Lisine i vlaška magija

 

Lisine i vrelo koje pokreće vlaška magija Homolja

Ribnjak, pastrmka, rečica, vodopod, pećina, vrelo, šuma i vlaška magija – sve u jednom mestu zvanom Lisine

 

Srbija ima mnogo skrivenih lepota. Tek savet dobronamernih i obaveštenih prijatelja može da vas uputi u čuda prirode koje naša zemlja ima i čuva i da negde provedete sjajan vikend sa porodicom.

U turističkim mapama ćete retko naći mala i skrivena mesta koja se čuvaju kao dragulji medju poznanicima. Jedno od tih mesta je i selo, odnosno vodopad Lisine, pored Despotovca, Resavske pećine i Manastira Manasije.

Do Lisina se stiže jednostavno ako idete sopstvenim prevozom. Ako ste u Beogradu, krenete autoputem ka Nišu, isključite se kod skretanja za Despotovac, prodjete Despotovac, Svilajnac, i idete ka Resavskoj pećini. Svuda vas manje više vode putokazi.

Kada putem udjete u tok reke Resavice i krećete se izmedju brda i kroz sela, sve vreme idete pravo dok vas put ne dovede do jedne raskrsnice, na kojoj levo imate putokaz za Lisine a desno ide put za Resavsku pećinu. Od te raskrsnice, na 5 km su vam selo Lisine, a na 6km Resavska pećina. Na nekih 10-ak kilometara je i manastir Manasija, čuven po svojoj srednjevekovnoj resavskoj školi.

Ukupno oko 130 km vožnje od Beograda, gde je zadnjih 30-ak kilometara potrebno oprezno voziti jer se ide delom klisurom i užim putem koji nije u baš najboljem stanju.

Imate vremena da posetite sve navedene lokacije. Ne propustite ni jednu od njih. Lisine su priča za sebe, ali i Resavska pećina, kojoj nedostaje samo dobro osvetljenje da bude velika i lepa atrakcija. Manastir Manasija je izuzetan, i pored gledanja i poklonjenja čuvenim freskama „Svetih ratnika“, predlažem vam da kupite manastirski med i ostale proizvode od tamošnjih monahinja, jer ćete sigurno dobiti vrhunski kvalitet i organske proizvode, što je priznaćete velika retkost.

Kada udjete u selo Lisine, nailazite prvo na ribnjak i motel restoran, svojevremeno poznat po pastrmci i sex turizmu. Legenda kaže da je tu stalno bilo puno registarskih tablica iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, mahom vozila koja su dovozila neke direktore i preduzetnike sa njihovim pratiljama.

Originalni motel po kome je mesto postalo čuveno je izgoreo pod još nerazjašnjenim okolnostim, tvrde se da su neki mračni razlozi u pitanju, dug, reketiranje i slično. No, sada je tu zanimljiv i renoviran restoran sa dobrom pastrmkom i sopstvenim ribnjakom. Deci će biti zanimljive žive ribe i retke albino pastrmke koje će videti u ribnjaku. Medjutim, to nije kraj vašeg puta, iako može tako delovati. Nastavljate dalje putem.

Kod tog restorana ribnjaka skrećete levo i pravo preko mostića idete dalje, jedno kilometar dva, gde ćete na jednom mestu spaziti ogradjeni parking sa leve i sa desne strane puta i natpis Vodopad Lisine. Tu se parkirate i ulazite u turistički mini kompleks Lisine.

Prvo prolazite kroz jedno seosko gazdinstvo i par bungalova, ulazeći u prvi domaći restoran. Do pre nekog vremena tu je bilo pravo seosko gazdinstvo, sa sve domaćim životinjama na koje ste nailazili dok ste prilazili ugostiteljskim objektima i slobodno se družili sa istima. Razvoj poslovanja je koliko toliko uredio saobraćaj sa životinjama, pa su one u svojim oborima, a napravljen je i kulturan prilaz i staza.

Tu se možete zaustaviti za sada i napraviti bazu, ali da znate ima još ponuda i šta da se vidi. S obzirom da je napravljeno i par kućica bungalova, postoji mogućnost i da na licu mesta prespavate, ako na vreme rezervišete pansion.

Ako pak nastavite dalje, prodjete kroz prvi restoran i prateći potok- rečicu stižete do vodopada, koji je glavna atrakcija. Zaista ima neku lepu i osvežavajuću energiju, iako vodopad nije visok, 12-15 metara. I svima se dopadne da stoje pored ili ispod njega, da se prskaju i rashladjuju, posebno ako je vreo dan napolju. S jeseni je malo drugačije što se tiče toplote, ali je opet uzbudljivo.

Šta ćete naći u Lisinama i zašto treba otići tamo?

Prvo, već sam rekao, naćićete jedan vrlo zanimljiv i osvežavajući vodopad u Lisinama. On nije impresivan visinom ali je pun pozitivne energije. Zatim, ako krenete levo od vodopada preko drvenog hand made mostića, naćićete još jedan vodopad, doduše napravljen ljudskom rukom, ali takodje na svoj način zanimljiv. Lisine dakle ima zapravo 2 vodopada.

Tu vas čeka i mlin, jedan lep i ravan prostor pun cveća, nekoliko baštenskih igračaka za decu i etno restoran koji je delimično ukopan u pećini, te deo toga i mali usek u steni sa slepim miševima, dobra pastrmku u kafanama, još bolji pasulj, zatim nešto dalje početak Homoljskih planina, i jedno čudesno tamno vrelo.

Ako budete imali sreće, naletećete na slepe miševe u špilji. Obično za vreme vikenda bude velika gužva i ponekad je teško naći mesto u restoranima. A i kada nadjete, teško da ćete biti usluženi na vreme. No, ne očajavajte, samo se dobro pripremite. Deca se mogu igrati ispred na malom igralištu sa vrtnim konstrukcijama, ljuljaškama i zabavama. Izbegavajte jedino toalete, oni su jadni, prljavi i vrlo primitivni, bruka jedna.

Ako sednete u Etno restoran, odnosno u bilo koji od restorana, na meniju imate klasičan šumadijski meni: meso, roštilj i salata. Ipak, mi preporučujemo obavezno da uzmete pastrmku, domaća je i sveža, čorbu i pasulj. Pasulj je pravi gurmanski doživljaj, masan i kaloričan, ali vredi zgrešiti.

Ako vas avantura vuče, iznad restorana i starog mlina potražite kuću u kojoj se sprema i mesi hleb, i na kojoj vise venci crvenih paprika. Prošavši pored te kuće, penjete se dalje na jedan zanimljiv proplanak, odnosno plato, gde imate još jedan lep restoran i pogled ka Homoljskim planinama. Tu pitajte za vrelo. Ili jednostavno pratite rečicu, potok. Proćićete kroz zapuštena seoska imanja, livade i voćnjake, a možda ćete naleteti i na ovce koje imaju tu negde tor.

I nikako ne odustajte. Samo pratite rečicu, jer do samog kraja nećete otkriti tajnu. Kada se već približite samom dnu nadolazećih Homoljskih planina, naićićete na mesečev pejzaž i skoro crno vrelo iz koga ističe pomenuta rečica.Kao da vas je neko istrgnuo iz vašeg pitomog sveta i postavio u surov i opasan predeo mračnih bajki.

Tada ste se vratili milion godina unazad. Tada počinje magija. Sablasno granje, sivi kamen pokriven mahovinom, hladna tamna voda sa crnim algama, jedna posebna htonska energija. Osećate prosto davninu, vreme prašuma i divljine, vreme kada je carovala priroda a ne čovek.

Tada ćete možda osetiti snagu Homolja i njenu vezanost za praljudske snage i sile. U nekim ezoterijskim krugovima se ti krajevi smatraju jednim od centara crne magije u svetu, sa posebnim akcentom oko vlaške magije, koja je zbog svoje izolovanosti ostala specifična, drugima nerazumljiva te stoga i snažna.

U stvari, ko je nešto čitao o vlaškoj magiji zna da je ona mahom praksa starijih žena, i da u tim krajevima vlada čist i nepomućen matrijarhat već vekovima. Žene tamo vode reč i o svemu odlučuju, samo da znate. U svim drugim delovima sveta, magijom, tom crnom praksom zabludelosti duha, uglavnom se bave opsednuti muškarci. No, ako ste iskreni hrišćanin, nema razloga da se plašite vlaške magije, ona a i ostale čini, bajanja i magijanja ne deluju na verujuće ljude koji se iskreno mole.

Upravo kada smo mi prilazili vrelu došla je i neka seljačka porodica, i jedna seljanka je onako krišom da mi ne vidimo nešto bajala i prstima radila prema vodi. Shvatio sam da ili “crpi energiju” vrela ili “pozdravlja sveto mesto paganizma”, odnosno vrelo vlaške magije. Siguran sam da je ona bila od onih baba vračara koje u noći bez meseca dolaze skroz gole na ovakva mesta i obavljaju okultne rituale sa onostranim silama.

U svakom slučaju, pravio sam se da ne vidim šta radi, s obzirom da moja porodica veruje u Božiju milost a ne u zloupotrebu prirodnih energija, pa osim shvatanja tog čina kao crtice iz lokalnog folklora, suština prakse nas nije interesovala. Mada, kako sam rodjen u blizini i odrastao prvih godina u tim krajevima, nekako shvatam i razumem njihove porive, deo tog kraja prebiva i u mojoj duši, ali ih ne odobravam. Svojstvo duha je da se oplemenjuje molitvom, čestitošću i iskrenim moralom, a ne paganskim zastranjivanjima i pokušajima da se upravlja onostranim silama.

Mada, vlaška magija je decenijama popularna u prostom i primitivnom narodu, zbog njihove navodne veštine u ljubavnim čaranjima. Po tome su vlaške vračare najpoznatije, mada rade i neke druge zle stvari, iako one to tako ne vide. Njima je, barem kako one to tvrde, to samo posao. Ako hoće neka devojka da otme oženjenog muškarca od supruge, one će to da urade, nemaju tu skrupula. Ako hoće nekoga da liše seksualnosti, da postane impotentan, i to će da urade bez dvoumljenja. Kao i da nekome umore stoku.

Ranije su vračare bajale biljkama i amajlijama nad nekim „svetim predmetima“ ili delovima životinja, sada to rade uz pomoć ikona i pozivanja na Boga. To što Crkva i sam Gospod najstrože zabranjuju bajanje i čaranje kao veliki greh i zlo, njih ne uznemiruje mnogo, jel one misle da rade samo svoj posao i tako zaradjuju na tudjoj nesreći. Gnusno i primitivno. Odlika primitivnih ljudi upravo i jeste njihova nesposobnost da shvate da nešto rade pogrešno, loše ili neprimereno. A pošto stalno traže mesta posebnih moći, veruju da je i vrelo jedno takvo mesto, na kome mogu lakše razgovarati sa demonima i duhovima koji ih vode.

Samo vrelo ima izvanrednu vodu za piće, koja je izuzetno hladna. Vrelo nije veliko, možda par metara u prečniku, ali ono što vam odmah zaokupira svest su mračna, skoro tamna boja vode, nastala usled mnoštva nekih tamnih algi u vodi. Jezivo, jel da. Pogledate li od vrela duž reke, videćete slike koje kao da su preslikane iz filma „Gospodar prstenova“. Sablasno drveće sa krivim granama koje prave svod od lišća, bacajući duboku senku na nestvaran reljef. Sve izgleda jako staro, mračno i opasno. Postaće vam jasno zašto su ti krajevi i ljudi samim takvim predelima opsednuti magijom, čaranjem i bajanjem, jer kao da su izašli iz bajki, odnosno bajke su i nastajale na ovakvim mestima. Moja je supruga, na primer, odmah upala u bajku i nije mogla da se otme ushićenju koje ju je obuzimalo. A možda i vi u mašti vidite i osetite vile, gnome i karakondžule kako vas vrebaju sa okolnog stenja ili drveća.

Pazite se Lisina, može vas izgled predela i sopstvene fantazije opsednuti.

Zlatko Šćepanović

. . .