Redakcija Bloga
* * *
Slikar Panslavenstva i Slovenske epopeje
.
Alfons Marija Muha (Alfons Maria Mucha, Alphonse Mucha; rodjen 24 jula 1860, umro 14 jula 1939), bio je veliki češki slikar i dizajner. Muha je verovatno najznačajniji umetnik pokreta Art Nuovo (Art Nouveau), svetski poznat po gigantskim platnima i prepoznatljivim plakatima kojim je definisao ceo jedan pravac u komercijalnoj umetnosti i dizajnu – „Le style Mucha“.
Alfons Muha je izradio mnoštvo slika, postera, reklama, ilustracija, dizajna nakita i pozorišnih scenografija. Iako je mnogo radio, bio je krajnji perfekcionista i izradi slika je prilazio veoma studiozno, od male skice, pa onda sve veće skice koja je i sama bila skoro završeno umetničko delo, do precizne postavke same velike slike koju je nakon toga radio pedantno, tačku po tačku. Njegovi radovi su postali sinonim za umetnički pokret „Art Nuovo“ i obeležili su epohu. Pokret je težio da uklopi umetnost u svakodnevni život, da unese umetnost u privredu, u javne ustanove i svakodnevne dogadjaje, i tako negira elitističku prirodu umetnosti.
Najtraženiji prizori u njegovim delima bile su mlade devojke raskošne kose, u lepršavim neoklasičnim haljinama, često okružene cvećem i drugim dekoracijama. Zapravo, svetsku slavu je stekao u Parizu gde je i živeo, 1894 godine kada je u tom stilu nacrtao poster poznate francuske glumice Sare Bernard, koji je odmah postao kultno delo i definisalo njegov prepoznatljiv stil. Sam umetnik je čeznuo da njegova umetnost bude iznad običnog postera ili ilustracije, smatrajući da je umetnost način za izražavanje uzvišenih ideja i duhovnosti. I svaka njegova veća slika je zapravo jedna duhovna poruka.
Mada stilski, njegove slike pre deluju kao strip, pogotovu blizak savremenom stilu crtanja, ali njegov snažan talenat i čudna maglovita atmosfera puna iščekivanja, tajanstvena uzvišenost i napetost onog sveta, prosto izbijaju i daju magičnu, na momenat i groteksnu sliku jednog pra sveta. Iako hrišćanin i nacionalno orijentisan, makar u tematskim i epskim temama, njegove slike stalnu podvlače jedinstvo slovena na paganskoj osnovi, zbog čega nije bio omiljen ni kod crkvenih a ni kod svetovnih, komunističkih vlasti u posleratnoj Češkoj. Kada svemu tome dodate da je bio mason najvišeg stepena u Češkoj, kontroverza oko njegovog lika i dela je potpuna.
Doživeo je veliki uspeh, posebno u Americi i odmah su njegove slike i minijature počele da se masovno štampaju, što je bilo protiv njegovih duhovnih uverenja. Smatrao je da umetnost treba da bude približena običnom čoveku, sastavni deo njegovog života ali da ima vaspitno duhovnu ulogu, a ne da to bude masovno izdavanje slika i postera, koji se nadju i tamo gde im je mesto i tamo gde im mesto nije. Stoga mu veliki komercijalni uspeh nije godio a i nije naišao na dobar prijem u rodnoj Češkoj u koju se iz Pariza vratio 1910 godine.
Njegova misionarska uloga je ispunjena stvaranjem veličanstvenog ciklusa epskih slika. Osamnaest godina je radio na svom delu Slovenska Epopeja (Slovanská epopej), od 1910 do 1918 godine, što je bila serija od 20 velikih, gigantskih slika širokih dimenzija 405 x 480 cm, pa i većih dimenzija – opisa slovenske istorije. Želeo je da svakoj Slovenskoj zajednici posveti po jednu temu i sliku, u čast zajedničkih korena i nadao se, buduće zajedničke budućnosti svih Slovena. Jedna od slika predstavlja i prizor iz srpske istorije: „Krunisanje cara Dušana“, koju ćete videti u nastavku posta. O izradi ovakve serije maštao je od detinjstva i na kraju je i uspeo.
Specifičnost njegovog rada je u tome što je bio panslavista i veliki nacionalista, koji je težio očuvanju nacionalnih vrednosti i kulturnom i duhovnom ujedinjenju Slovena, zbog čega je dugo vrema u komunističkoj Češko Slovačkoj bio zabranjivan i sklanjan od javnosti. I dan danas, njegova slava je mnogo veća van granica njegove zemlje, nego u samoj zemlji.
Sam umetnik je za svoj rad rekao:
„Svrha mog rada nije da razaram, nego da kreiram, da gradim mostove, zato što mi moramo živeti u nadi da će čovečanstvo živeti i rasti zajedno i da što budemo bolje razumeli jedni druge, to će se lakše desiti.“
Videti njegove slike uživo u dvorcu Moravski Krumlov, na gigantskim platnima, izuzetan je doživljaj.
. . .
Krunisanje cara Dušana
. . .
Abolicija Serfdoma u Rusiji
. . .
Husinski kralj Jirži Podbradi prima delgaciju iz Rima
. . .
Sloveni u njihovoj izvornoj domovini
. . .
Sveta Gora Atos
. . .
Uvod u Slovensku liturgiju
* * *
Bravo za prikaz!
Vidjao sam postere ali ne i Slovensku epopeju. Slike su malo hladne ali impozantne!
Cini mi se da kroz velike slike provejava hladnoca, staticnost i mistika maglovitih suma severa.
Obratite paznju na lica ljudi i njihove izraze, ona su ukocena, bleda, skoro pa neljudska. Ocito je da je autor bio pod snaznim utiskom nordijske i slovenske mitologije, vilinskih predela, nimfi i sumskih bica, jer upravo odslikava takav, mracno bajkovit svet.
Lebdenjem u vazduhu, pojacava se taj nadrealni svet. Iako su motivi naizgled hriscanski, poruka je prehriscanska, vodeci svoje porekle iz dubokih suma u kojima su se Sloveni klanjali svojim bozanstvima prirode. Tu crtu, najocitije Muha prikazuje kroz postere zena, koje sve imaju karakteristike vila, nimfi i boginja prirode.
Talenat dizajnera i crtaca mu je nesumnjiv ali je pitanje njegove umetnosti otvoreno i pod znakom pitanja.
Redakcija Bloga ne ulazi u to da li slike imaju ili nemaju visoku estetsku ili umetničku vrednost, da li su ovakve ili onakve, mada je par ocena dato u samom postu. Nama se učinilo da su slike vredne i interesantne, kao i sam Alfonso Muha, i da će sve to izazvati zanimanje čitalaca.
Komentatorima ostavljamo da sami tumače i vrednuju ponudjeno, iako smo mišljenja da se Muhino stvaralaštvo i umetnički dojam ne mogu staviti pod znak pitanja. .
Panslavizam (ili slovenofilstvo) je nešto kolektivno-zaboravljeno a pojedinačno-potisnuto. A neuništivo, i živi u nama! Na žalost, mislim da je interesovanje za to nemoguće obnoviti, a što možda uopšte ne bi bilo loše; tri hrišćanske crkve razdrobile su kroz vekove slovensko biće. Pritom, nemam na umu trenutnu fasciniranost određenog broja ljudi Putinom i Rusima. Mislim na napremostivu podvojenost „slovenskih“ i „germanskih“ naroda (moguće su i drugačije klasifikacije, pa zato stavljam pod navodnike; nema prostora za elaboriranje), koje nikada i nikakve eunije, konfesije, internet i tržište – niti bilo šta drugo – neće moći ujediniti u celinu, mimo funkcionalne.
Panslovenstvo, jugoslovenstvo, evropejstvo, sve je ista ideja a drugi nosioci.
umetnik,koriste ga majstori za tetoviranje..
AČIŪ, LABAI GRAŽŪS PAVEIKSLAI.
[…] cara Dušana inspirisalo je i češkog slikara Alfonsa Muhu koji je dao isti naziv slici koju je uradio (vidi […]