Katarina Pavićević

***

Ljubav, večita inspiracija pesnika i umetnika, 14. februara preplavi srca ljudi iz svih delova sveta. Proslavljanje Svetog Valentina, kao zaštitnika zaljubljenih osobeno je za katoličanstvo u kome se javlja u XV veku. Iako se na Zapadu vode rasprave da li slaviti ili se ponašati kao svakog drugog dana, običaj darivanja dragih osoba na ovaj praznik toliko je uzeo maha, da se čak govori i o „valentinovskoj groznici“. Za Dan zaljubljenih, najčešče se poklanjaju cveće i čokoladice, uz naravno neizbežnu poruku punu nežnih reči. Širom planete, na adrese u Rimu, Njujorku, Kini, Sarajevu, Zagrebu, Kotoru, stižu buketi, a Teleflorini stručnjaci kažu da cveće otvara kapije srca i preporučuju:

  • aranžman u bajkovitom i romantičnom stilu: za sanjare i zaljubljene
  • crvene ruže u kutiji: za strastvene, glamurozne dame koje će se osećati kao filmske dive uz ovaj aranžman
  • plišanog medu koji drži buket: za velike i male dame koje ne žele da odrastu
  • parfem, bombonjeru i šampanjac ušuškane u skladan cvetni aranžman: pravi izbor za romantično veče u dvoje.

Dan zaljubljenih je 14. februar učinio posebno važnim datumom, a teško je reći da li je u pitanju neizlečiva romantika, difuzija kultura, moda ili sve to zajedno. Duhovno svestan deo pravoslavnog Istoka na širenje proslavljanja svetog Valentina, zaštitnika zaljubljenih, odgovorio je vraćanjem tradiciji – slavljenjem svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinove loze. Ljubav na Zapadu, vinogradi i vino na Istoku – dovoljan razlog da svi hrišćani slave.

Postoje razna verovanja i običaji povezani sa Trifundanom. Veruje se da od ovog dana počinje proleće, da se priroda budi i buja, da poput ljubavi počinje da ispunjava srca ljudi. Darivanje cveća, anonimne poruke ispisane na čipkom optočenim karticama; priče o zaljubljivanju u prvu osobu koju ugledate 14. februara, prema jednoglasnom mišljenju etnologa, spadaju u tradiciju povezanu sa ovim praznikom.