Zlatko Šćepanović
* * *
Hteo sam nešto da napišem na temu fenomena Kulture ružnog. Prvi dogadjaj koji mi se na tu temu nameće je homoseksualna „Parada ponosa“, ali ću svesno izbeći da o njoj pišem, da istoj ne bih davao na značaju, s obzirom koliko se prašine podiglo oko nje. Mislim da sa pravom u Srbiji postoji velika odbojnost prema uvozu perverznih „ljudskih prava“ i relativnosti svih vrsta. Zato ću pisati o jednoj masovnijoj pojavi kulture ružnog, kojoj na žalost ne pristupamo sa dovoljno pažnje, a koja isto tako ozbiljno utiče na društvo i pojedince.
Zadnja decenija 20 veka i početak 21 veka obeležen je svojevrsnom kulturom ružnoće. Razni subkulturni pokreti, prevashodno kroz muziku, heavy metal, hard core, punk, uz pomoć podivljalih medija i jake propagande generisali su svojevrstan modni pokret, koji svoj vrhunac takozvanog oslobodjenja ličnosti od sistema doživljavao u tetoviranju tela – crtanje po telu. Nakon propasti hipi pokreta i razočarenja mladih vodećih evropskih zemalja da se nešto može suštinski promeniti, najradikalniji su se od cveća okrenuli ka tetovaži, od Beatles-a ka Black Sabath-u, od pristojnosti i finoće ka agresivnosti i vandalizmu. Biti ružan, zastrašujuć i obeležen je postalo hit!
Japanski mafijaški klan jakuze je decenijama imao razvijen sistem tetoviranja, sa velikim slikama po telu, koje su bile simbol statusa i važnosti nosioca tatoo-a. Što je neko u bandi imao veći status, to su mu slike i pokrivenost tela tetovažama bili veći. Na slici se vide tri člana japanske bande sa istetoviranim ledjima. Obično im je celo telo osim lica bilo istetovirano, i napred i nazad i sa strane.
Po raznim dalekim i egzotičnim ostrvima, kao što su na primer Tahiti, mnoga su plemena imala rituale tetoviranja i crtanje po telu kao inicijaciju u odraslo doba pojedinca, odnosno njegov prelazak iz mladalaštva u zrelost. Ili su pak tetovaže i zasecanje kože, stvaranje velikih ožiljaka, bili način za obeležavanje člana plemena, nekada su bile to ritualne slike u vidu talismana, ili pak ukrasni motivi na koži.
I Afrika je poznata po plemenima koja su negovala razne vidove tatu-a. I svuda je tamo tatoo bio vezan za odredjene društvene povlastice. U Aziji je bilo nešto drugačije, tamo je postojao pored klasične tetovaže i diskretan privremeni tatoo, bojenje kanom ili drugim bojama, crtanje po rukama i stopalima, oko očiju, obrazi, koji je više bio šminka za ritualne potrebe ili društveno udešavanje, nego stvarno tetoviranje kože.
Medjutim, Evropa je imala potpuno drugačiji odnos prema tetoviranju. Obično su robovi, osudjene osobe i zatvorenici bili tetovirani ili žigosani. Vrhunac zloćudnosti tetoviranja je zabeležen u Drugom Svetskom ratu u nemačkim koncentracionim logorima, kada su logoraši bili tetovirani zatvorskim brojevima i oznakama – žig koncentracionog logora. To se prenelo i na Novi svet, gde su crni robovi u Americi bili žigosani i obeležavani, kao dokaz vlasništva robovlasnika.
Na našim prostorima decenijama je tatoo bio odlika par socijalnih grupa, cigana i žestokih momaka, gangstera, mornara, vojnika, koji su na podlakticama ili bicepsima tetovirali svoje ljubavi, ili uspomene iz vojske. Uvek kada se vidi neko sa takvim slikama, bilo je jasno da se radi ili o romima i njihovim strasnim ljubavima, ili o jakim momcima koji su svoj idealizam i sadomazo energiju pretakali u jednostavne tetovaže. Galerija tih nekadašnjih slika i motiva danas izgleda vrlo naivno i prosto, s obzirom na to šta se danas sve može nacrtati na telu, što po motivima, dizajnu, bojama i alatima koji se upotrebljavaju. A danas je velika ekspanzija tetovaže, pogotovo u Anglo-Saksonskom svetu, gde su estradne zvezde, sportske zvezde i prostitutke prvo počele sa masovnim i medijskim tatoo-om i prenele tu ružnu i tužnu praksu na gledaoce i fanove.
Suština tetovaže, ako nije privremena već trajna tetovaža, je da vam ona ostaje doživotno. Ako je dobro uradjena, sa trajnim bojama, teško se do nikako ne skida. U jednom trenutku vremena, mladalačkog naboja, bunta i prkosa, mali tatoo možda i izgleda seksi i simpatično na mladim i zategnutim telima. već nakon par decenija, taj mali simpatični tatoo postaje ružna fleka na otromboljenoj i ostareloj koži, i postaje beleg ružnoće za nosioca. Dok su deca mlada, ona ne razmišljaju o tome. Kada porastu, i vide svoju ružnoću, jure plastične hirurge da im dere kožu i skidaju tetovaže.
Drugi aspekt tetovaže je njen modni efekat i kratkoća trajanja. Danas je hit crtanje zmajeva na dupetu, stomaku, ledjima. Sutradan će to biti tigar ili raketa. Za par godina će tatoo postati demode, i to je nešto što vremenom razočarava većinu naivnih korisnika. Oni koji su fanatici i ludo opsednuti, sa odredjenim devijacijama u psihi, gledaju da svaki deo svoje kože tetoviraju i ispune slikama. Na žalost, sve ih više ima.
Treći, vrlo važan aspekt tetoviranje je socijalna i duhovna poruka koja se tetovažom šalje. Biti obeležen tatoo-om i većinom simbola koji postoje u ponudi, skreće pažnju zajednici na posebnost i na sklonost ka svojoj posebnoj strani ličnosti. Većina simbola koji se nude i forsiraju kroz tatoo radionice su demonskog karaktera, kao i samo obeležje tetoviranja. Tu su razne zmajevi, demoni, satanistički simboli, vinjete, crna nordijska mitoologija, veštičji simboli i slično. Naravno, prosečan klinac ne zna o čemu se tu radi, njemu je to samo više ili manje zanimljiv dizajn, on ima potrebu da se iskaže, da pokaže svoju ličnost i samostalnost, i bira neki jak simbol. I obeležava sebe, potpuno nesvestan kakvu poruku prenosi.
Imao sam priliku da na ledjima i stomaku devojčica po centru grada vidim tantričke kineske i indijske simbole i mandale raznih sekti. Sigurno je da one nisu imale pojma šta ti simboli znače. Njima je bilo IN da urežu nešto kinesko ili indijsko na svoje telo, baš im se to dopalo. A to što to podrazumeva simbol tajnih orgijastičkihi satanističkih sekti, koje mogu biti i opasne po život, o tome niko ne razmišlja, jer to ne vidi. A taj simbol i sekta nešto poručuju, nekoga dozivaju, jer da nije tako, ne bi cela istorija bila borba simbola.
Najveća zabluda mladih kada stavljaju tatoo je da oni time svoje telo pretvaraju u umetničku skulpturu i da su zbog toga vredniji. Činjenica je da je obilje ponudjenih slika i simbola koji se mogu aplicirati na kožu, da su neke od njih zaista lepe i umetnički interesantne, ali je sve to daleko od umetnosti. A pitanje samopoštovanja i self respect-a se ne rešava crtežima po telu nego ličnim samopouzdanjem, smirenošću i svesnošću sebe kao jedinstvene jedinke.
Crna fleka na nečijoj koži nije umetnost. Posebno kada ostari, tada postaje ružnoća.
—–
O ukusima ne treba raspravljati ! -jedna od najglupljih fraza…Naravno da svako ima pravo da voli ono sto mu se svidja ali to nikako ne bi trebalo da mu daje za pravo da to proglasava lepim ( na pr. tetoviranog djavola ali isto tako i tetoviranog svetog Savu )
ni normalnim ( pederastiju ,pardon gej-eve) …Valjalo bi sacuvati bar podelu lepo-ruzno i normalno-bolesno a svako da zivi kako mu volja…
Samozigosanje krimosa i subkulture je postalo moda. OK, koga to pali neka se bode i boji, valjda je to za neke jedini nacin da pokazu svoju licnost. Cak i kada na svojoj kozi naprave art, to ce i dalje biti zigosanje i ocajnicki izraz ega da se i na taj nacin izrazi.
Miami Ink serija upravo prikazuje tu kulturu i art, gde covek stvarno ostane zapanjen ludoscu frikova koji sebe unakazavaju za ceo zivot.
Neko je jednom rekao da je tatoo umetnost robijasa. Zanimljiva teza.
Vojsije kaze da je „O ukusima ne treba raspravljati !… „jedna od najglupljih fraza“, ali odmah zatim ponavlja istu frazu na malo drugaciji nacin „Naravno da svako ima pravo da voli ono sto mu se svidja“????
Jedan od najglupljih nacina razmisljanja je suditi o drugim ljudima na osnovu nasih percepcija, ono sto je tebi lepo mozda je meni ruzno i obrnuto… Ko je taj sto daje sebi za pravo da nesto odredjuje lepim ili ruznim – na osnovu cega je on kompetentan za tako nesto, na onovu svojih osjecanja i stavova? Pa ima milijardu drugih ljudi koji misle suprotno, znaci svi su oni bolesni ako su uradili sebi tatoo? Po meni je stav koji tatoo proglasavaju bolesnim/ruznim – bolestan/ruzan stav… vecina ovih komentara gore iznad su tipican govor mrznje, nazalost tako karakteristican za nase zivotne prostore…
&Cyber
I vas odgovor dokazuje da sam u pravu da o ukusima treba raspravljati.UKUSI NE MOGU BITI MERILO VREDNOSTI.Ja uopste ne sudim i ne osudjujem tetovaze (moje dete sam vodio da se tetovira kad je izrazilo zelju za tim) . Samo zelim da sacuvamo MERILA VREDNOSTI koliko je moguce. Tako da uzivanje u serijama o kasapljenju zrtava,grafitima od krvi zrtava ,busenje glave busilicom koje se obicno gledaju kod nas pred spavanje (foreznicari i slicni idiotluci) mogu biti izbor bilo koga od nas ali ne moze (ili bar ne bi trebalo ) da se smatra kvalitetom i normalnim. Da eventualno pokusamo da sacuvamo stav da je cvece lepo ( i BASTA naravno) a da je instalacija od izmeta i bodljikave zice SAMO stav umetnika.Ne moramo biti po svaku cenu moderni i u trendu.
@
„Jedan od najglupljih nacina razmisljanja je suditi o drugim ljudima na osnovu nasih percepcija“ ?????????
A na osnovu cijih percepcija teba da sudim ? Na osnovu stava komiteta (kao nekad) ili na osnovu onoga sto NEKO natura kao normalno (kao sad ). Jedini ispravan stav je suditi na osnovu svog mozga,svog oka,svog srca , ali biti spreman da prihvatis da neko ima parvo da drugacije vidi,misli i oseca. Bas kao sto cyber-e radimo nas dvojica :)
Slazemo se oko vecine navedenih cinjenica, i meni se gadi nasilje na televiziji i u crnoj hronici u svakodnevnom zivotu, na ciji porast direktno utice to isto nasilje koje se prikazuje svakodnevno na tv-u, jer sad se ljudima direktno ispira mozak da bilo koji konflikt je najnormalnije rijesiti puskom, bombom, toljagom ili nozem, jer eto tako nam prikazuju svaki dan na tv-u… Ali ovo je bio tekst o tetovazama, zato sam htio da se fokusiram samo na tetoviranje, koje ja odvajam od nasilja i pederastije, to su vec teme za neke nove tekstove na Basti :), a odvajam ga jer ga posmatram kao jedan novi umjetnicko-modni trend koji ja mozda ne podrzavam ali mi ne smeta toliko da ga napadam… Basta mi se bas svidja jer svi mi sa razlicitima gledistima miroljubivo komuniciramo o nasim razlicitostima, to je jedan od najvecih kvaliteta ovog bloga :)
@ Shifty Tatoo
Vidite draga komentatorko, odnos prema estetici ili sistemu vrednosti ne odredjuje nečije stanje uma i inteligencije, nego stanje svesti i izbor vrednosti koje dotična osoba favorizuje. Neke slobode koje su se pojavile u 21-om veku nisu etalon da se sve može raditi, jer bi onda mnogo njih slobodno posegnulo za nekim socijalno neprihvatljivim oblicima ponašanja, kao što su narkomanija, sadizam, kriminal, itd.
Sad, tatoo je dobio prostor u društvu da se može ispoljavati, ali to i dalje nije dokaz da je taj modni trend pametan, lep i koristan. U svakom slučaju, vi imate pravo da se tetovirate, to vam ovaj tekst ne zabranjuje, ali skreće pažnju da to nije lepo, već ružno. Da je to zapravo kultura ružnoće, koja kao takva postoji već vekovima u raznim oblicima, mahom kroz socijalno minorne grupe i subkulturu. Meni otvoreno smeta što to uzima zamah, vama se to dopada, pa se moram boriti protiv takvih kao vi, jer ne želim da moja deca i prijatelji potpadnu pod uticaj kulture ružnog.
@ Cyber
Svrha odgovornih i zrelih društava je da upravo raspravljaju o ukusima i vrednostima koje to društvo treba da ima i neguje, ne bi li pojedinci bili zdravi karakterom. Negde je to i ideja mojih tekstova, pa moram da napadam nešto što mi se ne svidja, makar to bilo socijalno prihvatljivo.
Nagde sam čuo priču od strane jednog istoričara da je pred pad velikog Vizantijskog carstva, od 40 najvažnijih osoba na dvoru, njih preko 30 bilo neoženjeno i neudato, i uronjeno u razne bizarne rituale, orgije i hedonizam. Zato je Vizantija bila potpuno moralno i društveno pala, da su je Turske osmanlije pobedile ne svojoj snagom nego slabošću Vizantije koja je i tada, takva, bila vojno najača sila na svetu.
Tetovaže ili neke druge budalaste delatnosti će biti uvek, ali je treba staviti gde joj je mesto i jasno ukazati da to nije lep ni koristan manir.
Ljudsko drustvo je u konstantnoj evoluciji, jedina konstanta u covjecanstvu je PROMJENA, sve stvari se mijenjaju – takodje i ruzno i lijepo je vrlo relativno, za covjeka koji sa ponosom nosi svoj tatoo on je vjerovatno vrlo lijep modni detalj, a za nekog drugog taj isti tatoo ce biti vrlo ruzan, moj stav je da nije nase da sudimo o necijem individualnom modnom stilu, svako treba da ima slobodu da nosi koznu jaknu, ili tatoo…. takodje ne treba mijesati babe i zabe, kao sto se u komentarima porede orgije, bahanalije, sektasenje, pederastija – kakve veze ima tetovaza sa svim tim zasebnim pojavama? Po toj istoj formuli svaki momak tinejdzer koji probusi uvo je automatski narkoman i bitanga, jer eto mene mama i tata nisu tako naucili, tako nije bilo u nase vrijeme i to je „kultura ruznog“… Ja samo ukazujem na predrasude, znam da ih necu razbiti jer ce uvijek postojati,iponavaljam da samo pricam o tetovazi kao individualnom modnom detalju, sto je i bila tema ovog clanka
Najveca predrasuda je sloboda u obliku kakav se uglavnom propagira …Slobodan je covek koji odluci da se tetovira , a onaj koji odluci da se ne tetovira je zatucan i glup a ne slobodan…slobodan je svako ko odluci da pljuje po obicajima svog naroda bili glupi i li ne , a ako neko odluci da te obicaje negiuje nije slobodan vec nazadni mracnjak koji teba da se vrati u XIX,XVIII,XVII vek… Slobodom i napretkom se smatra pomeranje svih granica i normi ali se ne smatra slodobom odluka pojedinca da ne bode `napredan`.
.Malkice se cinim prozvanim za dovodjenje u vezu tetovirnja sa gej-populacijom(kako samo lep izraz kao da su vecinsko stanovnistvo planete) i sl. Ja sam lepo odvojio tetoviranje u ruzne a ove druge u bolesne…ne kazem da jednog dana nece sve to postati merilo lepote i normalnosti ali je sebi dajem pravo da SLOBODNO odlucim da branim neke vrednosti koje su prezivele vekove…vrednosti lepe keo oni dvorci iz jednog drugog ovdasnjeg teksta…
@ Cyber
Davanje primera sa propašću Vizantije i bahanalijama njihove elite, kojima je duh jednog naroda oslabljen je posredno vezano za tetovažu, kao trend koji nije ni malo naivan. Ako objektivno analizirate ko se najviše tetovira i ko nosi tu ideju, koja grupa ljudi, i sa kojom simbolikom, kakve vrednosti nose, i u kom pravcu bi društvo išlo da ta ideja prevlada, svakako da primer sa orgijama i sektašenjima ima smisla kao upozorenje. Naravno, da nećemo svakoga ko napravi tatoo smestiti u socijalno opasnu kategoriju ljudi, niti je to namera teksta. Namera je da se ne povodimo za modnim trendovima koji nisu dobri. Zapravo, prvo su ružni, a onda mogu biti i opasni u tamo nekim daljim spekulacijama.