Stevan Milenković
* * *
Stvar je vrlo jednostavna. Da se Nemcu, Francuzu ili Englezu ispred kuće neko usudi da poseče platan od 60 godina starosti, cela ulica bi se latila trofejnog oružja iz II Svetskog rata. I mala deca bi se latila praćki. Ako bi još čuli da se radi o seči 400 stabala u njihovoj ulici, pravom eko masakru, grad bi doživeo jakobinsku revoluciju sa sve giljotinom za gradske menadžere. No, to se dešava kod njih, primitivnih evropljana koji se bave prirodom i tradicijom a ne politikom, parama i budućnošću. Mi smo miroljubivi i kooperativni, dogovorićemo se već nekako sa agama i begovima gradske pejzažne arhitekture i Parking servisom da svima bude dobro. Uostalom, naši su, sami smo ih izabrali zbog njihove pameti, poštenja i principijelnosti. Bolje nemamo. Još uvek.
Jer, naša budućnost se kreira sada. Prošlost je uvek trula ako je u životu, kao i sami platani. Jedino mrtva i konzervirana prošlost je dobra. I zlatna. Epska i dostojna divljenja. Sve ostalo vredno se dešava sada. U sadašnjosti. I prosto je fascinantno kako u Srbiji sve počinje od sada. Ne postoji juče. Ništa nije sveto ni vredno pažnje i čuvanja. Svet nastaje i traje od danas do sutra. Stoga naši političari i poslovni ljudi hoće da zarade danas, ne sutra ili prekosutra. Ako je cena toga da se poseče 400 stabala starih 60 godina koji su mukotrpno rasli i čuvali hladom naše dede, babe i roditelje, onda neka. Seci! Ionako ih gradski zelenaši nisu ni sadili, pa što bi se brinuli o njima. Mnogo je važnije danas u Beogradu imati parking za auto nego drvo. Auto je vredniji, drvo ionako može da izraste ponovo, a auto samo ako se opet napravi neka dobra kombinacija. Recimo seča 400 stabala po 2000 eura. Biće od tih para i par džipova za ekipu i šetnju po Kopaoniku. Tamo ionako ima stabala. Koliko ti treba.
A mi? Oni kojima su ti platani sastavni deo života, koje ta ponosna stabla štite od sunca, buke, prljavštine i čadji, mi samo ćutimo. Jedino će se vrane buniti i graktati, jer će im se gnezda porušiti. Vrane će se sigurno buniti, ljudi će ćutati. Mi smo i dalje ostali raja koju možeš da tretiraš kad i kako hoćeš. To nam je valjda u genima. Biti raja ili turska gospoda, samo ne nikako samosvesni gradjanin. Samo što sada ne vladaju Turci nego politički janičari i duhovne poturice. Naši. Domaći. I ne dajemo više danak u krvi kao nekada Turcima, već danak u platanima, danak u pameti, danak u miru i smislu života. Dajemo im danak u duši koju smo odavno izgubili, slušajući i prihvatajući laži koje su nam godinama servirali, a mi prelazili preko njih.
I dok oni na vlasti i dalje lažu, mi ćutimo. Valjda se stidimo sebe zbog njih ili nam je svejedno. Odavno smo izgubili orijentaciju i dignitet, još od divljih hordi Miloševića i njegove jurišničke ekipe pohlepnih i svirepih. Sada nad nama divljaju pohlepni i beskrupulozni. Firma. Korporacija. Makar ne ubijaju fizički, ako nam već vade dušu i stabla.
Seljaci koji prodaju povrće na obližnjoj Djeram pijaci i znaju šta je veliko drvo, sveto drvo, šta je to zapis, koliko je to značajno i mukotrpno stvoriti ga i sačekati za života, samo se krste i čude pokondirenim Beogradjanima kojima ništa nije sveto. Beogradjani nisu ni sami sebi sveti u proširenoj sujeti i lažnom moralu. To je ostalo od spahija valjda.
A imali smo mi Beogradjani dobre namere, zaista! Zato smo i krenuli putem kojim su nas povele naše mlade vodje. Oni ionako vole sve što je novo. I površno. I lako. I vode nas najlakšim putem, kojim se lako ide, samo kada se prepustite. Putem u pakao. Tamo ionako treba dosta drva za potpalu, jer nas ima dosta, pa je i dobro da se platani poseku.
Biće nam toplije oko hladne duše.
. . .
Juče je objavljen članak u E-Novinama o platanima koje treba poseći u Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu i našim naravima, sa sve činjenicama i konstatacijama. Pročitajte ga u nastavku, mnogo govori o nama samima, o ljudima i ćudima, gradskim vlastima i pravim pitanjima sa krivim odgovorima.
I onda se pitamo ko ima krivo srastanje, platani ili vodeći ljudi u Beogradu.
Tekst: Platani ne donose profit
. . .
I nama Somborcima uradise to isto sa platanima – u samoj Glavnoj ulici . . .
Ostadosmo bez „zelenog tunela“ po kome smo, izmedju ostalog, bili svima prepoznatljivi.
Bilo malo „buke“ – a posle „pojeo vuk magarca“ . . .
Nekad bilo – sad se spominjalo . . .
Dupli posao, dupla zarada. prvo poseces a onda i sadis iznova. Kako su se samo pametno dosetili.
Demokratska stranka je stoga najuspesnija i najveca firma u Srbiji. Ima li posla i za mene? Mogu da skupljam viskove.
Sramota jedna !!!!
Novi horor hit „Masakr motornom testerom u Beogradu“
Pistaljke u ruke, ako ih cuvate jos.
Odavno smo mi mrtvi, samo sto toga jos nismo svesni…
Danas sam imao takvu srecu da u poznatom novinarskom okupljalistu SOKOJ u Misarskoj moja prijateljica novinarka i ja naletimo posredstvom voditelja Studija B na jednog clana UO Gradskog zelenila. Nije znao covek sta ga je snaslo od nase eko agresije po pitanju sece platana. Covek se branio od nas kako zna i ume pred kafanskom publikom koja je sa zanimanjem posmatrala scenu. Poenta je da je doticni gospodin uglavnom ponavljao sve ono sto kaze i gradonacelnik, a to je da strucnjaci Sumarskog u studiji tvrde:
– platani su nestrucno seceni polovinom devedesetih, pa su istrulili, ne bi mogli jos dugo da traju
– kopanjem kanala za vodove ostetice im se korenje, pa bolje da ih odmah vade
– ne bi bilo lepo da neke ostave a neke izvade i posade mlade, jer ce to izgledati ruzno
– grad se eto zbog protivljenja javnosti potrudio da kupi vece sadnice novih stabala sto jaaaaakoooo kooooostaaaaa
– korenje je jako i veliko sadasnjih platana pa ostecuje temelje zgrada
– i gde to ima da tako veliko drveće raste u centru grada i zauzima toliki prostor, itd.
Covek se izvinio da nije strucan ali da je to sve procitao u studiji, i da se niko od strucne javnosti nije pobunio protiv toga. kao da je neko pitao neku strucnu javnost?
E sad, na moje pitanje sta ce biti ako se secenjem nekoliko stabala utvrdi da stabla nisu trula, da li ce se akcija obustaviti? Naravno da nece.
Na moju tvrdnju da podzemne instalacije koje pominje svakako ne idu toliko duiboko i ne pored platana nego sredinom ulice, nije imao sta da kaze, jer ne zna gradjevinu.
I ono sto je pitanje bilo za njega i za sve nas je: Koliko vi znate stabala u Beogradu starijih od 60 godina? Videcete da ih ne znate ili da ih ima jaaaaakoooooo maaaaaloooooo, ja znam samo za tri – platan star 200 godina kod Konaka Kneginje Ljubice, drvo na Filosofskom fakultetu i jablan u dvoristu moje taste. Mozda ima na hajduckoj cesmi jos neko drvo, i to je to.
Mi zivimo pored tih platana na Bulevaru i ogorceni smo na ovu akciju, smatramo je nacionalnom brukom i nedostatkom bilo kakvih obzira, manira i smisljenosti. I svaki dan gledamo decenijama te platane i znamo da su zdravi i sigurni smo da mogu da traju jos 50 godina bez ikakvih problema. I te vrane koje se pominju u tekstu su nas par puta pocastile svojim izmetom dok smo prolazili ispod njih, ali nam nikada nije palo na pamet da pomislimo da to neko treba da sece ili izmesta.
Mnogo volim da čitam ovako srceparajuće komentare! Ne daj bože da se odlomi deo stabla i padne nekome na fasadu ili čoveka gradske vlasti i zelenilo bi Vam bilo krivo… Ljudi rade svoj posao, studiju su napravili vrhunski stručnjaci sa Šumarskog fakulteta.
Moj lični stav je da platani nisu pogodne vrste za centar grada, i da imam bilo kakvog udela u ovoj priči, insistirala bih na zameni vrste. Platan kod Konaka Kneginje Ljubice, nije u zavidnom stanju, i nije u grupi najstarijih stabala u Beogradu i okolini, u Košutnjaku ima primeraka hrasta prilično starijih…700-i kusur godina(zakonom zaštićena dobra).
Po meni je jedini problem koliko će to da nas košta? I kolika je razlika u novcu za sadnice i za već formirano drvo, i koji je uspeh primanja sadnica ako se ne uzmu i ne ispoštuju preporuke stručnjaka…valjda će postojati kontrola.
@ dendroflora
Znate, možda su nekad moji komentari srceparajući ali nisu glupi kao tvrdnje u koje ljudi veruju. Daću primer na osnovu vašeg komentara, jer vi verujete u jednu toliko glupu tvrdnju koja se plasira kroz medije, da ona oslikava vrlo plastično stanje nacije.
Kažete da se može odlomiti deo stabla i to kao papagaji ponavljaju na TV-u političari, jer je drvo trulo. Pa to jednostavno nikakako ne stoji, jer su platani tako potkresani i odrezani do samog debla, da sve grane koje izrastaju iz njega su zdrave, mlade i jake. Ono što može biti trulo je samo stablo, koje je negde debelo po metar i gde trebaju decenije da bi se ono srušilo a ako i dodje blizu toga, biće vrlo očigledno za videti i intervenisati.
U studiji su još 1997 tvrdili da platani mogu živeti još desetak godina a od tada je prošlo 13 godina i oni su živahniji nego ikad, i sigurno je da mogu jođ decenijama mirno egzistirati bez ikakvih problema. Nego, neko ne može da čeka još 50 godina da bi odradio posao, koji je vezan i za stanogradnju u bulevaru. Ako ne verujete u ovo što pričam dodjite do bulevara i pogledajte platane i njihovo stanje, pogledajte panjeve posečenih pa da shvatite da je struka kod nas u interesu politike i ekonomije a ne smisla života.
Toliko o stručnim komentarima.
Zamenik direktora Zelenila je kadar LDP.
Direktor Zelenila Radovan Draškić je čovek koji opstaje u svim najprofitabilnijim kombinacijama od 2000 godine do danas. Desna ruka nekadašnjeg predsednika stranke Nova demokratija…
Treba napomenuti da nikom od predstavnika građana nije bilo dozvoljeno da prisustvuje ovom sastanku.
Нове саднице уместо оболелих платана
После прегледаних елабората, које је урадио Шумарски факултет, представници скупштинског одбора за заштиту животне средине Србије и управе града сагласни да су платани у булевару у критичном стању
Договорили се представници града и републике Фото Беоинфо Представници скупштинског одбора за заштиту животне средине Србије и управе града постигли су јуче договор о дрвореду у Булевару краља Александра. После прегледаних елабората, које је урадио Шумарски факултет, потврђено је да је дрворед болестан и у лошем стању. Одлучено је да сви подаци о платанима из булевара буду доступни јавности и групама грађана које су се залагале за њихово очување и тек после њихове процене почеће уклањање дрвореда. Предвиђено је да се за нови дрворед набаве већ однегована стабла, одређене висине и пресека, али је процењено да ће садња тог дрвореда коштати 40 одсто више од планиране суме.
– Платани у Булевару краља Александра су запуштени, оболели и њихово опште стање је критично. На састанку са Градском управом дати су нам сви неопходни подаци. Свако дрво је прегледано, њих 680, а то су урадиле стручне комисије. Пројекат обнове булевара толико је обиман да он може да поднесе и обнову дрвореда. Једна од важнијих вести јесте да ће бити сачуван део дрвореда и то од Батутове до Улице господара Вучића – рекао је Чедомир Јовановић, председник Одбора за заштиту животне средине Србије.
Прво посечено стабло – доказ да су платани болесни Фото Д. ЈевремовићОн је истакао да је постигнут заједнички договор о дефинисању процедура које ће онемогућити понављање грешака које су почињене у претходних 15 или 20 година када је дрворед у булевару потпуно уништен.
– Заједнички напор требало би да буде и проналажење средстава за постављање дрвореда који би био адекватан овом граду. Уместо посечених неће бити посађена млада стабла, као до сада, већ дрворед са однегованим стаблима одређене висине о којима ћемо се договорити са житељима ове улице. Очекујемо да ће дрворед у булевару бити посађен до јесени, у року од 180 дана. Таква промена ће коштати око 40 одсто више од планираног, али је то оно што морамо да урадимо – објашњава Јовановић.
Како је истакао градоначелник Драган Ђилас, на седници су се определили за нови и велики булевар са великим дрворедом на који ће Београд бити поносан.
– Анализе Шумарског факултета јасно кажу да стабла, ако се орежу на висину од метра и по, два, три могу да издрже још од шест до десет година, али да би потом сасвим сигурно сукцесивно морала да се мењају. Зато смо се договорили са представницима грађана који су присуствовали састанку да све те студије њима дамо на увид дан, два да их они погледају, да поставе своја питања и да стручне службе са наше стране на то одговоре – напомиње Ђилас.
Важно је, како је рекао, направити прави избор дрвећа које ће бити засађено у булевару.
– Има неколико опција, али која ће стабла бити посађена знаће се после договора са грађанима и стручним службама. Треба напоменути да једно дрво које у пресеку има 16 центиметара не можемо наћи нигде у Србији, већ морамо да га тражимо у Европи. Почетна цена је око 900 евра по комаду, док стабла 20 центиметара пречника коштају око 1.500 евра. То није мало новца, али смо о томе спремни да разговарамо. На иницијативу представника одбора пред грађане треба да изађемо и са анализом осталих дрвореда пре свега оних у централним деловима града, и кажемо какво је стање и како ћемо се према њима односити даље – каже Ђилас.
Б. Васиљевић
[објављено: POLITIKA 23/02/2010]
Platani nisu bili truli. To je sada očigledno, dok ih seku i svako može da se uveri da su posekli zdrava drva.
Svi oni koji su verovali u laži „stručnjaka“ neka se sami prošetaju do Bulevara i sami se uvere u ovu tvrdnju. Imate sopstvene oči za svedoke.
Lagali su vas.
Beograd se „dici“ nocnim zivotom i splavovima, prosto mi je to i smesno i tuzno, jer cega se pametan stidi, budala se dici. Splavovima su zagadili reke, bukom ometaju normalan zivot gradjana u blizoj okolini, a o sadrzajima tog nocnog provoda na splavovima tesko da bi se gradjani Rima, Pariza, Praga, Budimpeste itd. hvalili, pa sta de se cudimo sto najstariji drvored u Beogradu ne moze da bude nesto sto bise spominjalo u turistickim brosurama o Beogradu, da svet vidi kako mi vodimo brigu o nasem zelenilu, ne, ne, takve stvarne dragocenosti treba unistiti kazu ti isti koji se dice turistickom ponudom „ludi provod na splavovima“. Prica o bolesnim platanima je servirana od strane onih istih koji su ih „odrzavali“ u poslednjih 20 godina, pa sto ih ako su bolesni ne lece vec ih seku, zasto seku zdrave? Bice da ce na njihovo mesto nici novi prostor za parkiranje jer smo svedoci da se sve ulice i trotoari pretvaraju u parking plazeve (he, he gradjenje podzemnih garaza u svakom kvartu je za nase strucnjake i upravnike bacanje novca koji su “teskom mukom stekli”, lakse je zauzimati ulice i trotoare kao da je to njihova dedovina), a u Bulevaru bas platani smetaju da se poseju novi prostori za parkiranje. Ostacemo bez drveca, bez kiseonika, ali za uzvrat dobijamo zasadjene bilborde, asvalt, beton, auspuh gasove pravo u spavacu sobu, pa sta se bre bunimo, pa i to ce uci u turisticku ponudu Beograda kao nesto jedinstveno u svetu sto se samo kod nas moze videti.