Prof. dr Velimir Abramović
.
GRUPA 69
Inžinjer Spasoje Vlajić i srpska parapsihološka tajna vojna Grupa 69
.
Tajna vojna grupa 69 za parapsihološko ratovanje
Samo narod koji dobija Duhovno, dobija i Materijalno.
Sve svetske obavestajne sluzbe, religijske zajednice, kao i profesionalne, interesne i prijateljske grupe, deluju na nivou sinhroniciteta.
Sta je to sinhronicitet? To je vremenska veza delova beskonacnog Bica Sveta, pa prema tome je sinhronicitet mocno sredstvo uticanja na delove. Matematicka osnova sinhroniciteta je ekvivalencija, a fizicki, to je rezonancija. Sinhronicitet je nuzan uslov svake interakcije.
Po Vlajicu, u Bicu vlada naduzrocno nacelo stvaranja, nacelo neprekidnosti, Duh znacenja, koji deluje trenutno i kao apsolutna sila. S druge strane, relacija medju elementima je prosti sinhronicitet, dok medju kompleksnim sistemima, kakvi su zivi, vaze slozeni oblici sinhroniciteta.
Iz knjige naseg hrabrog i Duhom Svetim vodjenog autora Vlajica, “Grupa 69”, ocigledno je da je u izuzetnoj istorijskoj situaciji izumiranja naroda, srpsko nacionalno bice u grcu nestajanja naucilo da dejstvuje naduzrocno, sto znaci da je, nastojeci da prezivi, naucilo da organizuje ocuvanje sistema na nivou dubljem od sinhroniciteta, a to je kontuinuitet, koji je glavna osobina same realne beskonacnosti. Rezultat je bio nevidjeno prociscavanje duha i oslobadjanje od vezanosti za bilo kakve drustvene institucije, kao sto su univerzitet, vojska, zdravstveni sistem, tajna policija, banke, cak i konzervativne neformalne grupe u vlasti. Narod se razbio na pojedince maksimalno slobodnog duha, oslonjene samo na sebe same i neposredno i svesno ukljucene u Kosmos, koji je u tom dugom i patnickom procesu razvezivanja od materijalnih formi zivota, za svakoga od nas najzad osvanuo misaono sveden na poruke sumersko-pitagorejske misticne matematike. Tako se na Zapadnom Balkanu, posebno u Beogradu, obrazovao mental pogodan za ravoj nove svetske srpske religije, sa rodonacelnikom Nikolom Teslom, koji je jos za zivota izveo, i to do kraja jasno izveo, sintezu elemenata neophodnih za novu religiju, sve to zajedno popularno-naucno nazvavsi: “svetlosni etar” i simbolicki izrazivsi crtezom ili mandalom spirale, poznate kao Teslina spirala.
Pogledajmo sustinski o cemu je rec!
Kretanje je dopuna do savrsenstva, njim se dovrsava neprekidnost osnovne beskonacnosti i sinhronicitet n+1 delova Bica upotpunjuje do kontinuiteta svekolikog Bica, koje je, po broju, beskonacna nula.
Koja “sila” vlada u Bicu? Vlada ona “sila” o kojoj je govorio Njutn, kada je priznao da ne razume svoj zakon gravitacije: ”pitam se o pravom uzroku Sile koju sam matematicki samo opisao…”.
Njutn je znao da samo Nacelo Stvaranja mora biti naduzrocno, jer smo suoceni sa vec stvorenim Svetom kao sa ociglednom posledicom nepoznatog uzroka. Zasto je to tako? Zato sto je tajna stvaranja nedokuciva.Ontoloski kauzalitet pocinje od posledice, a egzaktni ili naucni – od uzroka.
Evo na osnovu kojih deset osobina Beskonacnosti ili Vremena, RADI NADUZROCNA POVEZANOST NEOSRPSKE DUHOVNOSTI KOJA IZ TACKE U NULTOM VREMENU ZADAJE SINHRONE MATRICE DELOVIMA KONTINUUMA, ODNOSNO POTENCIJALNOM NEPRIJATELJU, koji se na taj nacin nuzno i odjednom pretvara u saveznika i prijatelja.
.
Principi parapsihološkog delovanja – Naduzročno biće sveta
.
Glavne osobine naduzrocnog nivoa egzistencije sa koga se vrsi savremena srpska mentalna odbrana i utice na pretvaranje protivnika u najprisnije pristalice (vec dokazano na primerima Ruskog naroda i Nikole Tesle):
Prva i glavna osobina Vremena kao Bica je neprostornost, tj. njegov deo podudaran je njegovoj celini.Kako to ?
‘Neprostorni entitet’ sastoji se iz ‘neproteznih elemenata’; deo koji je po pretpostavci ‘neprostoran’ je i ‘neprotezan’, tj. ‘neprotezni deo’ isti je kao i ‘neprotezna celina’. Logika ovog zakljucka izneta je u Lajbnicovom principu ‘identiteta nerazlikovljivog’, (principium identitatis indiscrenibilium).
‘Vreme’ ili ‘Jedinstvena Beskonacnost’ prethodi egzistenciji prostora i osobine ovog entiteta ne mogu se adekvatno izraziti pojmovima zasnovanim na iskustvu ‘velicine’, kao sto su ‘vece’ i ‘manje’, odnosno ‘beskonacno veliko’ i ‘beskonacno malo’. Zakljucak se namece: Jedinstvena Beskonacnost je iskljucivo temporalni entitet i nezavisna je od prostora.
Druga osobina Vremena je neproteznost, tj. Vreme se sastoji iz neproteznih centara i kako je to rekao Aurelije Avgustin, u stvari postoji samo sadasnji trenutak i on je nemerljiv. Zasto je to tako?
Centar Beskonacnosti je ono prema cemu je Beskonacnost sebi jednaka; centri Beskonacnosti su ma gde, ima ih ma koliko, neprotezni su, i svi zajedno, i svaki pojedinacno, podudarni su sa Beskonacnoscu kao celinom. Moze se reci i da je Beskonacnost ‘suma svojih neproteznih centara’. Svaki centar Beskonacnosti je i pocetak i kraj i centar svega sto je konacno, ukupnog prostora i materije. Beskonacnost ocigledno ogranicava prostor i materiju, ali izgleda da radi i vise od toga, na neki nacin ih generise.
Treca osobina je kontinuitet, tj. Vreme kao i beskonacnost ima samo unutrasnjost. Ocigledno, Beskonacnost ima samo unutrasnje granice i to, aristotelovski receno – ‘jednostruke prirode’, tj. ima ‘granice’ koje samo ‘spajaju’, dok za razliku od Beskonacnosti, deo ima ’spoljasnje granice’, koje su dvostruke prirode, u isti mah izdvajaju deo u Beskonacnosti i spajaju ga sa njom.
Cetvrta osobina je homogenost, koja se u ovom slucaju definise kao podudarnost centra i periferije. To je osobina ‘tacke’ i ‘nule’, koje su matematicki modeli celokupnog Vremena ili Beskonacnosti. ‘Tacka’ i ‘nula’ su ‘prosto samoidenticne’ i u celini istog sastava.
Za razliku od ‘beskonacne celine‘, ‘konacna celina’, individual’ ili ‘deo’, ‘dvostruko je samoidentican’, po granici i po onome sto je ograniceno, dakle, slozen.
Peta osobina je nelokalnost, tj. Vreme kao i beskonacnost ima samo centre.
Beskonacnost je ‘tacka’, ali i centri Beskonacnosti su ‘tacke’. Tu je na snazi ‘podudarnost dela i celine’.
Neprotezna ‘tacka’ ne zauzima ‘mesto’, vec ima ‘temporalnu poziciju’, koju je moguce odredjivati samo u odnosu na diskretume prostora. Prema tome, u svetu u kome vec jesu prostor i materija, neprotezna tacka ima neograniceno mnogo mogucih ‘pozicija’ u koegzistenciji, tj. Vreme nema periferiju, ima samo centre. Sasvim strogo receno, ‘tacka’ uopste i nije ‘element prostora’, vec u isti mah ‘centar’ i ‘kraj’ prostora i njegov pravi generator,
Prostor nema ‘pocetak’ jer nastaje u diskretnim celinama. Fizicki gledano, ‘Tacka’ je ‘Vreme’.
Sesta osobina je policentricnost jer Beskonacnost, kao i ‘Vecnost’ ima ma koliko centara u koegzistenciji.
Kao sto se vidi, osobine Beskonacnosti nisu medjusobno nezavisne, vec su niz koraka i grade neku vrstu genericke lestvice: iz ‘neproteznosti’, (sastoji se iz neproteznih centara), sledi ‘nelokalnost Beskonacnosti’, koja je u tome sto ona ‘ima samo centre’. Iz ‘nelokalnosti’ sledi ‘policentricnost’ , tj. Beskonacnost ‘ima ma koliko centara u koegzistenciji’, a iz policentricnosti sledi ‘generisanje relacija’, tj. ‘deljivost’.
Dakle, sedma osobina je samodeljivost, tj. policentricnost Beskonacnosti (ima ma koliko centara u koegzistenciji) omogucava uspostavljanje unutrasnjih relacija i zbog toga je Beskonacnost relativno samodeljiva.
Ako Platonovu, Euklidovu i Lajbnicovu ‘Monadu’, odnosno Plotinovu ‘tacku emanacije’, odnosno Avgustinov ‘trenutak sadasnjosti’ shvatimo kao Jedinstvenu neprostornu Beskonacnost, onda iz ‘policentricnosti’ kao njene osobine nuzno sledi Platonov ‘Diaresis’ – moc samodeljenja ‘beskonacne celine’, tj. Monade. ‘Jedinstvena neprostorna Beskonacnost’ ima ‘neprotezne centre’ cije ‘relacije’ su ‘mesta’ za ‘prostor’, tj. ‘Vreme’ generise ‘mesta za prostor’ kao ‘relaciju sadasnjih trenutaka’. Granice prostora su vrem,enske, to su tacke.
Osma osobina Beskonacnosti je nepokretnost, jer su centar, pocetak i kraj Beskonacnosti, odnosno Vremena podudarni.
Usled opsteg kontinuiteta, sto znaci da ima samo unutrasnjost, Beskonacnost nije pokretna, a usled homogenosti, tj. podudarnosti centra i periferije, nemoguce je i bilo kakvo kretanje ‘unutrasnjih delova Beskonacnosti’ u smislu ‘promene mesta’.
Priroda nase culne predstave kretanja dublja je od koncepcije ‘premestanja’ fizickog tela kroz kontinualni i pasivni prostor brzinom ciji etalon merenja je ‘konvencionalno vreme’.‘Promena’ koja nam je data kao svakodnevno iskustvo ‘kretanja’ je nesto drugo, to je restruktuiranje prostora i materije po vremenu.
Deveta osobina Beskonacnosti je uredjenost jer su centri Beskonacnosti u konstantnom poretku i to: 0,1,2,3,…
Iz ‘policentricnosti’ sledi ‘uredjenost’ i upravo ove osobine Beskonacnosti generisu prostor i brojeve, tj. ‘princip konstantnog vremenskog poretka’ ili ’temporalnost’ je osnovni uzrok opste promene.
Deseta i poslednja osobina je izotropnost jer je Beskonacnost centralno simetricna u odnosu na svaki svoj centar i sve svoje centre u koegzistenciji, to jest, po osobinama je istovetna sebi u svim svojim pravcima.
Kad svi nasi mrzitelji budu najzad shvatili ovo gore navedeno i ovo sto je u Vlajicevoj knjizi pokazano, bice kasno za svako njihovo neprijateljstvo. Svaki ce otpor novom svetskom srpskom poretku postati besmislen i nemoguc. I kao sto je ruski Svecovek Dostojevskog ljubavlju obuhvatio Niceovog Natcoveka, i tako ga pobedio, tako ce i srpski Pracovek kroz zlatni presek Lepenskog Vira preobraziti koren ruskog Svecoveka i dati mu novu religiju, ni pagansku, ni hriscansku, uliti mu novu, naucno zasnovanu veru za nase i nastupajuce doba.
. . .
Tekst je pogovor za knjigu neizaobilaznog Spasoja Vlajića „Grupa 69″
Profesore moj,kako da se zastitimo od projekta HAARP ?Ima li neke zastite makar od niskih frekvencija koje uticu na mozak coveka ?!?
S POSTOVANJEM PROFESORE MOJ
Teorija o električnom svemiru zapravo počiva na procesima koji su nam veoma bliski i jako dobro shvatljivi. Nema „misterije“ i ljudskom umu nedokučivih procesa. Razlog je više nego jednostavan: sve u svemiru , što uključije i sve na Zemlji, stvoreno je i funkcioniše na istom principu po istoj šemi. Procesi koji su stvorili sva kosmička tela, galaksije, zvezde, komete, Zemlju, Veneru, Mars ili Sunce…, deo su iste jedinstvene matrice u čitavom svemiru. U istoj matrici stvoren je i život na Zemlji kakav danas poznajemo…Od najmanje čestice do najveće galaktičke formacije, mreža električnog kola povezuje i objedinjuje prirodu, organizujući galaksije, napajajuči zvezde, rađajuči planete i naš svet, kontroliše klimu i pokreće biološke organizme. Ne postoji izolovano ostrvo u električnom svemiru.Dakle glavna sila koja stvara SVE u kosmosu je električna STRUJA. Osnovne teze u ovoj teoriji su: Sve u svemiru je nastalo od električne energije; Zemlja, kao i sve druge planete, je naelektrisano telo; Sunce ima električno polje i ono je u interakcji sa ostalim planetama; Sunce se ne napaja energijom iz neke unutrašnje “nuklearne furune” već spolja električnom strujom koja teče duž rukavaca Mlečnog puta; čak 99.9 posto svemira se sastoji od plazme, gotovo savršeno provodljive sredine koja pokazuje jake električne karakteristike i koje astronomi gotovo uvek ignorišu; čitav svemir vrvi od naelektrisanih čestica…Mi živimo u električno pokretljivom univerzumu i to je realnost koja se potvrđuje skoro svaki dan “iznenađujućim” i “misterioznim otkrićima.Električni jonski stub (velika koncentracija naelektrisanog gasa u jonosferi koji se proteže sve do svemira)…Plazma se često smatra posebnim stanjem materije za razliku od nama poznatih i bliskih stanja kao što su čvrsta materija, tečnosti i gasovi. Ali, ukoliko bi se atomi još više zagrevali došlo bi do njihovog cepanja i odvajanja elektrona i protona od jezgra. Tako bi nastali slobodni naelektrisani joni i elektroni. Ovakvo stanje u kome se slobodno kreću pozitivne i negativne čestice naziva se plazmom i to se smatra četvrtim stanjem materije. Zapravo je to prvo, fundamentalno stanje materije.
Električna sila između različito naelektrisanih jona su redovi magnitude jači od bilo koje mehaničke sile, čak i one koja proizvodi gravitaciju. Ogoljena električna snaga je 39. red magnitude (jedna hiljada milijardi milijardi milijardi milijardi) puta jača od gravitacije. Plazma prožima čitav svemir i u njoj se nalazi i naša galaksija Mlečni put i Sunčev sistem. Oblak čestica koji stvara solarni vetar je plazma. Naš čitav Mlečni put sastoji se prevashodno od plazme. U stvari 99% čitavog SVEMIRA…Slobodno naelektrisanje čini plazmu veoma provodljivom za električnu struju koja stvara elektromagnetno polje, a ono opet generiše električnu struju. Magnetnih polja ima svuda u svemiru čak i u “praznom” međugalaktičkom prostoru. A magnetna polja ne mogu postojati bez elektricne struje. U ovakvim magnetnim polju stvaraju se snopovi čestica, širok spektar radijacije (radio talasi, svetlost, mikrotalasI, X-zraci, gama i sinhrotronske radijacije). Upravo sve to postoji u svemiru. Električna struja stvara i posebne ćelijske regione plazme sa sličnim osobinama, na primer, magnetosferu i međuplanetarnu sredinu. Dakle, plazma se sama organizuje. I to je njeno osnovno svojstvo. Plazma tipično uzima oblik neutralnog gasa (jonizovan gas) koji se pojavljuje negde kao gasni oblak ili naelektrisani snop jona…U električnim poimanjima, naelektrisane čestice nisu ograničene standardnom kinetikom gasa. U stvari, u plazmi mi često vidimo naelektrisane čestice ubrzane do blizu brzine svetlosti .Vidljivi deo svemira se sastoji skoro potpuno od električno aktivne plazme i ona je ta koja stvara zvezde, galaksije, planete, komete… Plazma ima tri pojavna stanja odnosno tri različita načina funkcionisanje (modusa).
1. TAMAN STRUJNI MODUS: Ovde je jačina električne struje (protok naelektrisanih čestica) kroz plazmu jako mali i plazma ne svetli. U ovom modusu ona je suštinski nevidljiva i ne bi smo ni znali da je plazma, ukoliko ne bi izmerili njenu električnu aktivnost osetljivim mernim instrumentima.
Magnetosfere planeta Sunčevog sistema danas su primer funkcionisanja plazme u tamnom strujnom modu. Jonosfera Zemlje je primer plazme koja ne emituje vidljivo svetlo.
2. NORMALAN SVETLEĆI MODUS: Ovde je jačina električne struje (protok naelektrisanih čestica) znatan i čitava plazma u tom regionu svetli. Jačina svetla zavisi od jačine struje u plazmi. Primeri ovakvog rada plazme su Sunčeva korona, pojava fluorescentnog svetla, kao i vidljive galaktičke magline (nebule) koje stvara “prašnjava plazma”. U plazmi se formiraju električne niti. Sunčeva korona pokazuje da je toplota Sunca u njoj veća nego u jezgru.
3. LUČNI MODUS: Jačina električne struje u plazmi je ovde izuzetno jaka. Plazma emituje sjaj na širokom spektru, a struja teži ka formiranju strujnih vlakana. Primeri ovog načina rada su munje, Sunčeva fotosfera, kao i električni luk u mašini za varenje. U sva tri načina rada plazme emituju merljivu elektromagnetnu radijaciju (radio frekventni šum). U bilo koje vreme strujna gustina (Amper na kvadratni metar) postoji u plazmi i određuje koji je način rada u njoj operativan. Atomska struktura gasa koji postaje jonizivana forma plazme odlučujući je faktor za ovo. Plazma reaguje veoma jako u odnosu na elektromagnetne sile i dominantna je snaga u mnogim kosmičkim plazmama – na zvezdanim površinama, aktivnim galaktičkim jezgrima, aktivna je između planeta i između zvezda i među galaksijama. Tako su sve ove kosmičke tvorevine povezane – preko svojih plazmi odnosno struje koju sve one provode. I ljudski organizam je u ovom strujnom kolu u tačno određenom strujnom balansu. Svaka ćelija (svaki molekul) u našem organizmu zato vibrira, a poremećaj u vibracijama i njihovom odnosu je bolest,bolest,bolest… Sunčev sistem je deo Sunčeve plazme gde kao u posebnom moru “plivaju” Sunce i nama poznate planete sa svojim mesecima. Ovaj prostor se proteže sve do onoga što se naziva Heliopausa – gde se nalazi “dupli sloj” Sunčevog sistema koji odvaja Sunčevu plazmu od napona plazme koja ispunjava rukavce galaksije Mlečni put.Sunce povremeno izbaci (“ispljune”) iz svoje korone naelektrisane čestice (coronal mass ejections – CME) koje u plazmi formiraju struju, koja svetli i uvija se. Kada ove čestice stignu do Zemljine plazme (jonosfere) koja je u tamnom modusu, čestice one zasvetle i vidimo poznate aurore – u svom izuvijanom obliku…Dakle, sve vremenske nepogode, kao i klimatske promene na Zemlji samo su posledica električnih promena u svemiru. I to je fenomen koji se javlja u određenim vremenskim periodima. Zato je danas tvrdnja o predstojećim klimatskim promenama na Zemlji koje su, navodno, posledica industrijskog zagađivanja i prevelike ljudske populacije – najobičnija obmana. Istina je da će globalnog otopljavanja ili zaleđivanja biti, ali ono će biti isključivo posledica strujnog delovanja na Zemljinu plazmu iz svemira.Za razliku od radijantne energije sa Sunca, električna energija se može akumulirati u “planetarnom kondenzatoru” neko vreme, sa potencijalom za planetanim prekrajanjem događaja kada je atmosfera konačno “posustala” i počinje masivno pražnjenje”.Elektricitet nastavlja da napaja zvezde energijom u vidu sjaja koji ona ispušta, što se odnosi i na Sunce. Da zvezde imaju spoljni izvor energije zaključuje se jer temperatura Sunca raste iznad fotosfere, da bi u koroni dostigla i 2 miliona stepeni. Dakle, energija Sunca ne dolazi iz njegovog jezgra kako se to do sada verovalo.
Moćna povratna sprega plazme održava ispuštanje vidljive solarne radijacije postojanom dok promene u snazi unete energije pokazuju poznate sunčeve pege.Sve zvezde poseduju i slabo električno polje izvan korone.
Kako se naelektrisane čestice solarnog vetra udaljavaju od Sunca, one se ubrzavaju zbog Sunčevog električnog polja.Veličina zvezde i njena boja su određene električno i mogu se iznenada promeniti. Nove i Supernove su ekplozivni odgovori zvezde na snagu električnih talasa u njihovom galaktičkom polju odnosno galaktičkoj plazmi…A projekat HAARP pobudjuje jonosferu i moze uticati na nas ,SIGURAN SAM DA ZNATE O TOME 1000% .KAKO DA SE ZASTITIMO? PROFESORE VELIMIRE
Zataškani eksperimenti Nikole Tesle najbolji su dokaz da nekome na ovoj planeti više odgovara „nauka“ koja počiva na lažnim osnovama… S POSTOVANJEM
Bravo.
http://www.youtube.com/watch?v=akM9KNEv_JE
DAJ VELIMIRE NE BUDI PASIVAN…JA ZNAM, DA TO JESTE NE KRETANJE BERZ HAARPA?!!!!?PROBUBI SE COVECE BOZIJI…
A da li bi nam profesor hteo nesto reci o tome sta se desavalo kad je Tesla bio poslednji put u Lici ..o cemu nikad nista nije objavljeno a u narodu i dalje zivi prica o tim dogadjajima…
Dragi Nikola,
Ajnstajn i Kantor su oni koji su zaveli nauku (Fiziku i Matematiku) na put prazne fantazije….
prijatelji plazmatehnologije, uvidjaju problem, ali nemaju resenje. Eto, na tom resenju ja radim, ipronasao sam ga, sada pisem celu stvar da svima bude jasno…
Dragi Skulja,
radim…pripremam dva predavanja, jedno u Maju u matematickom institutu SANU (obaranje matematike specijalne teorije relativnosti) i drugo u privrednoj komori Beograda, u junu, vise filozofsko predavanje o tome kakva nauka je istinita i smislena da se radi…Vi i ja se zaista potpuno slazemo u procenama dostignutog stepena naucnog znanja, ali sam ja veoma odmakao i na putu znanja o tome KAKO DA SE NOVA FIZIKA OSTVARI…
radim potpuno sam i sve tehnicke poslove, nemam nikoga da mi pomogne, pa duze traje…ne mogu vise opsirno da odgovaram…dodjite na predavanja…
Dragi Vojsije,
Tesla je isao u liku kad god mu se prohte…tamo su ga cesto vidjali i o tome iz Like pisali svojima u ilinoisu:
“Evo kako naši Srbi u unutrašnjosti Amerike Vas shvaćaju.” – pise Tesli Paja Radosavljević.”Negde u Pensilvaniji vele kako su prije neke godine stale sve tvornice u Americi i niko nije mogao da ih popravi. Onda pošalju po Vas i Vi za jedan minut sve u red dovedete – i tako oni sada rade u tim radionicama…Ličani opet u Ilinoisu tvrdo vjeruju da Vi svako veče idete u Liku…Drugi pak pripovejedaju da je Hrist bio Licanin, i da to pape u Vatikanu dobro znaju, pa citavu crkvu i nazivlju Kato-Lička Crkva.”
Dragi Skulja,
od HARPA se mozemo odbraniti samo kontrolom vremena…ovo znanje dici ce svest covecanstva o elektromagnetskim, odnosno elektroplazmicki aktivnostima i svojstvima svemira….
Upravo radim na tome, pisem teoriju: OSNOVI NAUKE O VREMENU…odatle ce proisteci Vremenska Fizika, i Teslina elektromagnetika bice svakome jasna…shvatanjhe ovih ideja povezano je sa podizanjem svesti, odnosno sa sticanjem znanja o Kosmosu kao bicu…
Prostor je centralno simetrican oko vremena, vreme tacka, a prostor je Pi…Fizicki: sadasnjost je tacka….zato je nemerkljiva…
Radius je temporalni generator prostora…
Lokalno vreme je dijametar…..
Jerdinicna masa nastaje zlatnim presekom vremena…
Ugao je vremenski operator sinhroniciteta delova Continuuma…
samo vam nabacujem na cemu radim, da me vibratorno shvatite…razumski ce tek uslediti…
..
UM I SLOBODNA VOLJA KOCNICE INTUITIVNE SPOZNAJE I CELOVITE SVESNOSTI NA PUTU PREMA VECNOSTI
Kroz diskusije na blogu o vremenu ogledaju se relativnosti i razvoji umova kao instrumenta razvoja Iishvatanja objektivne svesnosti ljudi.
Svesno osecanje je uzrok i pratilac manifestacije i njene ukupne involucije i evolucije
Potencijal svesnosti i reagovanja je izvoriste frekfencije kao kretanja i svesnog osecanja kao uzrocnika manifestacije i memorije. Ovo je ne ispoljeni potencijal sve dok nije u zoni uticaja njemu suprotstavljenog potencijala, koji u sebi ima ne kretanje, inerciju , ne postojanje i smrt.
Taj drugi iskonski potencijal naziva se Potencijal svemirske inercije.
Razlika potencijala izmedju dva pomenuta iskonska potencijala predstavlja ukupnu volju za manifestacije, i u skladu sa svojim izvoristima sastoji se od dvije vrste volje i to bozanske volje koja potice iz potencijala svesnosti i reagovanja, i slobodne volje koja potice od potencijala Svemirske inercije. Uticaj ovoga potencijala oznacavamo pozitivnim i on uslovljava kretanje koje odrazava zivot.
Potencijal svemirske inercije oznacavamo negativnim i on uslovljava slobodnu volju koja uzrokuje otpor, ne kretanje, inerciju i uzrok je varjabli anti svesti, destrukcije, nepostojanja i smrti..
Ove razlika potencijala su uzrocnici ukupne sinergetske manifestacije u Kosmosu.
Svo kretanje pocev od ideja, emocija misli, snaga i materije ostavljaju svoj trag u inertnoj svemirskoj inerciji i taj trag predstavlja memoriju.
Svemirska inercija kao suprotstavljeni potencijal ispoljava reakcije I indukcije koji sa prethodnim ispoljenjima stupa u kompenzacione reakcije , sto ispoljava razne sile i razne oblike svesnosti.
Reakcije indukcije, preslikavanja, kobinovanja i kompenzacije uzrokuju Sinergetsku manifestaciju i ispoljavanje novog..
Sve sto se ispolji novo ima mogucnost kombinovanja i sinergetskog manifestovanja sa svim do tada ispoljenim i tako se ispoljava kosmicka raznovrsnost i holografsko strukturiranje.
Sve sto se kroz manifestacije ispolji ima u sebi odgovarajuci oblik svesnog osecanja i svoju vibraciju sto potice od Potencijala svesnosti i reagovanja i ono daje svest i formu ispoljenom , a to kompenzuje snage i masenost iz Svemirske inercije ( analogno Hiksovom bozonu).
Prostor kao pojam nije ogranicen, nego njega ogranicavaju oblici svesnosti. Ne postoji jedno vreme kao kontinum. Vremena su relativna I zavise od oblika svesnosti. Ustvari vremena cine virtuelne prostore za kretanje oblika svesnosti i njihovog manifestovanja ( razni oblici svesnog reagovanja, razni oblici umova, i razni oblici svesti).
Kosmos ma koliko da je velik je je ogranicen poljima snaga i svesti, jer bez ogranicenja u njemu se ne bi mogla odvijati sinergetska manifestacija.
Svemir je relativno neograniceno polje svemirske inercije, i u jednom njenom delu koji nazivamo Kosmosom se odvija sinergetska manifestacija.
Svesnost i kretanje odredjuju ukupnu manifestaciju kao i ukupnu svesnost. Nivo svesnog osecanja postoji u svemu ispoljenom sa njihovim frekfencijama u svim ispoljenim duhovnim i materijalnim formama od stringa do Kosmosa. Kao sto string i kvark imaju svoju svesnost tako i sve planete i suncevi sistemi imaju svoju svesnost . To se odnosi i na galaksije , dok je Kosmos i njegova manifestacije uslovljen Apsolutnom svesti.
Kosmos je pun zivota, kretanja , snaga i materija, i njihovih medjusobnih uticaja. Oblik svesnosti svakog entiteta u funkciji je obima svesnosti pocetnih potencijala koji se u njemu sadrze, odnosno u kojem se ambijentu manifestuje.
Sve maseno, energetsko, emotivno i mentalno sto se ispoljava u objektivnom svetunosi u sebi ima veci uticaj Potencijala svemirske inercije.i negativnog.
Entitet Ega je ispoljen kao inverzna indukcija bozanske svesnostiu i sposobnosti slobodne volje u dimenziji objektivne manifestacije i sluzi za ispoljavanje i razvoj umne culne svesnosti sa kojim se iskusava i stice objektivna svesnost postojanja. Um funkcionise u cetiri dimenzije objektivnog postojanja i to materijalne, energetske, astralne i mentalne dimenzije postojanja postojanja.
Svaka od ovih dimenzija postojanja ima i odgovarajucu formu i nivo svesnosti uma. Svaka od ovih svesti umova izgradjuje odgovarajuce forme objektivnih tela. Sva ova tela i umne sposobnosti se prozimaju i kompenzuju objektivnog coveka sa umom. Ovako kompenzovani visedimenzionalni covek ogranicen je vremenom trajanja i mogucnostima spoznaja. Um ne moze spoznati bice i potencijalnost i celovitost coveka, kao i njegovu ulogu u manifestaciji i postojanju. Um moze doci samo do spoznaja istina u objektivnom svetu postojanja. Spoznaju o celovitosti manifestacije i postojanja kao i potencijalnu mogucnost evolucije humanog coveka moguce je ostvariti razvojem intuitivne svesti i razvojem visih oblika duhovne svesnosi i duhovnih tela formi. Te forme su duhovne, logoidne i kosmicke, i njima pripadaju odgovarajuce svesti.
Humana covekova vrsta se pocela ispoljavati pridruzivanjem bozanske iskre svesnosti dostignutoj evoluciji coveka zivotinje. Time je humanoj vrsti coveka omoguceno da evoluira do holografskog jedinstva u Apsolutnoj svesnosti. Ljudski um se razvija iz navika i verovanja, i okolnosti u kojima se razvija . Covek u svom reinkarnaciskom razvoju mora da iskusi sve vrste reagovanja kako pozitivne tako i negativne, i da tako stekne objektivnu svesnost postojanja. Tek iskusavanjem kompletne objektivne svesnosti um moze da se smiruje i transcendira u vise oblike svesnosti i forme postojanja. Visim oblicima svesnosti nije ogranicenje prostor v vreme, i omogucena im je komunikacija sa entitetima koji raspolazu visim oblicima svesnosti. Svest moze da kontemplira sve vrste entiteta i time stice svesnost o njima.
Transcendiranjem uma transcendiraju se i sve negativnosti i humanom coveku se otvaraju vrata vecnosti.
Suprotstavljanje izmedju umova jaca umove i ego, I to se suprotstavlja evoluciji. Kooperacija i sinergetsko potsticanje umova siri inspiraciju i pospesuje evoluciju.
Klasicna nauka je utemeljena na objektivnoj svesnosti i time je sebe ogranicila u mogucnosti celovite spoznaje. Tim postavkama u nauci je istekao vek. Oni ciji su umovi formirani samo na verovanjima i culnom umu, bez obzira na opseznost objektivne spoznaje zaobilaze iskustveno znanje i prevazidjeni su vremenom koje otvara mogucnost intuitivne spoznaje i spoznaje boga u sebi.
Beograd april 2010 Drago Bjelica