Nailazi Noć Veštica i deca se raduju, roditelji se smeškaju, počinje festival …
Festival Noć veštica je slavlje mračnih demonskih sila, sujeverja, simbol zla i sila tame a vi radosno učestvujete
Slava Sveti Luka ili Dan Mrtvih i paganski praznik Noć Veštica – kom Carstvu ćete se privoleti i Kome ćete decu poslati
Znate li šta je praznik Noć veštica i koga slavi? Noć V-e-š-t-i-c-a! Nije noć dobrih duhova, andjela ili svetaca, nego veštica, iako će vam to predstaviti kao dopadljiv praznik za decu, maskenbal, karneval.
Ljudima se lako može manipulisati i ubediti ih da veruju u gluposti i nakaradnosti kao nešto dobro i prihvatljivo. Pogadjate na šta mislim, reč je o novokomponovanom prazniku koji se zove Noć veštica, i koji nam preko Amerike i gej lobija stiže u Srbiju. Slučajnost ili ne, taj »dečiji karneval i maskarada« kako ga organizatori lukavo predstavljaju pada baš na 31 oktobar, crkveni praznik velikog hrišćanskog svetitelja i apostola Svetog Luku. S obzirom da je tog dana mnogima porodična slava Sveti Luka, i da je Sveti apostol Luka porodični zaštitnik, ima se puno toga reći protiv festivala Noć veštica, za sve one koji tom paganskom festivalu olako i naivno prilaze, verujući da je to samo dečija zabava na kojoj se dele kolači i odigrava zabava izmedju dece i odraslih. Noć veštica je zapravo još jedan u nizu socijalnih fenomena koji razgradjuju porodice, društva i civilizaciju u celini, vodeći nas u buduću anarhiju i relativnost.
Slično kao i ciklus okultnih knjiga i filmova o Harry Poteru manifestacija koja nam se ubacuje sa Zapada je demonstracija jedne Tamne sile, koja kroz vekove deluje na um i ponašanje ljudi, i bori se protiv zdravog razuma, na sve moguće dopadljive i manje dopadljive načine.
Izvorište praznika Noć Veštica je stari paganski festival Samhain, koji su praznovali Kelti u Irskoj. On je bio zapravo Keltska Nova godina, i smena godine. S obzirom na verovanje da u trenutku smene godišnjih doba svet živih dolazi u najbliži dodir sa svetom mrtvih, i da je tada najbolje vreme za magijske rituale, paganska svest starih Kelta je u ime pomena na svoje pretke i sva ostala podnebeska bića, pravila mračni festival gde su se ljudi kostimirali imitirajući demonski svet mrtvih uz masovno klanje životinja i prinošenja žrtava, bajanje i proricanje kroz kosti i unutrašnje organe žrtvovanih životinja. Verovalo se da će se na taj način napraviti magijska i svesna kontrola nad duhovima umrlih, a dešava se zapravo suprotno, omogućava se duhovima i demonima da vladaju ljudima. Jer, zapitajte se kako je to moguće da mali čovek može da vlada onostranim silama daleko većim i jačim od njega. Te sile vladaju njime, praveći se da mu služe u prvo vreme. Posle mu uzimaju sve, i ono najdragocenije – dušu.
Hrišćanstvo se žestoko protivilo takvim praznovericama i prizivanjima onostranog, znajući koliko je to zavodljivo i štetno za um i dušu verujućih, ali nisu uspevali da iskorene tu naviku, pa su rimokatolički sveštenici pokušali da praznik pretoče u Dan Svih Svetaca, dajući mu drugačiji simbolički značaj, nadajući se da će se zavedena masa ljudi ozbiljnije okrenuti od praznoverja ka poštovanju, odgovornosti i ozbiljnosti. Od tog praznika i potiče savremeni engleski naziv All-hallow-even. Na žalost, slične praznoverice i paganska svest postoji i kod naših ljudi i dan danas, kada se na pravoslavni praznik posvećen sećanju na mrtve – Zadušnice, ostavlja hrana i piće na grobove umrlih ili im se pušta omiljena muzika. Umesto da se na liturgiji molimo za njihov spas i umirenje njihove duše na onom svetu, mi stalno pokušavamo da napravimo most sa onostranim i da komuniciramo sa duhovima umrlih. Pustite mrtve na miru! Živite život živih!
Medjutim, stalno živa paganska tradicija je svoje uporište našla u Americi, kada su Irski i Škotski doseljenici preneli praznik Noć veštica na novo tlo i počeli krajem 19-og veka da ga slave u novoj otadžbini. Sam praznik nije u prvo vreme bio popularan, ali je polako bio prihvaćen jer je predstavljen kao dečija razbibriga. Naime, postalo je dopadljivo to što su deca počela da se šetaju od kuće do kuće, maskirana u razna demonska bića: djavole, vampire, vukodlake, veštice i da traže kolačiće od domaćina ili će ih uplašiti. Ko bi odbio deci a i šta deca znaju o silama mraka. I tako je preko igre i naivnog dečijeg osmeha ozbiljna prelast počela da se širi američkim društvom.
Drugi razloga za popularizaciju praznika Noć veštica je bila mogućnost zarade, koju su dovitljivi trgovci brzo uočili i počeli da prodaju kostime i rekvizite za Noć veštica, gurajući dalju popularizaciju festivala. Danas je to čitava i ozbiljna industrija koja je izgradjena oko tog morbidnog praznika i koja svojom propagandom snažno forsira dalji razvoj manifestacije. Svakako, najveći doprinos tome je dao i Hollywood sa nizom satanističkih, fantastičnih i horor filmova koji su promovisali vrednosti onostranog sveta i stvarali novu kulturu verovanja. Treći razlog rasta mračnog festivala Noć veštica je gey lobi koji je kroz medije snažno počeo da promoviše Noć veštica, jer su bili veoma bliski senzibilitetom sa manifestacijom, i uopšte sva karnevalska okupljanja i maskarade su bliski kulturi transeksualaca, tranvestita, sado-mazo i homoseksualaca, s obzirom na njihovu potrebu za maskiranjem, da budu ono drugo, da budu ono što nisu.
Sad, većina slobodoumnih i demokratskih mislilaca će reći sledeće: »Pa šta je tu strašno? Deca se malo maskiraju, to je sve samo dobro zezanje, zabava. Nema tu ništa opasnog. Vi samo preterujete u panici. I to je za ljude. Pa pogledajte Ameriku i Nemačku, gde je to najzastupljenije, šta njima fali. Lepo žive, lepo se zabavljaju i nikom ništa.«
To govore oni koji ne vide Tamnu silu, ni u svom životu ni kroz istoriju. Njima je skoro nemoguće objasniti da su takve manifestacije demonstracija Nečastive sile koja vrbuje svoje nove podanike, gde se deca i odrasli zavode da postanu članovi raznih kultova, sekti i mračnih grupa, ili pak da sa tolerancijom gledaju na takve stvari, da bi jednog dana rekli: »Baš je cool biti veštica« ili »Vukodlaci su baš super«
Takodje, običan svet ne zna da se za vreme takvih praznika masovno odigravaju bizarni okultni i satanistički rituali po stanovima, usamljenim kućama, šumama i proplancima, grobljima i takozvanim svetim mestima prirode, gde razne sekte slave i prizivaju svoje mračne gospodare, iniciraju nove članove i jačaju snagu paganizma u svim oblicima. Kroz ovakve festivale kao što je noć Veštica i kroz dominantnu simboliku oni demonstriraju svoju pojavnost, snagu i vrbuju simpatizere i nove članove. Ako mislite da se to ne dešava, ili da su vaša deca otporna, svesna i da se vama to nikada neće i ne može desiti, onda ste vrlo naivni. Nije to crkva vekovima zabranjivala bez razloga. Pogledajte samo današnju situaciju, kada su crkvene zabrane pale pod uticajem sekularnih i »demokratskih« država i kada nema nikakve cenzure. Nenormalni, demona puni novi crtani filmovi koje vaša deca gledaju, najočitiji su primer toga o čemu se govori u ovom tekstu.
Cela civilizacija je danas opsednuta kroz medije, modu i kulturu pozivima da se izmešaju onaj i ovaj svet, da ne bude samo noć veštica, već da svaki dan postane i dan i noć veštica, vukodlaka i duhova. Svuda imate slike djavola, demona i duhova. Svuda je dominantno natprirodno, to je moda. Negde je to zavijeno u oblandu humanosti, ljubavi i dopadljivosti, ali svuda caruje onostrano, kao da realni život ustupa mestu fantastici – Matrixu Novog Doba. Modni dizajner Pako Raban piše knjige na tu temu, duboko verujući u onostrano. Film »Djavo nosi Pradu« je čak eksplicitan u svom naslovu, tu nema skrivanja ko stoji iza svega. Oglas za telekomunikacionu kompaniju vas poziva da izaberete koja vrsta demona ćete biti. Učenici Karlosa Kastanede vas pozivaju da se inicirate u meksičke šamane polivajući se svežom i toplom jarećom krvlju. I ima čitav niz takvih morbidnih stvari, koje su postale normalna pojava u ime političke korektnosti.
Da ne govorim o holivudskim filmovima punim onostranog i besmislenog i eksplicitnog nasilja. Postalo je cool biti sexy plaćeni ubica, koji savršeno ubija. Živeti sa duhovima i imati 6-o čulo je super. Samo izaberi realnost u kojoj ćeš biti i tvoja priča nikada neće imati kraja, kako nas bombarduju filmovi i poruke. Literatura je odavno otišla u tom smeru, bilo da se radi o pominjanom Harry Poteru, horor trilerima, ili sofisticiranim knjigama Umberta Eka i Paula Koelja. Dečije knjige su takodje kontaminirane paganizmom, govore o gnomima, trolovima, Atlantidi, vanzemaljcima, vešticama. Moja ćerka je dobila na poklon knjigu „Moja odmetnuta veštica ide u baletsku školu“ koju je izdala izdavačka kuća „Beli put„, pa vas pozivam da pogledate samo izbor naslova i čitavu ediciju posvećenu vešticama od strane te izdavačke kuće. Na žalost čak se i igračke prave u tom smeru, sve manje imaju humanog u sebi a sve više tehnološkog ili nadnaravnog.
Neko ko ima malo istorijskog pamćenja, moći će da se seti kako posle masovnih natprirodnih fantazija dolaze prirodne i društvene katastrofe, i kako je zbog toga i takvih verovanja okultne Nemačke u I ili II svetskom ratu svaki dan bio pakao na zemlji, vodjen takvim i sličnim silama. Ili kakav je pod usledio nakon fantazije komunizma i ateizma. Ako mislite da su te Tamne sile promenile svoju narav da muče ljude time što su demoni postali kao Shrek, dopadljivi i zabavni, grdno ste se prevarili. Samo su promenili strategiju, otrov koji nam serviraju je sada sladak, nije gorak kao što je nekada bio.
Hrišćanstvo se vekovima borilo da ljude otrgne od praznoverica, paganstva, bajanja, magije, okultizma i da kod ljudi neguje zdrav razum i pronicljivost. Nije u tome uvek uspevalo tim pre što su i sami hrišćani često upadali u drugu vrstu praznoverja i besmislica. Setimo se samo Lova na veštice, Inkvizicije, cenzure nauke, i preterivanja u tom smislu. Medjutim, nekada su samo mahnite, opsednute i polulude žene bile veštice, danas je to zavodljivi modni trend koji se nudi devojčicama. Pogledajte samo pevačicu Madonu i njene video spotove i koncerte. Klasičan model savremene veštice. Jer, danas se veštice predstavljaju kao saradnice Majke prirode, borci za polne i seksualne slobode, zavodnice, avangardne umetnice, Anima, Lilit i slično. Pogledajte samo koliko serija ima na TV kanalima o savremenim vešticama, na primer serija „Čini“, gde mlade i pozitivne veštice navodno bajanjem i magijom čine dobra dela, pomažu slabima, spasavaju svet i slične gluposti. Noć veštica prelazi u svaki dan veštica.
Zapitajte se samo kako se vaspitava vaše dete kroz takvu kulturu. Šta mu se nudi da postane? Navedimo samo neke uloge koje mu se serviraju: Veštica. Kabalista. Vukodlak. Super heroj. Čarobnjak. Parapsiholog. Porno glumica. Jogi. Profesionalni vojnik. Homoseksualac. Alternativac. Nudista. Vanzemaljac. Profesionalni ubica. Autonoman. Prostitutka. Samac. Promiskuitetan. Kontrolor. Sadista. Mazohista. Mitoman. Demon.
Stoga, molimo se na današnji dan Svetom apostolu Luki da nas spase ovakvih praznika i da se nikada ne ukorene u našem narodu, i da se kao narod što više manemo prelasti, praznoverja i natprirodnog živeći svesno i razumno. Od kulture ružnog, natprirodnog, demona i duhova nam neće ništa dobro doći.
Molimo te Sveti Luka, pomozi nama nejakima i odagnaj od nas sile Nečastivog!
U ime Oca, Sina i Svetog Duha, Amin!
. . .
Sveti apostol i Jevandjelista Luka
Evanđelist Luka (Lucius, lat. svetlost), bio je lekar i prijatelj apostola Pavla.
Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, od neznabožačkih roditelja. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikonu Isusa Hristosa, Bogorodice i apostole Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama. Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.
Sveti Luka je napisao treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), Sveto Jevanđelje po Luci, i Dela apostolska. Smatra seda je Sveto Jevanđelje po Luci napisao oko 60. godine
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku, 18. oktobra (po Julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra, po Gregorijanskom kalendaru.
. . .
Hrabar text. Protiv vladajuceg trenda i establishment. Malo ce se l,judi, cini mi se i vasih prijatelja autora sa bloga sloziti sa ocenom praznika, sudeci po vec vidjenim idejama koje svaki od autora nosi kroz svoje textove. Ujedno vecina vasih sugradjana duboko veruje da je prihvatanje takvih dogadjaja sa zapada potvrda njihove pripadnosti svetu i emancipacije.
Sam taj dogadjaj u USA ima dva lica. U puritanskim sredinama i manjim mestima ga vode deca i to je sarnantno. U vecim gradovima paradiraju sve alternativne grupe i to je vrlo neukusna i bizarna povorka i maskenbal strasila.
Za Amerikance je to zaista praznik koji se slavi i kroz ambasade i u USA armiji sirom sveta.
Licno mislim da je to cirkuska predstava nezrelih osoba ali ako to privlaci vase sugradjane i oni u tome zabavljaju, to nije toliko problem vere vec svesti, vaspitanja i obrazovanja. Mnogo gledate USA filmove i serije.
@ Victor
Svestan sam da je ovaj tekst antitrendovski, da nije „politički korektan“ i da se mnogi moji prijatelji neće složiti sa njim. Pa ni autori bloga :-) No, negde sam osećao potrebu da se oko ove i sličnih manifestacija Tamne sile izrazim, sa nadom da će zahvaljujući internetu ovaj tekst ipak ostati negde zapisan i da će nekome pomoći u sagledavanju metafizičke strane naših života i trendova koji vladaju.
Mi u Srbiji inače uglavnom gledamo samo nešto domaće produkcije, malo južnoameričkih serija sapunica i 90% američkih filmova. A na temu dopadljivosti, gledao sam svojevremeno zanimljiv brazilski film o mladim kriminalcima u favelama, koji je bio vrlo šarmantan i duhovit, u načinima kako su i zašto klinci pobili desetine ljudi, onako iz zezanja. Tako da je pitanje simpatičnosti, šarma i dopadljivosti samo jedan aspekt celokupnog dogadjaja i generalne ideje koja stoji iza svega.
YT nam je danas pozeleo Happy Halloween. Samo izaberite klip i zabavljajte se.
Recimo Mansona http://www.youtube.com/watch?v=wsumEnI5O2k
Zaboravih da c/p sta nam YT porucuje, obratite paznju na prvu recenicu … dzaba si ga Zlatko pisao, sve je i onako vidljivo i gadljivo i bez upozorenja. Samo ko to moze da svari i podnese. Ali to ti je kao i alkoholizam i narkomanija. Sto vise punis sebe tim sranjima, to ti takve stvari sve vise trebaju. Ameri su odlepili …
YT – „We’re celebrating Halloween with a bloodsucking spotlight …….. Watch Gary Oldman as Dracula in Francis Ford Coppola’s award-winning film or investigate the woman behind the myth in „Vampire Princess.“ Are vampires real? Leave a comment on any of the videos.“
@ mitar
Kada se predje granica nečega što je bilo nerazumno, onda to postaje normalno, tako i ovaj praznik. Kada su ga usvojili kao „nacionalno dobro“, onda je to postalo normalno, prihvatljivo i poželjno. Sa mnogim stvarima se u zadnjih par decenija odigrala slična stvar: ekološko zagadjenje, homoseksualizam, nuklerano oružje, virusologija i biloška oružja, genetika, ishrana aspartamima i veštačkim zasladjivačima, veštačkim bojama i ukusima, radioaktivni tretman namirnica, laki narkotici, Veliki brat, Satanistička crkva, i itd.
U biti sve je to do naše percepcije stvarnosti i morala. Kada mi kao jedinke pristanemo da damo saglasnost na takve stvari, moraćemo jednog dana da snosimo i posledice. Pravoslavni sveti ljudi imaju bolje objašnjenje cele stvari, oni kažu: „Kada čovek izgubi veru u Gospoda Boga (moral, odgovornost, veru i solidarnost) biva kažnjen tako što mu Gospod Bog izadje u susret njegovim novim željama, i otpusti svu zaštitu kojima ga je do tada štitio, pa pusti djavola i njegove horde demona da vladaju strastima i mislima čovekom i njegovim svetom. Sve dok ta vladavina ne dovede do katastrofa i ratova, jer je u biti nečastivih sila da stvaraju smutnju, patnju i zlo. Tada, kada počnu žestoko da pate, ljudi se ponovo sete Gospoda Boga pa počnu da se mole i traže oproštaj“.
Mi smo na žalost u dobu kada su Tamne sile veoma aktivne i sigurno je da će carovati za naših života. Samo bih skrenuo pažnju čitaocima, koga zanima da pogledaju znak za svinjski grip i da ga uporede sa sličnim znakovima koji su beleg i pečata Tamnih sila, znakova koji se tetoviraju, koje nose razne satanističke sekte, znakovi koje navodno vanzemaljci ostavljaju po engleskim poljima – sve je to ista ikonografija i izvorište.
Meni je jasno da ovo što iznosim neće ni mentalno ni emotivno prihvatiti 80% čitalaca, jer se osećaju bezbednim i zadovoljnim komforom u kome žive, ne čini im se da je to tako nešto strašno, sve je to zabava i koincidencija, sa čime se i ja slažem. Svet je bezbedan manje više, standard života je visok, i ima puno zabave, za sve i svakoga, zapravo i sve je i postala crna ili bela zabava, pa ovo sve pišem zbog onog malog broja koji od života traže put za lično spasenje i duhovno sazrevanje.
Ja se u principu slazem sa vama, ali mislim da ste u detaljima preterali. Ispada da je ovde na zapadu satana iza svakog coska i da smo mi bespomocni da se protiv njega borimo (naravno molitva, i Hristos su svima zastita).
Ali se uvek blago nasmejem kad procitam tekstove takve sadrzine gde se sugerise svima da ne dozvolimo u Srbiji da prodre neka losa, bezboznicka proslava sa zapada. Ispada kao da je Srbija do 2000 godine, ili do 1991 godine bila simbol Pravoslavlja sa divnim a skromnim proslavama gde su se komsije posecivale, lomile kolac zajedno u ljubavi dok su nas nasi ucitelji po skolama ucili da budemo dobra deca i ljudi pod kapom Gospodnjom. Da ne nabrajam lazi i paganstine u koje je Srbija do nedavno verovala, a i danas veruje.
Mozda je danas gotovo u Srbiji da kad klinci donesu Vaskrnja jaja u skolu, da se izbace sa casa, ili da se upozore. Mozda danas ucitelji ne skidaju deci krstice kad ih vide u skoli, i mozda zaista ucitelji pred zimski raspust kazu deci Srecan vam Bozic i Nova Godina. Ali evo pre samo 10 dana Beograd je video partizanske zastave pri poseti Medvedeva, one iste zastave koje su po oslobodjenju njega doneli krv, i patnju desetinama hiljada ljudi. U Srbiji se slave vampiri i vukodlaci koji su po svemu sudeci imali petokrake zvezde na kapi. U Srbiji se nalaze 80 hiljada zakopanih ( mnogo vise verovatno) zrtava, a sa drzavne televizije se maltene ocenjuje kao Bogohulno kad se trazi da se oni otkriju, pokopaju, i da im se odrzi Hriscansko opelo.
Ja mislim, da smo kao nacija resili ta pitanja kad je trebalo, mnogo bismo se lakse branili od „Halloween-a“ i ostalih zapadnih novotarija i gluposti. Jednom smo ovde razmenjivali misljenja o pravima homoseksualaca pa ste vi rekli ( sto je 100% tacno) da se u medijima promovise da to nije nista strasno ( ej vidi Madona to rada, bas je cool, bas je super, sve se jednom proba)…zar nije satanin stil da ubedi coveka da greh i nije tako strasan, ma ajde samo ovaj put, znas da ce ti Bog oprstiti, al bar ces biti cool.Ali zar ne govori satana isto u Srbiji „ma daj gde sad da ih otkopavamo, ko da je to sad vazno, sad kad smo ka Evropi da se vracamo u proslost, pa kome to treba“.
eto radi u meni strah od proslih vremena pa da se na vreme ogradim i izjavim da nisu ubijali samo oni sa petokrakama, zar ne :-( Ali dok mi ne znamo celu istinu, i dosta nas i ne zeli da je zna, i misli da je cool da se ne zna, mislim da prvo kao narod nismo zreli da se hvatamo u kostac sa novotarijama sa zapada, a drugo cini mi se da i nemamo moralno pravo da tako ostro ocenjujemo Ameriku i zapad kada nase dvoriste nije bas najcistije. Neka da Gospod i Sveti Luka da se do pocetka zime pronadju i upokoje ostaci nevino ubijenih ljudi iz 1944, 1945 i 1946 a i kasnije, da bismo kao narod pod Gospodom mogli da hrabrije i cistijeg obraza zakoracimo u evropsku buducnost i tamo branimo nasu veru, kulturu i tradicije.
Svet zeli da zivi bezbrizno.
U tome je point. I zato su lako prihvacene zabavne stvari i zato se krivice zaboravljaju jos lakse i pise jedna ulepsana istorija. Sve religije obavezuju zato ljudi vise vole paganizam jer im se cini slobodnijim i manje obavezujucim.
@Brana
Ortodhox crkva smatra Zapad odavno satanistickim projektom, jos od kad je Rimokatolicka crkva proglasila Papu bezgresnim i pocela da daje oprost grehova za novac.U tom smislu je glediste Zlatka u tom duhu. Nadam se samo da ne misli da smo svi mi sa Zapada sluge toga sto on zove Tamna sila.
Mada i sam priznajem da je.Zapad glavi krivac krize savremene civilizacije, bez obzira na standard koji nam je obezbedio.
A Srbija jeste paganska i nije bas uzor i primer Svetosavlja.
Pa moglo bi tu malo da se procacka dublje, imamo i mi neke narodne bajke tipa Nemusti jezik..ako se dobro secam zmija pljune princu u usta 3 puta, tako nesto. Pa zar nemamo i mi Poklade, ili Maskare ( to je valjda kod Hrvata) gde se ljudi prerusavaju u tako neke utvare, bica iz maste. Jevreji imaju Purim gde se deca takodje zezaju i oblace u nekakve likove iz maste, ili popularne likove iz filmova.
Ma slazem se ja sa Zlatkom, bezgranicne slobode Zapada zaista mogu da poradjaju svakakve pojave i da daju demonu teren da se razmahne. Ali cesto sam presretao nase ljude koi sa nekom osionoscu, gadjenjem i osecajem moralne superiornosti gledaju na zapad….mislim da je to malo preterano. Mi svi koji smo ovde verovatno nosimo i promil krivice, i tuge sto smo otisli, i sto smo voljene ostavili i onda vec kad smo ovde cuti takve komentare, mozda malo bocne dusu pa pocne da boli…ne znam ni sam. Nije bas prijatno.
@ Brana
Malo je kroz jedan post objasniti potpuno stanovište autora, još je to teže kroz komentare, pa ću samo ključne stvari.
Naravno da ne mislim da na Zapadu iza svakog ćoška čuči neko zlo. Čak sam i u par komentara na ovom blogu rekao da je Zapadno društvo u mnogim stvarima humanije, milosrdnije i naklonjenije čoveku od Srbije i da pokazuje više solidarnosti prema sugradjanima i odgovornosti prema nekim stvarima. I nema zbora, Srbija jeste dosta pagansko društvo, čak i medju onima koji se izdaju za vernike i hrišćane, dao sam primer Zadušnica u tom smeru.
Medjutim, paganizam ili otpadništvo od vere, tako da se izrazim, je izraženije na Zapadu i privlačnije se pakuje. Ovde su u Srbiji stvari i ljudi očigledni, na čelu im piše i šta misle i čemu se nadaju, manje ćete se prevariti. I zbog toga što mi kao narod nismo baš primerni, i ne priznajemo svoje krivice, zločine i zastranjivanja, ne pominjemo žrtve kojima smo zlo naneli, kao društvo smo izloženi stalnim patnjama i teškoćama. Nema tu zbora. Mi moramo da se popravljamo u svakom slučaju i imamo šta naučiti od Zapada, ali nemojmo da učimo loše stvari, to je poenta mog teksta. A mi smo vrlo lakomisleni i povodljivi, pa se uvek kačimo za najveće gluposti. Ne verujem da ima ovolike države u svetu kao što je Srbija koja sad u ovom trenutku ima 5-6 reality show emisija, koji promovišu najgori primitivizam i nevaspitanje.
Festivala kao što su Noć Veštica mi imamo i u još morbidnijoj varijanti, kao što su venčanja mrtvog čoveka sa živom suprugom u vlaškim krajevima, ili njihovi paganske svečanosti, u kojima babe vračare padaju u epileptične transove. Toga svega ima kod nas, i nije mi drago a još manje da slične projekte i uvozimo.
@ Victor
Da, svi bi želeli da budu večno bezbrižni i neodgovorni.
Čini mi se da je pravoslavlje odvojilo od Rima jer se isti odrekao temelja vere, a papa i oprost grehova dodju kao nešto pride. Naime, rimokatolici su odbacili liturgiju i blagodet Svetog Duha koji se kroz liturgiju spušta na vernike, i kroz koju se vernici obožuju, da se tako izrazim. Skoro je i u Srbiji nešto slično pokušano, da se u ime modernizacije crkve promeni liturgija, pa su se gradjani, stari vernici, žestoko pobunili i isterali sveštenike koji su to pokušali sa službe. Mislim da bi se to na Zapadu prihvatilo bez komešanja, kao što je Anglikansa crkva prihvatila da ima sveštenike homoseksualce, žene sveštenike, da visoki sveštenik Anglikanske crkve može ujedno da bude i druidski sveštenik, kao što je Rimokatolička crkva skoro prihvatila da sveštenici mogu da se žene (ali ne mogu da napreduju u hijerarhiji) i tako redom.
No, ne bih da o tome pričam, teško da sam kompetentan.