Desa Đorđević-Milutinović
* * *
Daj čoveku vlast pa ćeš videti kakav je! E pa On je imao vlast, najveću moguću u svom domenu. Imao je vlast i videli smo kakav je bio –dao je čovečanstvu domaći zadatak za budućnost. I šta tu ima još da se priča. Čovek bio i čovek ostao! I to je jedino bitno, to kada te ljudi vole i poštuju ne zbog toga što imaš već zbog toga što si takav kakav si.
Pa na Njegovom primeru stvarno možemo da se uverimo da dobro pobedjuje zlo. „Budimo ljudi a ne neljudi“ to je nešto što me vodi kroz život. Biti čovek a ne ne-čovek. I što jednom reče taj mali-veliki Čovek: „ne biraš gde ćeš se roditi ali biraš kakav ćeš biti“.
I ima još jedna rečenica koju sam pre nekoliko godina pročitala u Njegovoj biografiji, kaže: „ne može tebe nikakav posao uniziti i poniziti to mogu samo nedela koja činiš“. To je otprilike misao koja čoveku osvetli put kada mu se čini da je svuda okolo tama, da je sve propalo i da u životu dobro prolaze samo sebični i koristoljubivi.
A evo danas u nekim novinama objavljena je još jedna Njegova izjava pred kojom treba celo čovečanstvo da klekne i postidi se samo sebe. „ Neću veliku Srbiju, ni najmanju Srbiju, po cenu ubijenog deteta“. Onaj ko tako nešto izgovori, u ratno vreme gde opstanak znači ubi da ne bi bio ubijen i gde ljudske vrednosti prestaju da postoje – jednostavno mora biti svetac! To može jasno i glasno reći samo onaj ko iz dubine svoje duše veruje da je nebesko carstvo večno a ovozemaljsko samo prolazno i kratkotrajno. Da li znate i jednu drugu osobu na visokom položaju koja je javno, u sred rata koji se tiče njene zemlje, rekla nešto slično? Ja znam samo jednu – zove se Tenzin Gyatso (sadašnji dalai lama).
Samo tom svojom rečenicom Patrijarh srpski Pavle uzdigao je duhovnost pravoslavlja i srpskog naroda u visine do kojih retko ko može stići. Imala sam čast da je sa mnom moje vreme i moj prostor delio jedan tako mudar i tako hrabar mali-veliki ČOVEK.
Mislim da ta jednostavna rečenica odražava pogled na svet čiji smisao ogromna većina ljudi na ovoj Planeti još dugo neće moći da shvati. A jednoga dana, kada potomci naših potomaka možda shvate svu veličinu ove misli i neprocenjivu vrednost života jednog jedinog deteta, verujem – ratovi će prestati.
Ne mogu da verujem da neko ima obraza da smrt jednog dragog coveka( a Patrijarh je to bio),da zanemaramo cak i njegovo monastvo i nesporan znacaj za srpski narod i crkvu, koristi za ovakve komentare.
I da uz to sebi dozvoli jos i podsmeh, sto je mnogo,mnogo je.
@Neofit pojma nemate.Ma nije tacno gospodine da je Darvin ikada tako nesto rekao.Citali ste gluposti.Hocete te da kazete da je Nice dobio kaznu boziju zbog toga sto je pisao.Po toj logici sva deca koja su umrla od neke bolesti u stvari kazna bozija.Pa jel to milostivi Bog?Koja jadna prizemna filozofija
@Scepanovicu uzmite vi procitajte Ricarda Dokinsa.Skinite dokumentarac Zeitgeist(besplatno je) mozda ce vam konacno biti jasno u kojoj zabludi zivite.
Pozdrav
… mislim … verujem, ne verujem …. verujem, ne verujem …. rasprava nije primerena … dan zalosti je … umro je jedan veliki covek … postoji vreme i nacin da se nesto kaze … sada nije vreme … za licno dokazivanje … verovali ili ne … treba se Patrijarhu Pavlu pokloniti … kao primeru dobrog coveka ….
… danas sam slusao kako se neki podsmevaju pokojnom Pavlu … jer je bio monah, vernik … pa je zato sve oko njega fama … jer je on bio religiozan … jadni ljudi … oni cak i ne shvataju kako razmisljaju …. sta prosudjuju … o coveku misle na osnovu odela a ne na osnovu dela … jadni ljudi ….
@ nadcovek
Očigledno ste mladi, sudeći po promišljanju. Upoznat sam sa Dawkinsom i gledao sam taj film, koji je by the way potpuna i tendenciozna konstrukcija u većem delu, a posebno u prvom delu kada govori o raznim paganskim verovanjima koja su povezana sa prirodnim procesima, i koji su inkorporirani u hrišćanstvo.
No, sada nismo jednaki. Ja sam sve to pogledao, a i Ničea pročitao, a vi niste ni „Lestvicu“ a ni verovatno neke druge poučne pravoslavne knjige. Kako onda raspravljati?
Poslužiću se jednom parabolom, zašto je teško raspravljati sa vama. Prepričavam knjigu „Zen i umetnost gadjanja lukom i strelom“, zanimljiva jedna mala knjižica, autobigrafskog karaktera jednog nemačkog profesora, koji je u Japanu hteo da nauči da gadja lukom kao zen majstor. Našao je učitelja, zen majstora. I sad ču malo da kariiram priču ali pratite smisao. Učitelj mu je pokazao osnovnu tehniku gadjanja i rekao: „Vežbaj“
„A koliko dugo?“ – upitao je profesor.
„Koliko god bude potrebno, godinu, dve, deceniju, čitav život. Kad dostigneš majstorstvo, doživećeš ONO i znaćeš“
I profesor je vežbao par godina, pa onda počeo da vara, pa ga je učitelj hteo napustiti, pa je nastavio da vežba besomučno (znate kako su Nemci uporni), dok nakon 4 godine nije odapeo strelu i osetio ONO. Majstor je to osetio i poslao mu osmeh.
„Sada kada znaš šte je ONO, samo nastavi da vežbaš i dalje, da se to ustali u tebi i tvojoj veštini“
….
Cela poenta ove priče je sledeća: „Počni da se moliš Gospodu Bogu. Postepeno ćeš napredovati. Uz napredovanje će se i tvoje mišljenje menjati i mudrost produbljivati. Posle nekog vremena, uz uslov da si dobar čovek, uz Blagodat Božju koja se spušta na molitvenike čista srca, biće ti sve više manje jasno oko postojanja Tvorca, ateizma, Darvina, Ničea i ostalog.“
Dakle, ili se moli i budi dobar čovek, isprobaj praksu, ili nam je džaba rasprava, jer ja imam nešto ONO što tebi nedostaje, a bez toga ONO se teško možemo razumeti :-)
Postovani g. Übermensch ili ti po americki Supermenu ( da li i vi nositi onaj smesan kostim )
Ne bih sa Vama hteo da mnogo raspravljam o Osobi iz koje sve proishodi vidljivo i nevidljivo, koju Vi po svoj prilici ne poznajete, a izgleda ako sam dobro razumeo, ne zelite ni da upoznate. Onda je stvarno tesko bilo kakav dijalog na tu temu. Evo za kraj, znaci Nice nije kaznjen, ona kako vi to poimate, vec je sam sebe razorio umujuci. Kada je svoj um stavio kao epicentar svega onda je pukao. O bolesnoj deci i ostalim “zamka pitanjima“ kao sto rekoh necu da pisem, pricam. Aj uzdravlje.
Postovani g. Zlatko
Ne bi trebalo da preporucujete Lestvicu za citanje svakom. Nismo svi isti. Bolje mu preporucite da ode na casove veronaku u parohijsku crkvu, pa onda da se krsti ako nije krsten. Jednostanije a korisnije. A u vezi majmuna i buba odgovor je vrlo jednostavan. Adam mu je bilo dato da odredi imena zivotinjama i do pada one su mu bile poslusne, jer je on sam bio kruna stvaranja. Po padu ne da su mu postale ne poslusne vec je i priroda covecija dosta izmenjena zbog ogrehovljenosti te smo se priblizili ( kako spolja tako i iznutra ) onim stvorenjima nad kojima smo bili postavljeni. Zato nas i trnje bode i kopriva zari …. a opet je sve drugacije kada se covek pokaje i promeni zivot. Prepuno je takvih primera u zitijama svetih. Npr.Sv.Serafim Sarovski i njegov medved. Sv.Gerasim Jordanski i njegov lav. U novije vreme o.Pajsije Svetogarac i citava menazerija zivotinja iz i oko njegove kelije na Svetoj Gori.
@ Neofit
Verovatno ste u pravu oko „Lestvice“, ozbiljne knjige se ne daju bez blagoslova duhovnika. S obzirom da nam je g.nadcovek ateista, sva je prilika da i nema duhovnika, a sva je i prilika da mu ja to ne mogu i ne trebam biti. No, imao sam dobru nameru, da g.nadčovek u knjizi vidi i pojmi šta je volja, ljubav, vera i odricanje u pravoslavlju, na konkretnim primerima živih ljudi, koliko je to dublje, snažnije i drugačije od Ničeove ego megalomanije.
@ Zlatko.
Ne sećam se da sam tražio vaše mišljenje kako bi vi gledali na sav ovaj „cirkus“ oko trodnevne žalosti i sahrane pokojnog patrijarha. Mislim da sam dao komentar na tekst Dese Đorđević – Milutinović, pa sam se nadao da će ona i odgovarati na svoje blogove. Izgleda da svi u Bašti imaju samo jednog baštovana.
Ne govorim o ja o patrijarhu i duhovnosti, već o cirkusu koji se pravi oko svega ovoga, a koji se mislim ne bi dopao ni samom Pavlu. Inače naročito volim produhovljene ljude, koji su načitani i uzdignuti iznad nas „običnih“, kako nam dele savete tipa Dalaj Lame. Jeste mi smo 30-40-50 godina samo spavali dok ste se vi Nefit-e uzdizali u rajske visine. Mi nemamo nikakva iskustva, mi nismo ništa proživeli i doživeli, samo ste vi produhovljeni jer ste pročitali „prave“ knjige.
Posećivao sam Baštu od njenog početka, od kad je posađena, i od kad je donosila lepe i korisne plodove, a sada je izgleda zašla u svoju jesenju fazu i sve manje boravim u Bašti. Nažalost.
Korelacija Tito – Pavle je i na drugim blogovima, recimo http://blog.b92.net/text/13402/Tito%20i%20Pavle%20%E2%80%93%20sli%C4%8Dnosti%20u%20razlikama%20i%20razlike%20u%20sli%C4%8Dnostima/
@ Alex
U čemu je problem sa mojim komentarom na vaš komentar? Tehnički ili idejni?
Tehnički gledano nemate prava da se ljutite, na blogu je autor postavlja temu i moderator je otvorene diskusije koja se dešava izmedju svih komentatora. Od samog autora zavisi koliko će biti agilan prema komentarima, neki se uopšte ne odazivaju, neki se odmah odazivaju. I prvi autori koji se ne odazivaju imaju tehnički gledno pravo na to, jer je blog vrsta ličnog dnevnika, nekadašnjeg spomenara, da se tako izrazim. Desa Djordjević je autor koji odgovara na komentare, ali je sticajem okolnosti van Beograda trenutno i nema pristup blogu, kako mi je javila.
Ako se na mene ljutite na idejnom planu, što vam se moj komentar ne svidja, znate li na koliko ljudi bih ja trebao da se ljutim, i na njihove komentare? A opet, i to je suština bloga, razmena mišljenja, ideja i stavova. Pa i sukob, ako su pozicije suprotne, ako su shvatanja situacije drugačije. Link koji ste ostavili upravo to i pokazuje, vrlo otvoren sukob na jednom postu izmedju autora i komentatora.
Ne podržavajući ili se suprostavljajući bilo čijem mišljenje nije vredjanje ličnosti, već dijalog. Ako se počne sa ličnim, čega ima, to je već vredjanje. Mislim da vas nijednom rečju nisam lično vredjao, osim što sam vaše vidjenje situacije gledao drugačije, pa ne vidim zašto se ljutite na mene?
Postovani g.Alex
Nemam sta da dodam na komentar g.Zlatka, ali ako me stvarno dozivljavate na taj nacin sta da radim…ova basta ima razlicitog cveca sa razlicitim mirisima. Nekome jedno cvece mirise nekome ne. Imate slobodu da pravite izbor.
A sada nesto drugo….izvor http://www.svetosavlje.org
Мостар. Два дана пред блажену кончину нашег патријарха Павла, Господ је нама показао нетрулежне мошти сведока Христовог и исповедника за Првославну веру, Митрополита захумско-херцеговачког Леонтија (Радуловића). Овај дивни мартириос (сведок) Православне вере је рођеног 1835., у Туљима, Попово поље , а упокојио се 1888. у Мостару, после свега шест месеци службовања Цркви. Био је прогањан и мучен по аустријским и турским тамницама. Званично саопштење епархије не даје посебну пажњу овом изузтеном догађају, осим што говори о рутинском преносу земних остатака и привременој сахрани у Старој цркви Рођења Пресвете Богородицем док се не обнови порушен Саборни храм. Чудно је да сама вест о „обнови храма“ потискује у други план ово непланирано откривање моштију.
Митрополит Леонтије је први Србин херцеговачки митрополит, после грчких владика на катедри захумско-херцеговачке Епископије. Био је веома омиљен архијереј па је херцеговачка паства решила да га сахрани у лепој мермерној гробници, у средишту Саборне цркве, коју су латини 1992 г. хладнокрвно минирали, и то осмишљино на сам дан храмовне славе Силаска Светог Духа на апсотоле.
Молитвено се надамо да ће црквене власти утврдити комисију за изучавање чињеница за могућу канонизацију овог исповедника за Православну веру.
Паства свог вољеног блаженопочившег и измученог Митрополита нама је оставила дивно сведочанство о њему које је устину «тропарско благодарење» :
„Стопама мученика за вјеру и слободу
Ступаше храбром душом прегорев земна блага
Спасење и блаженство искаше Српском роду
Голготу за се прими, она му бјеше драга.
Патничком праху спомен, а вјечност својој души
Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење
Строшиће љуто вријеме, ал’ Српство док устраје
Његово име свијетло славиће Васкрсење»
Dodao bih da je recenica iz bloga izrecena kad su patrijarha upitali u vezi zlocina i da li ih podrzava a on je odgovorio: „…i kada bi zadnji Srbin trebao da se odbrani zlocinom ne podrzavam, neka nas nestane…“
Puno je agresije u gornjim komentarima ateista i vernika to u sustini nije bitno, i ne moramo ubediiti nikoga u nista, svako ima svoj put, i niko nce nakon bilo kakvih argumenata u bilo kakvoj raspravi, tek tako promeniti svoje misljenje… takva je ljudska psihologija!!! Ali takodje niko nece promeniti cinjenicu da ces dobiti onako kako si zasluzio, da se dobro vraca dobrim a da se zlo vraca zlim i da neka tajanstvena sila od gore vidi sve i regulise da se bas tako desi – mozda je to sudbina ili bog ili tvorac ili sta vec – ali svi ce osetiti tu silu pre ili kasnije… i jeste lakse onima koji veruju u bilo sta, makar u r’n’r kao smisao zivota ili sudbinu ili boga… ta sila uopste nije milostiva, nego opravdano kaznjava jer smo svi gresni, a na nama je da prihvatimo tu kaznu kao lek i postanemo bolji ljudi