Dr Velimir Abramović
Nikola Tesla i spiritizam
Spiritizam kao modni pokret spajanja nauke i onostranog sveta nije zaobišao ni Nikolu Teslu
Pokušavajući da rekonstruišem Teslin društveni život, koji je bio vrlo bogat, njegove veze sa uticajnim ljudima tog vremena, otkrio sam da su mu lični prijatelji bili iz kruga engleskih spiritualista, velikih naučnika koji su pokušavali da naucno dokažu egzistenciju duše umrlih ljudi i posle smrti, egzistenciju duše van tela – spiritizam. To su bili Vilijem Kruks, čovek koji je 1915 – 1918. godine vršio dužnost predsednika Royal Society of England, a još u XIX veku bavio se spiritualizmom kao naučno teorijskim saznanjem i spiritizmom kao tehnikom održavanja kontakata sa umrlim osobama.
Preko 40 godina Kruks je eksperimentisao i neki od čuvenih medijuma bili su opisani u njegovim naučnim radovima, kao što je to Daglas Houm, čovek koji je bio u stanju da telekinetički svira harmoniku, zatim, da levitira i najzad, bio je u mogućnosti da smanjuje težinu tela, za šta postoje mnogi dokazi u Kruksovim eksperimentima. Vilijam Kruks je bio inače eksperimentalni fizičar prvog ranga, poznate Kruksove cevi zapravo su prve katodne cevi, dakle pre Lenardovih i Roendgenovih cevi, zatim izumitelj spintariskopa, sprave za prebrojavanje radioaktivnih čestica u gasovima. Bavio se hemijom i pronašao element Talijum.
Drugi naučnik bio je Oliver Lodž, takođe Teslin prijatelj iz engleskog spiritualističkog kruga koji je kao rektor univerziteta u Glazgovu pisao udžbenike iz fizike koji se i danas smatraju najboljim srednjoškolskim udžbenicima. Oliveru Lodžu sin je poginuo u Prvom svetskom ratu i on je sa njim koristio spiritizam, po sopstvenim rečima održavao je redovnu komunikaciju.
Treći je bio Lord Kelvin, koji se bavio teozofijom i bio uveren da etar postoji. Bili su to Teslini lični prijatelji kao i tri američka predsednika, Teodor Ruzvelt, Vilijam Harding i Vudro Vilson. U svoje vreme Tesla je vrlo često izlazio na naslovnim stranama New York Times-a i ni najmanje nije bio usamljen. Utoliko je neobičnije što je danas u ovakvoj meri zaboravljen. U Srbiji Tesla takodje nije naročito cenjen od stručnih ljudi. Elektrotehnički fakultet u Beogradu nije dao niti jedan doktorat ili magistraturu, pa čak ni diplomski rad, na osnovu proucavanja Teslinog dela.
Ali, Tesline ideje bude mastu na Istoku. Nedavno je u emisiji na drzavnoj ruskoj televiziji, emitovanoj za svih petnaest casovnih zona Rusije, jedan od najvecih ruskih akademika, Ribakov, govorio o tome kako je iskljucivo objasnjenje za Tungusku katastrofu 1908. godine zapravo test Tesline kule Vardenklif izgrađene na Long Ajlendu, koja je bila u stanju da celokupnu planetu zemlju uhvati u rezonantno kolo, jer je tako bila i konstruisana. Ruski naučni novinar Pravdivcev otišao je u kongresnu bibilioteku u 
Vašington i pronašao podatak da je Tesla poslao u martu 1908. godine svog asistenta Šerfa u Kongresnu biblioteku u Vašington da trebuje detaljne karte Sibira, posebno Tunguzije, a eksplozija se dogodila 30. jula u sedam sati i sedam minuta i uzrok je do danas ostao nepoznat iako su Rusi detaljno ispitivali mesto navodnog udara komete ili ledenog meteorita ili kako je to Pjotr Leonidevič Kapica pretpostavio vrlo malog parčenceta anti-materije koje je uspelo da prođe kroz atmosferu.
Početkom XX veka sa razvojem kvantne mehanike i relativističke teorije Tesla je na izvestan način izašao iz fokusa zvanične svetske nauke i praktično je preostalih 38 godina (1905-1943) do smrti u Njujorku, radio u potpunoj usamljenosti razvijajuci sopstvenu teoriju materije, sopstvenu teoriju prostora, i vremena i onoga što je on, po Aristotelu, zvao – luminoferozni etar, dakle, prameterije, materie prima iz koje nastaje sva druga ’teška masa’.
U međuvremenu odbio je poziv i Lenjina i Staljina da ode da radi u Sovjetski Savez, gde su mu nudili bajkovite uslove, a nije održavao naučne kontakte ni sa Srbijom jer tu nauka prosto nije bila na tom nivou da bi joj Tesla bio od pomoći.
Redovni član srpske akademije nauka postao je tek sa punih osamdeset godina (1937) na predlog Đorđa Stanojevića i to tek posle trećeg glasanja. Ali, Tesla za to nije mario, iz jednostavnog razloga što je bio ne izvan politike i izvan društva, nego iznad njih. Nije se interesovao za bilo kakve počasti ili slavu koju bi mu donelo priznanje njegovog istorijskog rada.
Istražujući obiman materijal koji je Robert Uth prikupio za film o Tesli i koji nažalost zbog intervencije televizije SBS koja je otkupila film i poslala svog montažera da izbaci sav relevantan materijal iz konačne verzije – nije ušao u ono sto je došlo do publike, otkrio sam da je 1942. godine u jesen, dakle svega nekoliko meseci pred smrt, Tesla napisao predgovor za knjigu tadašnjeg potpredsednika Amerike, Ruzveltovog potpredsednika, Henrija Volasa, koji je bio levičarskih uverenja i koji je napisao knjigu The Age of The small man (Doba malog čoveka).
Pošao sam tim tragom i otkrio da je Henri Volas 1934. godine bio ministar poljoprivrede Amerike, što je u Americi velika funkcija i da je tada bio učenik cuvenog ruskog misticnog slikara Nikolaja Reriha, jednog od osnivača Ruskog kosmizma i vrlo visokog teozofa. Vazan je podatak da su Rerih, ezoterik masonske provenijencije i ministar Henri Volas, 1934. i 1935. godine zajedno putovali Mongolijom, Srednjom Azijom i stigli čak do Mandžurije u Kini, jer je Rerih pokušavao da osnuje sopstvenu državu od Tibeta, Mongolije i delova Altaja, kao i delova starih Himalajskih kraljevstava. Ovo mu nije uspelo zbog Staljinove intervencije kod Ruzvelta koji je Rerihu ukinuo podršku za taj poduhvat. Međutim, kao mističnu odmazdu, Nikolaj Rerih je Henriju Volasu predložio da se promeni revers dolara, dakle, da se na dolar unese crtež piramide sa svevidećim okom, veliki pečat SAD kao i drugi znaci koji se i danas tu nalaze. Do 1934. na reversu novčanice od jednog dolaru je pisalo samo ’one’. Za knjigu Rerihovog učenika Volasa, Tesla piše pogovor. Kako se to desilo, to nisam uspeo tačno da utvrdim, ali pretpostavljam da je ta veza išla dvostruko, preko ruskog masona Paje Radosavljevića i američkog masona i Teslinog sestrića – Save Kosanovića, koji je na kraju čitavu Teslinu zaostavštinu preneo kao lično nasleđe, dakle, kao sopstvenu imovinu u Srbiju i na taj način lišio Ameriku njenog tehničkog osnivača.
Iako je bio građanin Amerike od 1884. godine, po Teslinoj smrti 1943.g, njegovi naučni radovi smešteni su u Biro za imovinu stranaca. Ovo zvuči besmisleno kada se zna da Tesla rođen1856. godine u državi Austriji, u delu naseljenom Srbima, dakle u državi koja 1943. godine nije postojala u istom obliku i nije imala istu teritoriju. Čudnim prebacivanjem Tesline imovine u biro za strance legalizovan je inace ilegalni transfer njegovih stvari u Beograd.
Sam Sava Kosanović radio je u diplomatiji kraljevine Jugoslavije a zatim se približio Titu i partizanima i kasnije bio i ambasador Titov u Americi i takođe Ministar spoljnih poslova. Sava Kosanović je aktivno pripadao organizaciji Američkih masona i čak je sačuvan njegov govor u masonskoj loži u Koloradu, i nalazi se danas u Teslinom muzeju. Poznato je da su Henri Volas i Sava Kosanović napisali tekst Tesline podrške Titu, koji je Tesla samo neznatno redigovao i zatim potpisao. U to vreme direktor FBI bio je čuveni Edgar Huver kome je Henri Volas bio neposredni predpostavljeni. I Sava Kosanović takođe je radio za FBI i kao takav je postao član Titove zapadne grupe za podršku. U tenutku Tesline smrti koja je bila u periodu od 5-7 januara 1943. godine Sava Kosanović nije kontaktirao Teslu. Zašto?
On je 5-og januara pošao u hotel New Yorker kod Tesle, međutim, zaustavila ga je policija na ulici i tražila mu dokumenta. Imao dokumenta, ali agenti su rekli da ona nisu u redu i da moraju da ih provere i odveli su Kosanovica u pritvor iz koga je pušten 7-og januara ujutru. Iz zatvora, Kosanović je otišao u svoj hotel da se istušira s namerom da odmah posle toga ode kod Tesle. Dok se tuširao, stekao je gosta, Mirka Markovića, takođe zanimljivu ličnost, generala koji je kasnije završio i kao staljinista na Golom otoku, a u to vreme je u Pitsburgu bio glavni urednik lista Slobodna Reč, koji je finansirala Kominterna. On je neočekivano, verovatno po nalogu, doputovao iz Pitsburga avionom u Njujork, i tako se desilo da zajednički Sava Kosanović i Mirko Marković odu u Teslin hotel. Tamo su već zatekli policiju koja je fotografisala Teslinu sobu, ali i sve Tesline stvari, još uvek netaknute. Tesla je imao apartman u kome je u jednoj sobi bila njegova labaratorija a u drugoj je spavao radio teorijski. U labaratoriji je bilo mnogo prototipova raznih aparata. Na očigled Mirka Markovića i Save Kosanovića došla su tri manja vozila iz Pentagona i sve aparate iz sobe su odneli vojnici a takođe i tehničke crteže koji su bili A3 formata i veći i nalazili se u spavaćoj sobi u velikom namenskom ormanu.
Taj mozda i najvažniji deo zaostavštine nikada nije došao u Beograd. Moja pretpostavka je da ako je neko hteo da nastavi Teslin rad i posle njegove smrti, onda je naravno idealno bilo da se kompletno njegovo naučno nasleđe zvanično prebaci na mesto na kome će ono biti sahranjeno bolje nego Titanik na dnu okeana. Jer niko se posle 1952.g., uključujući naš Elektrotehnički fakultet, Akademiju nauka, pa čak i slobodne istraživače nije ozbiljno bavio arhivom. Od 1956. godine do danas ta arhiva je još uvek nesređena i nedostupna javnosti u celini, na zahtev se stalno izdaju jedna te ista poznata dokumenta i tako je vec decenijama.
Pomenuti Mirko Marković koji se tako iznenadno umešao u stvari Teslinog nasleđa takođe je veoma čudna ličnost. Prijatelj Hemingveja, još iz Španskog građanskog rata, gde je bio komandant „Americke internacionalne brigade Džordž Vašington“, pri kojoj je Hemingvej bio ratni dopisnik, i posle je odlazio na Kubu kod Hemingveja. Kada se vratio u Beograd, Tito ga je konfinirao na Goli otok. Po odsluženoj kazni bio je profesor političke ekonomije na Pravnom fakultetu sve do smrti i ostavio zanimljive memoare.
Nastaviće se …
. . .
Treći deo texta o Nikoli Tesli
.
@ Velimir Jacimovic
Nisam rekla da ga treba izbaciti iz medija.Svako ima pravo da intervjuise koga hoce i da u medijima prica sta hoce , ako ima ko da ga slusa, a na citaocima i slusaocima je da izaberu.Ja licno ne bih,ni jedno ni drugo.
Nisam kompetentna da Vam preporucim bilo sta kao spasonosno, savremeno je relativan pojam, a „in“ podrazumeva trendove iz svih oblasti zivota koji su trenutno u modi,za to su vam dovoljni mediji i okruzenje,ne trebam Vam ja.
Sto sam starija, smisao sve vise trazim u svojoj porodici, narocito detetu koje je jos malo,ona je sunce mog zivota i on ce imati smisla ako uspem da je podignem kao zdravu, razumnu i osobu koja se raduje zivotu.Znam da je ovo klise, ali je istina.
Moj san je da jednoga jutra kada ustanem ponovo osetim radost sto pocinje jedan novi dan . Izgubila sam je .Ali se trudim da je ponovo nadjem tako sto sve vise odbacujem ono sto me steze i gusi bez obzira na to sta ce ljudi reci o meni i borim se da zivim za ono sto me raduje.Za to se placa odredjena cena, narocito drustvena ,pa i materjalna, ali cu je platiti ,jer vredi.
Ja sam gospodja, Saturn mi je pseudonim na ovom blogu. Slucajno sam ga izabrala,bez ikakvih pretenzija,rodjena sam u astroloskom znaku Jarca,pa mi je to prvo palo napamet.
S postovanjem i zeljama da Vam se sve dobro u zivotu vrati
@saturn
Postovana Gospodjo, od srca vam hvala ma razumevanju i prijateljskoj utesi. Iako mi se zaista svasta strasno u zivotu desilo, ne gubim veru u ljude i nadam se i ja jednom lepom i radosnom jutru…nemam dece, ali nisam jos toliko star da ih mozda necu imati…kada bi samo ljudi bili bolji, jedan prema drugome….koliko bi svima bilo lakse…Eto i tom velikom Tesli, radili su u Americi svakakve marifetluke… molim se, cekam, nadam se…
@ Velimir Jacimovic
Ne znam zasto ste izabrali bas mene sa sagovornika na ove teme, ali ako ce Vam sto pomoci, reci cu Vam kako se ja snalazim u zbrci zvanoj zivot.
Nisam se udala dok se nisam stvarno zaljubila i dok mi to nije bilo uzvraceno.Svi su mislili da nikada i necu.
Kada nisam mogla da imam dece , usvojila sam devojcicu.Govorili su da je to ludost.Ona je lepa kao andjeo i veoma inteligentna.
U oba slucaja Bog me je pogledao ,hvala Mu.
Radim dosta dugo u poslu koji vise ne volim.Pruzio mi je mnogo, uzeo jos vise. Uporno radim na tome da ga promenim,vec sedam godina.Pripremam se da sa sigurne, drzavne plate i stecenih,komfornih pozicija predjem u nesiguran privatni biznis,i to vrlo specifican.To me plasi,
cesto sam se predomisljala i odustajala, ali sada sam sigurna da to zelim pa cu i ostvariti,ako me Bog jos jednom pogleda.
Ali to ce mi promeniti i nacin zivota,i to je cena koja treba da se plati! Umesto italijanskih cipela trebace mi gumene cizme, a umesto sminke pred kamerama mnogo upornosti i napora. Bicu mahom vezana za selo,a to nije okruzenje na koje sam navikla.
Sustina je da saznate sta zaista zelite.I onda molite boga da Vam to da. I mnogo radite da bi ste mu pomogli da Vam pomogne.
I potpuno ste u pravu,kada bi samo ljudi bili bolji jedan prema drugome , svima bi bilo mnogo lakse.
Auuuu, kuku ljudi gde odlutaste od teme? Covek vas nesebicno uputi u znanje, a vi tako. Cije su to nametnute ideje zasenile motive koji stoje iza Teslinog dela? Ne zaboravimo da zbog rigidnih misli i Hristos bese raspet. Ovde je rec o nepostenoj osudi neshvacenog genija. Ne treba Teslu mesati sa ljudskim slabostima, iza kojih se skrivaju oni koji izbegavaju da budu pojedinci. Znam, biti u gomili je mnogo lakse. Ali, zar ne rece apostol Pavle \"Jedan jedini sam, stize na cilj\"? Ili su se poneke vrednosti hriscanstva zaboravile? Nas Tesla je bio bas takav pojedinac. Onaj preko koga univerzalno znanje progovara. Ne, nije bio ometen nikakvim mracnim silama, vec darovima koje mu je sam Bog poslao, stvorivsi ga genijalnog. Ili cete reci da ne stvara bas sve Bog? To bi bilo vec isuvise nehriscanski. Ni zla ne bi bilo da za nas nije svsishodno da postoji. Samo duse koje su u strahu od sebe, nesigurne u svojoj veri osudjuju cak i Bozje darove; osudjujuci sebe, osudjuju u stvari Njega. Naravno, pitanje je kome smo naklonjeni i kojoj od sila zelimo da se priklonimo. Ali, zato nam je data sloboda kako bismo izvrsili izbor. Zar bi Tesla ili bilo ko drugi mogao da uradi bilo sta da mu voljom Bozjom to nije dopusteno? Naravno da ne. Ali da ne bude zablude, trebalo bi ukazati na Dobro koje ga je pokretalo, i koje se jos uvek zataskava. Istina smeta samo onima koji hoce da nametnu neistinu. Nazalost, ima i puno onih koji ne razaznaju jedno od drugog…O Tesli se, onda, u tim nemilim uslovima lose govori. Ali eto nama poznavaoca, da u pravi cas otkriju istinu.
Tesla je znao da je razum ateista, da znanje ne dopire do celine. Odbacujuci sujetu, novac, zadovoljstava zemaljskog zivota, svoj rad prozeo je duhovnoscu. Posvetio ga je ne sebi i svojoj slavi, vec civilizaciji kojoj pripada-tj. svima nama. Znao je da se nauka koja smera na Celinu mora koristiti darovima koji su mu ne slucajno dati, da mora biti oduhovljena. Mozda bas bez njih njegov genij ne bi nasao svoj izraz. Sta ima lose u tome. To je bio njegov put ka Bogu. Ne iznenadjuje cinjenica da mnogi, cak vrlo obrazovani ljudi, ne razumeju njegovu posvecenost i velicinu. Umesto da se na njega ugledaju, nepravedno ga demonizuju, sluzeci interesima onih protiv kojih se, toboze, tako strasno bore. To samo govori u prilog, nazalost prisutnoj, duhovnoj zaostalosti. Gde je vera u Svevisnjeg u pribojavanju od podnebeskih demona? Zar bez dopustenja autoriteta ne smemo ni da zavirimo u svoje Sopstvo, sazdano od Bozje reci? Zar genije ne treba nista da kaze o istini koju njegova genijalnost skriva? Da li je na delu dar ili devijacija, zna Onaj koji je tu osobenost u coveka usadio, a ne onaj koji u Njegovo ime propoveda. Covek kao ponizno ljudsko bice moze samo da se pokori Njegovoj volji, dela najbolje sto moze, dajuci celog sebe u pravcu svoje vere. Ako se takva osobenost podredi zakonima i zahtevima Svevisnjeg, koje bistri um moze zhvatiti u veri, nema razloga za strah. Pojmovi Dobra i Zla mogu se primeniti samo na konacne strukture. U beskonacnom ta razlika nestaje. Pa onda nemamo prava da osudjujemo neciji rad koji je smerao da zahvati taj Apsolut i koji je imao te kapacitete, ako ga posmatramo iz preuske perspektive, koja je zaludjena jednostranim istinama. Tesla je bio nesebican, radoznao duh, iskreno posvecen pronicanju tajni prirode. Sa ljudski najboljim namerama ostao je dosledan svojoj genijalnosti. Ona ga je vodila ka revolucionarnim otkricima, ka ipak uvek postojecim istinama. Onaj ko to osporava samo govori u prilog ogranicenosti svog duha.
ZaBoga miloga, gde je ta hriscanska ljubav da nas ogreje u ovoj odi nasem genijalnom Tesli? Zar rigidni propovednici \"cistunstva\" religije, koji zaziru od NAD-prirodnih sila, ne vide u Teslinom radu pokrenutost ljubavlju, istom onom o kojoj govori i \"njihova\" religija? Zar to \"NAD\" nije tkdj. deo Celine, jedne jedine u kojoj bas ljubav vodi glavnu rec. Tvorac te celine sigurno nije ostavio da to NAD-prirodno tako beskorisno cami, bivajuci samo iskusenje. Pre ce biti da i u tome ima neceg dobrog. Zar u stvari \"njihova\" religija ne govori istim jezikom kao \"moja\"? Ili je, pak, takva podela nepotrebna. Ako cemo o ISTINI, takva podela nije moguca. Doduse, mozda neki duhovi misle da u svojim jednostranim mislima zahvataju bozansku istinu. Necu se sloziti sa njima. Svi smo mi JEDNO i kao takvi, mozemo imati razlicite poglede kao ljudi, ali ne i kao vecna bica. Utoliko, nase istine su potpuno iste. Samo sto to tek treba da shvatimo…Slozicu se sa uplasenima, da dusa, zalazeci u te \"NAD\"sfere moze da poklekne pred ko zna kakvim iskusenjima i padne, ali zaBoga – imajte veru. One su samo u odnosu na nas bas tako lose. Sigurna sam da Gospod zna sta radi. Ako nam je u srcu On, kog demona treba da se plasimo? Ako Boga ne otkrijemo u sebi, u kom zabacenom uglu stvarnosti onda da ga ocekujemo? Da poput masina vrsimo rituale za koje nam kazu da su dobri, a da ne osecamo veru? Da budemo spolja vernici, a iznutra skeptici? Zar su to te zeljene visine? Ne bih rekla. Hajde bolje da unutrasnjost svoju obogatimo.
E sad, kao naucnici, pa jos i geniji prirodom obdareni, kako Ocu da zahvalimo za svoje postojanje ako ne dajuci svetu ono najbolje sto imamo? Pa zasto nauka u tako sirokim okvirima, sa tako dobronamernim pretenzijama, kao u Teslinom slucaju, ne bi bila Bogu ugodna i Bogu bliska? Ukoliko otkriva stvarnost strukture prirode, zar ne otkriva time bas strukturu stvarnosti?
Zar citav njegov zivot ne svedoci o zrtvi zarad svih nas, zarad nauke koja bi bila i vise od toga- oduhovljena nauka, nauka kao religioznost? Na putu ka duhovnoj nauci Tesla se kretao ka Bogu. Zar je to tako tesko da se razume. Ili cete reci da je put samo jedan, propisan ili dopusten, \"blagosloven\" od strane ljudi-autoriteta. Ne, svaki je put istinit i pravi ako je dopusten i blagosloven od strane jednog jedinog vrhovnog autoriteta-u ljudskom poimanju nazivamo ga Bogom. Svako u sebi treba da pronadje glas tog autoriteta.
Verujem da ga je Tesla itekako poznavao. O tome svedoci njegovo, jos uvek nedovoljno shvaceno, delo.
Demistifikacija sudbine njegove zaostavstine, ne slucajno, izaziva veliko interesovanje. Bez obzira na to koliko njih se slaze sa ovim nesebicnim obznanjivanjima ili ne, istina ce doci do svoje slobode. Iako postoji veliki trud da se zaustavi prodor istine medju ljude, verujem da ce ipak zelja za otkricem prevagnuti. Kakva nam buducnost predstoji pokazace vreme ciji smo svedoci i saucesnici.
Postovani profesore Veljo, hvala na radosnim vestima. Istina je uvek dobrodosla. Ipak , ona je za hrabre. Za ocekivati je da nisu bas svi za nju pripremljeni.
Neka se ovaj pohod na njeno osvajanje nastavi!
Kako bi to ovde rekli pravi borci-
Idemo dalje.
Zar ne?
@Sladjana
Auuuuuuuuuuu!“Ovde je rec o nepostenoj osudi neshvacenog genija“ kazete Vi.
Na koga mislite, na teslu ili na Abramovica? Onog prvog niko nije nizasta ni osudjivao ni nipodastavao.A da Vi malo pazljivije procitate komentare pre nego sto reagujete?
Ovo je blog,mi se, osim sto se prepiremo oko raznih stvari,povremeno pomalo i druzimo,iako je to van teme, pa nemojte da nas gnjavite zbog toga.
@Slađana
Odlično! Otvorenost mišljenja i hrabrost svesti.
@Ostali
Koliko je nas u stanju da stane ispred ovoliko pitanja, i da nijedno ne odbaci i uzme za konačno, unapred znajući odgovore? Ne mora sve da se postavi u okvire naših fabrikovanih sklonosti. Šta više, kobno je to raditi sa duhovnošću. Tako ostaje da okrenemo glavu od svega progresivnog, jer u sve progresivno je valjda prste umešao nečastivi, ili kako… pokušavam da shvatim… koga smem da pitam?
Ali lepota izbora je što ipak mi biramo sledeće događaje, a pre toga što je najvažnije, odlučujemo šta ćemo imati da izaberemo. Ovo prestaje da bude stvar prepirke i različitih mišljenja. Usuđujem se da kažem da je ovo pitanje prekopotrebnog jednoumlja. Jednoumlja ljubavi i pozitivnih misli. Jer na kraju, posle svog našeg apstrahovanja i promišljanja, sve mora biti i jeste jednostavno i konkretno. A ima li šta konkretnije i apstraktnije od lepote ljubavi? U toj prividnoj kontradiktornosti leži odgovor, gde smo svi jedno. To jedno sam i ja, a i svi Vi dragi prijatelji. A ja sebi ne mislim loše.
… siri dalje … uh! greska! … to bese neki drugi bata … a da! … idemo dalje! … idemo dalje …. idemo dalje … jel sam i ja sad clan ekipe? … jesam li? … i ja sam veliki … i ja mogu da razumem … ali stvarno!
Dopadaju mi se komentari ovih novih imena na blogu. To je dobro, da se malo prokrvi organizam. Inače, u knjizi koju sad čitam pominje se sledeći jednostavan princip sa kojim čovek treba da zakorači u novi dan, i proživi ga tako:
Lepe misli.
Lepe reči.
Lepa dela.
Jednostavno, zar ne? Hoćemo li?!
Tajna broja 37:
1 x 3 x 37 = 111
2 x 3 x 37 = 222
3 x 3 x 37 = 333
4 x 3 x 37 = 444
5 x 3 x 37 = 555
7 x 3 x 37 = 777
8 x 3 x 37 = 888
9 x 3 x 37 = 999
sesti broj Pitagorine Dekade x Sveto Trojstvo x Konstanta fine strukture = Opsta Simetrija (samoslicni palindrom), i prema tome
6 x 3 x 37 = 666