LJUBIČASTO BLAGO
Naučna istraživanja su potvrdila da je divlja borovnica najbolji i najači antioksidans. Nema bolje. To nije ni sibirska aronija, ni neka pečurka, to je naša borovnica.
Divlja borovnica je voće koje se realativno teško uzgaja, jer zahteva odredjen tip zemljišta i raste na velikim visinama, na planinama. Takodje, divlja borovnica je vrlo teška za branje, s obzirom da se bobice promera par milimetara skrivaju ispod lišća omanjeg žbuna. Skupiti kilogram divljih borovnica je proces koji traje par sati za jednog odlučnog i veštog berača, osim ako ne koristi takozvane češljeve, koji su zakonom zabranjeni, jer češalj za branje borovnica oštećuju biljku.
Borovnica (lat. Vaccinium myrtillus) je žbunasta biljka iz porodice vresova (Ericaceae). Naučni naziv je izveden od latinskih reči bacca = bobica i myrtus (deminutiv myrtillus) po sličnosti listova sa biljkom mirtom.
Žbunasta biljka visine do 50 cm sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Listovi su okruglasto jajasti, a na vrhu šiljati i bez dlaka, goli. Obod liske je fino testerasto usečen, a lisne drške su veoma kratke. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Krunica loptasta zelenobele do zelenkastocrvene boje dužine 4-7 mm i izgrađena od 5 režnjića. Plod je sjajna bobica plavocrne boje i blago nakiselog ukusa, koja sazreva od jula do septembra. U njoj se nalazi veliki broj semena.
Stanište i rasprostranjenost divlje borovnice
Pogodno tlo za rast borovnice je kiselo i umerenovlažno zemljište, a na višim nadmorskim visinama je planinska crnica. Raste u zoni listopadnih, bukovih šuma i iznad nje na svežim zemljištima. Značajna je njena uloga na planinskim čistinama i subalpskim acidofilnim zajednicama gde obrasta velike površine. Čest je stanovnik mnogih planinskih masiva.
Zadnjih decenija ukrštanjem i selekcijom su stvorene hibridne sorte borovnica, koje su veće i daju bolje prinose nego divlja borovnica. Iako se Srbija diči malinom i šljivom kao nacionalnim voćem, i naša zemlja predstavlja ozbiljnog proizvodjača pre svega divlje borovnice, koja najbolje uspeva na Kopaoniku, Tari, Vlasini.
A vrednost divljih borovnica je sve veća. U zadnjih 10 godina njena cena na svetskom tržištu je udvostručena.
Lekovita svojstva borovnice
Jedan od razloga za njenu popularnost, osim dobrog ukusa su njeni zdravstveni kvaliteti. Naime, po istraživanju U.S. Department of Agriculture i studiji koja je merila antioksidativnu aktivnost preko 40 vrsta voća i povrća kao antioksidansa, divlja borovnica je osvojila ubedljivo prvo mesto. Posebno se u svojoj borbi protiv slobodnih radikala istakla divlja borovnica, koja ima značajno veće antioksidans sposobnosti od hibridne borovnice.
Divlja borovnica je najači prirodni antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala u telu.
Ko ne zna, slobodni radikali su štetni molekuli u našem organizmu koji se razvijaju usled loše ishrane, upotrebom nekih lekova i hemikalija u hrani, nezdravim životom, i svojim delovanjem izazivaju bolesti, mutacije DNK-a, tumore i razne druge ozbiljne bolesti.
S druge strane, antioksidansi su materije koje eliminišu slobodne radikale i mogu se smatrati čistačima našeg tela od oštećenja. Stoga, ne propustite tokom leta da kupite sebi i ukućanima sveže borovnice i da se počastite istima. I ne verujte u reklame koje tvrde da je sibirska aronija (inače blizak rodjak borovnice) ili tibetanska, japanska ili sibirska pečurka najbolji antiokidans na svetu. Dokazano je najači antioksidans je borovnica, divlja borovnica.
Naravno, to ne znači da borovnicu treba jesti u velikim količinama iako je lekovita. Jer, divlja borovnica je tradicionalan lek za proliv, pa ako je puno jedete može da vam napravi proliv. Takodje, ona obara šećer u krvi, pa ako borovnicu jedete previše pašćete u hiperglikemiju.
I na kraju, divlja borovnica je odlična za vid i oči, jer kao antioksidans deluje i na degeneratiovne promene u oku i čuva vid. Ali, sve samo umereno.
Kao ilustraciju za njene lekovite sposobnosti prenosimo i link ka jednoj američkoj studiji lečenja sokom od borovnica.
[…] Ми смо објавили својеврмено текст који је тврдио да је боровница најбољи антиоксиданс на свету, и то не сибирска аронија већ дивља боровница које се […]
To što neko oboli , a živio je zdravo ne znači da neće oboleti i ako nema genetsku predispoziciju. Primera radi ja se hranim zdravo jer sam proizvodim voće i povrće bez ikakvog prskanja i ne upotrebljavam nikakve konzervansa, gajim ćurke kokoške i piliće bez koncentrata , vodu sa izvora i živim izvan grada na čistom vazduhu , redovno fizički radim ili vozim bicikl ili skije zimi, i to radim evo već 35 godina i odlično se osećam . Ali pre 5 godina umalo da nisam otišao sa ovog sveta , a razlog je bio teški kašalj koji nije mogao da se zaustavi nikakvim lekovima a ja sam kopnio, dok nisam ukapirao da je uzrok antiseptik jastuk koji mi je supruga kupila neposredno pre i koji je izazivao alergiski kašalj. Kada sam vratio stari perjani jastuk kako kažu pun grinja ja sam posle 5 dana bio potpuno zdrav( grinje su mala deca u odnosu na otrovne hemikalije) Prema tome može uzrok bolesti da bude samo jedan a koji niste identifikovali tj da vas sačeka iza krivine i pored toga što zdravo živite.