Starac Pajsije Svetogorac
Mračne sile, demoni i Magija
Kako mračne sile i demoni porobe ljudski duh. Magija je put u pakao
S obzirom na to da sam vam mnogo puta pričao o raju, o svetiteljima i o anđelima i o tome kako da dobijete pomoć za svoje spasenje, sada ću malo da vam pričam o paklu i o demonima da biste znali protiv koga se to borimo i da bih vas i o tome posavetovao.
U našu kolibu je jednom došao jedan mladi mag sa Tibeta i pričao mi mnogo o svom životu. Otac ga je, kao sasvim malog dečaka od tri godine, poverio jednoj zajednici od trideset magova na Tibetu, kako bi ga uputili u svoju veštinu. Dostigao je do jedanaestog stepena magijske veštine, a najviši je dvanaesti. Postigavši to u šesnaestoj godini, otišao je sa Tibeta u Švedsku u posetu ocu.
Tamo je slučajno sreo jednog pravoslavnog sveštenika i tražio od njega da razgovaraju. Mladi mag sa Tibeta nije uopšte imao predstavu o tome ni šta znači „pravoslavni sveštenik“. Sedeli su u sali nekog hotela i razgovarali, a mag je svešteniku počeo da prikazuje neke od svojih veština, samo da bi mu prikazao svoju moć. Pozvao je demonskog zapovednika Minu i rekao mu: „Hoću vode.“
Podiže se jedna čaša u kuhinji i sama odlazi do slavine, slavina se otvara, čaša se puni vodom, prolazi kroz zatvorena staklena vrata kuhinje i dolazi do maga. On je uze i popi vodu. Posle toga je svešteniku prikazao, u toj sali, ceo univerzum, nebo i zvezde. Počeo je tako od četvrtog stepena svoje magijske veštine, i napredovao je, prikazujući svoje veštine, sve do jedanaestog. Onda je upitao sveštenika kako mu sve to izgleda.
„Bio sam spreman“ pričao mi je mladi mag, „da ubijem sveštenika ako počne da mi grdi satanu.“
Sveštenik mu, međutim, nije ništa rekao. Tada mu mladić reče: „Zašto ti meni ne pokažeš šta znaš?“
A sveštenik mu reče: „Naš Bog je vrlo skroman.“
Skine sveštenik krst koji je nosio oko vrata i stavi mu ga u ruke; „Hajde sada prikaži još nešto“, reče mu sveštenik. Mladić ponovo pozove Minu, ali Mina je počeo da drhti i nije se usudio da priđe. Pozove satanu, ali on se ponašao isto: ugledao je krst i nije prilazio. Samo je rekao mladiću da se odmah vrati na Tibet.
Tada mladić izgrdi satanu i reče mu: „Sada sam shvatio da je tvoja velika moć, u stvari, velika nemoć.“
Posle toga, dobri sveštenik mu je pričao o svetim mestima, Svetoj Gori i svemu ostalom. Tako mladić ode iz Švedske pravo na goru Sinajsku i u Jerusalim, gde je video Svetu Svetlost. Odatle je otišao u Ameriku da sve sataniste, koje je poznavao, ubedi da se prizovu pameti – Bog ga je učinio dobrim propovednikom. A odatle je došao na Svetu Goru.
Dobri Bog mu je pomogao zbog toga što mu je kao malom učinjena nepravda. Ali molite se za njega, jer na njega navaljuju i neprestano ga napadaju magovi sa svim demonima. Ma kad mene napadaju kad god dođe da mu pomognem, koliko tek navaljuju na njega! Sveštenici mu očitavaju molitve za isterivanje đavola, a na rukama mu se otvaraju rane iz kojih teče krv. Jadnog momka mnogo muče demoni, iako ga, u početku, dok je drugovao sa njima, nisu dirali, već su mu pomagali i služili ga. Molite se. Ali i on sam mora mnogo da pazi, jer Jevanđelje kaže da nečisti duh, kada iziđe iz čoveka, otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši boravi ondje; i bude potonje gore čovjeku onome od prvoga (Mt.. 12, 45).
. . .
Tekst preuzet iz knjige „Čuvajte dušu – Mračne sile“, zbirka pouka koje je govorio Starac Pajsije Svetogorac
A kako vi mozete da tvrdite da ga ja ne poznajem , ako vi ne poznajete mene ? Nije mi namera ovde da vredjam ili omalovazavam vasa uverenja vec da u razgovoru s vama preispitujem svoja .
Iskreno ja vas ne vredjam niti mi je to cilj, ali jednostavno po nacinu vaseg pisanja vidim da veoma brzo donosti sud o necemu sto nepoznajte.
Mozete li mi malo opsirnije objasniti na osnovucega iz `nacina mog pisanja` se da zakljuciti i sta je konkretno `to ` sto ja ne poznajem ?
Kao sto sam Vam u prethodnoj poruci napisao ubiti i ljubiti nije isto. U Prologu Sv.Valdike Nikolaja za ovaj dan, http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=04&d=13&a=1 imam mozda na najbolji nacin opis razlike izmedju idolopoklonistva ( magije kao oblika tog ispovedanja ) i prave vere, pravoslavlja. Svojom mucenikom krvlju svetitelji koje danas proslavljamo najbolje govere da “to“ je ustvari On. Deo koji nosi naziv BESEDA jos bolje objasnjava dozivlja malog gresnog coveka samoga Zivoga Boga u ovom svetu
Sv.apostol Pavle je isto tako mnogo ranije na Areopagu, atinjanima govorio o Vaskrslom Gospodu,:Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, којега не знајући поштујете, тога вам ја проповедам (Дап 17, 22-23).
Greh je ono sto coveka odvaja od Istine, a greh je povrediti onog ko te najvise voli, vise nego otac i majka. Vaskrsli Gospod Isus Hristos. Taj deo pripada unutrasnjem sagledavanju covekovog zivota, jer gresna pomisao, rec ili delo uvek uzburka nasu savest koja trazi da je mirna a jedino Bog moze da uspostavi taj mir.
Toliko od mene. Za sve ostala pitanja dobijamo odgovore u nasoj crkvi od nadleznog svestenika.
Blago vama,vi za sve dobijate odgovor od vaseg svestenika…
Ja verujem da vi iskreno osecate da ste na pravom putu i nadam se da jeste ( i pomalo vam zavidim na tome)…
Ali bih opet bio slobodan da pokusam da nastavim ovaj razgovor.
Ono sto mi `bode oci` da je u gornjoj poruci sve citat do citata i ni na jednom mestu nisam video rec koja govori o vasem dozivljaju svega toga…I jos jedno pitanje : zasto bas svi vi (pritom mislim na pravoslavne koji tvrde da zive liturgijskim zivotom) odustajete od polemike sa nekim ko ocito zeli da otvori ta vrata a pokusava na nacin koji vi ne odobravate. Da li je vas strah da se ne sablaznite jaci od obaveze da otvorite vrata i u carstvo bozije uvedete bliznjeg svoga ?
@ Vojsije
Magija se u društvenim naukama smatra primitivnom pretečom savremene nauke, jer je bazirana na principu ovladavanja prirodnim silama, vidljivim i nevidljivim. Za razliku od nauke koja strogo objektivnim metodama i bez upliva u „duhovnu ili spiritualnu dimenziju“ egzistencije ovladava prirodnim silama, svojstvo magijske prakse je da se putem onostranih sila kao medija utiče na prirodne fenomene.
To nije praksa pravoslavlja a ni većine ostalih hrišćanskih verovanja, za razliku možda od nekih pojava u islamu gde hodže pišu zapise i izvode odredjene magijske rituale da bi uticali na ljude ili dogadjaje. Takva magijska praksa je vrlo razvijena i u hinduizmu, lamaizmu (setite se samo poruka koje se vrte na drvenim točkovima, zapisa na zastavama, ili invokacija demonskih bića da utiču na dogadjaje, sve vrlo dobro dokumentovano i opisano u knjigama) kao i u nizu paganskih verovanja, koje su sve više manje orijentisane na sticanje lične moći, da se postane mag, čarobnjak, šaman, druid, vudu vrač, sufi majstor i slično.
Krštenje, osvećenje vodicom, liturgija, parastos i ostali pravoslavni rituali nisu ostvarivanje uticaja ni na prirodu ni na druge ljude, već sabiranje svesti u molitvi za opšte dobro i molba Gospodu Bogu i Svetiteljima za pomoć. U magiji ti tražiš moć od simbola i demona da bi sam menjao stvarnost, u hrišćanstvu ti moliš Tvorca da ti pomogne ako to zaslužuješ. U prvom slučaju tvoj ego raste u drugom raste tvoja skromnost. Stoga je mladima tako zanosno i lako da se prepuste magiji, jer imaju osećaj da su oni kreativni stvaraoci i da oni mogu da menjaju svet. Kada tome dodamo maštu i sklonost da verujemo u predrasude, izrodi se svašta. Zato je svet mahom paganski.
Pravoslavni rituali i kada po spoljnoj formi možda i liče na magijske rituale, po svom sadržaju su njihova suprotnost. U pravoslavnim ritualima, sveštenici služe kao posrednik izmedju Tvorca i vernika da prenesu Sveti Duh na okupljene vernike, kao Božiju blagodat, kao mudrost i kao snagu spasenja duše. To je nešto što prvi komentatori ne osećaju, to prisustvo Svetog Duha u crkvi i na bogosluženjima, pa su skloni da jednostavno zaključe kako je Crkva organizacija koja je izgradila sistem kontrole i represije da bi upravljala masom. Odavno bi Crkva nestala sa lica zemlje da se vernici nisu kroz nju dobijali blagodet Svetog Duha i spašavali svoje duše.
Kada citate Jevandjelje onda mozete primetiti da je Gospod Isus Hristos, veoma cesto citirao proroke, odnosno delove Starog Zaveta koji su govorili o njemu. Govorio je stihove iz psalama. Kasnije je to posvedocio i svojim delima. Postoji jedna zapovest u Jevandjelju da se ne bacaju biseri pred svinje, tako doslovce pise (radi se o onima koji uporno ne zele da razmisle o onome sta im se prica i na kraju daje). Znaci postoji mera i granica do koje se ide, a sve preko toga je na osudu. Ovo sto ste poslednje napisali govori o tome da vi niste tako neupuceni u ovome o cemu pisemo ali u vasu slobodu ja ne diram. Da ne zaboravim. Nisu svi bliznji, jer Sv.apostol Pavle kaze da se jeretika ne dodirujemo niti da obedujemo sa njima.
Znaci, izvolte posetite vaseg parohijskog svestenika ili vasu porohijsku crkvu gde je verovatno organizovana veronauka. Tamo ce vam mnogo sve biti jasnije i neposrednije nego ovako preko hladnog interneta. Svako dobro vam zelim. Kraj.
@ Neofit @ Vojsije
Mala dopuna vaše bratske rasprave. Odgovor na pitanje zašto pravoslavni sveštenici i vernici neće da razgovaraju sa ljubopitljivim nevernicima ili sumnjičavcima. Tu je pre svega stvar u praksi, jer kroz pravoslavnu praksu molitve se u čoveku radja drugačija percepcija sveta i duboka pronicljivost, zbog čega ponekad sveštenici deluju konzervativno rigidni. Jer često oni „vide“ sa kim imaju posla i sa kakvim umom i duhom, i ne žele da gube vreme ni energiju na osobe koje nisu spremne da se mole, niti da se spašavaju kroz pravoslavnu praksu.
Pravoslavni sveštenici su svesni da mnoge ne mogu ubediti pričom jer je spoznanje lični čin proistekao iz molitve, posta, pokajanja i delovanja Svetog Duha. I kada vide da je neko dosadan, da samo pita ali ništa na sebi ne radi, nego misli da se Bog može spoznati umom, umesto srcem i skrušenošću, onda jednostavno ne gube vreme, nego pomažu onome ko pomoć zaista traži.
Zato se Vojsije molite i tražite vodjstvo duhovnika u nekim zamkama na koje možete naići, a onda će vam se sve samo reći. Iznutra. Kroz Božiju blagodet, ne kroz znanje, činjenice, logiku i teološke rasprave, jer je to Um a ne Duša.
@ Zlatko -Hvala na objasnjenju koje sam trazio od gdin-a Neofit-a .
@ Neofit – Posto odlicno poznajete teoriju , setite sta je Isus rekao farisejima:
„Tesko vama uciteljima zakona,sto ste uzeli kljuc od znanja:sami niste usli,ali ni onima koji su hteli niste dali da udju.„
@Zlatko Kazete :
„I kada vide da je neko dosadan, da samo pita ali ništa na sebi ne radi, nego misli da se Bog može spoznati umom, umesto srcem i skrušenošću, onda jednostavno ne gube vreme, nego pomažu onome ko pomoć zaista traži.„
Nikako se ne mogu sloziti s ovim da je ispravno. Svestenik `gubi vreme` sa jednom dusom ???? Koliko je samo svetitelja pre preobrazaja bilo izgubljena dusa,pocev od apostola Pavla ? Meriti skrusenoscu onih koji ulaze u crkvu ko je za a ko nije `podoban` ?
„Pitaj i reci ce ti se , kucaj i otvorice se..„