Đorđe Popović
***
Turistička putovanja, nekad privilegija bogatih danas dostupna većini. Putovanja su izgubila čar prestiža, a turistička odredišta su postala prenatrpana i otrcana. Spoljašnje pogodnosti nisu artikulisale unutrašnju potrebu. Obično imitiranje nije moglo preko noći da masu preobrazi u elitu. Obmana je da putovanje samo po sebi čini čoveka srećnijim, pametnijim, svetskim.
Mnogi su podlegli varki da se stalna štednja i „stiskanje“ mogu nadomestiti jednim putovanjem ili letovanjem. Kao da se dosadni, obični životi preko noći mogu ispraviti u nesputanu slobodu. Odlaganje života ne može drukčije da završi osim kao samoobmana.
Zašto turisti mahom idu u grupama? Da li se brojnošću brane od sivila prosečnosti? Sigurnost se nalazi u masovnosti, jer samo u masi osećaju svoju snagu.Tamo kuda prodju turisti tu trava ne raste.
Za njih je neposredni čulni doživljaj sve. Sve se mora opipati, probati, okusiti. Naravno, mora se posedovati materijalni dokaz ličnog učestvovanja. A sve je namenjeno da se pokazuje drugima. Jer kakva je čar u putovanjima ako to ne možeš pokazati drugima. Čemu toliki napor ako će on ostati neprimećen?
A, to kako se turisti (raz)odevaju, to je posebna priča. Gledajući turiste čovek mora biti zahvalan onome ko je smislio odredjena pravila za odevanje. Koliko je samo dobra odeća ružnoće sakrila i svet ulepšala…
I na kraju opet su ti turisti postali jednoobrazni i bezimeni. Time su ponovo vraćeni na početak, na ono od čega su hteli da pobegnu – anonimnosti masa.
Krug se zatvorio.
A na početku kruga su novac i ideja gde putovati.
Činjenica je da ima malo i ideja i malo novca, te stoga ljudi idu u masovni turizam, gde je sve uprosečeno i ekonomski prihvatljivo.
Dobra ideja koja tražim malo novca je retka i privilegija kreativnih i slobodnih. Kako je većina u mainstream-u posla, kuće, shopinga, spavanja, ne ostaje im mnogo vremena da istražuju ideje kuda i kako putovati. Stoga udju u agenciju, uzmu katalog i po sklonosti izaberu ono što im je dohvatljivo za koliko novaca imaju, tamo i putuju.
Najtužniji slučaj su oni koji imaju novac a nemaju ideju, nego pravac u mainstream turizam. No, valjda je to u ljudskoj prirodi.
Sećam se svojevremeno jednog članka iz Politike, pre jedno desetak godina, priča o dva mlada američka naučnika, koji su za svoje neko patentno rešenje dobili ozbiljne pare, napustili posao i sledećih 2 godine putovali po svetu, mahom po skijalištima i skijali. E sad, mislim da bih učinio nešto slično …
Ne vidim nista lose u organizovanom masovnom turizmu, gde je sve na svom mestu, od kvaliteta usluge do sadrzaja. Sve vam agencija skocka, i prevoz, i vodica, i izlete, i smestaj, i pricu itd.
Problem je neorganizovan masovni turizam, kao na Zlatiboru i Kopaoniku, gde je sve jedna velika anarhija, ali nemam nista protiv masovnog turizma uopste. Jer, da vidim te entuzijaste koji ce sa malom decom da organizuju sebi neplanirana putovanja, da se sami snalaze, istrazuju sumnjive hotele, jure karte i ulaznice za muzeje preko reda, itd. Idite na primer bez agencije u Egipat ili Tursku i pokusajte da urdite makar isto sto vam nudi i agencija, pa cete shvatiti o cemu vam govorim.
Jedini izuzetak koji je bolji od agencijskog organizovanja, je kada ste sami ili u paru, pa onda krenete u avanturu.
Za one koji vole pikantno mirno mesto (za odmor bez dece) danas nudim tri destinacije: selo Borač (blizu Kragujevca, na brdu iznad Gružanskog jezera – seoski turizam; smešne cene); motel MOMIR pored Ohrida (3-4 kilometra van mesta, pored reke, izuzetan smeštaj i domaća kuhinja); Grožnjan u Istri (maleni gradić na vrhu brda, oaza umetnika i džezera, sa dalekim pogledom na more ka zapadu, i Motovun ka istoku).
Inače, ne volim grupna putovanja…
Zanimljivih destinacija ima koliko ko hoce, samo je potrebno malo para, dobra volja i istrazivacki duh.
I ne mora preko agencija, mozete sami, sada postoji internet gde i ako nema neke web adrese seoskog ili nekog drugog domacinstva, imate razne turisticke portale i forume gde se daju dobri prikazi mesta koje reba obici.
Moj predlog za pocetak je da se proseta po Srbiji: http://www.selo.co.rs
Posle cemo po svetu …
Imao sam zadovoljstvo da provedem nekoliko dana u Grozdjanu u Istri.
Slažem se sa Srdjanom – topla preporuka.
Preporučujem potez od Valjeva prema Drini.
Naravno, u sopstvenom aranžmanu.
Svaki vid turizma je dobar, ako prija. Ja Vam svim srcem preporucujem Zlatar i Zlatarsko jezero kao nedovoljno iskoriscenu destinaciju, a koja ima sta da ponudi. Smestaj je hotelski, a ima i velika ponuda seoskog smestaja. Setnje po planinskim stazama, voznja po jezerima, obilazak stanista beloglavog supa, razne druge manifestacije kao sto su Dani heljde u Buradji… Predeli su predivni i puni lekovitih trava, a seljaci ce vam rado prodati domaci sir, med prsutu… Cene su za skoro 50% nize nego na Zlatiboru. Sve ovo sam prosao i toplo preporucujem
Manastiri Decani, Gracanica, Studenica, Zica, Manasija, Ravanica, …
Treba svakako videti zbog istorije, kulture i lepote a i osetiti blagodet boziju, kome je dato.
Srecno putovanje!
Nekoliko godina (7-10; nije foliranje, stvarno nisam sigurna) nisam uopšte odmarala. Onda otišla na Frušku (Svetu) Goru i na licu mesta napravila idealnu kombinaciju: ujutro (uglavnom u 5.30) liturgija u Hopovu ili nekom drugom manastiru, popodne plivanje, čitanje, obilazak manastira- ne više od jedan dnevno; ili Stražilovo, Petrovaradinska tvrđava, Sremski Karlovci…sa ili bez dnevnog reda. Ostalo mi žao što igumaniji manastira Jazak nisam ponudila pomoć u kupljenju šljiva.
Ovo je izvedeno sasvim spontano a dalo je dobre rezultate. Zato sam učinila isto u centralnoj Srbiji, u nekoliko navrata. Tako sam obišla regiju oko Kraljeva, Kragujevca, Čačka i Kruševca. Sa parohijanima Lazarice i izbeglicama sa Kosova i Metohije otišla na jedan dan u manastir Svetih Arhangela kod Prizrena.
Prošlog septembra nas četiri žene (nemoj da bi neko pomislio na četiri jahača apokalipse!) autom smo otišle na Krf. Bilo nam divno, obišle zapadnu i severnu obalu i većinu crkava i manastira. Poseban utisak na sve nas ostavlja ostrvo Vido, Plava grobnica i Srpska kuća. Utisak veka na sve Srbe ostavio je kustos muzeja Srpska kuća, gospodin Ljubomir Saramandić. Po danu Ljuba u muzeju dočekuje goste iz Srbije i saopštava im- reklo bi se iz srca koje krvari- potresne istorijske činjenice o precima koji su ovde došli više mrtvi nego živi, a uveče u „srpskim“ kafićima sa srpskim turistima uz pivce navija za srpsku košarkašku reprezentaciju. Pravo da vam kažem, baš me čudi da nije u ovoj bašti; nekako se baš uklapa :)
Oprostite što odužih ali bilo bi mi drago da osetite nešto slično…
Re: Gordana
Osetili smo, bar malo, kroz vaš komentar.
Malo me vratilo na gimnazijske dane kada smo svi bili „laki bezbrižni i nežni…“ :)
Re: Djordje
Znam jednu gimnaziju koja proizvodi baš takve…da nismo išli u istu?