Kako započeti sopstveni business i posao u Srbiji – šta vas čeka … #3

Zlatko Šćepanović

 

POSAO U SRBIJI – III deo

Kako započeti sopstveni business i posao

Počeli smo sa prvim postom oštro, drugi je nastavio u tom stilu, a treći će biti nešto mekši i pozitivniji.

Šta dakle još možete preduzeti kada pokrećete sopstveni business u Srbiji? Ima li negde pomoći vašem business-u ili je sve tako crno i sivo u Bašti Balkana. U trećem delu ćemo pokušati da nadjemo odgovor i na ovu dilemu.

.

9. U velikom delu business-a ne postoji stvarno slobodno tržište

Da razbijemo jednu zabludu koja se zove slobodno tržište. Ono u stvarnosti postoji više kao statistička devijacija i greška nego kao stvarno stanje u većini ozbiljnih industrija. Globalizacija je to nedvosmisleno pokazala. Jedini prostor za slobodno tržište je ostavljen u domenu pružanja usluga: kozmetičari, frizeri, edukacija, zanatske usluge, ugostiteljstvo, itd. ili u sitnoj proizvodnji sirovina, hrane. Što budete više verovali u bajke o stvarno slobodnom tržištu od strane političara, medija i ideoloških udžbenika, pre ćete propasti u poslu.

Jer, sve ozbiljnije poslove i resurse su veliki tržišni konkurenti ili igrači uticaja mahom raspodelili i monopolisali na neki način. Postavljene su barijere da se udje u neke business-e kroz velike zahteve za investiranjem, zakonskim preprekama, visokim standardima, tehnološkim zahtevima, zabrani koršćenja odredjenih resursa, organizacijom kartela, postavljanjem poslovnih pravila naklonjenih samo velikim firmama, državna protekcija, neformalna udruživanja, nedostupnost sirovina, ekonomija obima, itd. Modeli su različiti i svi se svode na kontrolu tržišta i ograničenje konkurencije od strane glavnih igrača na jednom tržištu. I ozbiljan business se odigrava izmedju tih »igrača«.

Pogledajmo recimo da želite da otvorite fast food restoran ili butik. Kako ćete doći do prostora u prometnoj ulici? Verujete li da možete doći sa ulice u Poslovni prostor opštine na kojoj stanujete i dobiti lokal? Naravno da ne! Čak vam ni novac nekada nije dovoljan ako hoćete da dodjete do nečeg što je redak resurs.Na primer, neko od vas bi se bavio proizvodnjom električne energije, kopanjem ruda, telekomunikacijama, poštom, prodajom kroz velike trgovačke kanale, proizvodnjom cigareta, oružja, lekova, pružanjem nekih zanimljivih usluga i slično, ali sva je prilika da to nikada neće moći.

Zatim, veliki poslovi su nedostupni malima, jer postoje cenzusi za kvalifikovanje, a to je obično da imate reference koje kažu da ste već sličan posao izveli, da imate nemoguć iznos godišnjeg prometa i niz drugih uslova. I onda imamo apsurd. Pet odličnih malih firmi koje se udruže da naprave most to ne mogu, jer postoji samo jedna velika firma koja ispunjava uslove posla. I tako veliki dele velike poslove izmedju sebe, a mali dobijaju mrvice kao podizvodjači. Nešto slično su uradili i sa javnim preduzećima u Srbiji. Da bi mogao da budeš dobavljač za javna preduzeća moraš da prodješ sito i rešeto uslova, koje malo ko može da ispuni osim onih firmi koje su već na neki način ušle unutra. I samo te, licencirane firme dobijaju poslove, ostali su out.

Želite da plasirate vaš čudesan inovativni proizvod kroz trgovačke kanale. Odlično. Oni vam prvo traže velike pare da udjete na police, a onda vas stave u neki ćošak i posle 6 meseci isteraju jer se ne prodajete dobro. Ili vas jednostavno ne puste unutra, jer nema mesta na policama. Veliki igrači su zauzeli prostor. Pokušajte da udjete sa kafom, žvakama, gaziranim i običnim sokovima, mesnim preradjevinama na police supermarketa. Bićete duboko potreseni kada se susretnete sa uslovima i mogućnostima koje vas tamo sačekaju.

Pala vam je ideja da se bavite izdavaštvom. Odlične ideje imate i proizvode, knjige, slikovnice i novine. Da, … i ? Postoje samo dva distributera koja se time bave i preko kojih možete da prodajete, koji snabdevaju kioske ili knjižare širom Srbije. Ali, oni nisu zainteresovani za vas, već rade sa drugima!

Važi, kažete vi, imam dedovinu, baviću se malinama, šljivama, jabukama, žitom. Ko će to i po kojoj ceni da otkupi od vas? Tamo vas čekaju ljuto hladni hladnjačari, prevejani nakupci, sitni prevaranti i nemilosrdni ucenjivači, jer država je digla ruke od toga, nema subvencija za seljaka i sigurnog otkupa a pustila je »slobodno tržište« da reguliše relaciju izmedju seljaka proizvodjača i nakupca.

Pala vam je ideja da idete u kozmetiku, hemijsku industriju, duvan ili lekove. Kod ova zadnja dva proizvoda ćete shvatiti koliko su ulasci na ta tržišta skoro pa nemogući od novca i vremena koje treba da potrošite, do dozvola i standarda koje trebada ispunite, inspekcija i propisa koji vas pritiskaju za svaku sitnicu, da bi na kraju došli do arbitraže nekog državnog organa koji je pod uticajem konkurentskog lobija.

I tako dalje, i tako redom, svuda ćete naići samo na prepreke a ne na slobodan prostor. Ponavljam, jedino svetlo mesto gde stvarno postoji slobodno tržište su zanatske usluge i niz usluga kroz Halo oglase, dok se i tu neke stvari ne stave pod šapu velikih sistema i propisa. Već je počelo sa taxi službama, pa preko stambenog održavanja, itd. Sada to mogu da rade samo velike firme, sa jakim zaledjem, mali su out!

Iz svih ovih razloga, dobro se savetujte pre nego što udjete u neki posao.

.

10. Bolje prati glavni tok poslovanja u Srbiji ili predvidi baš onaj koji dolazi

Srbija je generalno teško tržište za business. U njoj se dešavaju spaktakularna bogaćenja i uzleti ali za uzak krug „odabranih“. Ako niste deo te ekipe tajkuna, političara, bezbednjaka i mafijaša, onda vas mnogo trnovitiji put očekuje. Stoga pazite gde se i u šta upuštate i ne maštajte o brzom bogaćenju. Pogotovu to ne očekujte sa nekom inovacijom, još nisam susreo pronalazača  koji se u Srbiji obogatio.

Pre vam savetujem da pratite glavni tok i da se tu udenete nego da osmišljavate neku egzotičnu novinu. Naši sugradjani su dosta konzervativni po pitanju novotarija i mnogo vremena, novca i energije treba pre nego što steknu nove navike i prihvate vaš proizvod ili usluge. Ima naravno izuzetaka, ali je ponekad jako teško predvideti šta će naši potrošači da prihvate »iz prve«.

Daću vam neke meni omiljene primere. Postoje takozvane engleske ruže, koje su lepe, mirisne i cvetaju tokom cele godine. Koštaju 4 eura po sadnici. Godišnje se u Srbiji proda recimo 400.000 sadnica svih ruža, mahom daleko nižeg kvaliteta po ceni od 1,5 do 2 eura, koje niti mirišu, niti cvetaju cele sezone. Svega par hiljada komada engleskih ruža se proda u Srbiji. Cena jeste viša ali je zanemarljiva stavka ako hoćete da imate vašu savršenu englesku ružu sledećih 30 godina u vrtu. Ipak, potrošač radije bira jeftinu, sumnjivu hibridnu ružu, jer je to 30 godina standard na jednom nerazvijenom tržštu, jer je jeftinija, pa umesto 5 engleskih može da uzme 10 običnih, jer je tako radila njegova baba, majka pa i on, jer je naš potrošač nepoverljiv, jer ne zna za bolje, i tako redom. To je sve glupo, primitivno i nelogično od strane potrošača, ali je to tako.

U Srbiji ne može da prodje prava italijanska pizza, evo još jednog primera. Zašto? Jer je različita od srpske pizze. Italijanska je tanka, hrskava, sa malo ili nimalo sira i mesa. Srpska je debela, hlebasta, sa puno nekvalitetnog sira, kečapa i šunke. I na takvu pizzu opanak su se Srbi navikli, drugo neće.

Koliko vegetarijanskih i makrobiotičkih restorana ima u Srbiji i kako posluju? Koliko ima proizvodjača organskog djubriva i organskih pesticida i herbicida? Proizvodjača kristala? Proizvodjača nakita (većina zlatara koje prodaju nakit isti uvoze iz Turske, retko ga ko pravi)? Proizvodjača prirodnih svežih sokova? Proizvodjača gotovih pudinga? Proizvodjača pravog crnog hleba? Proizvodjača pecaroških štapova, mašina za šišanje trave, tečnog djubriva, … itd.

Primera koliko hoćete. Vodite računa o navikama i tradiciji. Takodje, budite svesni da je ovo tržište mahom siromašno novcem. Izgleda bolje spolja nego iznutra. Za neke stvari ima novca, za neke jednostavno ne. Pronadjite gde ima novca, i tu se nekako uvucite. Pozitivni primeri uspeha su neke fancy krpice i brand name kozmetika koje su odmah našle svoje mesto u Srbiji po većim gradovima.

Setite se nekih trendova koji su jedno vreme bili aktuelni a sada odumiru. Jedno vreme je bio stampedo otvaranja kioska, ćevapdžinica, piljara, pekara, benzinskih pumpi, apoteka. Svi su se sjurili u te business-e. Danas su kisoci desetkovani i isterani iz centara grada, sve su preuzela samo dva igrača, Štampa i Futura. Ćevapdžinica je bilo na svakih par ulica i radile su non stop, sada su skoro isterane iz centra i dramatično su smanjene. Piljare takodje, kao i dragstori. Pekare menjaju svoj poslovni ciklus ulazeći u franšize: Klas, Hleb & Kifle. Apoteke takodje ulaze u velike sisteme, a benzinske pumpe skoro da više privatnici i ne otvaraju, jer su veliki lanci OMV, NIS, Lukoil, Mol, pa i Avia franšiza započeli svoju veliku utakmicu.

Ako ste već rešeni da budete inovator i pionir na tržištu, jer obično ste zaljubljeni u neki proizvod ili uslugu, dobro procenite tržište i budite spremni na teškoće i istrajnost. Strpljenje će vam biti potrebno, ali kada se tržište razvije, bićete nagradjeni.

.

11. Tražiti pomoć na sve strane – država, fondovi, strani kapital, socijalne institucije

Svaki početak je težak, pa je korisno da ga olakšate sebi ako dobijete neku vrstu pomoći ili donacije. Poklonu se ne gleda u zube, pa u tom smislu budite velikodušan primalac. Ko vam bilo šta ponudi i pomogne, prihvatite i budite zahvalni.

Takodje, raspitajte se malo po raznim institucijama, gde možete dobiti bilo kakvu pomoć i podršku. Navedimo neke za koje znamo:

–          Zavod za zapošljavanje, možete dobiti stimulaciju za zapošljavanje nezaposlenih

–          Fond za razvoj – beskamatni ili jako povoljni krediti

–          SIEPA – bespovratna sredstva za otvaranje joint venture firmi sa strancima, i za promociju izvoza, doniranje sajamskih nastupa u inostranstvu, reklamnih materijala, itd.

–          Ministarstva Srbije – razni fondovi i projekti

–          USAID – tehnička i metarijalna pomoć Američke vlade

–          EAR – Evropska Agencija za Rekonstrukciju – veliki projekti revitalizacije i infrastrukture

–          EBRD – Evropska Banka za Razvoj – nekim većim firmama daju povoljne kredite

–          TAM BAS – tehnička pomoć EBRD-a malim i srednjim preduzećima, besplatno savetovanje ili delom donirano

–          GTZ – Nemačka tehnička pomoć

–          CESO – Kanadska agencija za tehničku pomoć

–          Hellenic plan – 50 miliona eura bespovratne pomoći za srpske MSP (agrar, industrija)

–          Evropski fondovi za razvoj lokalnih zajednica, Dunavskog sliva, medjugranične saradnje

–          Informest – Italijanska tehnička pomoć i joint venture aranžmani sa italijanskim privrednicima, transfer znanja i tehnologija

–          Fondovi i pomoć raznih vlada, obično pri ambasadama ili preko konsultantskih firmi

–          Fondovi za medjugraničnu saradnju – Rumunija, Madjarska

–          Republički i Opštinski fondovi za MSP

–          Industrijske i bescarinske zone po opštinama

–          Fondovi velikih firmi za podsticaj preduzetništva – npr US Steel je imao fond od 2 miliona eura za razvoj malih firmi u svojoj okolini

–          Venture capital fondovi – fondovi koji hoće da ulože u vaš business uz uzimanje dela vlasništva

–          Joint venture projekti – udruživanje sa partnerom – strani ili domaći, tražiti ih preko Asocijacija, fondova ili klubova

Iz mog iskustva, dosta tih stvari funkcioniše u praksi i preduzetnici dobijaju pomoć ili sredstva. Ono što preduzetnicima nedostaje je informisanost o postojećoj ponudi, vreme koga obično nemaju i strpljenje da prodju kroz skupljanje dokumentacije kada udju u proces konkurisanja za neku pomoć.

U svakom slučaju vredi pokušati gde god je moguće.

.

12. Ako nisi preduzetnik ne bavi se preduzetništvom!

Ima još pouka ali ova je možda najvažnija i ostavljam je za kraj, jer je kruna svih ostalih. A ona glasi da ako nisi preduzetnik sa strašću u duši i spreman na sve izazove poslovanja, ne kreći u posao. Radije nadji sebi neki činovnički posao, i mani se izazova.

Većina nas sebe odmah vidi kao uspešnog preduzetnika, gde je sve sredjeno i organizovano, posao ide sam i mi kupimo plodove svog rada, ideje ili kapitala. Imamo pristojan poslovni prostor, saradnike, dobar auto, vikendicu, stanove, decu u privatnim školama, letujemo na egzotičnim destinacijama. Život nam je ugodan i siguran. Pust san za većinu.

Biti preduzetnik nije samo pitanje predanog i teškog rada, vaše motivacije i entuzijazma. To je pitanje i rizika koji smo spremni da preuzmemo i dosta sreće. Da li smo sigurni da možemo da se kockamo i izgubimo, da li smo spremni da uradimo sve što je potrebno da bi firma preživela ili uspela? Da li će nas trenutak vremena i okolnosti u okruženju podržati?

Teorijski, kada razmatramo situaciju to ne izgleda baš obeshrabrujuće, ima uspešnih primera koje znamo, mi smo puni snage i elana, ali u praksi je to teže, baš zbog gore navedenih skrivenih i otvorenih prepreka. Jer, biti preduzetnik znači da će nas možda lagati i da ćemo mi možda morati da lažemo više ili manje, da će nas možda napadati i da ćemo mi napadati druge, da ćemo možda morati da prolazimo kroz scile i haribde mita i korupcije, da ćemo možda morati da izbegavamo plaćanje poreza, da možda štimujemo minimalne plate zaposlenima kako bi smanjili troškove i doprinose državi, kako ćemo možda imati neprospavane noći zbog dugova u koje smo upali kada može na doboš da ode porodična kuća i cela familija, da ćemo se možda družiti sa pokvarenim polusvetom koji je naš glavni kupac, da ćemo možda svaki dan doživljavati neku nepravdu kao i da ćemo je i sami nanositi drugima. Da ćemo možda moliti i kukati kod moćnika da nam plate ili daju neki posao, ili što je još gore da nas ne ugase. Naravno, većina ovih stvari ne mora svakome da se desi u praksi, ali ih treba sagledati kao vrlo verovatan scenario.

Takve pritiske može da izdrži samo osoba koja to radi snažne volje i predana je svojem cilju, bilo da je vuče želja za slavom, novcem ili postignućem. Ko sve ovo navedeno  može da podnese, ima ambiciju, stomak i obraz, energiju i polet, može da krene u preduzetništvo. Ko to nema, bolje da se skrasi u zavetrini kao službenik, prodavac ili menadžer kod drugog preduzetnika. Makar bio i direktor.

To je otprilike to što sam hteo da kažem i savetujem. Ima tu svašta još reći, kao što je pitanje preduzetničke sreće i naklonosti okolnosti, jer mnogi preduzetnici misle da su uspeli samo svojim radom, a ne uvidjaju da su jednostavno imali sreće da se u pravom trenutku nadju na pravom mestu. Aktuelno je i pitanje slobodnog vremena preduzetnika, porodičnih odnosa, lične reputacije i image-a kada ste sitan preduzetnik a ne akademski gradjanin, dugoročne perspektive poslovanja, zadovoljstva sobom i tako redom.

No, za jedan mali post dovoljno je napisano. Srećno preduzetniče!   :-)

Prethodni nastavci:

Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #1

Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #2

. . .