Zlatko Šćepanović
POSAO U SRBIJI – I deo
Kako započeti sopstveni business i posao u Srbiji i biti uspešan preduzetnik
.
Svedok sam mnoštva pokušaja, malih uspeha i velikih neuspeha mladih i onih nešto starijih srpskih preduzetnika koji ulaze u privatan business. Kako uspeti u Srbiji? Na koji način osnovati firmu, kako je profilisati, šta vas očekuje na tržištu, koja ja tajna uspeha i mnoge druge teme su razlog da napišem ovaj post, kao neko uputstvo za preduzetnike.
Biću u iznošenju preporuka i prikaza nemilosrdan. Biću namerno oštar, ne da bih vas uplašio, nego upozorio na stvarnost i realnost, da budete oprezni i mudri. Jer, ima puno vas koji maštate o sopstvenom business-u, da imate veći ili manji business koji će vam omogućiti pristojan život i rešiti vas poniženja rada za bahate i iracionalne gazde.
Već 20 godina, od kako je privatna praksa ozakonjena u Srbiji, radim u privatnom sektoru, i prvi posao mi je i bila prva privatna geodetska firma koja se otvorila u Srbiji davne 1989 godine. Radio sam u preko 10 različitih industrija, u najvećim i najuspešnijim srpskim firmama i video sam puno toga. Bio sam konsultant za desetine firmi. Neke od njih sam napravio liderima. Medju prvima sam držao u Srbiji kurseve o Business planiranju, marketingu i strategijama, a posebno savremenoj trgovini dok se ona još nije ni nazirala, i napisao sam jednu kultnu knjigu na tu temu «Upravljanje prodajom» (Privredni pregled i Delta M, 2002 godina).
U tom smislu, mislim da sam dovoljno kompetentan da dajem savete. Da li ćete te savete prihvatiti, ostaje na vama. Ovaj text posvećujem Branku Dj. i njegovom sinu preduzetniku.
Krenimo redom sa poukama:
.
1. Ne ulazite u business koji ne poznajete – udjite u business u kome imate iskustva
Logična je pretpostavka da ulaskom u business koji ne poznajete možete samo da izgubite. Ne znate kupce, tehnologiju rada, sitne i krupne trikove, manire, očekivanja. Lako se prave greške motivisane entuzijazmom i dobrom idejom. Posebno se lako ljudi ponesu kada smisle dobar proizvod, misle da će se on sam od sebe prodavati. Zapamtite, ne idite u veliku i duboku šumu bez šumara.
S druge strane ako ste već u nekom business-u lako vam je da procenite šta treba da radite, kuda i gde možete da se probijete, koji kanali prodaje su vam dostupni a koji ne, koje prijatelje i veze možete da povučete i kako da napravite posao. Znate koliki je obim business-a, ko plaća, ko ne, kome možete stati na žulj a ko vas može sahraniti, pa pažljivo možete da napravite strategiju. Još ako možete da iskoristite sve kontakte koje ste stekli godinama za svoj projekat, ako imate poverljive ljude na pravim mestima, imate velike šanse da uspete na početku priče.
Imate li roditelje koji imaju dobar business, nasledite ga radije nego da izmišljate svoj sopstveni put i posao. Lakše je na taj način ući u već razradjen business. Na žalost, naši roditelji nisu mnogo zreli da izgrade svoju decu da preuzmu njihov posao. Ponašaju se vrlo autoritativno, podcenjuju svoju decu i tretiraju ih kao neodrasle. A nekada ni deca nisu dorasla poslu. Taj generacijski jaz je posledica slabe i kratke poslovne istorije u poslovnih Srba. Da je bilo više generacija koji su nasledjivale posao, tranzicija sa naslednicima bi bila lakša i uspešnija. Ovako, roditelji upropaštavaju dugoročnost i perspektivu svog postojećeg posla jer nemaju dobre odnose sa svojim naslednicima. Najčešći razlog sukobima su različiti pogledi na poslovanje i budućnost. Mladi su motivisani da budu savremeni a stari znaju da su posao napravili na staromodan način, dilovima, pa se podsmešljivo odnose prema novim idejama. Zatim, tu je pitanje autoriteta, senzibiliteta, šire porodice, itd.
U svakom slučaju lakše je naslediti razradjen business nego ispitivati nove mogućnosti na surovom Srpskom tržištu.
Naravno, postoje izuzetci kada je poželjno ući u novi business, kada to morate zbog sticaja okolnosti, jer možda imate specijalan aranžman dogovoren sa izvorm posla, ili postoji baš, baš velika šansa da uspete na tržištu. Ili iza vas stoji ozbiljan investitor ili firma čije vreme dolazi. To su sve izuzetci, ali mi ipak govorimo o prosečnim preduzetnicima, malim firmama, trgovcima, serviserima, uzgajivačima pečurki, dundjerima, itd. U svakom slučaju dobro analizirajte situaciju.
.
2. Ne očekujte veliki novac – samo specijalni aranžamani i dilovi obezbedjuju veliki novac
Većina sadašnih poslova je zbog konkurencije i troškova poslovanja svedeno na male margine i mukotrpan rad da bi se nešto zaradilo. Uvek izračunajte koliko treba da zaradite da bi sve troškove platili i da bi vam ostali neki novci. Na primer, da bi zaradili 1000 eura regularne plate, treba da državi platite za doprinose još 670 eura, pa zakup, knjigovodstvo, kancelarijski materijal, internet, telefoni, lizing auta, itd, neka to sve bude još oko 630 eura, zbog lakše računice.
Ukupno je to bruto 2400 eura. Ako je vaš prosečan posao sa recimo visokih 30% neto profita, vi mesečno morate da napravite posao od oko 8,000 eura, da bi samo sebi isplatili 1000 eura plate. Zamislite da vam je profit upola manji, da iznosi realnih 15%, onda vam treba obrt od 16,000 eura, što je posao na godišnjem nivou od skoro 200,000 eura, samo vas jednog da izdržava. A šta je sa vašim radnicima, sa ostalim troškovima, sa kašnjenjem u plaćanju, sa amortizacijom, razvojem, novom opremom, reklamiranjem, reprezentacijom, stilom života?
S druge strane, samo specijalni aranžmani, muvanja, dilovanja, izbegavanje poreza i slično vam obezbedjuje da imate ekstra profite. To mislim, na primer, kada vam prijatelj iz javnog preduzeća ili opštine «namesti» posao sa velikim profitom, gde delite po pola zaradu. I to je jedina tajna bogaćenja Srpskih tajkuna, koji su kroz niz lukrativnih dilova sa vlašću došli do velikih novaca kroz privatizaciju, šticovanje deviza, šverc, rad na sivom tržištu, kupovanje atraktivnih nekretnina po povlašćenim cenama, monopoli nad nekretninama i lokacijama, monopoli u trgovini, u bankarskim i finansijskim uslugama, špekulacije na berzi i kroz fondove, dobijanje jeftinih i nezakonitih kredita, donacija i poklona od strane države, dobijanje državnih koncesija i poslova sa javnim preduzećima.
Da bi bili deo takvih dilova, morate biti deo odredjenih struktura vlasti, bilo da ste deo političkih partija, tajnih struktura, poslovnih klubova, masonskih loža, državne bezbednosti i raznih drugih uticajnih organizacija, ili da ste pak naslednik, rodjak ili blizak prijatelj donosioca odluka i moćnika na položaju. Nemojte imati iluzija da se sami svojom besprekornošću i talentom za business možete probiti u vrhove moći. Barem ne u Srbiji. A slično je i u drugim zemljama, stim što u bogatim razvijenim zemljama ima više para, više posla, pa i više slobodnih prilika za fer uspeh.
.
3. Uvek se dobro raspitajte o poslu u koji ulazite – tražite savete stručnjaka i ljudi iz posla
Nadobudni uvek misle da mogu sami svojom pameću. Čak 60% novoosnovanih firmi u USA i Evropi se ugasi nakon prve godine. Šta mislite koliki je procenat takvih u Srbiji?
Da biste svoje greške smanjili na minimum, ne hrlite u business pre nego što se dobro i temeljno ne raspitate o tom poslu od onih koji se njime bave, od onih koji su u njemu uspeli, i od onih koji su u njemu propali, oni će vam biti najbolji putokaz u izbegavanju zamki poslovanja.
Nekada vam se čini da je neki proizvod ili usluga čista i nepomućena šansa, da je tržište prazno, da te vaše dobre ideje nema nigde. Da, ali to ne znači da će se ideja moći probiti kroz kanale prodaje ili pak da će zaista biti tražena od inertnih kupaca. Pionirski poslovi su uvek najteži, nejneizvesniji i najmukotrpniji. Bolje nekada slediti mainstream i u okviru njega biti bolji i konkurentniji kao sledbenik, nego kao pionir.
Uvek pitaj za savet čoveka koji se tim poslom bavi. I slušaj pažljivo. Iskustvo koje ti neko prenese nema cenu i može te spasiti veoma bolnih lekcija. Kao što kažu kinezi, bolje je naučiti čoveka da peca nego mu dati vagon ribe. Tako i ti, slušaj pecaroše, čak i kada je riba imala oko kao pesnicu. Ali zato pitaj više njih, i nakon nekog vremena ćeš imati jasniju sliku u šta se upuštaš.
Dobar izvor informacija i korisnih sugestija su vam novinari koji se bave tom vrstom industrije, kao i istraživači. Znaju puno toga što nikada ne dospe u medije.
Stručnjaci i konsultanti iz branše koja vas zanima će vam dati dugoročnu perspektivu posla. Možda je vaš posao u odumiranju zbog promene standarda, zakona i propisa ili tehnološki odumire. Razmislite dobro, mnogo istražujte i otvoreno pitajte.
.
4. Ne verujte kupcu i potrošaču, sigurno vas laže – radije pogledajte stvarne brojke
Kada krenete da ručnim i jeftinim metodama istražujete stavove potrošača, budite sigurni da ćete dobiti pogrešne podatke. Na primer, hoćete da pravite novi proizvod i pitate rodjake i komšije da li im se svidja i da li bi ga po toj i toj ceni kupili. Oni potvrdno odgovaraju i bivaju iskreno oduševljeni, rado bi to imali. Vi zaključujete da je od 20 ispitanika njih 18 oduševljeno a 2 ne. Sigurnost uspeha je 90%, zar ne? Ne!
Potrošači u Srbiji jednostavno lažu. Njima se možda stvarno i dopada vaš proizvod i možda im se čini da bi i platili za njega, ali virtuelno. U stvarnosti, nikada ne obrate pažnju na taj artikal ili potroše novac na nešto drugo, preče, potrebnije, ili izvikanije. I to je tako. Zbog toga pokušajte da nadjete neke stvarne podatke, bilo o prodaji ili temeljna istraživanja. Najbolje je da dodjete do podataka o prodaji istog ili sličnog proizvoda sa mesta koja bi mogla biti i vaš point of sale. Tek tada procenite, na osnovu podataka o čemu se tu zapravo radi.
I pazite na jednu stvar, prodaja je uvek motivisana nečim i odigrava se pod nekim uslovima (navika, popust, oglašavanje, trend, lokacija, potreba). Pronadjite pod kojim uslovima bi kupci stvarno kupovali vaše proizvode ili usluge. Nekada će vas ta saznanja iznenaditi i dati vam priliku za ulazak na tržište ili vas pak baciti u očaj.
Često sam imao prilike da lansiram ili gledam sjajne proizvode ili usluge u koje smo verovali da će se odlično prodavati i ne mali broj puta smo bili potpuno razočarani ponašanjem potrošača. Ignorišu vas. Ne vide proizvod, ne registruju ga, ili jednostavno su nepoverljivi i neće da daju novac za to. Prate svoje ustaljene navike i ne haju za vaš sjajan proizvod ili uslugu.
Nastaviće se …. priča cela je iz 3 dela …
.
Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #2
Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #3
Odavno nisam procito ovako koristan text. Samo napred Zlatko i jedva cekam da vidm ostala dva dela…
Zlatko, sto se mene tice mozes i ostrije to malo, nece niko zameriti ovde… ;)
Mnogo jak razlog ti treba za otvaranje firme, MNOGO jak. Kad samo pomislim cekanje u redu i papirologiju, knjigovodje i izvestaje, i tako svakog meseca… ma uzas. I tek na kraju dodjes do onoga sto si zapravio i hteo da radis, a prvo se bakces sa glupostima prve decenije…. pa ako prezivis, onda radis ono sto si zapravo i hteo kad si pocinjao. Smor.
Vidim da mnogo ljudi interesuje ova tema. Jos malo pa ću pustiti i sledeći nastavak. Razmišljao sam se koliko dugačko da pišem, ali sam se sveo na nekih 12 sugestija, a moglo ih je biti i više, ali blog je takva forma gde su možda bitniji komentari od samog posta.
Hvala svima ne lepim rečima. Post je inače posvećen jednom mladom momku Vladimiru, koji neće da sluša oca i uči školu, već hoće pošto poto da bude preduzetnik, sam svoj gazda, jer ga priča o nezavisnosti i uspehu vuče. To je tek posebna priča koju ne mogu apsolvirati kroz ovaj post, zašto je bolje učiti školu nego mlad ulaziti u preduzetništvo :-)
Izgleda da braca Srbi (ili Crnogorci, sta god…) uvek imaju suprotne stavove. Tako je i sa mnom – i sa mojim bratom Zlatkom. Ja sam privatni preduzetnik poslednjih 8 godina i mislim da se u dosta stvari ne slazem sa rodjenim bratom. No, zato je i zivot zanimljiv, zar ne ?
Ono sto mi se ne svidja u Zlajinom tekstu (i u vecini komentara) je „negativan ton“. Od pruzena 4 saveta/naslova, 3 saveta pocinju sa NE. Inace, sam naslov teksta je obecavajuci „Kako da…“. Dakle, jedino sto sam naucio je kako NE uraditi… Pored ta 3(4) NE, svako od nas (pa i ja) bi dodao iz svog licnog arsenala jos 100-ak NE. Ono sto mene inspirise jeste DA – sta zaista uraditi da uspes ?
Mozda ce nekom zvucati pateticno i demagoski, no plasim se malo ljudi sa negativnim i losim stavovima.
Sada je doba SEKE i svi kukamo „o problemima, o krizi, o nerazumevanju okoline, o nemogucnostima, o vezama, o protekciji, pad prodaje, gubici, otpustanje….“ Slazem se da svako ima pravo da iznese svoj stav o stanju u zemlji, pa makar on bio i izrazito negativan. No, nije mi jasno zasto „kukati i nervirati se“ – pa, od toga nemamo puno vajde?!? Jedino sto sam ja licno dobio od „kuknjave i silnih NE“ je veliko NERASPOLOZENJE. Mozda neko ima drugaciji pristup, no ja nisam video kome kuknjava moze pomoci.
Vecina preduzetnika u krizi (barem se meni cini) radi vrlo prosto – radi jos vise, trudi se jos vise, smislja nove ideje, budi kreativnost, razvija POBEDNICKI duh… Ja sam kao i svi, bio malo sokiran sa krizom i uticajem na moj biznis. E, posle 2-3 meseca sam rekao – OK, to je to, sta da se radi… Hajde da sada uzmemo stvar u svoje ruke i da pocnemo da radimo jos vise. Just do it…
Dakle, jos jednom moj osnovni komentar. Nisam video ni jednog preduzetnika sa negativnim duhom. Sa druge strane, video sam veliki broj pozitivnih, pametnih, vrednih, inspirativnih preduzetnika sa POBEDNICKIM duhom.
Prema tome, budite pobednici… Kod mene to „pali“ – a zasto ne bi i kod vas ?
Moj brat Bojan me je naterao da napišem kroz ovaj komentar još jedan savet, nulti savet, koji sam hteo da preskočim, ali kada me „vuče za jezik“ onda moram, a to je:
„U Srbiji ako možete, gledajte da ne poslujete partnerski, ni sa bratom, ni sa kumom, najboljim prijateljom iz detinjstva, cimerom iz vojske, rodjakom sa sela, ni sa kim ako ne morate“
Neću obrazlagati ovaj savet, jer nije ekonomičan i praktičan za posao, ali se nekako pokazalo da u Srbiji partnerstva teško opstaju i ne funkcionišu, iz mnoštva razloga.
Inače, odgovoriću bratu da sam u uvodu lepo objasnio poentu i stil teksta, a i sve preporuke jesu „Just do IT“ ili „Just avoid IT“ i nema tu negativnosti. To što nisam hteo da pišem post pun motivacionih rečenica sa kursa o liderstvu, da forsiram vizije, optimizam, Obamin „I Can“ i New Age sreće za sve, j-e-s-t-e poenta ovakvog prikaza. I ne radi se u tekstu o emocijama i da li ti želiš da budeš stalno happy, već da sagledamo situaciju u zemlji. Ono što mi savest ne dozvoljava, jer je ovo nekomercijalni blog, je da ljude guram u ozbiljne stvari preduzetništva i rizika lakim notama. Daj da vidimo o čemu se u Srbiji radi, a ne ko je dobre volje, pun poleta i pobedničkog duha da bude preduzetnik :-)
Verujte dragi čitaoci, Bojan i ja smo zapravo kao dva oka u glavi – zmate onu devijaciju kada dobijete jedno plavo i jedno crno oko, pa još razroko :-)
Mene ova tema ne zanima, jer sam proleter koji sanja miran život na selu. Kakvo preduzetništvo!
Privukao me je veliki broj komentara na postu, pa da vidm čime se narod zabavlja. A onda vidim na kraju prepucavanje dva brata, pa moram onako prosvetiteljski da reagujem.
Elem, ne znam koje od ta dva brata Zlatka i Bojana stariji, ali niti je Bojanu trebalo da piše o svom egu i šta se njemu svidja u životu a sve protivu mu rodjenog brata Zlatka a niti je ovom potonjem trebalo da bratu odgovara i javno mu spušta. Nije vaspitno i pedagoški!
Bojan bi kao brat trijebalo da ima želju svom bratu koji odje piše postove sa tvrdim š i ž, da pomogne i da ga uzdigne pred publiku. A i Zlatko bi Bojanu trebo lijepo ljepšim da vrće, da se ko dva siva sokola vinu pod nebesa sinja, a ne da se grde naokolo. Bruka jedna!
A sve mi se čini da su se kano dogovorili da se kao malo svade, zbog raje, da bidne zanimljivo. A, jel sam u pravu?
@Zlatko i Bojan
pobednicki stav je OK! Samo je pitanje da li ga trositi na preduzetnistvo ili na nesto gde ipak imas nekakvo vodjstvo (mislim u kontekstu daljeg razvoja, kad si sam svoj gazda nekako ne vidim da ces zaposliti HR-a da te pazi npr, i pitanje je gde ces stici sa vestinama – mozda nigde. A mozda dodjes i do onog cuvenog – nije bitno STA znas vec koga znas. E pa oni kojima je bitnije STA znas redje se opredeljuju za preduzetnistvo (ne kazem da to ne rade, ali rade redje). Zasto? Zato sto trziste u .rs nije takvo da ume da vrednuje znanje & vestine, dobar proizvod i marketing. Barem se meni tako cini (i za sada – zadrzavam pravo da mozda promenim misljenje jednog dana…).
Inace VEOMA cenim pozitivan stav i izuzetno sam srecna sto poznajem neke od najuspesnijih srpskih preduzetnika. I mislim da su bili dovoljno mladi da se u to upuste (manje od 30 godina), da ne razmisljaju mnogo :) Dakle, ovo je sasvim suprotno onome sto novine zagovaraju – da nikada nije kasno. Zapravo – jeste. U srednjim godinama i kasnije na preduzetnistvo se odlucuje samo onaj ko mora i ko ne moze mnogo da bira, nema tu mnogo fame & fortune, nikada preduzetnici i nisu bili heroji – osim ako ne donose inovacije na trziste. A takvih tek ima previse – onih koji su poranili pa je neko drugi pokupio kajmak… ma u Bozjoj basti ima svakojakog cveca. I na posletku zivot se ne sastoji u tome da ga iskomplikujemo vec da ga pojednostavimo, zar ne?
Nisam protiv preduzetnika i preduzetnistva. Samo smatram da je neuspeh uvek – neuspeh, kao i da ako si pobednik mozes to da budes u kontekstu koji je manje mucan i pruza vise mogucnosti za dalji razvoj (putovanja necu ovom prilikom pominjati) Doduse ima ljudi koji bi uspeli cega god da se late, ali to su izuzeci a ne pravilo…:)
@ Jelena Jovanovic
Aposolutno saglasan (mada uz povremeno licno sanjarenje o sopstvenom biznisu)!
I meni se svidja ovakav ostar tekst, medjutim skrenuo bih Vam paznju na drugu tacku. Naime, Vi ste uzeli cilj da se zaradi 1000 eur plate. Da bi zaradili 1000 eur plate ovo jeste neophodan uslov. Medjutim, zar nam je bitna plata? Ja tu uvodim drugi kontekst, a to je zarada. Platu zaradjujemo kad radimo za drugog, a zaradu kada radimo za sebe. Tako da cemo se u ovom slucaju prijaviti na minimalac i placati minimalne dazbine, a sve ostalo kupovati kao trosak firme. Znaci plata nek bude 15000 rsd koliko je minimalac za osnivaca, ali sve ostalo treba kupovati tako da se pravda kao trosak poslovanja, reprezentacija ili slicno.
Cekam treci nastavak u kome ce nadam se biti malkice vise optimizma.
@ S …
U pravu ste oko tog dela, da se plata može isplaćivati manja a neki deo se prebcaiti na lične troškove, ali negde dodje na isto kada gledamo profitabilnost, samo se delom izbegava porez na doprinose i zdravstvo, a to će pak reći manja penzija jednog dana.