Cerealije za decu i muesli za doručak
Šta je zdrava hrana i zdrav doručak za decu? Cerealije za decu nisu baš tako zdrave namirnice kako se reklamiraju
Cerealije za decu i muesli za doručak nisu zdrava hrana za decu!
Dugo godina pokreti za zdraviji život vode brobu protiv industrijske hrane i prehrambenih navika koje stvaraju veliki proizvodjači.
U tom smislu je bila kontroverzna borba koja je izbila izmedju alternativnih grupa i gigantskih koncerna oko konzumacije industrijski proizvedenih muesli i krispi proizvoda.
Naime, jake marketing kampanje velikih proizvodjača, uz upotrebu lekara i nutricionista nametnuli su muesli i krispi proizvode kao nazovi „zdravu hranu“ za decu i standard za doručak i početak dana.
Objašnjavali su da deca treba da jedu žitarice i da su njihovi proizvodi samo ukusniji vid nekadašnje tradicionalne seljačke ishrane sa žitnim kašama, koje su ukusima i oblicima prilagodjeni savremenoj deci.
Uz to, ti proizvodi su obogaćeni vitaminima i mineralima neophodnim za dečiji razvoj, što je tek vrhunsko licemerje, jer prirodne i nepreradjene namirnice sve to imaju, dok su industrijski proizvodi prazni, pa moraju da se „obogaćuju“.
Tako smo dovili ždrav život na industrijski način.
Ono što su veliki i mali proizvodjači industrijskih cerealija za decu propuštali da kažu su koliko skrivenih masnoća i šećera ima u toj hrani (karamelizacija i čokoladiranje), kako se ona tretira konzervansima, bojama, pojačivačima ukusa, kako se ekspandira i uklanjaju klice i mekinje, i koliko uopšte nema biološku vrednost (prazna hrana), zbog čega su deca naterana da jedu više i postaju gojaznija.
Naša preporuka je da deci ujutru umesto industrijskih mueslija i cerealije za decu, ekspandiranog žita i krispija, servirate stvarno zdravu hranu – integralno žito:
– kačamak od integralnog kukuruza
– kačamak od oljuštenog prosa
– zobnu, žitnu ili ovsenu kašu
– muesli sa lomljenim zrnima ovsa ili zobi (ječma), malo suvog groždja, voća i dodatkom meda
Obratite pažnju samo da kupujete namirnice koje nisu genetski modifikovane.
Na kraju je i savremena medicina počela da tvrdi isto što i aktivisti za zdraviji život. Prenosimo jedan američki tekst koji govori o rezulatatima istraživanja o biološkoj i hranljivoj vrednosti hrane koja se deci i nama „servira kao zdrava“ – doručak za decu na industrijski način.
Jeff Deasy
Cereals Marketed to Children are Poor in Nutrition
The breakfast cereals that are marketed specifically to children are not as healthy as those developed for adults.
That is the conclusion of a new study published in the Journal of the American Dietetic Association.
The researchers looked at 161 cereals between January and February of 2006. They classified 46% of those cereals as being marketed to children.
For example, if the packaging contained a licensed character or contained an activity directed at children, the cereal was deemed to be marketed to children.
The authors of the study wrote that, “Compared to nonchildren’s cereals, children’s cereals were denser in energy, sugar, and sodium, but were less dense in fiber and protein.”
They also found that, “The majority of children’s cereals (66%) failed to meet national nutrition standards, particularly with respect to sugar content.”
If you’d like to read the study in the Journal of the American Dietetic Association cited above go to: Examining the Nutritional Quality of Breakfast Cereals Marketed to Children
. . .
Prevaspitati nepce i “gladne oci“je uzasno teska stvar.A primeticete da nam ni okolina to ne dozvoljava,sva druzenja su tipa:rostiljamo-dolazite?Otvorio se novi restoran idemo da vidimo sta nudi?Hocemo na picu?…Ako nisi u krugu istomisljenika svi prate svaki tvoj pokret,broje zalogaje da vide hoces li “pokleknuti“i pokazati da si jedan od njih,ako se pridruzis u degustaciji jer se domacica ljuti prestaju da te shvataju ozbiljno i kazu:ma sta pricas kad ni ti ne drzis do toga,eto probao si-jel ti fali nesto? Svi te naizgled shvataju,prihvataju ali ti i zagorcaju zivot,ne znajuci kako su ti jos u zivom secanju mamine sarme,musake,torte…No,ipak se “lakse dise“i funkcionise bez svega toga…
Zorice, to sto sve pricate je tacno. Moja porodica i ja se svakog dana s time susrecemo pogotovo kad je u pitanju neki drustveni dogadjaj, proslava, Slave…gde cesto donesemo nasu hranu od kuce, ne jedemo meso i slatkise,…ali je uvek pritisak, ma ajde sta vam je falilo do pre 3 godine…..Ali sto kazete Zorice tako za organsku hranu ??? Mislim ako ste protiv konvencionalne hrane, a niste ubedjeni u cistotu ni organske hrane….ne razumem koji je taj treci put…pogotovo ako zivote u Srbiji ( ako mogu da zakljucim). E sad jedino da gajite svoju hranu,…ali za neke stvari se morate osloniti na kupovinu, a tu je rizik od izlaganja „hemiji“ vec znatan…
Ovde u Kanadi i Americi pogotovo vecim centrima,…mora se za dosta toga ici u radnju, ali ipak snalazimo, znamo farmere koji prodaju organske sargarepe, jabuke, jagode, maline…..nadjemo badem iz Evrope, maslinovo ulje,..avokado…
Ako vi uspevate u Srbiji da ste tako disciplinovani, onda vas molim da mozda vi meni date koju ideju o kuvanju, i sta da koristimo. Svaka vam cast.
I uzgred da vas pitam, a mozda i neko drugi odgovori….ima neki Bio Market restoran u Beogradu, Svetogorska 18…pise da je „vegan friendly“…zna li neko za taj restoran i da li je hrana dobra. Hvala
Pratila sam ovu pricu o hrani, moze se saznati mnogo korisnih stvari od Vas.
To sto se Brana muci sa hranom po Americi i Kanadi , ne cudi me. Svaki put kada je moj muz proveo u Torontu duze od tri meseca vracao se sa 1o -tak kila vise i holesterolom i objasnjenjem da je hrana u najmanju ruku cudna.Onda ga mi nahranimo: kacamakom sa domacim kajmakom, projanicom sa sirom i zeljem,jagnjecom sarmicom sa kiselim mlekom, kiselim kupusom sa suvim rebrima i slaninom, corbama od porca sa pavlakom isl. I cas ga opet stesemo,a i holesterol mu se smanji.
Pa Gdjo Saturn jel od hrane, ili od setnje…..mozda je u Torontu cesto u kolima, javnom prevozu. A kad dodje u Srbiju, malo na kafu kod Pere, malo kod komsije, malo do radnje peske, malo na pivce ispred radnje ( :-) salim se….) ….i eto. Uggh, budi Bog s nama, otkad nisam jeo suva rebra i slanine…..kad se setim one kiseline, i nadimanja, pa posle obroka moram da sednem da mi se sve to barem malo svari, pa mi se prispava jer mi krv umesto da stiti imuni sistem, i pojacava koncentraciju silazi u stomak da pripomogne varenje….pa se onda uzdignem i kazem,….zasto mi je stomak ovako tezak, pa u starom dobrom Balkanskom fazonu rezonujem, ako ako ti si muskrcina, to tako treba.
Dobro, salu na stranu….veza izmedju jesti nemasnu hranu i holesterol nije bas jasna konvencionalnoj medicini. Jetra je organ koji proizvodi 85% holesterola u krvi. Tacno ima ljudi koji jedu tesku hranu a imaju super holesterol. Ali to je vec druga tema.
Kako je meni objasnila doktorka, holesterol se u vecini slucajeva dobije od stresa. A najbitniji je nasledni faktor.A u Toronti jeste stalno u kolima, takav je nacin zivota i razdaljine su velike. U nasem selu nema gde da se parkira , pa uglavnom idemo peske, ja za volan sedam samo kada putujem.
Brana
O sigurnosti hrane bombarduju nas svakakvim vestima, koje su vrlo često i prilično kontradiktorne.Primeticete da cas se propagiraju voće i povrće, drugi put se kaže da ono i nije toliko zdravo, treći se put insistira na dijeti bez mesa, a onda sa mesom…. Prosečan covek je, ne samo kod nas, već u čitavom svetu svakodnevno doslovno bombardovan vestima o
(ne)štetnosti hrane.Zbog toga se mnogi pitaju je li hrana koju jedemo sigurna? Što biotehnološka industrija ne želi da se sazna? Jedemo eksperimentalnu hranu,vec duze vremena,bez naseg znanja,mada ni to nije opravdanje,jer tamo “gde ima dima,ima i vatre“sto ce reci ako postoji vec tridesetak godina GMO hrana koja postoji u Americi,Africi,Aziji..kako to da mi u Evropi nemamo istu-ptice ne lete na druge kontinente,ne nose seme u kljunu,najbanalniji primer…Kalifornijska polja su medju prvima zasadjena GMO semenom a danas je prva u proizvodnji organske hrane-neverovatni su u prodaji lazi.Zemljistu koje je zagadjeno upotrebom vestackih djubriva i raznih pesticida je potrebno barem deset godina da uspostavi mineralni balans.Itd,itd-primera je mnogo..Zato kazem da za organsku hranu ne postoje uslovi da se ona proizvede,mada to ne znaci da je ne treba koristiti jer je svakako opterecena sa manje stetnih materija od klasicne,prskane svim i svacim.Vecina aditiva koja se koristi kod “normalne“ishrane je kod organske zabranjena ali je interesantno da se svake godine menjaju uslovi za gajenje organske hrane,sistem malo “olabavljuje“pa su od ove godine dozvolili neka vestacka djubriva zbog loseg prinosa i bolesti koje unistavaju useve(mislim da se to odnosi prvenstveno na plastenike).Osim toga neka vrlo retka ispitivanja,na zalost,su pokazala da npr jagode uzgajane na takvom zemljistu ne proizvode dovoljnu kolicinu vitamina C i da je on skoro potpuno neupotrebljiv u odbrambenim funkcijama organizma.Skoro je odrzan u Washingtonu jedan sajam gde su studenti pokazali fenomenalna resenja u vezi koriscenja solarne energije-za grejanje,kako se grade kuce itd ali interesantan je bio deo o malim bastama koje mozete da drzite na terasama sa najpotrebnijim vrstama povrca,zaista originalna resenja.Ne zivim u Srbiji-tad bi sve bilo mnogo lakse,moja mama pravi kompost od organskog djubriva za nasu bastu,ali retko uzivam u plodovima njenog rada.Ovde jurim neke bakice po pijaci koje iz sela donesu ono sto imaju u basti pa to prodaju iz dosade,da dodaju penziji koji euro jer su organske pijace jos neorganizovane,malo je njiva koje se time bave jer je ovde Evropska Unija odredila da je prvi proizvod pamuk a sve ostalo je neisplatljivo.Zato trazim i ja adekvatno resenje za buducnost a najvise jer ne podnosim ukus hrane koja nije “razvijena“u normalnim uslovima.Jako je opasno to sto rade u danasnje vreme,a tako moraju,je sto beru zelene proizvode i mi konzumiramo tako nedozrele ili “prisilno“sazrele plodove (banane npr).Oni sadrze vrlo male kolicine vitamina,minerala i svega onoga zbog cega ih u stvari i jedemo.Zato svaku vocku ostavite barem malo na suncu da koliko-toliko prirodno dozri,nemojte je jesti zelenu i kiselu.
Zorice, i u Srbiji postaje sve teze kupiti prirodno odgajenu hranu. Ja licno u gradu nisam pojela nijedan pristojan paradajz celog leta,kao ni voce, sve je nedozrelo i ima cudan miris. A na pijacama ima vrlo malo pravih seljaka, uglavnom su nakupci.Tako je u vecim gradovima, u manjim mestima i u selima jos se moze naci prava hrana.
Jedino povrce iz prave,starinske baste gde sve sazreva na suncu koje ja vidim je ono koje odgaji moja mama,a i ja ucim pomalo,mada mi bolje ide voce.Seljaci su mi se u prvo vreme smejali, sada mi pomazu savetima.A moja g-dja bankarka u penziji skupila je literaturu i vec nekoliko godina ima svoju bastu(bez vestackog djubriva) na imanju van grada , tako da ipak pojedemo pokoju pravu jagodu, neprskanu jabuku ,krusku i dzem od pravih kajsija . A komsija vikendas, inace profesor, odgaji nam poneko pile koje ne smrdi na koncentrat i nesto jaja .
Mnogo se hrane poslednjih godina uvozi iz EU, ni mi vise ne mozemo da se snadjemo sta da jedemo.Mene u marketima uhvati panika, pa kupujem samo domace proizvode( brasno, zuti secer, ulje i sl) ,najveci problem mi je meso, nikada ne znam odakle dolazi,je li uvozno ili domace.
Tacno je da se trudimo da kuvamo domacu hranu( malo sam nervirala Branu pisuci o nasim specijalitetima, tek da se podseti,i ja sam nekada bila vegan), ali do zdravih sastajaka za nju sve teze dolazimo.
Diskusija je otisla u širokom smeru drage naše. A što se tiče domaćih proizvoda, tu bih bio jako oprezan, treba znati šta je stvarno valjano a šta ne. Treba izgleda da napišemo post o tome šta i odakle jedemo :-)
Luk na primer stiže iz Kine, ako i kikiriki, kupus, ponekad i cvekla, karfiol :-)
@ Zlatko
Trebalo bi napisemo i jedan post o tome zasto nasa drzava ne stimulise proizvodnju zdrave hrane za EU,a imamo sve uslove za to.Toliko neobradjene i decenijama nedjubrene zemlje ima u Srbiji!
Stranci su to shvatili pre nas. Pouzdano znam ( poslovni kontakti) da je nekoliko stranih firmi ulozilo kapital u proizvodnju na Pesteru ( sir,kajmak idr.) i nekim drugim podrucjima . Trenutno je atraktivna Stara planina ,tamo je je jos uvek nezagadjeno (bar nema direktnih hemijskih zagadjivaca) .
1996 sam bio uključen u neke projekte Agroekonomika o organski gajenoj hrani. I tad sam shvatio da to nema veliku perspektivu kod nas, iako se evo već treču deceniju o tome priča i piše. Što ne znači da ne treba promovisati taj put, i tu tehnologiju ali od ideje do realizacije je dug put. Ako budem imao volje jednom ću i da napišem zašto je to tako problematično kod nas, a do tada jedan ilustrativan primer iz moje prepiske sa jednim uzgajivačem nečega, gde mu ja šaljem informaciju da ima organsko djubrivo, po toj i toj ceni, i on meni odgovara:
„Ja sam već od njih dobio propagandni materijal, ali je ovo jako skupo za primenu. Ako ide 100 gr po biljci, to znači 11 din. po biljci, što je neisplativo u odnosu na cenu biljke i ostala đubriva (npr. NPK 8:16:24, idealno đubrivo za biljku zbog visokog sadržaja kalijuma i fosfora, a malog sadržaja azota, 50kg košta 1.550 din., a treba 5gr. po biljci“.
P.S: Bili mi u Zasavici, rezervatu pre nekog vremena na gulašu od mangulice. I dobili dve priče:
Priča 1. U priči nam se domaćini žale kako nema više zečeva u kraju, jer svi prskaju useve, zeka to pojede i capne.
Priča 2. Nema više ni voća. Ušetali se dabrovi u voćnjake i sva stabla potamanili – posekli.