Prof. dr Velimir Abramović
.
GRUPA 69
Inžinjer Spasoje Vlajić i srpska parapsihološka tajna vojna Grupa 69
.
Tajna vojna grupa 69 za parapsihološko ratovanje
Samo narod koji dobija Duhovno, dobija i Materijalno.
Sve svetske obavestajne sluzbe, religijske zajednice, kao i profesionalne, interesne i prijateljske grupe, deluju na nivou sinhroniciteta.
Sta je to sinhronicitet? To je vremenska veza delova beskonacnog Bica Sveta, pa prema tome je sinhronicitet mocno sredstvo uticanja na delove. Matematicka osnova sinhroniciteta je ekvivalencija, a fizicki, to je rezonancija. Sinhronicitet je nuzan uslov svake interakcije.
Po Vlajicu, u Bicu vlada naduzrocno nacelo stvaranja, nacelo neprekidnosti, Duh znacenja, koji deluje trenutno i kao apsolutna sila. S druge strane, relacija medju elementima je prosti sinhronicitet, dok medju kompleksnim sistemima, kakvi su zivi, vaze slozeni oblici sinhroniciteta.
Iz knjige naseg hrabrog i Duhom Svetim vodjenog autora Vlajica, “Grupa 69”, ocigledno je da je u izuzetnoj istorijskoj situaciji izumiranja naroda, srpsko nacionalno bice u grcu nestajanja naucilo da dejstvuje naduzrocno, sto znaci da je, nastojeci da prezivi, naucilo da organizuje ocuvanje sistema na nivou dubljem od sinhroniciteta, a to je kontuinuitet, koji je glavna osobina same realne beskonacnosti. Rezultat je bio nevidjeno prociscavanje duha i oslobadjanje od vezanosti za bilo kakve drustvene institucije, kao sto su univerzitet, vojska, zdravstveni sistem, tajna policija, banke, cak i konzervativne neformalne grupe u vlasti. Narod se razbio na pojedince maksimalno slobodnog duha, oslonjene samo na sebe same i neposredno i svesno ukljucene u Kosmos, koji je u tom dugom i patnickom procesu razvezivanja od materijalnih formi zivota, za svakoga od nas najzad osvanuo misaono sveden na poruke sumersko-pitagorejske misticne matematike. Tako se na Zapadnom Balkanu, posebno u Beogradu, obrazovao mental pogodan za ravoj nove svetske srpske religije, sa rodonacelnikom Nikolom Teslom, koji je jos za zivota izveo, i to do kraja jasno izveo, sintezu elemenata neophodnih za novu religiju, sve to zajedno popularno-naucno nazvavsi: “svetlosni etar” i simbolicki izrazivsi crtezom ili mandalom spirale, poznate kao Teslina spirala.
Pogledajmo sustinski o cemu je rec!
Kretanje je dopuna do savrsenstva, njim se dovrsava neprekidnost osnovne beskonacnosti i sinhronicitet n+1 delova Bica upotpunjuje do kontinuiteta svekolikog Bica, koje je, po broju, beskonacna nula.
Koja “sila” vlada u Bicu? Vlada ona “sila” o kojoj je govorio Njutn, kada je priznao da ne razume svoj zakon gravitacije: ”pitam se o pravom uzroku Sile koju sam matematicki samo opisao…”.
Njutn je znao da samo Nacelo Stvaranja mora biti naduzrocno, jer smo suoceni sa vec stvorenim Svetom kao sa ociglednom posledicom nepoznatog uzroka. Zasto je to tako? Zato sto je tajna stvaranja nedokuciva.Ontoloski kauzalitet pocinje od posledice, a egzaktni ili naucni – od uzroka.
Evo na osnovu kojih deset osobina Beskonacnosti ili Vremena, RADI NADUZROCNA POVEZANOST NEOSRPSKE DUHOVNOSTI KOJA IZ TACKE U NULTOM VREMENU ZADAJE SINHRONE MATRICE DELOVIMA KONTINUUMA, ODNOSNO POTENCIJALNOM NEPRIJATELJU, koji se na taj nacin nuzno i odjednom pretvara u saveznika i prijatelja.
.
Principi parapsihološkog delovanja – Naduzročno biće sveta
.
Glavne osobine naduzrocnog nivoa egzistencije sa koga se vrsi savremena srpska mentalna odbrana i utice na pretvaranje protivnika u najprisnije pristalice (vec dokazano na primerima Ruskog naroda i Nikole Tesle):
Prva i glavna osobina Vremena kao Bica je neprostornost, tj. njegov deo podudaran je njegovoj celini.Kako to ?
‘Neprostorni entitet’ sastoji se iz ‘neproteznih elemenata’; deo koji je po pretpostavci ‘neprostoran’ je i ‘neprotezan’, tj. ‘neprotezni deo’ isti je kao i ‘neprotezna celina’. Logika ovog zakljucka izneta je u Lajbnicovom principu ‘identiteta nerazlikovljivog’, (principium identitatis indiscrenibilium).
‘Vreme’ ili ‘Jedinstvena Beskonacnost’ prethodi egzistenciji prostora i osobine ovog entiteta ne mogu se adekvatno izraziti pojmovima zasnovanim na iskustvu ‘velicine’, kao sto su ‘vece’ i ‘manje’, odnosno ‘beskonacno veliko’ i ‘beskonacno malo’. Zakljucak se namece: Jedinstvena Beskonacnost je iskljucivo temporalni entitet i nezavisna je od prostora.
Druga osobina Vremena je neproteznost, tj. Vreme se sastoji iz neproteznih centara i kako je to rekao Aurelije Avgustin, u stvari postoji samo sadasnji trenutak i on je nemerljiv. Zasto je to tako?
Centar Beskonacnosti je ono prema cemu je Beskonacnost sebi jednaka; centri Beskonacnosti su ma gde, ima ih ma koliko, neprotezni su, i svi zajedno, i svaki pojedinacno, podudarni su sa Beskonacnoscu kao celinom. Moze se reci i da je Beskonacnost ‘suma svojih neproteznih centara’. Svaki centar Beskonacnosti je i pocetak i kraj i centar svega sto je konacno, ukupnog prostora i materije. Beskonacnost ocigledno ogranicava prostor i materiju, ali izgleda da radi i vise od toga, na neki nacin ih generise.
Treca osobina je kontinuitet, tj. Vreme kao i beskonacnost ima samo unutrasnjost. Ocigledno, Beskonacnost ima samo unutrasnje granice i to, aristotelovski receno – ‘jednostruke prirode’, tj. ima ‘granice’ koje samo ‘spajaju’, dok za razliku od Beskonacnosti, deo ima ’spoljasnje granice’, koje su dvostruke prirode, u isti mah izdvajaju deo u Beskonacnosti i spajaju ga sa njom.
Cetvrta osobina je homogenost, koja se u ovom slucaju definise kao podudarnost centra i periferije. To je osobina ‘tacke’ i ‘nule’, koje su matematicki modeli celokupnog Vremena ili Beskonacnosti. ‘Tacka’ i ‘nula’ su ‘prosto samoidenticne’ i u celini istog sastava.
Za razliku od ‘beskonacne celine‘, ‘konacna celina’, individual’ ili ‘deo’, ‘dvostruko je samoidentican’, po granici i po onome sto je ograniceno, dakle, slozen.
Peta osobina je nelokalnost, tj. Vreme kao i beskonacnost ima samo centre.
Beskonacnost je ‘tacka’, ali i centri Beskonacnosti su ‘tacke’. Tu je na snazi ‘podudarnost dela i celine’.
Neprotezna ‘tacka’ ne zauzima ‘mesto’, vec ima ‘temporalnu poziciju’, koju je moguce odredjivati samo u odnosu na diskretume prostora. Prema tome, u svetu u kome vec jesu prostor i materija, neprotezna tacka ima neograniceno mnogo mogucih ‘pozicija’ u koegzistenciji, tj. Vreme nema periferiju, ima samo centre. Sasvim strogo receno, ‘tacka’ uopste i nije ‘element prostora’, vec u isti mah ‘centar’ i ‘kraj’ prostora i njegov pravi generator,
Prostor nema ‘pocetak’ jer nastaje u diskretnim celinama. Fizicki gledano, ‘Tacka’ je ‘Vreme’.
Sesta osobina je policentricnost jer Beskonacnost, kao i ‘Vecnost’ ima ma koliko centara u koegzistenciji.
Kao sto se vidi, osobine Beskonacnosti nisu medjusobno nezavisne, vec su niz koraka i grade neku vrstu genericke lestvice: iz ‘neproteznosti’, (sastoji se iz neproteznih centara), sledi ‘nelokalnost Beskonacnosti’, koja je u tome sto ona ‘ima samo centre’. Iz ‘nelokalnosti’ sledi ‘policentricnost’ , tj. Beskonacnost ‘ima ma koliko centara u koegzistenciji’, a iz policentricnosti sledi ‘generisanje relacija’, tj. ‘deljivost’.
Dakle, sedma osobina je samodeljivost, tj. policentricnost Beskonacnosti (ima ma koliko centara u koegzistenciji) omogucava uspostavljanje unutrasnjih relacija i zbog toga je Beskonacnost relativno samodeljiva.
Ako Platonovu, Euklidovu i Lajbnicovu ‘Monadu’, odnosno Plotinovu ‘tacku emanacije’, odnosno Avgustinov ‘trenutak sadasnjosti’ shvatimo kao Jedinstvenu neprostornu Beskonacnost, onda iz ‘policentricnosti’ kao njene osobine nuzno sledi Platonov ‘Diaresis’ – moc samodeljenja ‘beskonacne celine’, tj. Monade. ‘Jedinstvena neprostorna Beskonacnost’ ima ‘neprotezne centre’ cije ‘relacije’ su ‘mesta’ za ‘prostor’, tj. ‘Vreme’ generise ‘mesta za prostor’ kao ‘relaciju sadasnjih trenutaka’. Granice prostora su vrem,enske, to su tacke.
Osma osobina Beskonacnosti je nepokretnost, jer su centar, pocetak i kraj Beskonacnosti, odnosno Vremena podudarni.
Usled opsteg kontinuiteta, sto znaci da ima samo unutrasnjost, Beskonacnost nije pokretna, a usled homogenosti, tj. podudarnosti centra i periferije, nemoguce je i bilo kakvo kretanje ‘unutrasnjih delova Beskonacnosti’ u smislu ‘promene mesta’.
Priroda nase culne predstave kretanja dublja je od koncepcije ‘premestanja’ fizickog tela kroz kontinualni i pasivni prostor brzinom ciji etalon merenja je ‘konvencionalno vreme’.‘Promena’ koja nam je data kao svakodnevno iskustvo ‘kretanja’ je nesto drugo, to je restruktuiranje prostora i materije po vremenu.
Deveta osobina Beskonacnosti je uredjenost jer su centri Beskonacnosti u konstantnom poretku i to: 0,1,2,3,…
Iz ‘policentricnosti’ sledi ‘uredjenost’ i upravo ove osobine Beskonacnosti generisu prostor i brojeve, tj. ‘princip konstantnog vremenskog poretka’ ili ’temporalnost’ je osnovni uzrok opste promene.
Deseta i poslednja osobina je izotropnost jer je Beskonacnost centralno simetricna u odnosu na svaki svoj centar i sve svoje centre u koegzistenciji, to jest, po osobinama je istovetna sebi u svim svojim pravcima.
Kad svi nasi mrzitelji budu najzad shvatili ovo gore navedeno i ovo sto je u Vlajicevoj knjizi pokazano, bice kasno za svako njihovo neprijateljstvo. Svaki ce otpor novom svetskom srpskom poretku postati besmislen i nemoguc. I kao sto je ruski Svecovek Dostojevskog ljubavlju obuhvatio Niceovog Natcoveka, i tako ga pobedio, tako ce i srpski Pracovek kroz zlatni presek Lepenskog Vira preobraziti koren ruskog Svecoveka i dati mu novu religiju, ni pagansku, ni hriscansku, uliti mu novu, naucno zasnovanu veru za nase i nastupajuce doba.
. . .
Tekst je pogovor za knjigu neizaobilaznog Spasoja Vlajića „Grupa 69″
PROFESORE MOJ,KADA JE U MAJU U… SANU ?PA, DA DODJEM????…Skulja
Dragi SKULJA, evo Plana rada seminara, moje predavanje je 11. maja u 15h i 15 minuta…Bicete mi veoma drag Gost.
Matematički institut SANU
Seminar za istoriju i filozofiju matematike i mehanike
PLANA RADA ZA MAJ 2010.
UTORAK, 4. maj 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Veljko Vujičić, Matematički fakultet, Beograd
IZMENE ZAVISNIH VELIČINA I PROMENE NEZAVISNIH
Rezime: Nezavisno promenljivu obično označavaju slovom x; može i bilo kojim drugim slovom, na primer t, gde t ne zavisi ni od jedne matematičke glave. Teče mirno i neprekidno te kao takvo je realan tok. Meri se merom vremena na razne načine i u raznim jedinicama realnih brojeva. Teče svakog trenutka. Traje duže nego što znamo; traje duže od ljudske matematike. Razlikuje se od drugih nezavisno promenljivih x po mnogo čemu, naročito kad te duge zavise od čoveka koji ih proglašava nezavisnim.
Zavisne veličine od raznih primesa – parametara – izmene se pri promeni zadate ili izmerene vrednosti parametara. Ovde pokušavamo da pokažemo, da se izmena funkcije zbog izmene parametra, razlikuje od promene funkcije usled promene nezavisno promeljive t. Uspešan dokaz otklonio bi čuđenje“: „Kako Veljko može da tvrdi da je varijacija nezavisno promenljive jednaka nuli?“
UTORAK, 11. maj 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Velimir Abramović, filozof, redovni profesor univerziteta u penziji
ONTOLOŠKA ANALIZA „DEFINICIJE SIMULTANOSTI“ I PRVE JEDNAČINE ELEKTRODINAMIKE TELA U KRETANJU – MODULARNOG IZRAZA ZA „SINHRONIZACIJU SATOVA“
Rezime: Matematički vrlo jednostavno i nedvosmisleno pokazuje se da je u jednačini za „sinhronizaciju satova“ primenom osobina modularnosti potpuno izbegnuto bilo kakvo upoređivanje vremena stacionarnog sata (tA) sa vremenom pokretnog sata (t). Dalje se izvodi posledica po kojoj je brojna ekvivalencija matematički uslov fizičkog sinhroniciteta, u kom slučaju su, za tA = t , pokretni i nepokretni fizički sistemi potpuno sinhronizovani, to jest važi ekvivinalnost vremenskog računa za pokretne i nepokretne satove i nema „dilatacije vremena“.
UTORAK, 18. maj 2010. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenković, prof. matematike i informatike, Beograd
MERNI INSTRUMENTI KROZ ISTORIJU
Rezime: U ovom predavanju biće izložen kratak istorijski razvoj mernih instrumenata koji su neophodni za mnoga istraživanja i napredak u pojedinim naučnim disciplinama. Matematika je uglavnom i tu prisutna i primenjena u velikoj meri. Kako i na koji način, biće prikazano u prezentaciji ovog predavanja.
UTORAK, 25. maj 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Dragana Todorić, Matematički fakultet, Beograd
IRACIONALNE JEDNAČINE I GREBNEROVE BAZE
-posvećeno uspomeni na profesora S. Prešića-
Rezime: Profesor Prešić u svojim Raznicama navodi jedan zanimljiv postupak racionalizacije iracionalnih jednačina u kome se pojavljuje eliminacija promenljivih. Algoritam koji od datih polinoma pravi odgovarajuću Grebnerovu bazu, pored drugih primena, takođe eliminiše promenljive iz sistema polinomskih jednačina. Na predavanju prikazujemo oba postupka i neke primere.
Seminar se održava u sali 301F na Institutu, na 3. spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.
Rukovodilac Seminara
prof. dr Milan Božić
Dragi SKULJA,
ispravka:
moje predavanje je u UTORAK, 11. Maja u 12 h 15 min
Matematicki Institut je u zgradi preko puta SANU u Knez Mihailovoj
Profesore moj,bio sam danas na predavanju i zelim da vam kazem da ste ODLICNI …OSIM ONOG GOSPODINA PROVOKATORA sa naocarima ZA LAMBDA ….Hteo sam se umesati ali posto sam na predavanju PRVI PUT iz uctivosti nisam.POSTO JE TAJ GOSPODIN ,AKO SE SECATE PRICAO O SATU na satelitu i na zemlji da su ta dva sata posle 8 godina pokazivala razlicito vreme…A ja vam kazem da ta 2 sat posle toliko gadina pokazuju razlicito vreme zbog razlicitih uticaja gravitacije na oba sata …Odnosno vece gravitagije na zemlji nego na satelitu,a posto gravitacija utice na razliku polja LOGICNO JE DA SE SATOVI drugacije krecu. …Jer novo predavanje 18.05.2010god…u koliko sati?
Dragi Skulja,
brzina i talasna duzina svetlosti monohromatskog snopa, naravno, ne slozene svetlosti….sva merenja u fizici rade se monohromatskom svetloscu, menjaju se od sredine do sredine, a frekvenca je ta koja je konstantna za svaki pojedini talas, kao i monohromatski snop u celini.
Primer sa satovima je smesan, jer je jos Boskovic u 17 veku,* ali i mnogi drugi, Galilej pre njega – rasparavljao o tome da jedno te isto klatno (tj. izvedeno iz ravnoteznog polozaja za isti ugao) osciluje brze na obali mora, a sporije na planini od 1000 metara visine,a sat je oscilator…Neo-Ajnstajnski ogled sa satovima otkriva toplu vodu i sam po sebi ne dokazuje da vreme drukcije tece u sporim i brzim oscilacijama… o kome je govorio kolega Milan Bozic, inace spijun JUL-a u SPO-u i najzad otpusteni funkcioner SPO-a …
18. je predavanje o mernim instrumentima, isto u 12h 15m
Javicu vam kad je moje novo predavanje, bice u Junu, u privrednoj komori beograda, za inzenjere….Gde je inzenjering specijalne teorije relativnosti? Teorija ne sluzi bas nicemu vec preko sto godina…
sve naj
v.
Cela priča oko svetlosne formule, i grupe 69 koja obara avione ne izlazi iz okvira materije, energije, prostora i vremena. Sama istina i pravo razumevanje života su tek iza tih granica gde počinje čisto duhovni i nepromenljivi svet.
Ne sumnjam das svetlosna formula ima svoje mesto u ovim vidjenjima, shvatannjima i otkrivanjima ali to je još predaleko od onoga što je cilj svake Duše – svakog od nas. Istina je iznad Srpstva ili iznad bilo koje nacije i naciopnalnosti, države, rase ili klase.
Pa ipak Istina nije sakrivena ni od koga. Jedina prepreka je svest samog čoveka.
Tajni prolaz do najviših stanja svesti i najviše istine jesu upravo snovi čoveka koji prerastaju u svesno Putovanje Duše a ovo prerasta u direktno projektovanje u samo Srce Boga.
To je ono mesto gde ne dopire n i misao čoveka a kamo li filozofija ili nauka. Filozofija, nauka i ostali detalji nižih svetova su samo instrumenti za duhovno sazrevanje nas Duša.
Nauke, filozofije i religije m inulih vremena su odgovarali ljudima tih vremena – njihovim stanjima svesti. Današnjem čoveku se nudi ono što odgovara njegovom današnjem stanju svesti. Bog nikada nije ostavljao čovek bez mogućnosti da iskoristi to nit i vrati se Njemu – pod uslovom da je pojedinac dovoljno dozreo da može spoznati prepoznati taj jedini proilaz do njegove originalne kuće za kojom i čezne i bez koje se nikada neće osećati srećnim.
Jer, tražiti sreću i Istinu je tražiti Boga a tražiti Boga je tražiti sreću.
Život apsolutno nema tajni.
Dragu Luis,
slažem se potpuno. Najveće istine, a nema više religije od istine, SU ODUVEK, OD POČETKA PISMENOSTI, BILE NEPRESTANO OBJAVLJIVANE…takoreći naturane čovečanstvu, koje ih uporno ignoriše i pobija….Bog je stvoritelj beskonačnosti, koja je saznatljiva, ali je sam BOG nesaznatljiv…. samo traženje Boga, to je zaista tačno, pruža nam duševni mir….jer ga je najlakše naći…BOG JE SVE I SVUDA I UVEK….kako ga promašiti ?
velja
@Louis
„Nauke, filozofije i religije m inulih vremena su odgovarali ljudima tih vremena – njihovim stanjima svesti. Današnjem čoveku se nudi ono što odgovara njegovom današnjem stanju svesti. „
U cemu je razlika izmedju nacina bozjeg obracanjima ljudima sada i ranije ?
Poštovani Vojsije,
Pitanje koje ste postavili neverovatno me obradovalo. Baš zato što ste primetili najvažniju stvar koju sam dotakao a koja je i te kako važna za one koji se manje ili više interesuju za duhovnu stranu života ili za samu suštinu istog.
Mnogi danas proučavaju ne samo religiju svojih predaka već i religije drugih sledbenika ili naroda i nacija. U tim proučavanjima sagledavaju stvari koje ih najčešće zbunjuju. Pri tome ne uspevaju sagledati istovetne niti koje prožimaju učenja drugih religija a koja su srž same istine.
Zbog tih nesagledavanja zastanu i ne mogu dalje – zaustavljaju svoj duhovni razvitak koji bi mogao biti mnogo brži.
No, vratimo se pitanju.
Najpre je čoveka trebalo naučiti kako da opstaje u rogobatnim periodima života. Kako da gradi ili traži skrovište. Kako da pronadje ili ulovi sebi nešto za hranu. Kako da tu hranu sam uzgaja i sačuva je za dolazeće „sušne“ periode. Sve to je činio neko ko je bio izaslanik Boga ili Njegov predstavnik.
U periodu iza toga ljude je trebalo usmeravati da shvate da je život nešto više od gole fizičke egzistencije tj. da postoji Kreator, Bog ili kako god da su ga nazivali.
U periodu iza toga čoveku je trebalo reći šta sme i šta ne sme raditi budući da njegova mogućnost razmišljanja i sagledavanja istine nije bila daleko odmakla. Bilo je neophodno staviti mu do znanja da u ovom svetu vlada Zakon Uzroka i posledica i da je na čoveku da vodi računa o onome što čini.
O tim pojedincima i danas ima dosta zapisanog a da samo dotaknemo neke; Kwecalqoatl, Mohamad, Rama, Buda, Isus, Sokrat, Sveti Pavle…
Suština je u tome da sve ono što čoveka treba poučiti nikako ne dolazi spolja preko pisane ili izgovorene reči i da sve to čovekov um ne može primiti a još manje razumeti. Čovek današnjice je u ogromnoj zabludi verujući da intelektualnom metodom može razumeti sebe, život i Boga… Jednostavno život ima za cilj da svako od nas ekspandira svoju svest a svest nije intelektualna već je čisto duhovna kategorija. Čovekov um može samo sakupljati spoljašne informacije koje i nisu znanje. Pravo znanje je u svesti osobe što je duhovna kategorija.
Ono što čovečanstvu nije bilo poznato, a nije ni danas, jeste da je u svakom trenutku postojanja čovečanstva postojao i po jedan od njih koji je posedovao najviši nivo svesti tzv. Bog-Svesti. Nekada su takvi pojedinci istupali u javnost ili su isturali druge koji su duhovno uznapredovali da bi masu čovečanstva preusmerili, usmerili…
Svrha Bog-Čoveka je bila da, izmedju ostalog, pomogne pojedincima koji su duhovno dovoljno napredovali da i sami dosegnu Carstvo Boga što je ujedno visoka svest, božanstvena ljubav, duhovna sloboda, mudrost i pravo znanje.
I nekada i danas, naročito danas, takav pojedinac podučava ljude posredstvom snova, intuicije i naizgled slučajnih dogadjaja.
Svako onaj ko je voljan eksperimentisati te oprobati duhovnu vežbu sam može sebi pokazati ili opovrgnuti ono o čemu pišem. Sa duhovnom vežbom pojedinac harmonizuje svoje vibracije da bi ostvario kontakt sa sveprisutnim, sveznajućim i svemogućim Svetim Duhom. Tačnije sa dvojnim aspektom Svetoga Duha – Svetlošću i Zvukom. (Poštovani Abramović je sagledao da je i sam Tesla imao iskustva sa belom Svetlošću u predelu čela koja je Tesli donekle podigla svest, pročistila ga i učinila nesebičnim da bi bio u stanju da čovečanstvu donese ono što je bilo neophodno za dalji duhovni razvitak. Ono što nije sagledao to je da Tesla, kao ni jedan pronalazač, naučnik, umetnik… ništa sam ne otkriva već samo donosi iz viših svetova kreacije gde odredjene stvari već postoje kreirane… No ovo je duža priča.)
Dakle, danas svako onaj ko u sebi gori za Istinom života, za pravom spoznajom sebe, života i Boga ima mogućnost kao nijedno pokolenje u čovekovoj istoriji.
Potrebno je odvojiti na dnevnoj osnovi po desetak minuta za duhovnu vežbu kada će u njemu početi transformaciju a prava pouka će početi dolaziti preko snova koji će dobijati puniji smisao. Time pojedinac otvara unutarnji kanal da sam može znati…
Sve spoljašne suprotnosti, nerazumevanja, nagadjanja i sumnje počinju bledeti a osoba lagano otvara svoje srce ka dubljem razumevanju.
Božanstveno učenje se zapravo nikada nije ni dobijalo spolja ali je nekada davano samo pojedincima u tajnosti. Za razliku od onda danas se to više ne skriva. Danas je tzv. Bog-Čovek isturen u javnosti i javno podučava sledbenike i željne uszvišene istine.
BOG NIKADA NIJE BIO SKRIVEN I BOGA MOŽE ZNATI ČOVEK AKO ULOŽI DOVOLJNO TRUDA SA SVOJE STRANE.
Čovek još u OVOM ŽIVOTU MOŽE ZNATI BOGA.
Ovo je životno učenje.
Prema drevnoj hermetičkoj aksiomi sve je um, sve vibrira. Pošto svako živo biće poseduje jedinstvenu svest, svako živo biće nosi jedinstvenu vibracionu signaturu. Duša obuhvata širok spektar vibracija, koje putem principa rezonance privlače odgovarajući spektar iskustava. Dušama slične frekvencije će se putevi u životu često ukrstiti.
Ovo je istraživanje dinamike realiteta postojanja, o tome kako vibracije utiču na iskustva i kako iskustva utiču na vibracije. Jednostavnost poklapanja između vibracija duše i ličnih iskustava odaje zapanjujuću prirodu njenih implikacija. Na primer, dinamika realiteta postojanja objašnjava kako su naša svakodnevna iskustva meta dejstava hiperdimenzionalnih uticaja, zašto ljudi sa mentalitetom žrtve ili predatora privlače jedni druge, kako nesklad između pojedinaca privlači sinhrone okidače za konfrontaciju, zašto čisto srce štiti od opasnosti i kako račvanje ličnih puteva i predstojeća promena predstavljaju različite stepene potpuno istog fenomena.
Kada govorimo o vibracijama, u stvari govorimo o talasima sa amplitudama, frekvencijom, talasnim dužinama i fazama. Amplituda je snaga (snaga u smislu maksimalnog otklona od ravnotežnog položaja tokom trajanja jednog talasa, prim.prev.), frekvencija je brzina oscilacija (odnosno broj oscilacija u jedinici vremena, prim.prev.), a talasna dužina je rastojanje između dve tačke talasa, koje se nalaze u istoj fazi oscilovanja. Da bi talas postojao i širio se, mora postojati izvor koji generiše vibracije i medijum kroz koji se vibracije prenose od izvora. Na primer, žice gitare pokreću vibracije koje se šire kroz vazduh u obliku naizmeničnih amplituda (visija i nizija) u vazdušnom pritisku. Vibracije duše nisu manje opipljive nego zvučni talasi, iako su njihova priroda i medijum mnogo egzotičniji. One koriste isti medijum, kojim putuju svetlosni ili radio talasi, ali su sačinjene od potencijalnih talasa pre nego od elektromagnetnih talasa. To znači da polje vibracija duše (takođe poznato kao aura) sadrži polja i talase daleko suptilnije od električnih i magnetnih polja, zbog čega konvencionalni instrumenti ne mogu da detektuju auru. Međutim, to polje je bogato obrascima energije i informacija – materijom misli i emocija.
Dinamika realiteta postojanja suštinski počiva na kvantnoj fizici i bavi se time, kako kvantni principi omogućavaju svesti da bude u interakciji sa fizičkom realnošću. Moguće budućnosti se proračunavaju na osnovu principa kvantne fizike, a svest selektuje onu, koju će doživeti. Ali dok konvencionalna nauka tvrdi da su kvantni efekti ograničeni na subatomsku skalu, ovde se uveravamo da su kvantni fenomeni možda podjednako aktivni u makroskopskom svetu i u stvari pokreću razvitak naših iskustava.
Pošto kvantni procesi određuju ne samo šta opažamo, već takođe kroz šta opažamo, mi većinom nismo svesni njihovog uticaja. Situacija liči na situaciju plivača, koji se spuštaju niz reku istom brzinom, pri čemu je svaki plivač relativno nepokretan u odnosu na druge; gledajući samo jedni druge, mogli bi zaključiti da se nalaze u mirnoj vodi, a kretanje kroz vodu postaje evidentno samo ako pogledaju na dole i opaze fine kovitlace na dnu. Konvencionalna nauka gleda samo na dole i propušta da uvidi da je ogromna kvantna struja ono što nas pomera kroz vreme. Ali kako svest tačno manifestuje iskustva?
U svakom trenutku vremena naš univerzum je samo isečak kompleksne mreže beskonačnih mogućnosti, koje su nepromenljive i večne. Tehnički, ona bi se mogla opisati kao „stanje vektora“ ili „talasna funkcija“ realnosti. Fraktal je taj, koji zumira budućnost. Fraktal po sebi se ne menja, to je samo naš um, koji se kreće kroz njega i pri tome generiše za sebe iluziju prostora i vremena. Da bi se razumeo ovaj proces, čovek mora razumeti kako hologram radi. Hologrami kodiraju informacije snimajući interferencijski obrazac između dva talasa slične frekvencije, jedan stalan u konzistentnosti i drugi, koji prilagođava svoju fazu informaciji, koja treba da se kodira.
Pravljenje holograma se tradicionalno odvija na sledeći način: laserski snop se deli na dva dela, od kojih jedna polovina osvetljava fotografski film, a druga prodire kroz objekat, pre nego što se on snimi na film. Kada se film razvije, ista svetlost lasera će biti modelovana ovim obrascem u fazi i intenzitetu i reprodukovati kodiranu informaciju, iz koje se projektuje vizuelni duplikat predmeta. Priroda slike projektovane iz holograma zavisi od ugla, intenziteta i frekvencije (boje) lasera.
Frekvencija određuje koje informacije mogu biti dostupne. Ako je hologram snimljen crvenim laserom, zeleni laser neće moći da razvije sliku. Ugao i oblast osvetljavanja određuje koje će pojedinačne informacije iz širokog opsega biti selektovane za projekciju. U slučaju holografskog filma projektovana slika rotira sa rotacijom upadnog ugla lasera ili se menja u drugačiju sliku ako laser osvetljava deo filma na kome je snimljen drugačiji objekat. Ugao i pozicija su tipovi faza, tako da je faza ta koja iz datog opsega selektuje sliku.
Najzad, intenzitet osvetljenja (amplituda talasa) određuje stepen tačnosti projektovane slike. Što je veća amplituda, to je adekvatnija i kompletnija dekodirana informacija.
Holografski proces ima metafizičke paralele. Um Kreatora korespondira sa izvorom lasera, arhetipovi korespondiraju sa snimljenim objektom, a matriks egzistencije korespondira sa fotografskim filmom. Sledi da smo mi kao individualne jedinice svesti laser koji osvetljava. Boja lasera je frekvencija naših emocija, njegove faze naši misaoni obrasci, a njegova amplituda naš nivo namere.
Kao što boja lasera određuje nivo dostupnih holografskih informacija, tako i priroda emocija određuje arhetipski opseg dostupnih iskustava. Na tom opsegu naše misli određuju pojedinačni ugao iz koga se doživljava arhetip, a snaga naše namere određuje koliko adekvatno i živo će se on manifestovati.
To nije metafora; univerzum je zaista holografski. Ali, kao što je kratko spomenuto, on je i fraktal. Fraktal je beskrajno kompleksan i omogućava zumiranje ka unutra i spolja bez ograničenja. Svaki efekat zumiranja ka unutra je podređen svim prethodnim zumiranjima. U našem sadašnjem stanju mi zumiramo u fraktal i opažamo kretanje kao budućnost, iako je vreme u stvari iluzorno, jer svi nivoi fraktala postoje simultano. Još jednom, taj fraktal je holografski; mi osvetljavamo njegove delove u skladu sa prirodom svojih emocija, misli i namere.
SVE NAJ PROFESORE VELIMIRE…