Zlatko Šćepanović
* * *
Baštovanstvo i lep vrt su oduvek bili vezani za aristokratiju, imućnost i životni stil bogatih. Morali ste imati dosta novca da bi ste kupili sebi kuću sa velikim vrtom i angažovali vrhunskog baštovana da vam napravi selekciju cveća i biljaka, napravi raspored unutar vrta, i isti održava. U takvom vrtu, zavisno od veštine baštovana, uzgajali ste više ili manje egzotične vrste biljaka, i pravili više ili manje složene pejzažne kompozicije, stvorene za lično uživanje, intimne razgovore, porodičnu razbibrigu i društveno pokazivanje. Vrt je predstavljao vaš odnos prema lepom, prikaz vašeg životnog stila i mesto za uživanje.
Danas je situacija značajno izmenjena. Baštovanstvo je dostupno svima koji imaju neko parče zemlje i dobru volju da od njega naprave vrt. Alati za vrt su dostupni i jeftini, kao i sadnice raznih zanimljivih biljaka. Nailazite na širok izbor djubriva i preparata koje će od vaših biljaka stvoriti savršene primerke prirode. Literatura je obimna i na dohvat ruke, kao i zaštitna sredstva. Dostupne su i različite ideje za vrt, počev od toga da li će to biti tradicionalni, francuski, engleski, japanski, kineski ili tropski vrt, do toga da to bude namenski prostor kao što je ružičnjak, bašta tulipana, vrt perena i četinara.
Pa ipak, i danas je baštovanstvo privilegija, posebno u gradskim sredinama. Da bi se danas bavili baštovanstvom treba vam i dalje zemlja, koja u gradskim uslovima zna da bude skupa, i koju ljudi radije žrtvuju da na njoj sagrade što više stambenih kvadrata a ne da gaje cveće. S druge strane sama kultura vrtova je izgubljena u Beogradu, ako je ikada i postojala, kao što je nema i u većini srpskih gradova. Takve prostore niko niti ceni, niti forsira, niti hoće. Gradske vlasti i gladni 
investitori su u želji za zaradom Beograd pretvorili grad bunker. U Beogradu se više ne prave ni terase, jer je svuda jaka strast za kvadratima stana i zaradom, a kamoli vrtovi i bašte. I one terase koje su nekada postojale, sada su od strane samih stanara zastakljene ili zazidane i pretvorene u kuhinje a kuhinje u sobe.
Po aktuelnom Zakonu o izgradnji koju je naša vlast kreirala u dosluhu sa investitorima, kvadratni metar terase se tretira i boduje isto kao i kvadratni metar stana. Zbog toga se nikome od investitora ne isplati da pravi terase, i one nestaju iz Beograda i naših života. Samim tim i stanari koji žive u njima postaju otrgnuti od bilo kakve prirode. Najintimniji dodir sa prirodom im je kada otvore prozor ili dodirnu sobni fikus.
S druge strane imate mogućnost da se preselite negde van grada, gde hoćete da imate imanje, vikendicu i slično, gde možete sebi i svojima napraviti vrt. Medjutim, to ponekad nije dobra ideja, jer zbog nedostatka infrastrukture po satelitskim naseljima, to može da bude vrlo problematično. Vrlo često će vam nedostajati voda i kanalizacija, a i putni pravci će biti zagušeni. Djubre ćete bacati na nekoj divljoj deponiji, jer to nije do sada rešeno za desetine hiljada kuća oko Beograda. Dodate li tome divlje komšije, koji znaju da vam naprave sitnu gadost i štetu, uz nemaštinu vaših prijatelja da sednu u auto i voze 30-50 km u jednom pravcu do vašeg vrta, sva je prilika da će vaš vrt i baštovansko umeće ostati samo vama i vašim najbližim.
No, nekome od vas se ipak desilo da ima dovoljno zemlje u širem centru Beograda ili nekog drugog grada. Imate priliku da sebi napravite vrt. Za opremu, sadnice, i ostalo ćete se nekako snaći, pozajmljujući od komšinice sadnice i pelcere, kupujući po malo sadnog materijala i vremenom ga samostalno rasadjivati, nalaziti lepe primerke bilja u prirodi i donositi u svoj vrt. Korak po korak stvarati svoje cvetno carstvo. Jer, stvoriti veliki vrt pun svakakavih biljaka može biti relativno skupo u početku ako želite da odmah sebi ispunite sve želje.
Šta vam još treba? Treba vam vreme, znanje i volja. Jer, biljkama i vrtu se morate posvetiti. Svaku biljku treba poznavati, njena svojstva i njene navike, način nege i uzgoja. Zatim treba imati umetničkog dara i istraživati kompozicije boja i formi, kako bi napravili umetnički dopadljiv vrt. Pa štititi vrt od bolesti i štetočina, boriti se za njegovo trajanje i zdravlje. Zato je privilegija imati lepo uredjen vrt u gradu, jer to znači da ponosni vlasnik ima sredstava i vremena da se njime bavi i pohvali svojim prijateljima.
Ujedno, to znači i da vlasnik po svemu sudeći ne razmišlja mnogo o politici i da nije opsednut informativnim programima, medijima i novinama, već da vreme provodi oko kuće u sredjivanju bašte i vrta.
S druge strane vrt mnogo radosti i lepote pruža svojim vlasnicima i njihovim gostima. Boje, mirisi, forme, sklad prirode i melodija lepih detalja ukompovanih u jedinstvenu celinu, svakog dana vas čine srećnim i ponosnim, produžavaju vam život i nalazite smisao u istom.
Ostalima koji nemaju svoj vrt, ostaje samo da gostuju kod srećnog vlasnika ili da obilaze javne vrtove, kojih Srbija na žalost ima malo, jer ni toga se Gradske vlasti ne dosete, da gradjanima treba priroda i lepota.
. . .
Korisni linkovi – Rasadnici, portali, firme za baštovanstvo i hortikulturu:
Svet biljaka – portal o gajenju biljaka http://www.svetbiljaka.com/
Rasadnik Lepo polje http://www.lepo-polje.rs/
Rasadnik Žak http://www.rasadnikzak.com/
Rasadnik Flora Ekspres http://www.floraekspres.rs/
Garden centar robna kuća http://www.gardencentar.rs/
Gardenia robna kuća http://www.gardenia.rs/
. . .
@ komsija
E bas ti hvala za ono „cure“, odavno me niko nije tako nazvao . A Pester,gde to bese… aha, znam to je ona planina na kojoj prave dobar sir i kajmak.Mozda ti to i nije losa ideja, tamo sigurno jos ima pravih muskaraca koji mogu da iscepaju metar drva a da ne kukaju tri dana .
Pozdrav srdacni ,zao mije sto nisam blize.milica
Pozdrav,Milice,a gde si? Dopala ti se nasa mala debata o svemu i svacemu?
Kinezi kazu: Kada su dva naroda (prijatelja) u srcu ujedinjena, rastojanja nemaju znacaja, pre ili kasnije oni ce se ujediniti :-)
Pozdrav ,Saturn,dopada mi se debata,pogotovu o kajmaku sa Pestera.Milica je tamo gde je puno vina i grozda. MIlica Smederevo ,jos jegnom srdacan pozdrav svim dobrim ljudima.