Dejan Novačić
* * *
.
Svetski rekorderi u ispijanju i potrošnji piva
.
Irci nisu imali Turke, već Engleze, pa zato nemaju kafane, nego pabove. Tu su, iz generacije u generaciju, vredno trenirali i usavršavali se, tako da su na kraju postali apsolutni prvaci sveta u piću, i to u superteškoj kategoriji. S 15 litara čistog alkohola po glavi stanovnika – a ova statistika obuhvata i decu predškolskog uzrasta, penzionere u staračkim domovima i članove udruženja za borbu protiv alkoholizma – Irci danas tuku i takve majstore kao što su Rusi ili Slovenci, a o Englezima i da ne govorimo.
Irci godišnje samo na Guinness spucaju preko milijardu ipo evra, što je za trećinu više od nacionalnog budžeta za obrazovanje. Gde im sve to stane i kuda vodi, ne zna se, ali se zna da u proseku 4 od 5 pića popiju u pabu.
“Ne veruj onome ko sam pije” kažu Irci, i zato idu u pab. Za razliku od Skandinavaca, Irci podjednako vole i da se druže i da piju, posebno kad ih svi gledaju i kad im se zbog toga dive. Ali pab je više od pozornice za irski alko-egzibicionizam. To je i sklonište od kiše i mesna zajednica i nacionalna institucija, i to demokratska. Jer, u pabu nema hijerarhije i svi su ravnopravni, nezavisno od društvenog položaja, godina starosti i materijalnog stanja.
Izuzetak je jedino pablikan. On je gazda, i njega svi moraju da slušaju. Barmen je drugi po rangu, a šegrti ćute i rade. Njih tradicionalno regrutuju iz provincije. Na dnu piramide su oni što skupljaju čaše. Oni dolaze i iz malo udaljenijih mesta nego što su Ofali ili Mejo, pa ih ima dosta iz Slezije i Sečuana. Takvima već prvog radnog dana padne mrak na oči kad shvate koliki im posao predstoji.
Pivo se u pabu toči iz metalnih burića pomoću ručne pumpe, a mera je pinta. Čaša je takodje pinta – “pajnt”, a poručuje se tako što se progurate do šanka i, i nakon što vas barmen upita “are you ok?”, kažete “a pint please”, ili još bolje, samo podignete obrve. To znači da hoćete Ginis. Ako hoćete nešto drugo, onda to treba posebno naznačiti: “a pint of Murphy’s”, ili šta već. Jer, samo je Ginis sinonim za pajnt.
Barmen će onda rutinom majstora-šibicara uštrcati mlaz ledenog piva u dve trećine čaše, pod uglom od 45 stepeni, i sačekati da se slegne. Zatim će dopuniti čašu do vrha i, dok je tečnost još smedja od mehurića vazduha, spustiti je na šank. Tada treba pružiti već pripremljenu novčanicu i odmah platiti, jer je ovde takav običaj. Ako ste u društvu, obavezno platite turu za prijatelje. Posle će i na njih doći red. Ko kupuje piće mimo ostalih nije Irac nego Škot.
Nakon što je ginis spušten na šank, treba sačekati da se slegne, odnosno pocrni. Idealan pajnt sastoji se od tela (body) crnog kao ebanovina, i glave (head), pene boje slonovače. Zato dobro natočen ginis podseća na klavijaturu lepog starog pianina.
Poznavalac pije ginis lako i bez napora, kao iskusni trkač na srednje pruge. Jedan pajnt ipak ne bi trebalo da traje duže od 15-ak minuta, jer se posle ugreje, a to onda nije to. Prosečan Irac, kažu, isprazni čašu iz 5 cugova, što se meri brojem “prstenova” od pene unutar čaše, Englezi iza sebe ostave 7 takvih prstenova, a Amerikanci 18.
Ruski turisti ne ostavljaju nikakve prstenove.
Osim piva, Irci piju i sve ostalo, pa čak i limunadu. Ako se pomeša sa pivom. To se onda zove “shandy”. Neki pak traže da im se u pajnt doda štrc likera od borovnice. Ali medju Ircima ima i ozbijnih ljudi, koji piju ozbiljna pića. Pre svega, viski. Koji seku pivom. Pored viskija pije se i džin, a posebno treba biti oprezan s tečnošću koja se zove “poteen” (poćin) i koja se prozivodi ilegalno i nabavlja ispod ruke, u flašama bez etikete.
Reč je o nečem sivkastom i mutnom što podseća na onu strašnu komovicu kojom Balkanci trljaju noge kad se prehlade. Razlika je u tome što se poćin pravi od krompirovih ljuski, i još gore smrdi. I što se ne maže na noge, nego na pse – trkače. Ali samo malo, da ne poblesave i ne otrče u suprotnom pravcu. Ostalo se popije. Dok si rekao “slonče” (slainte, “živeli”).
Jedna od urbanih legendi kaže da postoji i nešto odvratnije od poćina, a to je “slop”. Navodno, ima barmena koji ostatak od raznih piva i drugih pića umesto da bace, očinski sačuvaju za lokalne pijance. Ono što preostane sa dna burića i boca saspu u kofu i ostave uveče iza zadnjih vrata.
Svaki dobar pab ima i dobru priču iza sebe. “Davy Byrne’s” poznat je po tome što je Majkl Kolins, vodja irskih republikanaca, 1921. godine, iz Londona, nakon upravo završenih pregovora o nezavisnosti, poslao ovamo telegram “spremaj piće irsko pitanje rešeno”. Piće je naravno odmah rešeno, ali irsko pitanje, kao što znamo, još nije.
Dobar pab poznaje se po tome što ga retko kreče. Posebno su na ceni pabovi čije tavanice krase generacijski slojevi duvanskog dima, naročito od kad je pušenje zabranjeno. U tom pogledu jedan od najboljih je “Hartigan’s”. Pocrneli plafon idealno se slaže s izlizanim linoleumskim podom, kakav se obično vidja samo po državnim bolnicama. “Hartigan” je poslednji put okrečen kada je sadašnja vlasnica išla u treći osnovne. “Tata je jedno veče udario glavom u policu iznad šanka. Sledećeg jutra uzeo je četku i počeo da farba” – seća se ona, i dodaje – “posle to više nismo radili”.
Pisac Brendan Behan, inventar irskih pabova, barova i krčmi, pravdao se da je takav kakav jeste zato što je u njegovom kraju bilo sramota kad je neko trezan. On je izračunao da Irci imaju 30-ak naziva za razne stepene pijanstva, kao Eskimi za razne vrste snega. Irci cene i svoje alkoholičare i svoje pisce. Takvi se okupljaju u posebnim, “literarnim” pabovima, kao sto je “McDaid’s”, koji predstavlja istureno odeljenje Instituta za književnost. Dobar je i “The Duke” gde možete sedeti za istim stolom za kojim je svojevremeno sedeo i Džems Džojs. Ali, ako više od pisaca volite glumice, onda idite u “Neary’s”, prekoputa teatra “Gaiety”.
Inače, iz razloga razumljivih samo Ircima, a možda malo i Irancima i Balkancima, ženama je ulazak u pubove bio zabranjen sve do II svetskog rata. Posle se sve promenilo, pa su neke žene, kao što smo videli, čak postale pablikani. Pabovi su sada mesto gde se od svih lepih Irkinja mogu upoznati najlepše. Lokalna moda i običaji nalažu im da nose kratke haljine i letnje sandale, pa makar bila zima i poplava nosila pijane prolaznike niz ulicu. To, u kombinaciji s ispijenim pintama, služi kao odličan katalizator. Samo treba biti oprezan i voditi računa o reputaciji – Irci nazivaju biseksualcima sve koji pored ginisa vole i žene.
Ginis u Irskoj nije samo afrodizijak već i lek. Kao što su kod nas nekada deci davali riblje ulje da porastu, tako su malim Ircima davali ginis s mlekom za krvnu sliku. A neka deca su uzumala ginis i sama, i to bez mleka.
Iako Irci dobar deo života provedu u pabu, nemaju običaj da tu i jedu. Više vole da se na miru napiju i da posle s nogu pojedu fish & chips, ili ako su potrošili sve pare, samo čips, to jest pomfrit. A nekad ni to, jer je Ginis sam po sebi hranljiv. Zato se nikad ne pije uz jelo, ali se ponekad koristi u kuvanju. Recept za “porter bif” jednostavan je kao i sve ostalo u irskoj kuhinji: govedina se iseče na komade, proprži na ulju i zalije ginisom. Posle se ubaci još par krompira, i to bi bilo to.
U tradicionalnom irskom pabu nema hrane, muzike i video-bimova. Eventualno se može naci televizor, koji pablikan uključuje kad je neka važna utakmica. Pabovi u kojima se služi “pub food” (uglavnom kobasice na čačkalicu i slične gluposti), gleda sport ili sluša irski folk, novijeg su datuma i prilagodjeni su tržištu i potrebama turizma.
“Pravi” pabovi ne liči mnogo na franšize sa stubićima od izrezbarenog drveta koje se poslednjih godina liferuju širom sveta pod globalnim brendom “Irish Pub”. U njima nema folklornih perifernalija, irskih zastavica i vitraža s detelinama i harfama. U pravim pabovima sve je to mnogo skromnije, jednostavnije i lepše.
Naročito posle pete ture.
. . .
Tekst preuzet sa http://cyberotpisani.blog.co.uk/
Auuu, nisam znao za onoliko alkohola po glavi stanovnika, verujem da mleka piju svega 3 litre/glavi.
Nakon ovako pivljivog posta, ne ostaje nam ništa drugo baštovani do da večeras trknemo do Irish paba na par pinti. Svi zajedno :-)
Samo da li u Irish pubu ima crnog točenog Ginisa? Samo kad pogledam u sliku, ruka sama krene (iako ja ne pijem alkohol) :-)
Juče sam inače čuo da Rusi zvanično imaju 6 zdravica, kada krenu sa pićem. Prvo zdravica za domovinu, za gosta, zdravlje, domaćina, itd a onda kreće slobodno raspucavanje. E da, Rusi upotrebljavaju apsorbere za alkohol, da bi mogli više da popiju, jedan od njih je mineral Zeolit u prašku. Ima ga i kod nas :-)
… a ja mislio da mi mnogo pijemo … a jel oni uzimaju bensedin? …. valjda ne moraju, pivo ima vitamina B, on smiruje … valjda … i moj tata puno pije piva … kaze dobro je za prezivljavanje zivota … sta ili koga Irci prezivljavaju … Engleze? ….
Sve više mi se dopadaju Irci.
A konstatacija da su biseksualcima svi koji pored ginisa vole i žene im je potpuno na mestu :)
Irci piju pivo a Rusi votku, tako da su Rusi ipak u prednosti sto se tice kolicine maligana koji prodju kroz krv i glavu prosecnog slovena godisnje.
Post je duhovit ali ne nudi odgovor zasto Irci piju toliko, sta je uzrok.
Dobro pivo?
Pivovod :-)
Setih se jedne skorašnje priče iz jednog društva o pivu i Nemačkoj. Nemci i Austrijanci su takodje poznate pivopije, medjutim specifičnost nemačkog tržišta piva je da svaki grad ima svoju lokalnu pivaru kojoj su gradjani tog mesta lojalni. Imaju naravno oni svoje velike brendove ali je lokalno pivo veoma značajno.
I sad, koliko vole oni pivo i koliko su lokalni proizvodjači jaki, postoji priča da jedan nemački grad ima pivovod, razvedene cevi za pivo od pivare do stanova i kuća, i da gradjani sebi toče kod kuće koliko im treba, a na kraju meseca to i uredno plate kao i vodovod :-)
Pokušao sam na internetu da proverim tu priču ali nisam uspeo ništa da nadjem, pretpostavljam zato što nisam googlao na nemačkom. Zna li neko o tome nešto?
Na velikom sajmu piva u Nemačkoj nakon jedne prezentacije okupili se stari dobri znanci, rukovodioci velikih pivara na zajedničkom ručku. Konobar dolazi i pita šta če ko za piće. Kao što je i red rukovodilac iz Heinekena naručuje Heineken pivo, rukovodilac Holstena svoj Holsten, rukovodilac Carlsberga naručuje Carlsberg, i tako redom.
Konobar dolazi do rukovodioca Irskog Ginisa i pita šta bi on za piće. „Coca Colu“ – odgovara glasno čovek iz Ginisa.
Za stolom nastupa muk, pa čudjenje, pa tiho smejanje, ali svi gledaju u njega očekujući neko objašnjenje.
Irac gleda levo desno po kolegama, sleže ramenima i kao sam za sebe glasno govori: „Pa kad niko ne naručuje pivo, neću ni ja“ :-)
Tečan post.
I tačan!
Pridružujem se!!!
Otkuda vas sve ima, i o čemu svašta-nešto laprdate, sve mi se više dopada ova Bašta!
… a tako znaci, Jelen i Tuborg nisu pivo …. cek da kazem tati i drustvu … kazem ja bese nekad zidarski i nikad prevazidjeni BIP, a od kad njega nema ….. zavladao globalni vestak … pa ni cigle visu nisu iste … bip! hik!=srecno drustvo ….