Redakcija Bloga
* * *
Morali smo da reagujemo na vest koju je objavila Nemačka informativna agencija Deutche Welle u članku koji govori o nasilju nad decom u Srbiji, navodno po istraživanju Unicefa.
Jednostavno smatramo da je vrlo problematično saopštenje i vrlo tendenciozan zaključak koji u tekstu glasi:
„Prema podacima UNICEF-a najveći problemi dece u Srbiji su nasilje, siromaštvo i nemogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. U Srbiji sada umire manje dece mlađe od pet godina nego pre, ali je više od 70 odsto dece izloženo verbalnom i fizičkom nasilju, neki su od ključnih zaključaka istraživanja koje je ova organizacija sprovela tokom 2009. godine.“
Ostavljamo svima da pročitaju tekst i donesu suvislan zaključak. Mi zaista ne mislimo da su deca u Srbiji izložena nasilju, čak naprotiv, mislimo da su sve razmaženija, zaštićenija i napornija za svoje roditelje. Uostalom, da li od desetoro dece koje vi znate, njih sedam trpi nasilje?
U tom smislu smatramo ovakva istraživanja i tekstove vrlo tendencioznim, politički smišljenim spram naše zemlje i društva, ne bi li se osećali krivi i postidjeni zbog nečega što nije stvarna istina. SVe nas ovo podeća na vremena pred Nato bombardovanje Srbije, kada su nas kao zemlju i narod „medijski satanizovali“. Možda bi se mogli složiti sa delom teksta gde se govori o lošijem funkcionisanju socijalne zaštite i tih institucija, ali s obzirom na siromaštvo celokupne zemlje i ne može se očekivati bolje.
Plasiranje ovakvih vesti je pokušaj „disciplinovanja nešeg društva“ po jednom globalnom modelu, koji mi treba da prihvatimo. Na žalost, i pored dobrih stvari koje takav model života i društva donosi (veća briga o mnogim stvarima, disciplina, red, solidarnost) postoji mnogo stvari koje daleko od normalnog i razumnog, kao što su medijske hajke, a posebno je problematično sprovodjenje takvih modela, koji se vrše na silu i pritisak, kroz politiku, istraživanja, zakone.
. . .
Dodao bih samo da je liberalizacija medija dovela do paradoxa, da i pored pacifizacije roditelja zakonom maloletnicka delikvencija raste u EU jer su deci servirani cartoons puni nasilja, ultimat fight mecevi i igrice, a dobili su prava za koja ona sama nisu zrela, pa neki teoreticari pricaju o fenomenu children terrorism prema roditeljima i zajednici.
Vi u siromasnim zemljama sanjate svoj american dream i sve prihvatate neselektivno sto vam se daje, jedino sto vam niko nece dati novac koji vam treba.
Ex Yu je dala dobar primer vaspitanja i bez EU standarda ali je tad bilo novca za obrazovni sistem.
Kada bi ovaj izvestaj Unicefa bio tacan, mogli bi sami sebe da proglasimo za monstrume i zabranimo dalju reprodukciju.70% dece izlozeno nasilju!?To je dve trecine! Verbalnom i fizickom ? Ne znam kako su dosli do tih podataka , kojom metodom i na kom uzorku su radili anketiranje. Mozda na osnovu decjih odgovora na pitanje: da li tata i mama ponekad viknu na tebe? Naravno da vicu!
Pronadjite jednog roditelja koji se nikada nije izvikao na dete i odmah mu dajte Nobelovu nagradu!
Da se razumemo, nisam za batine kao vaspitnu metodu, cak ni za prutic . Deca najbolje razumeju jezik ljubavi, njima treba blaga i cvrsta ruka.Ali te standarde koji daju takve rezultate EU neka zadrzi za sebe. I hvala lepo na mirnim dvogodisnjacima, to je potpuno neprirodno. Ako dete na taj nacin sputas sa dve, imaces devijantnu licnost sa 12 i 22 godine.
@ Victor
U pravu ste, Ex YU je je imala dobar sistem vaspitanja, a i porodica je u tom sistemu jos imala nekog smisla,jer su roditelji, babe i dede i rodbina imali vremena i zelje da se bave decom u onoj kasnije toliko ismevanoj zivotnoj semi 3×8 ( 8 sati rada, 8 sati slobode i 8 sati sna).
Setih se sada svog dede po ocu . Imao je tri unuke, puno je vremena provodio sa nama i mnogo nas je voleo . Ali je znao da ,kada smo porasle i trazimo novac za grad, kaze: vidite ona drva ispred kapije? Kada sve utovarite ,dobicete. I mi stvarno zavrsimo posao i tek tada dobijemo novac. A nismo bili materijalno ugrozeni, naprotiv.
On nikada nije koristio prutic, bilo je dovoljno samo da nas pogleda.
@saturn
Ne bih da budem pogresno shvacen, jer iako sam cinican prema hipokriziji u EU licno smatram da je to drustvo daleko iznad srpskog po manirima, kulturi i zrelosti.
Protestanti a posebno kalvinisti osamostaljuju decu od rodjenja. Majke ne spavaju sa decom do 6 godina kao u Srbiji i odmah bebi stave do znanja da plac ne pomaze. Ta krutost pomaze da deca brze sazrevaju i disciplinovanija su. Takva deca lakse i brze napustaju roditeljski dom i otvorenija su prema svetu. Koliko samo u Srbiji ima maminih i tatinih sinova i kceri je neverovatno, jer vas porodica razmazi.
I deca na Zapadu su skromnija i kulturnija u ophodjenju, imaju izgradjeniju kulturu komunikacije.
Ono sto meni smeta u EU je sto ona ubrzano gubi moral i postaje licemerna na vrhu, dok se obicni ljudi jos drze, mada nove generacije razbijaju medijima i fals mtv kulturom, sto je sve made in usa.
Vidim da moj prutić intrigira mnoge, a ja sam lepo pročitao kod Čajkanovića o običaju u Srba da uspešno isteruju „vragove“ iz dece leskovim prutom, pa rekoh da primenim lesku, ako ima takva magična svojstva. Moja deca prutić od milja zovu „Nevaljalko“ što će reći da i ona od malih nogu pokazuju zrelost i razumevanje situacije iako ne žive u EU. Mislim da im Nevaljalko samo kao opomena, ne i akcija, znatno pomaže u bržem sazrevanju :-)
Victor je donekle u pravu po pitanju naše dece, pogotovu po većim gradovima, jesu malo razmažena. Priznajem to i za svoju decu, videli smo to na letovanjima po inostranstvu, koliko su zapadnjaci opusteniji sa decom od nas. Da li je ta naša zabrinutost neko istorijsko sećanje na danak u krvi i sve silne ratove koji su zadnjih 200 godina tutnjali ovim prostorima, pa smo svi prezabrinuti za decu, ne znam ali priznajem da pravimo „maminu i tatinu decu“. Evo vesti na tu temu:
„Prema istraživanju Galupa, u Srbiji čak 57 odsto stanovništva starosti između 25 i 34 godine živi sa roditeljima. Kod roditelja je, ipak, najlepše jer je sve – besplatno i lagodno. Kod mnogih razlog je materijalna situacija, ali je prisutan i sociološki fenomen „produženog detinjstva“.
http://www.e-novine.com/drustvo/32348-Tata-mama-hou-vama.html
@ Victor, Saturn
Bolje ne pominjite ex sfrj i njeno vaspitanje. Bilo je uspesno jer je bilo bazirano na diktaturi proleterijata, zaboravili ste taj momenat. Sada imamo diktaturu „prava“ sto mi se takodje ne svidja, jer se gubi razumna moralnost.
Ne koristim prutic, ali znam da podviknem.
Ali vas prutic, moje podvikivanje i 30% ostalih roditeljskih vaspitinih mera razlikuju se od 70% grubljih nasrtaja i fizickog nasilja kojeg definitivno ima oko nas na svakom koraku.
Bio sam prisutan na jednom seminaru povodom ovog pitanja u Nisu kada je jedan kolega rekao : drugarsko pesnicenje nismo racunali !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Dobro je da nisam pao u nesvest u tom trenutku… Drugarsko pesnicvenje ne racunaju u nasilje?? A u nasilje definitvno spada i vikanje akamoli nasilnicko ponasanje, na sta su reagovali ljudi iz okruzenja i iz UNICEF-a..
Ovo je kompleksna tema i mogli bi mesecima da pisemo o njoj.
Poenta je da priznamo, ali predhodno da vidimo i utvrdimo nasilje i onda da preventivno delujemo pre sprecavanja bilo kakvog nasilja.
Uzgred, ljudi koji i pisu i pricaju, spremni su da deluju, a meni je to jako drago, poa vas sve ovde smatram dobrodoslim po ovim pitanjima.
Pozdrav od Deke… http://www.youtube.com/watch?v=hjdm24ftKSc mali off, ali lepi…
@ Deda
U pravu ste tema je široka i zahteva dosta priče. Polazeći iz svog okruženja, Beograd, ne vidim i ne osećam to nasilje u tolikoj meri kako studija predstavlja. To se nekako i čuje i prepozna kod dece, ako nasilja ima u porodici ili u društvu. I složio bih se sa Saturn da nas ovakve vesti predstavljaju maltene kao „monstrume“. No, na ovom mestu nemamo mogućnost da raspravljamo o metodologiji istraživanja, pa možemo samo da se načelno pozabavimo problemom.
Još jedan od razloga koji me navodi na skepsu prema istraživanju i rezultatima Unicefa je jedno drugo nasilje, prema Romima. Već sam pripremio jedan post na tu temu jer sam učestvovao direktno u istraživanju te problematike i video na terenu, uživo, da tog nasilja u Srbiji jednostavno nema, barem ne onako kako se predstavlja u medijima. A postoji i jedan vrlo no fer play projekat EU na tu temu. Ali o tom potom, sledećih nedelja kada objavim post.
Sad ste me bas zbunili. Kako to, mi po UNICEF-u terororisemo decu, a ona nam toliko razmazena da nece da odu od nas ?
Ja licno sve vise gubim strpljenje za EU i gomilu gluposti koje treba da progutam da bih dosla do tacke kada cu moci da kazem: e, sada je donekle izvesno da moje dete nece doziveti rat , sada je Srbija deo EU, sta god to znacilo. A i tada cu strepeti jer cisto sumnjam da su oni u stanju da civilizuju Siptare i sprece njihove teritorijalne ambicije.
@ Tepsijanac
Ali je bar bilo uspesno! Nismo isli okolo sa spricem u jednoj i mocugom u drugoj ruci !
„Uostalom, da li od desetoro dece koje vi znate, njih sedam trpi nasilje?“
Ne, od desetoro dece koje ja znam svih desetoro trpi nasilje, tacnije ne znam ni jedno dete kome je pruzeno dovoljno ljubavi, i paznje, a medju njima znam i „razmazene“ i mislim da su takvi upravo zbog nasilja.
Tu podrazumevam i decu moje brace, i mojih prijatelja, jednostavno, 100% primera koje sam video.
Kao sto rece Deda: „Podaci su tacni! NAZALOST!“
„. . . posebno je problematično sprovodjenje takvih modela, koji se vrše na silu i pritisak, kroz politiku, istraživanja, zakone.“
I ovo je tacno, ne mozes coveka naterati da bude dobar roditelj. Nazalost, ovaj je problem suvise komplikovan da bi mogao samo na ovaj nacin da se resi. I sa njim muku muce i clanice EU.
Ali smatram da bi time moglo makar da se krene iz mesta! Ljudi ne zele da vide koliko su gluvi za svoju decu!!! Ali to je potrebno.