Živeti život na sunčanoj strani…

 

Aleksandar Georgijević

* * *

Izraz „La Dolce Vita“ je postao sinonim za koncept življenja u Rimu. To je možda tako, a možda i nije, ali sam ja upravo tako doživeo Rim. „Večni grad“ je prvo i pre svega Grad, za razliku od nekih drugih mesta koja se nazivaju gradovima, ali imaju priličnu dozu zaostalog duha malih mesta koja su vremenom porasla. Rim je za razliku od mnogih, već veoma dugo, veliki, najveći. Urban? O da.

Poznat je kuriozitet da se više od 60% svetskih umetničkih dela nalazi u Italiji, naravno, ta činjenica je sama po sebi impresivna, a za nekoga ko je veliki poštovalac i ljubitelj umetnosti i kulutre to znači da je to zemlja u kojoj treba provesti puno vremena i uživati.

Čitajući mnoge knjige ali i gledajući filmove poput „Praznika u Rimu“ sa Odri Hepbern i Gregorijem Pekom, kao i „La Dolce Vita“ sa nezaboravnim Marćelom Mastrojanijem, već tada sam bio pomalo ali sigurno pripreman za Rim i atmosferu koja je karakteristična za taj grad. Ovaj grad je čuven po mnogo čemu, po svojim istorijskim znamenitostima, po istorijskom značaju, po svojih sedam brda, po muzejima, po Vatikanu koji se u njemu nalazi, po svojim kafićima i restoranima sa odličnom kuhinjom i autentičnim jelima, svojim stanovnicima, saobraćaju… Rim pored sve svoje grandioznosti, stila i šarma ima i izvesnu dozu mediteranske razbarušenosti koja mu neodoljivo pristaje.

Večni grad je pomalo i zagonetan. Često sam nailazio na mnoga obeležja, znamenja, grbove, znake iz raznih epoha. Mnogi su i danas ostali zagonetni. Drugi nisu. Recimo, na svakom koraku u Rimu naićićete na natpis S.P.Q.R. kojim je označeno puno toga, od infrastrukturnih objekata, do livenih žigova na šahtovima, a većina posetilaca ni ne zna šta ovaj natpis označava. U pitanju je „Senatus Populusque Romanus“ (Senat i narod Rima), stari slogan koji je označavao demokratsko opredeljenje građana, a sada je natpis koji je ostao kao oznaka pripadnosti ili bolje vlasništva grada. Tradicija bogatstva, kulture, umetnosti i demokratije je ono što Rim čini takvim kakav je i danas. Rim je kroz svoju bogatu istoriju prolazio kroz duge periode izuzetne moći i uticaja, pa je u jednom periodu od skoro hiljadu godina bio najveći, najbogatiji i najmoćniji grad zapadnog sveta. Taj uticaj nije oslabio ni danas. Mnogi putevi koje danas u Evropi ali i u Srbiji koristimo su trasirani u vreme vladavine Rima, dok su mnoge sada usavršene tehnike gradnje koncipirane još u vreme vrhunca moći Rimskog carstva, pre oko dve hiljade godina. Rimljanima dugujemo mnogo. Mnoge „tekovine civilizacije“, kao što su kalendar sa prestupnim godinama, astrologija, putevi, mostovi, koncept prava, ustav, administracija, pozorišta, sportski tereni, taverne, vodovod, kanalizacija, kupatila, sistemi grejanja, beton, lukovi i kupole, koncept domova kakve svi danas imamo, a nažalost i sistem oporezivanja su zapravo smišljeni još u to vreme. Mnogi nazivi mesta u Evropi imaju svoje poreklo u nazivima stečenim u vreme vladavine Rima. Mnogi koncepti društvenog ponašanja kao i socijalne interakcije koje danas postoje su evoluirale iz ovog vremena.

Putujući ka Rimu, razmišljao sam o svemu ovome, bio sam pod utiskom svega toga čak i pre nego što sam stigao u ovaj grad. Prve impresije su već bile dovoljne da potvrde sve što sam u svojim razmišljanjima o Rimu sam sebi interpretirao. Rim vas ne ostavlja ravnodušnim, ne, nikako. Hektika saobraćaja na koji prvo nailazite vam čak postaje simpatična, mnoštvo ljudi koji žure na sve strane vam se čine nervoznim, međutim, ukoliko slučajno zalutate, pa nekoga od njih zaustavite i pitate za smer, dočekaće vas vrlo prijatno i ljubazno, ali nemojte očekivati da će znati engleski jezik, te se pripremite na puno njegovog ili njenog truda da vam na italijanskom objasni to što vam je potrebno. Zato bih preporučio da se opremite dobrom kartom grada (kako sam ranije pisao, ima odličnih) i da se unapred orijentišete proučavanjem iste.

Rim nikako ne liči na tipične evropske metropole, uređene i pedantne, ali vas opčinjava impresivnim istorijskim spomenicima i zdanjima na svakom koraku. Ovaj grad je možda posebno nama blizak, zato što, paradoksalno, malo podseća na Beograd, s tim da je naš grad mnogo manji, sa mnogo manje ljudi, manje gužve i dosta je mlađi. Verovatno zbog blizine, ali i istorije, imamo puno navika koje smo „pokupili“ iz Italije. Samim tim nije nam neobično da pijemo espreso ili kapućino, čak su i varijacije ovih kafa kod nas potpuno odomaćene. Danas ćete kod nas retko videti da u kafiću neko poručuje „srpsku“ (tursku) kafu, zar ne? Piti kafu u Rimu je doživljaj za sebe, pri tome, naravno, treba videti gde to čine Rimljani, a „kada si u Rimu…“ Moje emocije su ostale vezane za espreso koji sam sa mojom sestrom popio u kafiću Caffe Della Pace (http://www.caffedellapace.it/) koji se nalazi blizu trga Navona.

Pica je mnogima sinonim za italijansku kuhinju, ali u Rimu istu nećete moći da poručite pre 19 časova u većini „pravih“ picerija i restorana, naime, u Rimu je pica jelo koje se jede za večeru. Rimska pica za razliku od Napuljske ima tanko testo i sličnija je onim picama kakve se prave kod nas. Toplo bih preporučio „Ristorante da Ivo“ u Trastevereu (deo grada) i njihove pice u kombinaciji sa domaćim vinom. Ukoliko to budete probali i usput se budete proveli bar upola dobro kako sam se ja proveo, pamtićete to dugo. Ne bi trebalo propustiti i picu u restoranu „Nerone“. Gastronomija je svakako sastavni deo Rima i „La Dolce Vita“ te u tom smislu ne treba činiti jeres i ne probati za Rim posebne paste „Amatrićana“, „Putaneska“, „Grića“ i „Karbonara“, a od glavnih jela, svakako jagnjetina…

Šetajući čuvenom ulicom Via Veneto, pored još čuvenijeg „Café de Paris“ razgledajući izložene artikle u buticima raznih majstora svojih zanata, kreatora i trgovaca, prijatelj, sestra i ja začusmo prijatan muški glas kako nam na srpskom jeziku kaže: „Hoćete li na kafu?“ Čovek koji nam se obratio, a sa kim smo se potom upoznali, prihvativši poziv na kafu, je momak iz Beograda koji je šef sale u ovom nadaleko čuvenom kafeu. On je muzičar koji je došao u Rim sa namerom da se bavi svojim pozivom, klasičnom muzikom, ali je u vreme studiranja počeo da radi kao konobar u nekoliko dobrih lokala da bi popunjavao svoj džeparac, a da bi kao odličan u ovom poslu napredovao i došao do toga da mu se više isplatilo da se bavi ovim poslom nego muzikom. Naravno, njegova priča nas je podsetila na mnoge slične sudbine i naše prijatelje koji su na njemu sličan način sada negde u svetu.

Šetati ovim gradom i upijati njegovu energiju je svakako nešto što sebi morate priuštiti. Via del Korso je jedna od najznačajnijih gradskih ulica, posebno za kupovinu. Via Nacionale sa solidnim izborom kafića i poslastičarnica zasigurno svakog hedonistu zadržava u napredovanju ulicama Rima. Naime, ovde se sigurno nalazi jedan od, možda, par najboljih sladoleda na svetu. Svakako, sladoled u Italiji je obavezni program. Nema alternativu.

Rim je čuven i po svojim velelepnim trgovima. Trg Navona je jedan od najlepših i najznačajnijih. Španski trg sa svojim čuvenim stepenicama je mesto na kome svi žele da se slikaju, pa samim tim gubi na šarmu i ne dozvoljava intimni dživljaj ovog divnog mesta. Nažalost, posebno na ovakvim mestima se treba čuvati džeparoša i raznih prevaranata, ima ih dosta. Fontana di Trevi iz XVII veka je verovatno najlepša fontana koju sam video, a video sam mnoge. Postoji verovanje da pre odlaska iz Rima u ovu fontanu treba da ubacite novčić kako bi ste se jednom ponovo vratili u grad „slatkog života“.

Šetajući tesnim ulicama starog grada stigli smo i do Panteona, hrama svih bogova, koji je sagrađen još u antičko doba, a koji danas sadrži grobove nekolicine znamenitih ljudi, poput Rafaela i kralja Vitoria Emanuelea II. Naročit je značaj ove građevine u njenom nadaleko čuvenom krovu koji je napravljen kao velika kupola koja stoji i danas uprkos prohujalim vekovima, a na ne malo čuđenje svih sadašnjih studenata građevine i arhitekture.

Poseta Rimu podrazumeva i posetu Koloseumu, Cirkusu Maksimusu, Senatu i iskopinama iz vremena starog Rima. Grandioznost i savršenost gradnje ovih građevina ostavljaju posmatrača bez komentara. Kada sam prvi put video Koloseum, pomislih o snazi i intenzitetu mog doživljaja ovog zdanja danas, kada je znatno oštećeno, umanjeno i nije u svom punom sjaju, kakav li je tek utisak Koloseum ostavljao na obične ljude koji su u vreme njegove najveće popularnosti i redovnih predstava, dolazili iz raznih krajeva carstva da budu tu… Mislim da ni jedna građevina danas ne može na nas ostaviti tako snažan utisak kao tada Koloseum na njih.

Video sam i Papu. Više igrom slučaja nego prema planu. Ukoliko je u gradu sredom, obraća se fanovima na trgu ispred najveće katoličke crkve na svetu, crkve Svetog Petra, srca Vatikana, a prethodno se vozi u otvorenom automobilu po trgu. U ovoj crkvi, koju svakako ne smete propustiti se nalaze mnoga impozantna umetnička dela, a i meni omiljena „Pieta“ Mikelanđela. Naravno, posetio sam Vatikanske muzeje, koji sadrže impresivnu kolekciju umetničkih dela u vlasništvu katoličke crkve, a između ostalih tu se nalaze i dela Leonarda, Rafaela, Ticijana i Mikelanđela. Nezaboravna je Sikstinska kapela koja utiskom koji pruža, za mene, apsolutno dominira celom posetom Vatikanu, a i više od toga. Preporučio bih da pre posete obavezno pročitate malo više o Mikelanđelu kako bi ste na kvalitetan način pokušali da razumete svu veličinu njegovih dela.

Šetnje ulicama ovog grada mogu biti inspirišuće, romantične, duge, nekada i nervozne, ali uvek lepe. Parkovi Rima su takođe dostojni slike koju ovaj grad stvara o sebi, a izdvojio bih park oko vile Borgeze (Bordžija), sa neizostavnom posetom ovoj vili u kojoj se sada može videti jedna bogata kolekcija radova vrsnih umetnika koja svakako predstavlja jednu od obaveznih stanica za svakog istinskog ljubitelja umetnosti.

Rim i sve u njemu što ga čini takvim kakav je, će opstati još dugo, kao što je opstajao i do danas. Takva patina kakva se može videti u Rimu, skoro na svakom koraku, se zaista retko sreće. Imamo privilegiju da možemo uživati u svemu tome danas, ali i obavezu da iz toga učimo. Uz kafu.

Prethodne priče i sledeća priča:

Živeti život na sunčanoj strani…Živeti život na sunčanoj strani… #2 – Pariz

Živeti život na sunčanoj strani… #4 – Trke u Moanku