Aleksandar Parezanović
* * *
Prošlo je dosta, skoro jedno celo punoletstvo kako turisti iz Srbije ne letuju na Hrvatskom primorju. Splet visoke politike igradjanski rat u prvo vreme ih je preusmerio u Crnu Goru, a onda su novčanici kod mnogih počeli da se lepo popunjavaju, pa se dobar deo okrenuo južnim mediteranskim destinacijama Grčkoj, Turskoj, Tunisu i Egiptu.
I tu su se naši ljudi ustalili, stvorili nove navike, nije se više razmišljalo da može biti zahlađenja, kiše, u kofere se nisu pakovale čarape, duksevi, trenerke, a bilo je malo više sredstava i aparata za zaštitu od komaraca.
E, to je jedna vidljivija razlika u odnosu na Hrvatsko primorje.
A u Hrvatskoj više zelenila, jači mirisi mora, zrikavci, bez komaraca, slabija all inclusive ponuda ili „švedski sto“, ali maštovitija ponuda (ili bar poznatija) kada birate po jelovniku, u restoranu koji drži do svoje kuhinje.
Stariji turisti iz Srbije, sa jačim morskim stažom u SFRJ su zato znali – mora se poneti po nešto toplije, neka šuškava jaknica za kišu, uz obavezu da se tih dana bude maštovitiji, pa da se koriste za romantične šetnje sa lepšom/jačom polovinom, za igranje basketa ili malog fudbala, za putovanja u okolne, veće gradiće, za ispijanje piva/vina malo iznad mere, za obilne ručkove.
Ovih zadataka sa potrebnom maštovitošću na pomenutim južnim mediteranskim lokacijama jednostavno nema.
U Hrvatskoj u deset letnjih odmora ovako ćete izgubiti tri dana letovanja zbog kiše i malo oblaka, i na Jadranu ćete ipak prvo skupljati hrabrost da pokvasite pupak dok ulazite u vodu, a na južnim morima ćete jednostavno uhodati u vodu jer je toplo …
Stvar je odluke, kada se sve ove ružne, visokopolitičke priče dobro zaborave, hoćete li se priklanjati „lenjim“ južnim morima ili nešto oštrijem Jadranskom, koje traži malo više samoinicijative.
Odlučite sami, šta god uradite – nećete pogrešiti.
Ne idem tamo gde sam nepoželjan, da mislim dal će mi neko oštetiti auto ili nešto gore . Stoga Grčka i Turska su i dalje moj izbor.
Od 2001.-e sam u Istri (kao i osamdesetih) svakog leta + još par puta preko godine. Uvek svojim autom, sam ili u društvu, dva puta i sa sinom… Nikad nikakvih problema, uključujući i ceo Kvarner.
Da, i mene je zanimalo da li sam tamo poželjan – prve godine? Treba li komentar?
Bogati Srbi plove svojim jahtama po Jadranu, ne po Mediteranu.
Ostali se snalaze kako znaju.
Ovo nije pitanje za mene i ja tu nemam šta odgovoriti,ja sam sa lijepog plavog Jadrana.
Pošto sam posjetila Grčku iz radoznalosti ,jer nikada nisam bila, i provela tamo jedno 10-ak dana na moru i posjetila Tursku zbog nekih poslova i provela tamo dva puta po par dana,te vidjela njihove plaže i more,ja nemam nikavu dilemu šta je ljepše,bolje,ugodnije,privlačnije i čak zdravije-Jadransko,naravno.
Sigurna sam i to možete slobodno provjeriti da Istra,Kvarner,tj.Istra i cijelo hrvatsko Primorje nemaju nikakav problem sa Srbima,a kamoli da nisu dobrodošli,no teško je uvjeriti nekoga koga je strah doći.
Ja se izvinjavam,ali i na prethodni post od gospodina Aleksandra bili su komentari koji odaju averziju i strah od dolaska na Jadransko more,ja se samo pitam da li taj strah proizlazi iz neznanja? Strah od nepoznatog? Strah od tuđih reakcija?
Dokle taj strah??!!
Zar vas jedan nečiji komentar može odvratiti od nauma da provede svoj godišnji odmor na Jadranu ili obeshrabriti u namjeri da uživate u suncu,moru,vrhunskoj kuhinji…,pokvariti vam godišnji odmor?
Isto tako vas ni ovaj moj komentar ne može natjerati , ohrabriti ili nagovoriti da dođete ovamo.
Govorim o svome kraju i garantiram za svoj kraj da je takav,a na vama je da to provjerite ako želite.
Dobro nam došli!
P.S.
Nisam turistički djelatnik :)
Nikada na Hrvatsko primorje. Tako blizu a tako gadne asocijacije. Zamislimo da u Hrvatskoj nije pocinjen genocid nad Srbima u drugom svetskom ratu i da nisu proterani 1995. samo da vas neko ne zeli tamo i da morate kriti bg ili ns tablice je dovoljno da tamo nikada nogom ne krocite.
TAKO BLIZU A TAKO GENOCIDNA pise na jednom bilbordu u novom sadu
Ja vjerovatno nisam mjerodavna u smislu da imam norveski pasos i norveske tablici ali zadnjih 12 godina provodim jednu sedmicu mog dragocjenog odmora u Hrvatskoj. Od Dubrovnika do Rovinja (u Rovinju najradije) nikada, ama bas nikada nisam dozivjela nijednu neprijatnost. A uvijek sam se trudila da popricam sa ljudima oko sebe i uspjevala da uspostavim kontakt… Prvu godinu sam bila malo skepticna ali su utisci bili toliko lijepi da poslije nije bilo sumnje.
Rat je davno zavrsen, zlocini su bili sa svih strana, zlocince treba u Hag a obicni narod treba da zivi svoj zivot i pruzi ruku pomirenja svom komsiji. Zivot ide dalje i nove generacije dolaze, ljubav je konstruktivno i lijepo osjecanje…
@ Nina Omerov
Nina, ja iz Kragujevca pozivam Vas (i Vaše) iz Norveške – ako budemo mogli da uskladimo termine, na večeru u pizzeriu DA SERGIO u Rovinju? Bilo kog leta. Može?
Pa nek’ šišti kome je do šištanja :-)
Juce sam citala izvestaj jedne evropske organizacije,prenela ga je agencija Fo Net, o tome koliko Hrvatska ispunjava kriterijume za ulazak u EU,s osvrtom na odnose sa Srbijom,(vole da ulazu kod nas, ali nisu bas raspolozeni da puste srpske firme na svoje trziste), postovanje ljudskih prava(jos je prisutan antagonizam,potvrdjuju ga pojedinacni ekcesi),osudu ratnih zlocina prema Srbima(niko nije osudjen pred hrvatskim sudovima) .Njihova ocena Hrvatske u tom segmentu nije bas povoljna.
Sta onda ostaje meni,koja sam gledala kako ranjenu srpsku decu prenose preko Drine tokom operacije Oluja 1995. g. i pomagala pri smestanju porodica u izbeglicke kampove.
Jednom smo pokusali zaboraviti,nakon II svetskog rata, i nismo uspeli.Ja vise ne zelim ,ne mogu da zaboravim . I nikada vise ne bih letovala tamo ,zaista se ne bih osecala bezbedno.Slazem se da treba obnoviti drzavnu i privrednu saradnju,zbog regionalne stabilnosti,ali na distanci .
Prosle godine u ovo vreme plakala sam satima zbog vesti o preranoj smrti starog akcijaskog prijatelja(ORAZagreb, mislim 1981),Dade,Hrvata ,koji se psihcki i fizicki razboleo nakon gradjanskog rata(mobilisan,ucesnik borbi).Ovo pricam da bi ste razumeli da u meni nema mrznje ,samo tuge zato sto su stvari takve kakve jesu.I opreza.Pre nego sto mi uputite kritike, pogledajte stari film, Okupacija u 26 slika Lordana Zafranovica .Neke se stvari nikada ne menjaju,bar ne na Balkanu.
Zbog profesionalnih obaveza ne mogu da komentarisem temu ali bih da sugerisem da velikodusni Srdjan pozove i ostale istomisljenike na pizzu, pa makar i u Beogradu. Posebno autora koji danas verovatno podrzava B92 i strajkuje gladju, kao i ostali autori :-)
Rado cemo se odazvati :-)
… a di su moje pare? … jel se o tome ovde radi …. voli me, ne voli me, voli me, ne voli me …. pa kome da dam pare? …. jel da dam onom sto me ne voli, jel to u redu?