Djordje Otašević
* * *
. . . . . . . . .
Aleksandar Čotrić – Izbor aforizama
. . . . . . . . .
Суди се и невинима. Пред законом су сви једнаки.
.
Радим као коњ. А тако сам и плаћен.
.
Диригент је отишао. Остала је палица.
.
Добро ме служи памћење. Заборавио сам све што треба.
.
Открићемо ми ко је бескућнике извео на улицу!
.
Ако тражите дијалог,
умемо ми и другачије да разговарамо.
.
Реци ми у којој си партији, па ћу ти ја рећи дијагнозу!
.
Пошто је опозициони лист плануо,
власт је морала да га угаси.
.
Пустите ви чињенице! Одговарајте на конкретна питања!
.
Зашто се књижевници мешају у политику?
Ни ми не читамо њихове књиге.
.
Сви Срби су живели у једној држави
све док вођа није дошао на ту идеју.
.
Фараони су оставили иза себе пирамиде, aли свуда около је пустиња.
.
Полиција у стопу прати криминалце,
а неке је чак и претекла.
.
Открио сам топлу воду. После три године проведене у новом стану.
.
Све више схватамо да је улица једино решење.
Остало нам је само да просимо.
.
Лудаци код нас ништа не умишљају.
Они су стварно председници, министри, генерали…
.
Ако ви нећете да радите на послу, има их још хиљаде који то једва чекају.
.
Ко тврди да му је лоше, биће му још горе.
.
Спремни смо да се у борби против сатанске идеологије удружимо и са црним ђаволом.
.
Ви не морате да будете радосни.
Седећете у последњим редовима.
.
Србија може да храни целу Европу, али оно што ми највише
производимо није за јело.
.
Народ не зна шта хоће. А његова воља је за нас заповест.
.
Наша влада неће понављати грешке старе владе.
Она ће бити оригинална.
.
Ваистину лажу.
.
Хране има довољно. Али постоји вишак становништва.
.
Народ и даље кука.
Само, сада је неоправдано незадовољан.
…
Александар Чотрић рођен је 25. септембра 1966. године у Лозници.
Од 1984. године објављује афоризме у НИН-у, „Политици“, „Вечерњим новостима“, „Данасу“, „Књижевној речи“, „Студенту“, НОН-у, „Дуги“, „Ставу“, „Београдским новинама“, „Времену“, „Јежу“, „Младости“ и другим новинама и часописима.
Хумористичко-сатиричне приче пише од 2003. године.
Афоризми, приче и песме Александра Чотрића превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, албански, словачки, чешки, шведски, бугарски, русински и италијански језик.
Чотрић је члан Удружења књижевника Србије.
Један је од оснивача Фонда „Радоје Домановић“и председник је Скупштине Фонда.
Припадник је Београдског афористичарског круга и члан је Управног одбора овог удружења.
. . .
S obzirom da je Cotric funkcioner SPO, zanima me koju je dijagnozu sam sebi postavio?