Zlatko Šćepanović
* * *
Hteo sam nešto da napišem na temu fenomena Kulture ružnog. Prvi dogadjaj koji mi se na tu temu nameće je homoseksualna „Parada ponosa“, ali ću svesno izbeći da o njoj pišem, da istoj ne bih davao na značaju, s obzirom koliko se prašine podiglo oko nje. Mislim da sa pravom u Srbiji postoji velika odbojnost prema uvozu perverznih „ljudskih prava“ i relativnosti svih vrsta. Zato ću pisati o jednoj masovnijoj pojavi kulture ružnog, kojoj na žalost ne pristupamo sa dovoljno pažnje, a koja isto tako ozbiljno utiče na društvo i pojedince.
Zadnja decenija 20 veka i početak 21 veka obeležen je svojevrsnom kulturom ružnoće. Razni subkulturni pokreti, prevashodno kroz muziku, heavy metal, hard core, punk, uz pomoć podivljalih medija i jake propagande generisali su svojevrstan modni pokret, koji svoj vrhunac takozvanog oslobodjenja ličnosti od sistema doživljavao u tetoviranju tela – crtanje po telu. Nakon propasti hipi pokreta i razočarenja mladih vodećih evropskih zemalja da se nešto može suštinski promeniti, najradikalniji su se od cveća okrenuli ka tetovaži, od Beatles-a ka Black Sabath-u, od pristojnosti i finoće ka agresivnosti i vandalizmu. Biti ružan, zastrašujuć i obeležen je postalo hit!
Japanski mafijaški klan jakuze je decenijama imao razvijen sistem tetoviranja, sa velikim slikama po telu, koje su bile simbol statusa i važnosti nosioca tatoo-a. Što je neko u bandi imao veći status, to su mu slike i pokrivenost tela tetovažama bili veći. Na slici se vide tri člana japanske bande sa istetoviranim ledjima. Obično im je celo telo osim lica bilo istetovirano, i napred i nazad i sa strane.
Po raznim dalekim i egzotičnim ostrvima, kao što su na primer Tahiti, mnoga su plemena imala rituale tetoviranja i crtanje po telu kao inicijaciju u odraslo doba pojedinca, odnosno njegov prelazak iz mladalaštva u zrelost. Ili su pak tetovaže i zasecanje kože, stvaranje velikih ožiljaka, bili način za obeležavanje člana plemena, nekada su bile to ritualne slike u vidu talismana, ili pak ukrasni motivi na koži.
I Afrika je poznata po plemenima koja su negovala razne vidove tatu-a. I svuda je tamo tatoo bio vezan za odredjene društvene povlastice. U Aziji je bilo nešto drugačije, tamo je postojao pored klasične tetovaže i diskretan privremeni tatoo, bojenje kanom ili drugim bojama, crtanje po rukama i stopalima, oko očiju, obrazi, koji je više bio šminka za ritualne potrebe ili društveno udešavanje, nego stvarno tetoviranje kože.
Medjutim, Evropa je imala potpuno drugačiji odnos prema tetoviranju. Obično su robovi, osudjene osobe i zatvorenici bili tetovirani ili žigosani. Vrhunac zloćudnosti tetoviranja je zabeležen u Drugom Svetskom ratu u nemačkim koncentracionim logorima, kada su logoraši bili tetovirani zatvorskim brojevima i oznakama – žig koncentracionog logora. To se prenelo i na Novi svet, gde su crni robovi u Americi bili žigosani i obeležavani, kao dokaz vlasništva robovlasnika.
Na našim prostorima decenijama je tatoo bio odlika par socijalnih grupa, cigana i žestokih momaka, gangstera, mornara, vojnika, koji su na podlakticama ili bicepsima tetovirali svoje ljubavi, ili uspomene iz vojske. Uvek kada se vidi neko sa takvim slikama, bilo je jasno da se radi ili o romima i njihovim strasnim ljubavima, ili o jakim momcima koji su svoj idealizam i sadomazo energiju pretakali u jednostavne tetovaže. Galerija tih nekadašnjih slika i motiva danas izgleda vrlo naivno i prosto, s obzirom na to šta se danas sve može nacrtati na telu, što po motivima, dizajnu, bojama i alatima koji se upotrebljavaju. A danas je velika ekspanzija tetovaže, pogotovo u Anglo-Saksonskom svetu, gde su estradne zvezde, sportske zvezde i prostitutke prvo počele sa masovnim i medijskim tatoo-om i prenele tu ružnu i tužnu praksu na gledaoce i fanove.
Suština tetovaže, ako nije privremena već trajna tetovaža, je da vam ona ostaje doživotno. Ako je dobro uradjena, sa trajnim bojama, teško se do nikako ne skida. U jednom trenutku vremena, mladalačkog naboja, bunta i prkosa, mali tatoo možda i izgleda seksi i simpatično na mladim i zategnutim telima. već nakon par decenija, taj mali simpatični tatoo postaje ružna fleka na otromboljenoj i ostareloj koži, i postaje beleg ružnoće za nosioca. Dok su deca mlada, ona ne razmišljaju o tome. Kada porastu, i vide svoju ružnoću, jure plastične hirurge da im dere kožu i skidaju tetovaže.
Drugi aspekt tetovaže je njen modni efekat i kratkoća trajanja. Danas je hit crtanje zmajeva na dupetu, stomaku, ledjima. Sutradan će to biti tigar ili raketa. Za par godina će tatoo postati demode, i to je nešto što vremenom razočarava većinu naivnih korisnika. Oni koji su fanatici i ludo opsednuti, sa odredjenim devijacijama u psihi, gledaju da svaki deo svoje kože tetoviraju i ispune slikama. Na žalost, sve ih više ima.
Treći, vrlo važan aspekt tetoviranje je socijalna i duhovna poruka koja se tetovažom šalje. Biti obeležen tatoo-om i većinom simbola koji postoje u ponudi, skreće pažnju zajednici na posebnost i na sklonost ka svojoj posebnoj strani ličnosti. Većina simbola koji se nude i forsiraju kroz tatoo radionice su demonskog karaktera, kao i samo obeležje tetoviranja. Tu su razne zmajevi, demoni, satanistički simboli, vinjete, crna nordijska mitoologija, veštičji simboli i slično. Naravno, prosečan klinac ne zna o čemu se tu radi, njemu je to samo više ili manje zanimljiv dizajn, on ima potrebu da se iskaže, da pokaže svoju ličnost i samostalnost, i bira neki jak simbol. I obeležava sebe, potpuno nesvestan kakvu poruku prenosi.
Imao sam priliku da na ledjima i stomaku devojčica po centru grada vidim tantričke kineske i indijske simbole i mandale raznih sekti. Sigurno je da one nisu imale pojma šta ti simboli znače. Njima je bilo IN da urežu nešto kinesko ili indijsko na svoje telo, baš im se to dopalo. A to što to podrazumeva simbol tajnih orgijastičkihi satanističkih sekti, koje mogu biti i opasne po život, o tome niko ne razmišlja, jer to ne vidi. A taj simbol i sekta nešto poručuju, nekoga dozivaju, jer da nije tako, ne bi cela istorija bila borba simbola.
Najveća zabluda mladih kada stavljaju tatoo je da oni time svoje telo pretvaraju u umetničku skulpturu i da su zbog toga vredniji. Činjenica je da je obilje ponudjenih slika i simbola koji se mogu aplicirati na kožu, da su neke od njih zaista lepe i umetnički interesantne, ali je sve to daleko od umetnosti. A pitanje samopoštovanja i self respect-a se ne rešava crtežima po telu nego ličnim samopouzdanjem, smirenošću i svesnošću sebe kao jedinstvene jedinke.
Crna fleka na nečijoj koži nije umetnost. Posebno kada ostari, tada postaje ružnoća.
—–
Da li ste svesni koliko se enormno povecao broj lezbejki? Razlog?
Medijska i kulturna promocija lezbejstva i homoseksualizma. Pogledajte samo pevacicu Katy Perry i njenu pesmu „I kissed the girl … I liked it“ koja se namece kao globalni hit. I podrzavati to kao „ljudska prava“ vodi vas do toga da ce sutra vas sin dovesti „decka“ u kucu, jer je to IN, a cerka ce biti u lezbo grupnjaku, zeleci da se uda za svog psa, jer je razocarana u muskarce, a psi su tako dobri i plemeniti, i zakon to dozvoljava.
Tatoo, pirsing, legalizacija droga, ozvanicenje homoseksualizma, kocka, sekte, legalna prostitucija, sve su vam to projekti one tamne sile, kojoj se da da vlada kada ljudi izgube veru u Boga i spasenje, vec pomisle da su oni sami bogovi i da se mogu izjednaciti sa silama nebeskim, pa sebi daju za pravo da utonu svaku perverziju. I sve je relativno, sve je lepo, sve je dozvoljeno, ljudi ne trebaju da imaju granice ni prema sebi, ni prema drugima, ni prema dobrom ni prema zlom.
To vodi samo u jednom pravcu.
Mislim da u svemu tome ima preterivanja, barem sto se tice protivljenja tatoou. Sto bi nekome smetao mali tatoo na nozi, i kakve su to „demonske sile“ koje cuce na mom zglobu. Preterano tetoviranje ni ja ne podrzavama i stavljanje crteza na neka mesta, vrat, lice, ali za ostalo ne vidim problem. To moze da izgleda bas ljupko.
Mislim da je kod protivnika tetovaze vise u pitanju verski fundamentalizam nego realni razlozi.
Kada vam proguraju GL Parade slede vam i takvi klubovi, pa javne kuce, lake droge, Noc Vestica kao praznik.
To je cenaEvro Atlantskih integracija
@ Nina
Naizgled nema niceg loseg u tetoviranju, ali kada jednom predjete granicu, onda se nova granica ucrtava daleko dalje, a sledbenici ih potpuno brisu. Nadam se da sam bio dosta jasan po pitanju mog stava oko tatoo-a, i on nije baziran na verskom fundamentalizmu, jer bi onda samo rekao: „Crkva to zabranjuje jer je to zig djavola“ i ne bih polemisao oko toga.
Motiv za pisanje ovog posta mi je lican. Naime, pre nekog vremena sam bio na vikendici sa kumom, englezom. Nosio je kratke pantalone i majicu, pa su se na nogama i rukama videle velike sarene tetovaze. Bilo je ocigledno da je pre 30 godina tu bila neka impozantna slika, ali sada je bila samo mrlja. Zamolio sam ga da mi kaze ste je crtez, odnosno tatoo nekada bio.
„Vojni grb, sa velikim orlom, amblem moje cete“ – odgovorio je i nastavio … „znas, to sam uradio kada sam bio mlad, oko 18 godina, pitomac, i pola moje cete je otislo da istetovira taj grb. Znas, to je tako kada si mlad i nepromisljen, sada mi to stoji kao zig moje mladalacke gluposti. Suvise je veliki da bih ga skidao plasticnom hirurgijom. Sada nisam ponosan na to, ali sta ces, takav je zivot“.
Da bih makar nekog odvratio od takvih nepromisljenosti napisao sam ovaj tekst. Priznajem, i meni je u mladjim danima padalo na um da sebi stavim neki tatoo, ali sada sa ovom pamecu, mislim da je to velika glupost.
…..on nije baziran na verskom fundamentalizmu, jer bi onda samo rekao: „Crkva to zabranjuje jer je to zig djavola“ i ne bih polemisao oko toga…..
Ne radi se o zigu nepomjanika, ali Crkva to stvarno zabranjuje. Nisam siguran ali mislim da se u Starom Zavetu nalazi deo koji direktno govori o tome. Nikav belg na telu ne bi treba da bude. Kod kopta – monofizita je ostala tradicija da u cetri tacke tetoviraju krst u korenu sake koji vodi poreko iz vremena kada je Crkva bila progonjena i tako su se prepoznavali. Jos jedan primer postoji u novijoj istoriji kada su se cincarske devojke tetovirale na licu – celu u obliku krsta i na taj nacin se zasticivale od turskih otimacina. Ostale “varijante“ su samo prikaz onog sto se coveku mota po glavi (srcu)….
Nisam protivnik sitnih tetovaža koje su proizvod trenutnog raspoloženja, ljubavi, stava i sl. Nekim osobama to čak i lepo stoji, ali oslikavanja velike površine tela ili čak celog tela prevazilazi moj prag tolerancije. Primetio sam da se na televiziji prikazuje serija
„Miami ink“ Koja je posvećena isključivo tetovažama. ( http://tlc.discovery.com/fansites/miami-ink/miami-ink.html ), iz čega se da zaključiti da je tetoviranje masovna pojava.
Moram priznati da nisam detaljno upucen u to kako Crkva gleda na tetoviranje, pa sam zahvalan na dopuni.
A mali ili veliki tatoo, ostaje pa ostaje, i vremeno se koza razvlaci, boje blede a slika se deformise, pa ni mali tatoo ne preporucujem, nikako. Tim pre sto je simbolika polovine tatoo-a veoma problematicna. Da li nacrtati veliki ili mali simbol neke tantricke sekte ili demonski simbol, obelezava coveka za ceo zivot.
I da li „demon sedi na zglobu“ nije moje da sudim, ali sam pre nekog vremena u gradu naleteo na mladu devojku i bio sokiran njenim izgledom i „demonom koji joj sedi na ledjima“. Mlada devojka od 17-20 godina, sa jarko crvenom kosom, zelenim ocima i tatoo-om na ledjima koji je prikazivao eksplicitno djavola nalik na bebu kako se smeje posmatracu. Uzas, bio sam u soku!
Istorijski gledano, žigosanje tela bilo je uvek označavanje neslobodnog čoveka; bilo prisilno (žigosanje robova ili zatvorenika) ili dobrovoljno (jednom jakuza – zauvek jakuza). Isticanje pripadnosti nekoj društvenoj grupi na taj način nije ništa drugo do izvršenje volje njenih vođa/kreatora, i sirovo iskazivanje podaništva. Zauvek obeleženim čovekom lakše je upravljati i manipulisati, i danas. Stoga su mnogi – u širokom dijapazonu od pravoslavnog monaštva do Slobodnog zidarstva – striktno zabranjivali stavljanje belega na telo, odnosno nisu u svoje redove ni primali one koji bi čak i urođeno imali neki beleg.
Tatoo je beskorisna (a može biti i vrlo štetna!) i ružna (ne bih o ukusima…) novotarija, bedni surogat ispoljavanja sopstva.
Mogu da razumem da je nekima svejedno koje je sisarske vrste ili pola ono što se ujutro probudi u postelji pored njih. Ja ne bih da spavam sa ženom-kaleidoskopom ili devojskom-lizalom, pa makar joj na guzici bio istetoviran i originalni žvrlj nekeg čuvenog impresioniste.
Tetoviranje jeste umetnost,neka autor teksta pogleda radove umetnika pa neka onda iznosi svoj stav…Crna fleka ne ostaje,ako je rad kvalitatan,stoga neka pise nesto sto zna ane da lupeta gluposti…vidim da i medju komentarima ima neznalica,ako im se ne svidja,neka ne rade,a ne da lupetaju…Ovo je slobodni 21 vek,savremen ispred svega,stoga,vratite se u 19,jer ste po inteligenciji jos uvek tamo…
Shifty je u pravu, o ukusima ne treba raspravljati, neko slusa cecu a neko stonse, neko voli tatoo a neko ne – zasto napadati one koji su drugaciji od nas, makar po tatoo, muzici koju slusaju ili modnom stilu? Cak i oni koji pominju vjeru u svojim komentarima bi trebalo da se sjete da ne treba bacati kamen jer ste i vi gresnici, svako na svoj nacin… i na kraju – NE, ja nemam tatoo, ali mi stvarno ne smeta ako ga ti imas…