Oblaci i nebo nad Vojvodinom

Zlatko Šćepanović

* * *

.

Nebo nad Vojvodinom – fotografije sa auto puta

.

Iako spadam u kategoriju brdsko planinskih ljudi, takozvanih dinaraca, o čemu se inače nešto i piše na ovom blogu, prvi put sam osetio lepotu Vojvodine još davno dok sam letnje raspuste provodio pola u severnoj Vojvodini, a pola u severnoj Crnoj Gori. Ali stvarnu dubinu lepote Vojvdine sam dohvatio i shvatio pre dve decenije na jednom dugačkom boravku u ravnici – služenju vojske, kada sam imao vremena da posmatram i osećam vojvodjanske predele, sa sve kanalima, srndaćima, suncokretima i rodama.

Tada sam video nebo koje i dan danas pamtim, velike i moćne oblake koji mirno plove safirno plavim nebesima i prvi put stvarno uočio zakrivljenost neba, kada iz ravnice gledate ka horizontu, duž zlatastih polja.

Prošle nedelje sam išao na kraći put do Krčedina na party kod jednog od autora Bašte Balkana i par naših fanova, setio se toga, i dok sam vozio fotografisao sam nebo sa fantastičnim oblacima. Te nedelje je nebo bilo fantastično, dan nakon pljuskova i kiša, armade pamučnih brodova je plovilo nad zeleno zlatnom ravnicom. Na žalost, nisam mogao adekvatno da snimim lepotu prostora, jer sam imao pri sebi samo smart phone sa kamerom, i sa njim sam slikao kroz prozor dok sam vozio svoju Chrysler 300 C limuzinu auto putem.

Nemam običaj da se hvalim time što vozim ali su me vozači na auto putu gledali kao duha zbog spore vožnje i mog slikanja kroz spuštena stakla, jednog „mafijaškog auta“ sa zatamnjenim staklima. Verujem da su pomislili da sam zadnji romantični mafiozo sa Beogradskog asfalta.

A u stvari, ja sasvim slučajno vozim taj auto, a volim lepo nebo, divne oblake i Vojvodinu, iako sam iz Beograda. A pogledajte i zašto, kroz amaterske slike sa mog photo road sesion-a.

I love Vovodina!

. . .

. . .

. . .

. . .

. . .

. . .

. . .

. . .