Darko Reljic
* * *
Kao valjan razlog za pocetak ove storije iskoristicu niz dogadjaja, tacnije konfliktnih situacija sa turistima koje su se u Beogradu odigrale tokom septembra 2009 godine. Mnogi su za ovu nasu netrpeljivost prema strancima nazalost tek sad prvi put culi, a za one malobrojne je ona vec dugo svakodnevica. Pozadina ovih napada je mozda razlicita, no jedno je sigurno, nase drustvo zapravo nije spremno da se sa ovim problemom ozbiljno suoci. Stvar nije samo u borbi protiv nasilja u sportu na koji se pojedini zvanicnici pozivaju, vec u temeljnoj rekonstrukciji sistema skolstva, limitiranju televizijskih programa koji propagiraju novokomponovanu subkulturu i uticu na normalan razvoj dece i drustva uopste, nadasve borbi protiv politickih zloupotreba mladih (citaj navijaca) itd., da ne nabrajam ono sto je mnogima vec dobro poznato.
Problem, tj. resenje istog mozemo podeliti u dva segmenta; Prvi, koji ce se baviti lecenjem posledica sistemskih gresaka i nebrige drustva da se sa njima blagovremeno suoci. Drugi, podjednako vazan, je segment temeljne rekonstrukcije i razvoja sistema skolstva koji nece dozvoliti buducim generacijama da dodju u situaciju da se ponove iste greske, no za to je plasim se potrebno da prodju generacije.
Sad se vec verovatno pitate, ko je ovaj sto nam otkriva Ameriku?
Odgovor: Jedan od onih malobrojnih gore sa pocetka navedenih. Da bih skratio pricu i slikovito objasnio poentu, dacu Vam nekoliko primera situacija u kojima smo se moja supruga “stranac” i ja nasli nebrojano puta u centru nase prestonice. Primitivne fizicke nasrtaje necu ni pominjati jer bi mi trebalo mnogo vremena.
Izdvajam komentare koje smo dobili u bliskim susretima srpske vrste (dodajem da je ona Japanka i da nista protiv Kineza nemam):
- Kinezima je zabranjeno parkiranje u centru Beograda! (supruzi na parkingu)
- Uf, izvini brate, mislio sam da si Kinez! (meni u prodavnici)
- Za koga cuvas mesto, ko ce da ti dodje, Brus Li? (supruzi na parkingu)
- Sad su poceli da se mesaju i sa nama! (u zdravstvenoj ustanovi)
- Ali ja sam Japanka. Ma sve je to isti K. Teraj sve nazad u PM tamo odakle ste dosli! (nama na ulici od patrole policije)
Sad se mozda neki od Vas smeju, no ovo je sve samo ne smesno. Pitam se zasto ako je “sve to isto”, veliki broj Srba (i ne samo njih), zudi da kupi Sony, Panasonic, Toyotu i Hondu!? Dodajem i to za Riplijevu rubriku “Verovali ili ne”, a ziva je istina, da je jedina nepoznata osoba koja nam je za sedam godina boravka u Beogradu prisla i pitala: “Oprostite, odakle je gospodja?”, bila piljarica na Kalenicu. Porazavajuce!
Svi ostali su a-priori zakljucili i glasno nam se obratili uz konstataciju na nadri Kineskom sa Balkanskim akcentom, da je iz Kine, Koreje, Vijetnama, iako ih niko nije nista pitao. Oni su vec znali… Da i ne pominjem da su nam ti isti Japanci dali vise donacija od svih onih koji su nas bombardovali i sad grade „Demokratiju“ u Srbiji!
Verujem da ovaj problem nije samo srpski i da se ovakve stvari desavaju u drugim zemljama, ali posto sam igrom slucaja Srbin, zelim da ukazem na njega jer je vise nego sramotan.
Iz svih gore navedenih razloga sam odlucio da onima koji su zainteresovani da nauce nesto vise o Japancima, pojasnim razlike i ispricam pricu o Japanu, naravno, ukoliko bude postojalo interesovanje za to. To bi bio serijal tekstova jer je za upoznavanje sa jednim narodom potrebno vise od nekoliko redova…
*
Sledeci tekst: Japan – ne kao Gaijin, prvi deo
Ja sam zapanjena ovim sto sam procitala.Veoma mi je zao sto se Vama i Vasoj supruzi dogadjaju ovakve neprijatnosti.I to u Beogradu,otvorenom gradu,u Srbiji,koja se ponosila svojim gostoprimistvom.
Zaista sam ostala bez reci,a ja nisam osoba kojoj se to cesto desava.I sramota me je.Mogu samo da zamislim kako je Vama ,a narocito Vasoj supruzi,koja dolazi iz jedne zemlje visoke kulture .Jedino sto mogu da Vam kazem,a da ona bar donekle razume
situaciju u kojoj se nalazi je sledece:
Zivela sam dugo u jednom drugacijem Beogradu,pre ratova,ovakvi ekcesi nisu se mogli ni zamisliti. Onda je nastao pakao koji je trajao dugo.Predugo.Starosedeoci su uglavnom otisli u neke druge zemlje.Porasle su nove generacije ,vaspitavane u nemastini,izolaciji i nasilju,kao posledici.Dosli su neki drugi ljudi i naselili Beograd,ljudi bez urbanih navika,bez znanja i bez tolerancije .Potrebno je nekoliko generacija da bi se oni iskolovali i adaptirali .
Ja sam iz tog i takvog Beograda pobegla 1993.Natrag u moju Sumadiju.
Zaboravila sam da dodam, bilo bi zaista lepo da napisete nekoliko clanaka o Japanu,sigurna sam da ce biti zanimljivi i poucni.
Dobrodošli Darko!
Radujem se svakoj priči o različitom, pa i o Japanu o kojem jako malo znam; nikada me nisu privlačile (prostorno) daleke kulture, jer sam kao mlad uvek smatrao da treba prvo dobro izučiti šta se događa u „svom dvorištu“ i okolini, pa ići dalje. Kasnije, kako sam ulazio u zrele godine, smtrao sam da je važnije pokušati da u svojoj sredini popravim sve ono na šta mogu da utičem, nego da se bavim nečim dalekim. A u Srbiji po tom pitanju – posla preko glave! Sada sam – po godinama i željama – ni tamo ni ovamo! Ali me i dalje iritira naš primitivizam i ksenofobičnost (tuđi me manje zanimaju; o njima – valjda – ima ko da brine), i stoga seriju tekstova koju nameravate da napišete smatram vrlo potrebnom i korisnom, barem nama koji smo na ovom blogu, i onima koje interesuje o čemu mi to „vrtlarimo“.
ようこそ Youkoso Darko!
Moram priznati da nisam Srbe doživljavao na ovakav način, barem ne prema narodima sa Istoka, bilo oni Japanci, Kinezi ili Koreanci. Period Nesvrstanih je od nekadašnje Jugoslavije pa i Srbije stvorio gostoljubivu i tolerantnu zemlju koju su rado posećivali iz svih krajeva sveta. Slažem se sa Saturn da je period ratova tokom 90-ih potpuno promenio našu kulturu, ali nisam imao pojma koliko.
Razočaravajuće je čuti da se bilo koji stranac tako tretira od strane naših sugradjana. Čemu se onda možemo nadati kada buedmo deo EU i kada strani turisti počnu da masovno posećuju Srbiju, jer ako su izlivi netrpeljivosti evidentni prema pojedincima, šta će biti tek prema grupama.
Biće lepo pročitati nešto o Japanu, jednoj velikoj i kulturno sofisticiranoj zemlji. Pošto sam se preko Bgd Filharmonije svojevremeno upoznao sa ambasadorom Japana g-dinom Tadašijem, i prisustvovao jednoj prezentaciji o donacijama Japana prema našoj zemlji, znam koliko je zaista ta zemlja učinila za nas, i to tiho i nenametljivo. Japan nije pravio velike PR kampanje i na sav glas trubio kako su oni dali toliko i toliko para, kako su oni dobri i plemeniti, socijalno odgovorni i prijateljski nastrojeni, ne oni su samo časno odradili ono što su naumili i skromno ćutali, zbog čega gajim veliko poštovanje prema njima.
Dobrodošli ti i supruga u klub baštovana. Bilo bi lepo i od nje čuti kako nas ona vidi, kao neko ko objektivno može da nas sagleda, da nema regionalnih predrasuda i istorijskih sećanja. :-)
Zahvaljujem se Saturn na podrsci i Srdjanu na dobrodoslici!
Zlatko, u Japanu je muskarac oficijelno glava porodice, on zaradjuje novac a zena je ta koja „samo“ upravlja kucnim budzetom. Znaci, jedno bez drugog ne mogu…
Zar nije još davno Marx rekao da materijalna osnova (čitaj budget i kućne finansije) odredjuju duhovnu nadgradnju (čitaj mišljenje i stavove), pa u tom smislu se pitam ko je glava a ko vrat u vašoj srpsko japanskoj porodici :-)
No, kako sam shvatio poruku japanske hijerarhije i etikecije ljubazno bi vas Darko-san pitao da li je moguće i pristojno, da vaša cenjena supruga da neki skroman komentar o nama kao domaćinima. Bili bismo vam zahvalni na takvoj časti i ljubaznosti Darko-san!
Darko zao mi je zbog vasih neugodnih iskustava. Ipak, moja i iskustva mojih prijatelja stranaca u Bgdu su drugacija i vrlo pozitivna. Stranci vole Srbiju i osecali su se bezbezdno u njoj. Zadnji dogadjaji menjaju atmosferu ali je Srbija i dalje privlacna za strance.
Skrenuo bih paznju na to koliko ima Amerikanaca u Bgdu cija je zemlja bombardovala Srbiju pa im nije pala dlaka sa glave, pa Hrvati, muslimani, Nemci.
Vi ste mozda jednostavno naleteli na puno primitivaca a i cini mi se da ste osetljivi sto vasu suprugu mesaju sa Kinezima, sto je banalna stvar jer neko ko nije upoznao istocne narode ne moze ni da ih prepozna. Mislim da bi se negativno iznenadili komsijama da zivite u Zapadnoj Evropi, jer bi ste tek tamo shvatili sta znaci fina i tiha ali i duboka netrpeljivost prema strancima.
USA, Brasil, Australija su jedina mesta gde necete biti stranci, toga morate biti svesni. To je na zalost sudbina mesovitih brakova, toga sam i sam neposredno svestan.
Zlatko, duhovna nadgradnja ne bi smela biti uslovljena materijalnim. Ako uzmemo za primer jednu Indiju, ona spada u red slabije razvijenih zemalja sa vrlo niskim nacionalnim dohodkom ali i ljudima sa prosecno izuzetno visokim intelektualnim i duhovnim sposobnostima, mnogostruko visim od jednog prosecnog „razvijenog“ Amerikanca.
Nasa ideja jeste da sve sto u daljem tekstu procitate, bude izvagano sa dve strane. Njene i moje. Sustina ispunjenja je u obostranom dopunjavanju!
Zao mi je sto kod pisanja o nasoj zemlji uglavnom budem negativan ali to je posledica razocaranosti i zelje da se konacno nesto promeni na bolje.
Naime, imao sam priliku da razgovaram sa nekoliko stranaca koji su dosli u Srbiju preko svojih firmi koje sada posluju kod nas. Proveli su neko vreme ovde ziveci medju nama. Svi su mi preneli jedan vrlo interesantan utisak, da smo izuzetno neljubazani kao narod, da smo netrpeljivi a na moj kometar da smo barem gostoprimljivi nisu razumeli otkud mi takvav stav.
Sto pre treba da sagledamo sami sebe pa da pocnemo da se menjamo. Dok god gajimo mitove o sebi necemo maknuti napred. Ne kazem da smo losi, naprotiv, mislim da imamo mnogo lepih osobina kao narod. Ali uljuljkani u svoje izmisljene vrednosti ne vidimo kako te iste vrednosti potpuno zaboravljamo iz generacije u generaciju.
Obrazovanje nam je lose, sistem vrednosti ne postoji (sem Zvezda Granda), ovo sto dozivljavamo danas nije posledica neceg stranog vec proizilazi iz nas samih. Jos smo adolescentna nacija, i tako se i ponasamo. A sve krece od pojedinca (da pametno zavrsim izlaganje :) )
Sticajem okolnosti, upoznat sam sa problemom koji imate. Jasno je da od prvog dana Vaseg boravka u nasem glavnom gradu, Vama nije nimalo lako. Uprkos opšteprihvaćenom mišljenju da smo mi vrlo gostoljubiv narod, koji voli strance, istina je nažalost drugačija… Da li je u pitanju neverovatna medijska hajka u vreme „NATO agresije“ ili nešto drugo, trebalo bi da bude predmet jedne ozbiljne studije, ali svakako treba napraviti korenite promene te uvesti, možda ponovo, ili od početka jedan pravi novi sistem vrednosti. Istina je i to, kako pročitah u jednom od komentara, da je problem u onima koji su došli ovde, verujem da je tako. Naime, kako je Duško Radović u jednoj od svojih čuvenih emisija „Beograde dobro jutro“ rekao: „… subota je, kauboji su otišli, ostali su samo indijanci…“. Eto, tako i ja nikada nisam imao „baku na selu“ (ne mislim da je imanje iste na selu nešto a-priori loše), moja je živela par ulica dalje, a od uvek sam vaspitavan tako da nemam ništa protiv onih koji dodju, naprotiv, vaspitavan sam da treba da im se nadjem „kao dobar domaćin“. Vrlo bih voleo da znam kako su vaspitavali ove druge…