KUPOVINA I SADNJA RUŽA
Kako izabrati ružu, šta je bitno za ruže. Jesenja sadnja i izbor prave ruže za vaš vrt
Kupovina ruža- kad se kupuju ruže
Od polovine Oktobra, to jest sudeći po vremenskoj prognozi, već krajem sledeće nedelje, počinje vadjenje sadnica ruža po rasadnicima i slanje poštom primljenih narudžbi. Ko je do sada naručio svoje primerke engleskih, francuskih, nemačkih, američkih i danskih ruža, sva je prilika da će dobiti traženo, dok će ostalima preostati samo ono što je neprodato. Ili će vam pak rasadnik ponuditi sličnu zamenu za vašu traženu ružu, pošto nema ono što je zahtevano.
Tako funkcioniše prodaja ruža. Rasadnici ruža na jesen predvide prodaju po vrstama ruža za sledeću godinu, zasade toliko koliko misle, uzgajaju i čekaju kupce. Nekada im se desi da im za jednu vrstu ruže još u proleće stignu narudžine koje rezervušu i pokupe sve količine zasada jedne odredjene sorte. Ponekad im se desi da im neke ruže ostanu i za dogodine, i tada ružari te sadnice ostavljaju, to jest zasade u kontejnere – saksije, i tako čuvaju u staklenicima i prodaju tokom godine.
Najčešće, mada to nije pravilo, u kontejnere idu sadnice slabijeg kvaliteta, s obzirom da se prvo prodaju i šalju najbolje sadnice, što je i logično, jer kvalitet sadnica stvara reputaciju rasadnika na tržištu.
Ova godina 2009 je bila dobra za uzgoj ruža, pod uslovom da se radi o rasadniku koji je imao navodnjavanje njiva i zasada. Naime, prvi deo sezone je bio obilat kišama, ali je drugi deo sezone bio jako sunčan i bez padavina, što je moglo zasade ruža bez dovoljno vode da značajno ošteti, u smislu kvaliteta. Ruža je vrlo otporna biljka, ali u prve dve godine traži mnogo vode, i sadnice koje nisu navodnjavane, biće sigurno B i C kvaliteta, što će kasnije dati ružu koja ili se neće primiti (odumreće) ili će rastom i izgledom biti manja, bolešljivija, manje cvetna.
Ko nije do sada naručio ruže, krajnje je vreme. Preporučujem engleske ruže David Austin-a, one su svetski hit zadnje dve decenije. Zovite rasadnike i rezervišite. U medjuvremenu pročitajte i nastavak teksta, a ako ste istinski ljubitelj ruža, možete i da se učlanite u Kraljevsko udruženje ljubitelja ruža Srbije
Izbor ruža za vaš vrt
Svako ko gleda samo slike iz kataloga ruža stvara virtuelnu predstavu o njima u svojoj glavi. Tu se možete lako prevariti oko njene slike i vaše želje. Ružu morate videti uživo da bi zaključili odgovara li ona vašim potrebama ili ne. Razloga je više, ali je suština u karakteru biljke, njenoj boji koja se nikada ne može dobro predstaviti preko slike, gracioznosti, veličini biljke, širini žbuna, izgledu grana i listova, debljini vodećih grana, broju i veličini cvetova, izgledu latica, mirisu.
Na primer, ruže malih cvetova mogu imati mnoštvo latica u cvetu i kada gledate snimak cveta iz blizine, potpuno steknete drugačiji utisak o njoj, nego kada je vidite u prirodi. Slično je i sa formom ruže, vrlo je bitno da li je ona hibridna čajevka ili žbunasta ruža, jer iako dve ruže mogu imati skoro isti cvet, njihov celokupan izgled u prirodi je potpuno drugačiji.
Stoga dobro razmislite za šta vam treba ruža, za kakvu namenu. Najčešća greška koju ljudi prave u izboru ruža je izbor penjačica – climbera za živu ogradu. Jer, postoje dve vrste velikih ruža, takozvani climberi – penjačice i rambleri – puzavice. Prve ruže imaju snažne i tvrde grane koje idu u visinu, i odlične su ruže za pergole, stubove i visoke zidove. Druge, puzavice, imaju mekane grane kojima se lakše upravlja, pa mogu da idu u širinu, horizontalno, i da pokriju širi prostor.
Medjutim, primera radi, za vašu živu ogradu najidealniji izbor možda nisu ni jedne ni druge, nego treće polyantha floribunda, vrsta ruža žbunaste forme kojih ima od 60 cm do skoro 2 metra visine ili grmolike ruže kojih ima i do visine od 2 do 3 metra.
Takodje, mnogi se ponesu i kupe polyantha hibridi – mnogocvetnicu, jer im se dopada mnoštvo cvetova koje takva ruža ima. Kada ona počne da cveta shvate da njen cvet nije mnogo prilagodjen za bukete, držanju u vazni i rezanju, jer ima tanke, male drške i raste u cvastima. U tom slučaju, ako hoćete da imate ružu koja vam daje rezani cvet, kupujete hibridnu čajevku koja stalno cveta i ima visoku dršku.
Za duže leje i špalire kupujete mnoštvo polyantha od 40-70 cm ili mini ruža (patuljaste ruže), koje rastu od 20-35 cm. Preporuka svih ružara a i moja je, da ne kupujete i sadite usamljenu ružu, osim ako nije ruža velikog formata u pitanju, ili ako ne ide u saksiju.
Ruže čija visina ne prelazi 1,5 metara visine ne izgleda najbolje kada je usamljena. Mada naši ljudi to najčešće rade, sade usamljene primerke ruža na velikom razmaku, što zbog neznanja, što zbog nemanja ukusa, što zbog nedostatka prostora ili štednje. Posadite uvek po 3 ruže na jednom mestu, da bi njihova lepota kao žbuna ili reda došla do izražaja.
Specifičnost izbora ruže – po čemu se ruže razlikuju
Ljudi biraju ružu zbog izgleda, najčešće zbog boje ili oblika cveta, i tu najčešće naprave grešku. Jer, ima mnogo stvari koje im kasnije počinju da smetaju, pa vade ruže, ljute se na rasadnike ili na sebe, odustaju od gajenja i slično. Da vidimo šta je sve još bitno kod izbora ruža:
– otpornost na bolesti – možda jedna od najbitnijih osobina neke vrste ruža je njena otprnost na bolesti – insekte i glivice. To je jako bitno svojstvo, jer ako je otporna, nemate mnogo problema sa prskanjem iste. Osim troška oko prskanja, gubljenja vremena i živaca, vaša ruža kada je bolesna ne izgleda lepo i ujedno prskanjem pobijete sve živo u vašoj bašti – puževe, mrave, leptire, pčele. A nema lepše slike od leptira i pčele na ružinom cvetu.
Obično su ruže koje su proglašene za najomiljenije ruže sveta i ušle u Hall of Fame jako otporne, kao i one koje nose oznaku nekog testiranja, na primer američki AARS ili nemački ADR znak za visoku otpornost ruže.
– otpornost na hladnoću – pojedine sorte jednostavno ne mogu da prežive zimu u Srbiji bez zaštite. Podrazumeva se pokrivanje korena i donjih grana sa slamom, senom ili malchom, odnosno ušuškavanje ruže zbog mraza.
– otpornost na toplotu – ruže generalno vole sunce, ali ne baš i prejako sunce i suvoću, posebno one koje su kreirane za severnu Evropu, neke danske, nemačke i engleske ruže. One će u našim uslovima uvek patiti, cvetovi im neće biti raskošni, biće smežurane i stalno patetične. Obično naši rasadnici i ne drže takve ruže, jer istestiraju svaku novu sortu i ostavljaju samo one koje su prilagodjene našem podneblju. To znači da se vi ne zalećete i kupujete iz nemačkih kataloga ružu koja nije isprobana u Srbiji. Odnosno, ako baš hoćete isprobajte je vi, pa nam recite kako uspeva.
– miris – nekome je jako bitno a nekome uopšte ije bitno da li ruža miriše. Onima kojima je miris bitan, neka provere putem kataloga i interneta koja je vrsta mirisa u pitanju i koja jačina, jer neke ruže mirišu vrlo bledo i slabo, pa ako vam je miris bitan, bićete razočarani. Koga miris ne zanima, neka gleda druge stvari.
– stalno cvetajuće ili jednom cvetajuće ruže – suštinsko pitanje za izbor ruže, da li ona spada u stalno cvetajuću sortu ili jednom cvetajuću sortu, i ako ponavlja cvetanje kada to čini i kako. Naime, naćićete da neke ruže stalno obnavljaju cvetanje punog inteziteta, dok druge to rade u talasima, sa pauzama od po par nedelja, i da nekad to drugo ili treće cvetanje bude slabog inteziteta, dok jednocvetajuće cvetaju 4 do 6 nedelje tokom maja i juna i tu je kraj. Da ne bi bili razočarani oko toga dobro se raspitajte. Zanimljivo je da najveće i najspektakularnije ruže, takozvane wichuane, koje narastu i po 9 metara, i koje pokrivaju velike površine zidova, bedema, krovova i slično, su najupečatljiviji doživljaj koji možete da doživite od ruže, ali je njihovo cvetanje samo tokom maja u trajanju od 4 do 6 nedelja. Ujedno i starinske ruže koje imaju najlepše mirise, izgled i karakter cvetaju samo jednom.
– trnje ili ne – retko koja ruža postoji bez trnja, svaka ga ima više ili manje. Sad pojedinim ljudima je bitno da li ga ima više ili manje, da li je trnje veliko ili malo i sitno, itd. Kome to mnogo znači mora da se raspita o svom izboru na licu mesta ili da pročita kataloge i zbirke sa podacima.
– šipurak ili ne – plod cveta ruže je šipurak – šipak. Pojedine ruže stvaraju lepe i atraktivne crvene ili narandžaste šipurke koji stoje tokom zime i ukrašavaju baštu. Ta osobina zna biti presudna pri izboru ruže ako želite da vam bašta tokom zime i snegom prekrivenih dana bude ispunjena crvenim plodovima. Na kraju te plodove možete i pretvoriti u čaj, malo teže u džem, ili u semenke za nove ruže, pod uslovom da imate staklenik za razmnožavanje iz semena.
Sve u svemu izbor ruža uopšte nije jednostavan. Prvo dobro proučite i pogledajte gde god možete kakve sve ruže postoje a onda napravite svoj izbor. I sam sam napravio dosta grešaka pri izborima, pa vas pozivam da istražujući ovaj divan cvet nadjete sebi jedan sjajan hobi u kome ćete uživati.
Zlatko Šćepanović
. . .
Korisne adrese rasadnika ruža u Srbiji:
Rasadnik Petrovic Roses (vanredna kolekcija starinskih ruža, retki varijeteti)
Rasadnik Aca i Milan Topalović (poznat i pouzdan rasadnik)
Rasadnik Ivan J. Topalović (poznat i pouzdan rasadnik)
Rasadnik Flora Plus (aktivan rasadnik u zadnje vreme)
Rasadnik Nedeljković (povoljan odnos cena/kvalitet) 035 / 274 – 411, 274 -004, 273 – 015
…
Forum o biljkama i ružama Svet Biljaka
Nema na čemu Gorane :-)
Ti i tvoja porodica (Nedeljković) sigurno da imate šta da prenesete novim ljubiteljima ruža pored i samih biljaka. Brzo pravite svoj site! Kultura gajenja ruža i cveća stiže neumitno u Srbiju.
Meni je lično 2009 godina zvanično posvećena ružama, a mislim da će i neke sledeće biti :-)
Hocete reci „cvjetaju Vam ruze“? Divno, lijepo je cuti… Iako imam samo 8 ruza u vrtu koje sam (citajuci Vas tekst shvatila)pogresno odabrala i bavila se mislju da ih izvadim (osim 3 grmuse) ali se sad evo mislim, mozda da probam ponovo. Ali da se prvo potkujem znaanjem. Doduse, moracu potraziti savjete na drugom mjestu jer zivim u drugoj klimi ali hvala bez obzira: za ideje…
@ Nina Omerov
Srbija je divna zemlja za uzgoj ruža, odlična klima, ali malo kome ovde \"cvetaju ruže\" :-)
Mozda ne morate da vadite vaše ruže, ako ste zadovoljni njima. Ne znam o kakvom se slučaju radi, ali nekada i makaze mogu da reše stvar, odosno orezivanjem da kreirate ono što želite. Neke Engleske ruže na primer mogu da se samo obrezivanjem formiraju ili kao grm ili kao climber, što će reći imaju potencijal da rastu visoko, ali ih baštenske makaze ostave niskim.
I da oko vadjenja ruža. Pošto je ona jako zahtevna biljka po pitanju ishrane, iscrpsi zemlju i nakon nje se na isto mesto ne sadi druga ruža par godina, ili se agrotehnički tretira. Što je ruža starija, to je potreban zahtevniji tretman zemljišta. Ujedno, i same ruže stvaraju sebi specifičan sastav zemljišta, pa druge ruže ne uspevaju. Znam da postoji neki preparat u Češkoj koji je rešavao takve stvari, da kada izvadite jednu ružu, poprskate sredstvom i na isto mesto uspešno sadite drugu ružu. Pokušaću da se raspitam kako se zove.
Kakva bi to Bašta bila, bez cveća i ‘vakih Baštovana?! „Odlepili ste“ i na ruže, i to je super!
@ Nina Omerov
Zamolio sam g-dina Petrovića za objašnjenje oko vadjenja i zamene ruža. Dve su varijante.
Prva da se zemlja dublje i šire izvadi i zameni novom.
I druga, koku sam spomenuo da se stavi preparat Mikoriza preko stare zemlje.
@ Zlatko Scepanovic
Hvala Vam najljepsa. Nije bila namjera da se toliko angazujete.
Sad kad sve ovo znam, znam da, o ruzama, nista ne znam. Ja sam kupila ruze po slikama, znaci po izgledu. Posadila ih u hladniu norvesku zemlju, vjerovatno i kiselu jer su oko kuce borovi (doduse kupila sam i neku zemlju koju su mi preporucili sto objasnjava ne tako losu prvu godinu). Zemlja je inace losa, i ima je malo izmedu stjena. (No nekoliko grmusa lijepo izgleda i cvjeta). Izabrala sam ruze jer oko njih „nema posla“!? Kakva zabluda.
Preostaje mi da se malo informisem kod ovdasnjih cvjecara i naravno interneta: koje sorte da izaberem, pa cu poceti ispocetka da organizujem svoj ruzicnjak. Hvala na savjetima!
hvala za zanimljiv i inspirijajuci blog
ja imam skromni blog o mome vrtu i mojim ruzama (u Svedskoj)
http://www.draganasgarden.blogg.se
Hvala Vam na veoma korisnim informacijama. Ja bih imala jedno konkretno pitanje, da li ruže mogu da se sade sredinom novembra (u pitanju je istočna Srbija, gde je noću T već ispod nule) i koje vrste bi mogle da se sade uz betonski zid visine 2m. Zid je inače dugačak 100 m i interesovalo bi me na koliko metara bi bila sadnja tih ruža (puzavica). Hvala unapred! I i i i da li postoje ruže koje same “puze“ uz površinu ili uvek mora da im se “pomogne“?
@ Ceca
1. Može se saditi ruža tokom cele zime samo kada je T iznad 0, jer se posle sadjenja mora zaliti dobro. Treba je dobro ukopati, da odebljanje kalema bude 3-4 cm ispod površine zemlje, da ne bi promrzlo. U svakom slučaju je dobro zagrnite zemljom, napravite malu kupu iznad i oko oko nje, samo bi grančice trebalo malo da vire. Možete zaštititi i malchom ili slamom.
Na proleće, kada ne bude mrazeva, odgrnete zemlju da bi pupoljci mogli da se razvijaju, a zimi je čuvate od smrzavanja. Ako grančice gore i promrznu, nije problem, s proleća ih samo isečete. Bitan je koren i kalem.
2. Zid te veličine možete pokriti i ružom grmušom, pod uslovom da imate širinu, jer je ona široka oko 1m u prečniku. Ako imate prostora, to je možda bolje rešenje nego puzavica, jer sa puzavicom treba znati postupati. Sadite na po 1-1,5 metar razmaka.
Dobro pazite kada kupujete ruže, pogledajte na internetu da li je ono što se kod nas prodaje puzavica (rambler) ili penjačica (climber), pošto naši ružari uglavnom penjačice nazivaju puzavicama. Onda kada vi kupite puzavicu, i posadite je počne da vam raste visoka i jaka ruža samo u visinu, jer je klimber.
Puzavice inače uglavnom cvetaju 4-6 nedelja. Imaju mekše i savitljivije grane i sve su u cvetu.
Penjačice rastu visoko, imaju jake grane koje treba savijati što vodoravnije da bi vam ujednačenije cvetale. Cvetaju mahom stalno. Pustite li ih da grane same idu gore, dobićete granu od 3 metra i jedan cvet na vrhu.
Razmak sadnje izmedju njih zavisi od veličine ruže. Ako je do 3 metra visine, onda je 1.5-2 metra razmak, ako ide na preko 3 metra metara, kao neke puzavice (Bobby James, Pauls Himalayan Musk), onda je razmak na po 4-6 metara.
3. Postoje polegle ruže, koje imaju grane koje puze po zemlji. Uglavnom su visine od 30cm do 1,5m a širina im je od 06 do 2 metra u prečniku i kao neke polulopte i jastuci pokrivaju teren. Ispod njih ništa ne raste.
* * *
Pretražite internet i pogledajte slike ruže koja vam se učini kao dobar izbor, da vidite šta se od nje može dobiti, mada su to uglavnom slike profesionalnih baštovana koji znaju da odneguju ružu. Mi amateri, nismo baš vični da napravimo zidove, lukove i pergole sa klimberima koji će biti skroz u cvetu. Treba truda oko toga, i u smisli savijanja grana, vodjenja grana i podsecanja.
Puzavice znaju da prestanu da cvetaju ako ih sečete. Penjačice pak, ne radjaju cvetove na starim granama, pa njih treba redovno seči i forsirati mlade izbojke koji će dati cvet, ali tako da idu vodoravno, ne bi li više pupoljaka dalo cvet. Kada klimber ide vertikalno, daje malo cvetova, pa dobijete veliki žbun sa puno bodlji i malo cvetova, i onda ste nezadovoljni.
@ Ceca
Sad vidim da nisam do kraja odgovorio oko puženja ruža uza zid. Uglavnom treba da im se pomogne. One imaju zakrivljene bodlje kojima se kače za površine, ali pogotovu velike puzavice znaju iti teške, pa ako je površina ravna, ne mogu da se održe na njoj.
Klimberi – penjačice se lakše kače na zid, jer im je grana deblja i tvrdja, pa ide u visinu u svakom slučaju, kod puzavice je to problem. Ukoliko vam je zid gladak, omalterisan i slično, i nemaju za šta da se uhvate, treba im napraviti neku podršku u vidu drvenih gredica, žičanih mreža. Za ciglu se hvataju, ali ako napada sneg na njih, znaju da se svuku, pogotovu puzavice.