, to vidiš. E, al’ kad treba da kupiš komad velike svinje, hmm… Znači, na vrhu pršuta (zadnja noga od svinje) završava se velika kost (kao kuk kod čoveka) i ona okruglasto strči. Ako je pršut stari, ili užegao, ili crvljiv – tu će se skupiti (poznati) nečistoća. Znači, uzmeš malo duže drvce (kao za ražnjić) i zavučeš ga tik uz kosku, lagano. Isto tako ga, lagano, izvučeš. Prvo pogledaš da s njim nije izvučen neki crv. Ako ga ima, to nije taj. Ako nema, onda omirišeš drvce. Prijatan miris mesa garantuje ispravnost. Teški miris masti ili užeglosti govori suprotno. To je sve. I pritom, prodavcu nisi oštetio pršut ni na jedan način, pa nema razloga da se ljuti ako ga ne želiš kupiti.
Uživaj, Kosta!
Za Kostu – burići :)
Generalno najbolji su hrastovi burići – made in France.
Što se tiče pomenutog eksperimenta sa istarskom malvazijom
pokazalo se da je najbolja malvazija iz bureta koje je napravljeno
od istarske akacije.
I vino zna šta je lokal patriotizam :)
Sutra (25. juna) u Novom Sadu, u centru grada, počinje festival vina.
Pročitao sam da i istarska vina imaju nekoliko štandova, pa ko voli….