TARA I ZAOVINSKO JEZERO
Najlepša planina Tara i čudesne Zaovine, Zaovinsko jezero i predeo iz bajke. Fotografije: planina Tara, Drina, Zaovine, Spajića i Zaovinsko i jezero
Po rečima proslavljenog reditelja Emira Kusturice, da je ranije znao za selo Zaovine, Zaovinsko i Spajića jezero na planini Tari, nikada ne bi svoj drveni grad Mećavnik izgradio na Mokroj Gori, već bi ga postavio na ovoj bajkovitoj lokaciji. I dan danas, Kusturica često preleće preko Spajića i Zaovine helikopterom, verovatno se pitajući kako mu je taj prirodni dragulj izmakao.
Možda jeste njemu, ali ne i mojoj supruzi, koja je predeo Zaovine otkrila pre četiri godine i gde svake godine provedemo u apartmanu Borova kruna sa decom najmanje 10-ak dana u apsolutnoj lepoti, miru i radosti.
To što ima planina Tara i kakav je predeo oko sela Zaovine to se ne može objasniti ni dobrom fotografijom. A posebno se ne može objasniti kvalitet vazduha koji udišete i ukus vode koju pijete. Tek u Zaovinama i na Tari sam zavoleo da pijem vodu, onu pravi ukusnu izvorsku vodu.
Predeo Zaovine je nesvakidašnji, kao i ceo kompleks Nacionalnog parka Tara. Srećom, nema mnogo turista, već je to uglavnom selekcija zaljubljenika u prirodu i srećnika koji su je nekako otkrili. Jer, sam kraj je nekako izolovan od glavnih saobraćajnica. Graniči se sa Zlatiborom, ali vašarski turizam ga susedne destinacije nije dodirnuo.
Većina nas zna za planinu Taru preko hotela Omorika ili Mitrovca, ali to je samo mali deo onoga što ova divna planina pruža. U blizini su Bajina Bašta i čudesna reka Drina sa svojom sada već čuvenom Drinskom regatom, pa zanimljiva brana i ekskluzivna prašuma Perućac.
Svašta bih mogao pisati o samoj lokaciji Zaovine i o jezeru Spajići gde smo mi bili smešteni kao i lokacijama koje smo obišli. A obišli smo dosta toga i puno prepešačili po šumskim putevima. Zaovine su veliko jezero ali osim samog jezera je neverovatno raznovrstan i predivan predeo koji se svaki čas menja i pruža vam nove doživljaje.
Na svakih pola kilometra ćete susresti potpuno drugačiji ambijent i geografiju, što je stvarno fascinantno za Zaovine.
Našoj deci je najzanimljiviji doživlja osim vidjanja raznih životinja bio proces skupljanja šumskih plodova: malina, kupina i borovnica. Borovnice smo brali na 1240 metara u gustoj šumi, jer one rastu samo na velikim visinama.
Ko nije brao borovnice, ne zna kakav doživljaj propušta. Branje je teško ali je zabava zagarantovana.
Dva puta smo išli na safari šumskim putevima po Tari i Zaovinama, peli se na vrhove planina džipom, tamo provodili neko vreme a onda se vraćali po 4-5 km peške kroz divne borove, smrčine ili bukove šume. Jednom prilikom smo avanturistički sa ćerkama od 6 i 9 godina, krenuli duž isušenog potoka da se penjemo uz brdo, nekih 300 metara nadmorske visine i skoro 2 kilometra pešačenja duž potoka, vrleti, šumskih staza.
To ne verujem da ćemo skoro ponoviti s obzirom da je deci bilo naporno penjanje po dosta teškom terenu, punom kamenja, vododerina i jaruga.
No, mi nismo odustajali. Istraživali smo planinske izvore i vrela, pentrali se po stenama i koritima isušenih potoka, kupali se u planinskim jezerima. Napravili smo jednog dana, uz puno lutanja fantastičnu turu od 11 km pešačenja gde smo obišli donji deo Zaovina. Kažem fantastičnu, jer se sve vreme ide gore dole, negde su nagibi veoma veliki a mi smo sa sobom vodili malu decu koja sve to treba da izdrže.
Taj dan smo obišli cele Zaovine sa 3 jezera i nekoliko zaseoka, ležali na livadama, hvatali leptire, brali malo malina, kupina i po retku jagodu, i lutali, lutali, lutali …
Napravio sam mnogo snimaka na Tari i u Zaovinama. No, ni jedan od tih snimaka ne može dočarati taj fantastičan utisak koji nosite sa sobom dok se šetate kroz tu prirodnu bajku. Dugo sam se spremao da napravim ovu reportažu, da to uradim u nekoliko nastavaka, ne bi li sve ispričao i prikazao.
Na kraju sam odustao. Najbolje je da dodjete sami u Zaovine i doživite svoju sopstvenu bajku.
Zlatko Šćepanović
Nastavak u sledećem tekstu.
—-
Hvala Zlatko!
Ovo je divan prijedlog i preporuka, za mene nešto interesantno i malo drugačije od prirodnih ljepota na koje sam navikla u mom primorsko-goranskom kraju.
Pretpostavljam da je najljepše otići tamo na proljeće ili ljeto.
Fotografije puno govore,ali treba vidjeti, slažem se , i sigurna sam da hoću.
Tara je predivna planina i u pravu si kada si napisao da je najbolje da se doživi. Pomenuo bih i lokalitet Predov krst (http://www.tara-planina.com/predov_krst.html) na koji se stiže preko Bajine Bašte i Perućca, kao i vidikovac Bilješka stena (http://www.tara-planina.com/biljeska_stena_slike.html) gde se snimao film „Ptice koje nikad ne polete“. Tamo nalazi koliba koja je napravljena za potrebe snimanje filma. Sa ovog mesta pruža se prlep pogled na reku Drinu i Bajinu baštu.
Ne treba zaboraviti ni manastir Raču (13. vek) (http://www.tara-planina.com/manastir_raca.html). Rača je zadužbina kralja Dragutina Nemanjića. Tokom Drugog svetskog rata u mastiru Rača je čuvana najdragocenija knjiga srpske književnosti – Miroslavljevo jevanđelje, koje predstavlja najstariju sačuvanu knjigu pisanu na srpskom književnom jeziku.
Hvala mladi čoveče, divna je reportaža!
Verujem da ću ostvariti svoj san da hodam još malo kroz vazduh i vodu, a preko kamenja da upijam toplotu i poverujem u večnost.
Pozdravljam Tebe i tvoju porodicu, možda se sretnemo, imaću osmeh i štap…
Danka
Cuvajte tu planinu kao i ostale srpske planine. Ceo taj okrug Zlatibora, Tare i Mokre Gore je neobican, raznovrstan i mastovit. Malo gde u svetu mozete videti u jednoj geografskoj zoni prrecnika 50 km toliko drugacijih a lepih predela. Cuvajte to.
Svakog leta na Tari u hotelu Omorika se tradicionalno odrzava Skola lekovitog bilja, sto vam toplo preporucujem. osim sto naucite yanimljive stvari o lekovitom bilju, upoznate i taru i njene lepote. Nisam bila na Zaovinskom jezeru, to je 20-ak kilometara od Omorike, nema organiyovanog prevoza, a ni peske nije bas lako, ali cu gledati da to sledeceg leta ne propustim da obidjem.
@ Mala
Neces pogresiti ako posetis Taru leti, juli ili avgust, pogresices samo u broju dana koje tamo budes provela. Uvek ce ti malo vise njih nedostajati da sve vidis i obidjes. Treba ti auto. Bolje terenac. Vredi truda.
@ hook
Eto ja nisam obišao Predov krst, nismo stigli. Ali Bilješku stenu jesmo, i par slika na postu je sa tog vidikovca.
@ Slobodanka
Dobrodošli! Dodirnuli ste neizrečeno. Ono što u tekstu nisam napisao, a vrlo je lično, Tara je duboko promenila moj pogled na svet. Vratila me korenima i stvarnom životu.
Na njenoj postelji sam prvi put zaista zaspao i probudio se odmoran, njene vode su mi ukus života pokazale, vazduh mekoću čistoće a planinsko bilje miris Stvaraoca. Vratila me je u prošlost, pokazala mi večnost svojom mirnoćom, jednostavnošću, lepotom i harmonijom. Na njoj sam čuo vetar i lišće, dodirnuo oblake i duboke šumske magle, ogledao se u nevinom oku sokola i osećao iscelujuću strast kopriva.
To isprva nisam ni video, ni shvatao, ni čuo a onda mi se sve samo otvorilo, tišinom i unutrašnjom lepotom. Tvorac se pokazao nije ali se u mojoj duši dokazao. I tada je molitva zahvalnosti Gospodu Bogu sama iz srca krenula, bez pomisli, bez želje, bez očekivanja, bez nade i potrebe, sama od sebe, prirodno kao planinski izvor. Amin.
@ Victor
Čuva se ona sama voljom da nam bude stalno utočište i pribežište.
@ Andjela
Hvala na preporuci. Ima puno toga zanimljivog, već je i hook napomenuo par sjajnih stvari. Moje pisanje je imalo samo kao ideju da podstaknem posetu Tari, jer sve opisati i na sve uputiti, uzelo bi dosta prostora.
Žao mi je samo što sam zbog potrebe da smanjim veličinu slika za objavljivanje, dosta smanjio njihov kvalitet.
[…] … nastavak iz prethodnog posta. […]