Mičio Kuši
Osnivač makrobiotike i makrobitičke ishrane Mičio Kuši
Mičio Kuši i njegova poruka za zdraviji svet. Osnivač makrobiotike govori o problemima savremenog sveta
Kratak esej makrobiotičkog učitelja Mičio Kušija o savremenom svetu.
Nije nam poznato koliko je vremena proteklo od kada je vrtložnim kretanjem u beskrajnom prostoru kosmičkog okeana nastala naša galaksija, kao ni kada je nastao naš sunčev sistem u krilu galaksije. Bilo je potrebno više od 4 milijarde godina da bi se Zemlja razvila do njenog sadašnjeg stanja. Biološki život na našoj planeti postoji već više od 3 milijarde godina, a čovečanstvo se progresivno razvija otprilike 20 miliona godina. I pored toga što ne znamo kako su čovekovi preci živeli i kako su se prilagođavali svojoj okolini, tokom perioda našeg razvoja homo sapiensa, naročito tokom istorijskog perioda o kojem imamo podatke, zaključujemo da je na zemlji bilo i nestalo više od 20 velikih civilizacija.
Tokom ovih neprekidnih promena čovečanstvo je iskusilo zdravlje i bolest, haos i stabilnost, rat i mir, siromaštvo i napredak, sreću i nesreću, kao da se nalazi na talasima. Naša civilizacija i moderno vreme takođe su pod uticajem ovih promena.
Naša moderna civilizacija pružila je materijalno bogatstvo i tehnološke prednosti većini populacije naše planete i istovremeno veliku količinu informacija i raznovrsne oblike saznanja. Danas smo svedoci plodova takvih prednosti: na globalnom nivou distribuira se hrana neophodna za preživljavanje ljudi; mogućnosti transporta koji nam omogućavaju da istog dana dospemo do najudaljenijih tačaka na planeti; komunikacioni sistemi zahvaljujući kojima možemo trenutno saznati šta se dešava na drugim kontinentima; dobro organizovani religiozni i obrazovni programi; univerzalno kontrolisanje vladinih administracija, kao i veliki naučni i tehnološki razvoj. Danas, naša mogućnost da koloniziramo druge planete više nije samo san. Naša istraživanja su dospela svuda, bilo da se radi o velikim morskim dubinama, najudaljenijim tačkama u kosmosu i najdaljim polarnim predelima. Naše znanje proteže se od mikroskopskog sveta atoma i preatomskih čestica do makroskopskog sveta galaksija. Čini se da se približavamo ostvarenju Zlatnog perioda.
Međutim, ako pažljivije pogledamo ono što nas okružuje videćemo da svuda postoji bolest umesto zdravlja, haos unesto stabilnosti, rat umesto mira, siromaštvo umesto napretka, nesreća umesto sreće. Ogroman novac glavnih programa vlada ne troši se na kreativni razvoj ljudskih mogućnosti, već se rasipa na jednostavne mere odbrane od raznih negativnih faktora.
. . .
Po rečima Mičio Kušija negativni faktori moderne civilizacije su:
1. Neprekidno širenje vojnih struktura
I pored toga što uživaju u plodovima svetske trgovine i razmene, sve države neprekidno proizvode naoružanje i jačaju vojnu silu kako bi se pripremile za uništavanje drugih naroda. Potencijalna snaga uništavanja koju poseduju današnje zemlje može da uništi čitavu planetu za nekoliko sati.
2. Neprekidan napredak medicinske zaštite
Istovremeno sa velikim otkrićima na polju medicine i tehnologije zdravlja, vidimo da ima sve više ljudi koji boluju od fizičkih, mentalnih i duhovnih bolesti. Brojni i ogromni bolnički kompleksi ispunjeni su pacijentima, a ljudi veoma često posećuju apoteke kojih ima na svakom ćošku.
3. Neprekidno širenje sistema osiguranja
Dok mislimo da su se naša životna očekivanja proširila i da je naša društvena sigurnost skoro obezbeđena, neprekidno se razvijaju različiti vidovi sistema osiguranja za slučajeve bolesti, nesreće, povrede, gubitka posla, poplave, krađe, oštećenja imovine, smrti, kao i za mnoge druge moguće nevolje. U stvari, danas na Zapadu skoro svaka osoba poseduje u proseku dve do tri polise osiguranja. Ova tendencija je odraz nestabilnog fizičkog i mentalnog zdravlja pojedinca i nestabilnih društvenih uslova.
4. Neprekidan razvoj pravnih i policijskih sistema
I dok smo uvereni da je moderno vaspitanje najbolje i da su nasilje, pohlepa, egoizam i zločin u opadanju, mi, u stvari, sve više koristimo moć pravosuđa i policije da bi se suprotstavili konstantnoj tendenciji čovekovog nepravilnog mišljenja i ponašanja. Ova tendencija se javlja čak i u našim školama, a nasilje i nepoverenje su u ekspanziji.
5. Neprekidan porast broja slučajeva raspadanja porodica
Dok se u modernom društvu komunikacioni sistemi razvijaju na svetskom nivou, međusobno razumevanje članova porodice postaje sve teže. Pre samo pedesetak godina razvod bračnih parova nije bio čest; trenutno se to dešava većini bračnih parova, u slučaju SAD razvodi se 8 od 10 bračnih parova. I uskoro će ovo postati univerzalna praksa. Štaviše, u modernom društvu veoma je rasprostranjeno nerazumevanje između roditelja i dece i nema nikakvog nagoveštaja za eventualno rešenje ovog problema.
6. Neprekidan trend porasta poremećenog seksualnog života
Kao što se može konstatovati povećan broj razvoda parova, seksualni odnosi između muškarca i žene gube vezu s prirodnim poretkom. Pojave homoseksualnosti, biseksualnosti i grupne seksualnosti u stalnom su porastu. Veza između muškarca i žene je osnovni spoj društva i sobom nosi obavezu prema budućim generacijama. Kada ova veza gubi svoj prirodni poredak, zalog je budućnost ljudske vrste.
7. Neprekidno gašenje tradicionalnog duha
Religiozne tradicije, koje su inspirisale svest naroda tokom mnogih vekova, gase se i način na koji se one predstavljaju više ne privlači ljude. Školske i vaspitne institucije, koje su ranije vodile narode ka socijalnom buđenju, izgubile su svoj uticaj, a njihova funkcija je promenjena i sada se uglavnom svodi na širenje informacija i pozive na takmičenje. Skoro da je sasvim nestalo porodično i društveno nasleđe koji su gajili bogat duh dragocen za buduće generacije.
. . .
Najveći deo modernog društva strahuje. Koju grešku smo napravili u tom procesu formiranja modernog društva? Suočeni smo sa sledećim mogućnostima: biološka, fiziološka i duhovna degeneracija čovečanstva koja progresivno može dovesti do nestajanja homo sapiensa, ili trenutna propast razaranjem kao posledica nuklearnog rata.
Da bismo otkrili koju smo grešku napravili, neophodna je duboka samokritika. Javlja se potreba za biološkom revolucijom koju svako od nas može da izvede menjanjem sopstvene konstitucije. To ne može biti posao jedne vlade, niti misija neke crkve, ni obaveza neke škole. Jedino sopstvenim naporom možemo promeniti kvalitet svoje krvi i telesnih tečnosti, poboljšati svaku od milijardi naših telesnih ćelija i ćelija mozga, razviti naše fizičko zdravlje, mentalnu bistrinu i postići duhovno buđenje.
Ova auto-revolucija, čiji je cilj ponovno uspostavljanje naše biološke, fiziološke i duhovne konstitucije, počinje dvema osnovnim etapama:
Razumeti šta je čovek, šta je život, naše poreklo i našu budućnost, jednom rečju, razumeti kosmički poredak.
Biološka, fiziološka, duhovna i društvena primena kosmičkog poretka koja počinje pravilnom ishranom u skladu sa našom okolinom.
Takva revolucija je najmiroljubivija i najefikasnija. Zahvaljujući njoj možemo da izmenimo generalnu tendenciju moderne civilizacije u zdravijem i konstruktivnijem smeru, možemo otvoriti vrata novog sveta, ere čoveka, zdravlja, mira, pravde i slobode.
Sjajan esej. Zabrinjava sto to pise japanac koji zivi i radi u Americi, jer ako su ovakve promene tako vidljive tamo, kod nas moze biti i gore. Da, jedino sto nam preostaje je da menjamo sebe ako ne mozemo svet.
Esej na nivou seminarskog rada srednjoškolca koji se pripremao surfujući internetom. Kome je upućen i sa kojim ciljem? Benigna priča.
Ovo je po svemu sudeci uvod u neku od knjiga g Kushi-a jer je konzistentno njegovim tvrdnjama da nacin ishrane odredjuje nase misljenje. Donekle tacno ali ne u potpunosti i nije ishrana presudna za to hocemo li sacuvati svet ili ne.
Jeste ovaj tekst dosledan Kušiju i njegovoj makrobiotičkoj filosofiji. Ne bih bio tako slobodan da pomislim da bi srednjoškolac mogao da sagleda globalne procese tako jednostavno, posebno kada govorimo o policijskoj kontroli, osiguranju i raspadu tradicionalnih društava.
I ono što bi na primer za savremenog srednjoškolca bilo seksualna sloboda u nekim stvarima, za Kušija je zastranjivanje i višak sloboda bez usmerenja.
Ono koliko sam ga čitao, ima se šta od njega naučiti iako se vrlo često ne slažem sa nekim versko filosofskim postavkama.