Zlatko Šćepanović
* * *
Hteo sam nešto da napišem na temu fenomena Kulture ružnog. Prvi dogadjaj koji mi se na tu temu nameće je homoseksualna „Parada ponosa“, ali ću svesno izbeći da o njoj pišem, da istoj ne bih davao na značaju, s obzirom koliko se prašine podiglo oko nje. Mislim da sa pravom u Srbiji postoji velika odbojnost prema uvozu perverznih „ljudskih prava“ i relativnosti svih vrsta. Zato ću pisati o jednoj masovnijoj pojavi kulture ružnog, kojoj na žalost ne pristupamo sa dovoljno pažnje, a koja isto tako ozbiljno utiče na društvo i pojedince.
Zadnja decenija 20 veka i početak 21 veka obeležen je svojevrsnom kulturom ružnoće. Razni subkulturni pokreti, prevashodno kroz muziku, heavy metal, hard core, punk, uz pomoć podivljalih medija i jake propagande generisali su svojevrstan modni pokret, koji svoj vrhunac takozvanog oslobodjenja ličnosti od sistema doživljavao u tetoviranju tela – crtanje po telu. Nakon propasti hipi pokreta i razočarenja mladih vodećih evropskih zemalja da se nešto može suštinski promeniti, najradikalniji su se od cveća okrenuli ka tetovaži, od Beatles-a ka Black Sabath-u, od pristojnosti i finoće ka agresivnosti i vandalizmu. Biti ružan, zastrašujuć i obeležen je postalo hit!
Japanski mafijaški klan jakuze je decenijama imao razvijen sistem tetoviranja, sa velikim slikama po telu, koje su bile simbol statusa i važnosti nosioca tatoo-a. Što je neko u bandi imao veći status, to su mu slike i pokrivenost tela tetovažama bili veći. Na slici se vide tri člana japanske bande sa istetoviranim ledjima. Obično im je celo telo osim lica bilo istetovirano, i napred i nazad i sa strane.
Po raznim dalekim i egzotičnim ostrvima, kao što su na primer Tahiti, mnoga su plemena imala rituale tetoviranja i crtanje po telu kao inicijaciju u odraslo doba pojedinca, odnosno njegov prelazak iz mladalaštva u zrelost. Ili su pak tetovaže i zasecanje kože, stvaranje velikih ožiljaka, bili način za obeležavanje člana plemena, nekada su bile to ritualne slike u vidu talismana, ili pak ukrasni motivi na koži.
I Afrika je poznata po plemenima koja su negovala razne vidove tatu-a. I svuda je tamo tatoo bio vezan za odredjene društvene povlastice. U Aziji je bilo nešto drugačije, tamo je postojao pored klasične tetovaže i diskretan privremeni tatoo, bojenje kanom ili drugim bojama, crtanje po rukama i stopalima, oko očiju, obrazi, koji je više bio šminka za ritualne potrebe ili društveno udešavanje, nego stvarno tetoviranje kože.
Medjutim, Evropa je imala potpuno drugačiji odnos prema tetoviranju. Obično su robovi, osudjene osobe i zatvorenici bili tetovirani ili žigosani. Vrhunac zloćudnosti tetoviranja je zabeležen u Drugom Svetskom ratu u nemačkim koncentracionim logorima, kada su logoraši bili tetovirani zatvorskim brojevima i oznakama – žig koncentracionog logora. To se prenelo i na Novi svet, gde su crni robovi u Americi bili žigosani i obeležavani, kao dokaz vlasništva robovlasnika.
Na našim prostorima decenijama je tatoo bio odlika par socijalnih grupa, cigana i žestokih momaka, gangstera, mornara, vojnika, koji su na podlakticama ili bicepsima tetovirali svoje ljubavi, ili uspomene iz vojske. Uvek kada se vidi neko sa takvim slikama, bilo je jasno da se radi ili o romima i njihovim strasnim ljubavima, ili o jakim momcima koji su svoj idealizam i sadomazo energiju pretakali u jednostavne tetovaže. Galerija tih nekadašnjih slika i motiva danas izgleda vrlo naivno i prosto, s obzirom na to šta se danas sve može nacrtati na telu, što po motivima, dizajnu, bojama i alatima koji se upotrebljavaju. A danas je velika ekspanzija tetovaže, pogotovo u Anglo-Saksonskom svetu, gde su estradne zvezde, sportske zvezde i prostitutke prvo počele sa masovnim i medijskim tatoo-om i prenele tu ružnu i tužnu praksu na gledaoce i fanove.
Suština tetovaže, ako nije privremena već trajna tetovaža, je da vam ona ostaje doživotno. Ako je dobro uradjena, sa trajnim bojama, teško se do nikako ne skida. U jednom trenutku vremena, mladalačkog naboja, bunta i prkosa, mali tatoo možda i izgleda seksi i simpatično na mladim i zategnutim telima. već nakon par decenija, taj mali simpatični tatoo postaje ružna fleka na otromboljenoj i ostareloj koži, i postaje beleg ružnoće za nosioca. Dok su deca mlada, ona ne razmišljaju o tome. Kada porastu, i vide svoju ružnoću, jure plastične hirurge da im dere kožu i skidaju tetovaže.
Drugi aspekt tetovaže je njen modni efekat i kratkoća trajanja. Danas je hit crtanje zmajeva na dupetu, stomaku, ledjima. Sutradan će to biti tigar ili raketa. Za par godina će tatoo postati demode, i to je nešto što vremenom razočarava većinu naivnih korisnika. Oni koji su fanatici i ludo opsednuti, sa odredjenim devijacijama u psihi, gledaju da svaki deo svoje kože tetoviraju i ispune slikama. Na žalost, sve ih više ima.
Treći, vrlo važan aspekt tetoviranje je socijalna i duhovna poruka koja se tetovažom šalje. Biti obeležen tatoo-om i većinom simbola koji postoje u ponudi, skreće pažnju zajednici na posebnost i na sklonost ka svojoj posebnoj strani ličnosti. Većina simbola koji se nude i forsiraju kroz tatoo radionice su demonskog karaktera, kao i samo obeležje tetoviranja. Tu su razne zmajevi, demoni, satanistički simboli, vinjete, crna nordijska mitoologija, veštičji simboli i slično. Naravno, prosečan klinac ne zna o čemu se tu radi, njemu je to samo više ili manje zanimljiv dizajn, on ima potrebu da se iskaže, da pokaže svoju ličnost i samostalnost, i bira neki jak simbol. I obeležava sebe, potpuno nesvestan kakvu poruku prenosi.
Imao sam priliku da na ledjima i stomaku devojčica po centru grada vidim tantričke kineske i indijske simbole i mandale raznih sekti. Sigurno je da one nisu imale pojma šta ti simboli znače. Njima je bilo IN da urežu nešto kinesko ili indijsko na svoje telo, baš im se to dopalo. A to što to podrazumeva simbol tajnih orgijastičkihi satanističkih sekti, koje mogu biti i opasne po život, o tome niko ne razmišlja, jer to ne vidi. A taj simbol i sekta nešto poručuju, nekoga dozivaju, jer da nije tako, ne bi cela istorija bila borba simbola.
Najveća zabluda mladih kada stavljaju tatoo je da oni time svoje telo pretvaraju u umetničku skulpturu i da su zbog toga vredniji. Činjenica je da je obilje ponudjenih slika i simbola koji se mogu aplicirati na kožu, da su neke od njih zaista lepe i umetnički interesantne, ali je sve to daleko od umetnosti. A pitanje samopoštovanja i self respect-a se ne rešava crtežima po telu nego ličnim samopouzdanjem, smirenošću i svesnošću sebe kao jedinstvene jedinke.
Crna fleka na nečijoj koži nije umetnost. Posebno kada ostari, tada postaje ružnoća.
—–
Opet ponavljam, ja samo ukazujem na predrasude u vecini komentara gore iznad… PRIMJER: Jedna moja drugarica je magistar ekonomije i radi na doktoratu, zaposlena kao direktorica jedne mocne ogromne medjunarodne firme, ultra-talentovana na mnogim poljima, e pa ona ima jedan jako sladak tatoo na desnoj plecki koji simpaticno i duhovito opisuje njenu svestranu licnost – po cemu je to „kultura ruznog“? PO meni nije problem slobodno iznositi svoj stav koji je protivan bilo cemu, ali jeste problem suditi drugim ljudima na osnovu naseg misljenja sta je ispravno a sta ne – nije nase da sudimo bilo kome, jer to je veliki grijeh osudjivati bilo koga, jedna stvar je slobodno iznositi svoje misljenje a druga stvar je napadati nesto, a narocito ne treba mijesati babe i zabe i dovoditi osobe kao moja drugarica u vezu sa orgijama i sektasenjima… znam stotine ljudi koji nemaju nikakve veze sa orgijama, sektasenjima, pederastijom itd a imaju tetovazu…
Secam se jednog monaha (sreo sam ga u bolnici) kome je jedan poznati iguman manastira i duhovnik rekao (vise naredio) da skine te slicice iz ranijeg zivota…a oni su bas zakopcani do grla. I leti i zimi. Eto koliko jedna slicica na ljudskoj kozi kvari mnoge stvari.
@Cyber
Primer koji ste naveli ne dokazuje ništa, osim da je reč o osobi čiji se nivo emocionalne inteligencije razlikuje od nivoa njene opšte intelilgencije. Mnoge istorijske ličnosti koje ne pamtimo ni po čemu dobrom (Hitler, Napoleon …) su bili izuzetno inteligenti (što bi Vi rekli ultra-talentovani), ali je njihova emocionalna inteligencija dovela do toga da ih po zlu pamtimo.
Nikako ne želim da Vašu prijateljicu poredim sa njima nego samo hoću da skrenem pažnju i na emocionalnu inteligenciju koja je po mom mišljenju presudna u donošenju odluke da li da se sopstveno telo obeleži za čitav život ili ne.
Postoji mnogo detalja na našem telu na osnovu kojih mi okolini šaljemo sliku o sebi i sopstvenoj ličnosti (kosa sa svojom dužinom i oblikom čak i bojom, brada kod muškaraca, šminka, …) ali se ti detalji mogu menjati, a postoje i imitacije tetovaže odnosno tehnike oslikavanja tela slikama koje se mogu jednostavno ukloniti (oprati ili obrisati).
Lično nemam ništa protiv odluke bilo koga da sebe doživotno obeležava na osnovu trenutnog raspoloženja, ali svakako treba znati da se u nešto više od tridesetak sekundi prvog kontakta sa nekom osobom stvara prvi utisak o osobi i taj utisak se veoma teško menja.
Nemojte nikada zaboraviti, istina je da je sve dozvoljeno, ali nije sve na dobrobit
@ svim komentatorima
Ne bih voleo da se ova opšta rasprava pretvori u osudu bilo kog pojedinca. Ideja mi je bila da iznesem svoj stav po pitanju tetoviranja, koji je otvoreno negativan. Svakako da u svom okruženju imam meni drage osobe koje imaju tatoo i da ih zbog toga ne umanjujem kao osobe, iaoko mislim da im je to nepotrebno. I u krajnjoj liniji čak i ako je sada malo i dopadljivo, vremenom će postati ružna fleka.
gosn Cyber me nije baš najasnije razumeo. Ne kažem da je svako ko se tetovira sklon sektašenju, ali tvrdim da glavni nosioci tatoo-a kao life style-a jesu skloni nekim mračnim ideologijama, pa im ne treba davati prostor za iskazivanje i podržavati ih manji ili većim tatoo-ima.
Ono sto ja pokusavam reci, vrlo jasno da jasnije ne moze biti, jeste ukazati na predrasude, oholost, osudjivanje, zato jer ima puno glavnih nosilaca politike, biznisa, muzike, slikarstva, nauke koji su skloni nekim mracnim ideologijama, i da je obicna predrasuda gledati nekog kroz tetovazu, duzu kosu ili boju kose, mindjusu u uvetu – tacno je da su neki ljudi sa tetovazom skloni mracnim ideologijama a tacno je da ima i politicara, doktora, biznismena sklonih mracnim ideologijama…
Zlatko Scepanovic
Gospodine nemojte da serete , vidim u svakoj temi namecete svoje stavove.
Zivite i pustite druge da zive,jer ni ja ni vi svojim recima ne mozemo nista promeniti .
Hvala
Zlatko Scepanovic – Crna fleka na nečijoj koži nije umetnost. Posebno kada ostari, tada postaje ružnoća.
Brate mili , kada ostaris svejedno ti je i onako te niko ne gleda
@ nikola
Ako vam ne treba drugačije mišljenje, onda se družite samo sa istomišljenicima. To vam niko ne nameće.
@ petar
Ali gledaš sam sebe, pa nisi srećan sa tim što vidiš na sebi.
Upravu ste 200 % , cime se pametan stidi budala se ponosi, nekada je ne tako davno tetovaza bila bruka sada je moda, sto je apsurd i besmislica.Postoji mnogo nacina da se istakne lepota, dobrota iskrenost, istrajnost i drugi kvaliteti. Tetovaze govore o nepromisljenosti, impulsivnosti, hiru, slepom pracenju mode , gubljenju vremena, para , lepote i mnogo toga. Cudno je sta sve postane moderno.