Starac Pajsije Svetogorac
Mračne sile, demoni i Magija
Kako mračne sile i demoni porobe ljudski duh. Magija je put u pakao
S obzirom na to da sam vam mnogo puta pričao o raju, o svetiteljima i o anđelima i o tome kako da dobijete pomoć za svoje spasenje, sada ću malo da vam pričam o paklu i o demonima da biste znali protiv koga se to borimo i da bih vas i o tome posavetovao.
U našu kolibu je jednom došao jedan mladi mag sa Tibeta i pričao mi mnogo o svom životu. Otac ga je, kao sasvim malog dečaka od tri godine, poverio jednoj zajednici od trideset magova na Tibetu, kako bi ga uputili u svoju veštinu. Dostigao je do jedanaestog stepena magijske veštine, a najviši je dvanaesti. Postigavši to u šesnaestoj godini, otišao je sa Tibeta u Švedsku u posetu ocu.
Tamo je slučajno sreo jednog pravoslavnog sveštenika i tražio od njega da razgovaraju. Mladi mag sa Tibeta nije uopšte imao predstavu o tome ni šta znači „pravoslavni sveštenik“. Sedeli su u sali nekog hotela i razgovarali, a mag je svešteniku počeo da prikazuje neke od svojih veština, samo da bi mu prikazao svoju moć. Pozvao je demonskog zapovednika Minu i rekao mu: „Hoću vode.“
Podiže se jedna čaša u kuhinji i sama odlazi do slavine, slavina se otvara, čaša se puni vodom, prolazi kroz zatvorena staklena vrata kuhinje i dolazi do maga. On je uze i popi vodu. Posle toga je svešteniku prikazao, u toj sali, ceo univerzum, nebo i zvezde. Počeo je tako od četvrtog stepena svoje magijske veštine, i napredovao je, prikazujući svoje veštine, sve do jedanaestog. Onda je upitao sveštenika kako mu sve to izgleda.
„Bio sam spreman“ pričao mi je mladi mag, „da ubijem sveštenika ako počne da mi grdi satanu.“
Sveštenik mu, međutim, nije ništa rekao. Tada mu mladić reče: „Zašto ti meni ne pokažeš šta znaš?“
A sveštenik mu reče: „Naš Bog je vrlo skroman.“
Skine sveštenik krst koji je nosio oko vrata i stavi mu ga u ruke; „Hajde sada prikaži još nešto“, reče mu sveštenik. Mladić ponovo pozove Minu, ali Mina je počeo da drhti i nije se usudio da priđe. Pozove satanu, ali on se ponašao isto: ugledao je krst i nije prilazio. Samo je rekao mladiću da se odmah vrati na Tibet.
Tada mladić izgrdi satanu i reče mu: „Sada sam shvatio da je tvoja velika moć, u stvari, velika nemoć.“
Posle toga, dobri sveštenik mu je pričao o svetim mestima, Svetoj Gori i svemu ostalom. Tako mladić ode iz Švedske pravo na goru Sinajsku i u Jerusalim, gde je video Svetu Svetlost. Odatle je otišao u Ameriku da sve sataniste, koje je poznavao, ubedi da se prizovu pameti – Bog ga je učinio dobrim propovednikom. A odatle je došao na Svetu Goru.
Dobri Bog mu je pomogao zbog toga što mu je kao malom učinjena nepravda. Ali molite se za njega, jer na njega navaljuju i neprestano ga napadaju magovi sa svim demonima. Ma kad mene napadaju kad god dođe da mu pomognem, koliko tek navaljuju na njega! Sveštenici mu očitavaju molitve za isterivanje đavola, a na rukama mu se otvaraju rane iz kojih teče krv. Jadnog momka mnogo muče demoni, iako ga, u početku, dok je drugovao sa njima, nisu dirali, već su mu pomagali i služili ga. Molite se. Ali i on sam mora mnogo da pazi, jer Jevanđelje kaže da nečisti duh, kada iziđe iz čoveka, otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši boravi ondje; i bude potonje gore čovjeku onome od prvoga (Mt.. 12, 45).
. . .
Tekst preuzet iz knjige „Čuvajte dušu – Mračne sile“, zbirka pouka koje je govorio Starac Pajsije Svetogorac
Jos jedna i necu vise !
U knjizi Eriha Kosa „Stare i nove bosanske price„ stoji jedna prica o coveku koji je svakog popodneva dolazio kod hodze da mu postvlja razna pitanja o veri.Dolazio je bas u vreme kad je hodza uhvatio malo mira i pokusavao da malo sozercuje . Kada je posle nekoliko dana i dalje pocinjao razgovor istim pitanjem :`sta bi najbolje bilo da uradim za moju veru` ? -iznervirani hodza je rekao :
Najbolje bi bilo da predjes u pravoslavlje pa dosadjuj popu Marku a ne meni..
Eto dokaza onoga što sam ranije napisao. Većinu ovih komentara napisali su ljudi koji uopšte ne razmišljaju svojom glavom već tuđom. „U bibliji piše ovo, ono…“, „Pop mi rekao ovako i onako.“ Eto to je uticaj hrišćanstva, slepo verovanje u popove-lopove i kjnigu za vešto ispiranje mozga – sladunjavu bajku bibliju. Ljudi su izdresurani da budu ovce, da ne ispituju stvari već da samo kao papagaji reprodukuju gluposti kojima su im neki autoriteti napunili glavu. Takvi ljudi su spremno išli da kolju i ubijaju a sve to u ime Hrista i kralja i svete crkve.
Lepe su poruke ljubavi iz biblije, ljubi bližnjeg svog i Boga, ali te te zapovesti ama baš niko u potpunosti ne izvršava. Osim toga, okrutna vladajuća klasa kraljeva i careva je ubacila i učenje da „treba okrenuti drugi obraz“ istrpeti mučenja i ponižavanja, čak je onaj koji se ne opire zlu najveći heroj… Ma čak treba uživati i pevati dok te kolju. Kakav mazohizam, ja te koljem i još te ubedim da je to za tvoje dobro. Eto, to je primenjeno hrišćanstvo, dokazano kroz istoriju. A od ljubavi i milosrđa ni traga ni glasa, evo i danas debeli i zadrigli popovi mlate debele pare od sahrana, venčanja, krštenja i darova sujevernih ljudi, i baš ih briga za siromašne, bolesne i jadne. Pa onda kažu ispirači mozga da treba prezreti ovaj svet i život jer ćemo biti srećni posle smrti ako istrpimo svu tiraniju vladara ovog sveta i molimo se Bogu koji nas beskrajno voli, toliko da nas je bacio u pakao ovog sveta. Sve je to programiranje mozga naroda da se ne bi opirao čudovištima koja okrutno i nepravedno vladaju.Eto to su samo neke budalaštine i zaluđivanja iz biblije i hrišćanske „nauke“. Takva verovanja stvaraju „šuplje ljude“ iz pesme T.S.Eliota. Pesnik govori tamo o nekim ljudima koji sušpli pa su napunjeni slamom. I onda tumaraju tako jadni i lišeni svoje suštine.
Međutim religijsko programiranje i ispiranje mozga je veoma jako i čisto sumnjam da će neki ovde veliki hrišani prihvatiti ovo što sam napisao jer, jednostavno, ne mogu da razmišljaju svojom glavom. Ta tuđa glava kojoj su prepustili svoj život će im reći da su sve to gluposti i đavolska rabota a oni će naravno bez provere i ispitivanja odmah sve prihvatiti…
Sve što je prikazano u filmu Zeigest je potkrepljeno činjenicama. Npr. 2-3 hiljade god. pre Hrista imamo u Egiptu mit o Ozirisu, koji je rođen od device, došla tri kralja da mu se poklone, činio čudesa, ubijen i posle tri dana vaskrsao. To možete lako proveriti u naučnoj literaturi koja se bavi drevnim Egiptom. Isto tako, oko 1500 god u Persiji imamo boga Mitru i predanje kako je rođen od device, zvezda na istoku, tri kralja, hodao po vodi, lečio bolesne, ubijen i reći dan Vaskrsnuo. Pa onda u staroj Grčkoj takođe puno pre Hrista slična priča… Sva ova predanja se mogu pronaći u naučnoj literaturi.
Dakle, očigledno je da je pre 2000 god. neka jevrejska sekta prisvojila ta drevna predanja, koja su uzgred kult boga sunca. Oni su uz neke svoje dodatke i prilagođavanja hebrejskoj jahvističkoj religiji napravili priču o Isusu. Ta sekta je bila prilično jaka i organizovana pa ih rimljani nisu mogli istrebiti, već se veoma proširila u narodu za tri veka da su na kraju morali da je priznaju. A onda je car Konstantin i njegova banda podmitila tadašnje crkvene vođe – episkope i postavila svoje lažne episkope koji su se samo pravili da su hrišćani a u tajnosti su i dalje obavljali svoje paganske obrede i rituale. To važi i za cara Konstantina koji je umro kao tajni obožavatelj boga sunca. I tako su stvorili državnu, političku religiju i prepravili svete spise, proglasili Isusa za Boga (idolpopoklonstvo, Isusa su postavili na mesto Apolona, boga sunca) a umesto svojih bogova ubacili hrišćanske svece, pa je umesto boga mora postavljen sv. Nikola, umesto Zevsa sveti Ilija, itd, itd.Uništili sve što im nije odgovaralo i ubacili puno paganskih elemenata. Car Konstantin je zapravo stvorio NOVU religiju, paganizam sakriven iz Hrišćanstva. Za sve ovo što sam napisao postoje čvrsti naučni dokazi i svako ko se malo potrudi mođe doći do njih.
Ali, ima nešto zaista prokleto u ljudskoj prirodi, ljudi vole da prepuste odgovornost i vođenje svog života institucijama, vođama, sveštenicima… Oni hoće da budu vođeni kao ovce. Ali tim ovcama upravljaju vukovi, vukovi koji umeju da hipnotišu ovce tako da ništa ne vide i da slušaju… Nikad mi nije bilo jasno zašto je toliko teško misliti svojom glavom i sam donositi svoje odluke? To je stvarna misterija…
Pozdrav.
@ Vojsije
Idealistično gledate na stvar. Ako čitate svetitelje i starce pravoslavlja naćićete ovo što vam pričam u njihovim poukama. Jer, ima ljudi koji su u potpunosti opsednuti svojim verovanjima, da im razgovor sa sveštenicima služi samo da isteruju svoju „ideju“ i „ubedjuju u svoju istinu“, da „propovedaju“ kako treba da izgleda Crkva i kojima nikakva pomoć nije potrebna, dok sa druge strane imate vernike kojima je pomoć stvarno potrebna, a sveštenik ne može da se duplira i da svakom podjednako izlazi u susret kada ga neko traži. Nema ni vremena, ni energije, ni mogućnosti, jednostavna je to matematika, iako će svaki sveštenik dobre volje pokušati da sasluša molioca. Medjutim, ako mu neko dodje ne kao molilac, već kao teoretičar, ili neko ko je subverzivan, šta on suštinski ima da traži sa takvim osobama. Vrlo često se za takve posetioce kada vidi da im on ne može pomoći, sveštenik ili monah pomoli Gospodu Bogu da im pomogne i okrene se korisnijem poslu. Pravoslavlje ne idealizuje svet kao što to rade New Age pokreti, da je svet divan, krasan, svi se volimo, univerzum je jedan, svi smo povezani, sve je dobro, svi smo jednaki, greha nema, ne postoji Djavo, sve je samo manifestacija Tvorca itd. Pravoslavlje poznaje i uočava Nečastivog i moli se Gospodu da ga spasi od luciferijanskih prevara.
Nisam u ovoj tvrdnji oko nedostatka vremena i volje sveštenika kategoričan, niti su pravoslavni sveštenici tako neosetljivi. Ima mnogo slučajeva kada su veliki molitvenici svojom molitvom i ljubavlju mnoge pagane ili grešnike spasili i uz Božiju milost priveli Istini i veri, iscelili ih i pomogli im. Ali to je kompleksno pitanje na koje sam sveštenik po svom duhovnom stanju reaguje i rešava ga.
Iz vaših pitanja i sumnji u pravoslavlje provejava jednostavna istina da nemate unutrašnje iskustvo vere, ono koje se stiče kroz molitvu, post, liturgiju, pričešće i delovanje Svetog Duha. Moram to da vam kažem, jer jednostavno neke stvari ne bi zaključivali na „spoljni način“ i ne bi pitali. Jer, samo unutrašnje spoznanje vere vam neke stvari trajno razjašnjava i utvrdjuje vas u veri, zbog čega je bilo lako mučenicima da se žrtvuju kao primer. Rasprava rečima, mnogorečje, vam sa moje strane neće pomoći da razumete. Tek kada počnete da se molite za druge, za svoje spasenje i neprijatelje svoje uz misao „Neka bude Volja Tvoja Gospode“ nakon nekog vremena će početi da vam se otvaraju unutrašnje oči razumevanja hrišćanstva. Potrebna je praksa, iako mnogi vernici koji je sprovode ne uspevaju u tome, da dobiju blagodet Svetog Duha, jer je u svemu tome potrebno i čisto srce i nevin um. Zato vidite vernike u Crkvi ali ne i njihovu svetost. Put je uzak.
@ Dečak
Mislite da je Crkva organizacija koja kontroliše umove ljudi, da smo svi mi verujući ispranog mozga, i da su milijarde ljudi i to onih najumnijih koji su stvorili savremenu civilizaciju svi bili u krivu jer su bili hrišćani? Statistika ne ide u vašu korist, ali je vaše pravo da to mislite. Pozivam vas samo da porazmislite da možda niste u krivu i da pročitate neke hrišćanske svetitelje, da vidite o čemu se tu radi i da li su ti ljudi bili „šuplji“ ili ispunjeni od svetlosti milosrdja.
@ Zlatko
Pravo je zadovoljstvo s vama se `svadjati` . I vi kao i g-din Neofit `vidite` da ja nemam iskustva iz pravoslavne `prakse` i da samo teoretisem. Ne postoji nacin da vam dokazem da gresite ,izmedju ostalog i zbog toga kao sto Neofit lepo rece `hladni internet` nije medij koji bi mogao da `prebacuje` i takve stvari.Uglavnom mozemo da citamo izmedju redova jedni druge,sto opet samo po sebi i nije tako lose. Ako mi prebacujete `blagoglagoljivost` pretpostavljam da ono sto kazete da imam idealisticko gledanje na stvari bar delimicno podrazumeva da imam`cisto srce i nevin um`. Ovo poslednje mi je bitnije od svega pa vam mozda zbog toga izgledam po stavovima blizi g-din Decak-u.
Postoji u njegovi stavovima i `kora istine` iz istorije koju ne mozete osporiti.Ne samo mesanje crkve u ovozemaljske stvari , vec njeno vodjenje stvari u istoriji koje su u potpunoj suprotnosti s onim sto ona propoveda. Toliko toga je bilo kroz istoriju da bi joj se tesko mogao pripisati pridjev `sveta` i nije cudo sto velik broj ljudi ciste duse i ne zeli da joj se priblizi.
U knjizi profesora Vukadinovica (nisam siguran da sam dobro zapamtio prezime) `Hriscanstvo od Isusa do Hrista` stoji da rec koja je u bibliji prevedena kao crkva ni u kom slucaju ne predstavlja instituciju vec sledbenike uopste.Mislim da je nesporno da je crkva i neke poruke iz Jevandjelja iskrivila .
Ostaje da prihvatimo da crkvu kao put prihvatimo ili ne , ali nikako to sto smo redovni na `casovima` i sipamo pouke kao fraze ne znaci da smo na pravom putu. Puteva je bezbroj i nadam se da bog ne bira po tom kojim putem je ko dosao vec kakav je dosao.Zito od kukolja ne razdvajamo mi vec bog.Ako ga ima.
I necastivi u nama je sigurno pobedio kad pomislimo da smo mi pravoverni . Kad god u drugome vidite necastivog znajte da gledate ocima necastivog !
Divan citat od jednog „nevernika“ :)
Pravovernost = oholost = najgori grijeh, nema potrebe da pisem 2 kilometra citata i teorija da bi ovo bilo jasno svima, zar ne? Zar nije tvrdnja da su najumniji ljudi koji su stvorili civilizaciju bili hriscani – zar nije to vrhunska oholost? Takav stav je veliki grijeh, i takav stav nije iskonska poruka ljubavi hriscanstva, npr „ljubi bliznjeg svoga“ itd
Osnovna poruka je LJUBAV, do tog cilja mozemo doci kroz pravoslavlje i kroz druge religije, ili cak i bez religije – ako je neko dobrocudan i pun ljubavi a ne ide u religioznu ustanovu kod dezurnog svecenika/ hodze/ lame – i taj covjek ispunjen dobrocudnoscu i ljubavlju je cistije duse od ohole mase koja vristi: „Mi smo pravoverni, a vi ostali ste neupuceni i ne znate nista, citajte nase knjige da budete pravoverni kao i mi“… pod ovim mislim na sve religije ovoga svijeta
rekao bih nesto i decaku, ali ne vjerujem da ce dospjeti do njega jer je vec, prema ovom komentaru gore sudeci, cvrsto izgradio svoj ateisticki stav – nije istina da uvek moras okrenuti obraz, osnovna poruka tog ucenja je da u nama nema mrznje, da u nama ne bude nasilja, agresije ni mrznje npr ja mogu udariti nekog ko mene udari ali poenta je da ga posle ne prezirem, mrzim ili zelim zlo – u meni mora ostati dobrocudnost i ljubav, iz mene mora isijavati dobrocudnost i ljubav, i ja ne mogu ici jednostavnije u objasnjenje osnovne poruke hricanstva, a i mnogih drugih religija = budi dobrocudan i isijavaj ljubav… svaki oblik ubjedjivanja nekog drugog je jedna vrsta agresije, i to je samo po sebi grijeh – mozete samo promejniti sebe i pomoci samom sebi, i tako najbolje mozete uticati na druge, ako promjenimo sebe nabolje, ako smo mi dobrocudni i puni ljubavi…. lijepo je vjerovati i imati svog duhovnika i biti hriscanin ali nije lijepo sa visine gledati na one koje svog duhovnika jos nisu pronasli, to vuce na oholost…
a sad da se vratim na temu ovog teksta – magiju: a sta je sa pravoslavnim svestenicima koji „lijece“ po manastirima sirom srbije? Da li je to magija, npr neka vrsta bele magije, jer cak i kroz molitvu ako uticemo da neki opsednuta osoba spase – da li je to neka vrsta polu-magijskog rituala? Ako je Isus od vode pravio vino i hodao po vodi – da li je to magija?
Hteo sam da se ukljucim u diskusiju ali postavljam pitanje sebi ima li diskusije sa nekim ko hoce da prica o Bogu a u istog sumnja. Ili sa onim ko trazi Boga mimo hriscanske crkve, na sebi svojstven nacin, mimo bilo kakve hijerarhije mudrosti i znanja? Ne bih rekao da je bilo ko od nas pozvaniji da prica o veri i poznanju Boga od Sv Tome Akvinskog, Sv Augustina ili Sv Apostola. Niko od njih nije upucivao na samospasenje vec na Svetu Crkvu.
@ Vojsije
Niste pažljivo pročitali šta sam napisao, jer me ne bi optuživali da sam vas nazvao „blagoglagoljivim“ jer sam napisao doslovno sledeće.
„Rasprava rečima, mnogorečje, vam sa moje strane neće pomoći da razumete. Tek kada počnete da se molite za druge, za svoje spasenje i neprijatelje svoje uz misao „Neka bude Volja Tvoja Gospode“ nakon nekog vremena će početi da vam se otvaraju unutrašnje oči razumevanja hrišćanstva. Potrebna je praksa, iako mnogi vernici koji je sprovode ne uspevaju u tome, da dobiju blagodet Svetog Duha, jer je u svemu tome potrebno i čisto srce i nevin um. Zato vidite vernike u Crkvi ali ne i njihovu svetost. Put je uzak. “
Prevedeno: optužio sam sebe za mnogorečje, ne vas, i skrenuo sam vam pažnju da je praksa bitna, jer iz nje će proisteći saznanje postojanja Tvorca, da ne bi na kraju postavili sebi pitanje „Ako ga ima?“ Ta sumnja se vidi iz vaših pitanja i zaključaka, na to sam vam skrenuo pažnju ne bi li kroz predan rad došli do vere. Tada će mnoga vaša pitanja i sumnje otpasti sami od sebe, iako vi sada tražite umne odgovore koji bi vas umno zadovoljili, a oni su d-u-š-e-v-n-e prirode.
@ Cyber
Malo slobodno mešate moje teze, koje nemaju veze sa ohološću, već sa istorijskim činjenicama da je najveći deo savremene Zapadne civilizacije izgradio čovek hrišćanin tokom 20 vekova istorije, bilo da je on bio katolik, protestant ili pravoslavac. Ne znam šta vam je tu sporno, i zašto mislite da je to oholo? Niko nije tvrdio na osnovu toga da su ostale konfesije i vere manje značajne ili bitne, već je samo bila namera da se Dečaku skrene pažnja da je njegovo zaključivanje vrlo usamljeno u istoriji.
Pravoslavni sveštenici se po kanonima Crkve ne bave magijom, naprotiv, iako se to ne može reći da je apsolutno pravilo jer imate i medju njima svakakvih ljudi. I vama moram reći da ne razumete pravoslavno hrišćanstvo u potpunosti, verovatno niste upoznali osnovne postulate vere, pa mešate neke stvari. Pa, samo da vam razjasnim jednom već rečeno:
Pravoslavni sveštenik kada nekome pomaže to čini tako što moli Gospoda Boga da primi njegove molitve i zauzeće za osobu kojoj je pomoć potrebna i koja pomoć traži, ali po pravdi Božijoj. Morate jako dobro razumeti, pravoslavci ne traže bezuslovno pomoć jer to hoće, jer misle da im to pripada, i jer je Tvorac u obavezi da im to omogući, kao što to čini magijski praktikant koji upravlja silama Nečastivog. Pravoslavni mole Boga da pomogne ali da ta pomoć bude pravedno dodeljena, po Sudu Božijem i molbi da nam se gresi oproste. Magičari uvek od svojih Sila kojima upravljaju traže bezuslovnu realizaciju, jer misle da njima upravljaju. Zato su i bela i dakako crna magija najstrožije zabranjene u pravoslavlju, jer tom praksom čovek ponavlja praroditeljski greh i Luciferovu ideju i obmanu plasiranu ljudima da je on a ne Gospod Bog stvorio svet, i da on Nečastivi magijskim silama daje ljudima moć da upravljaju svetom.
Molitvom vi predajete svoju sudbinu u Božije ruke jer veće pravde za vas kao ljudskog bića nema, a ne da sami magijskom praksom „delite dobro i zlo“ i kreirate svet po vašoj volji, koja ne bi bila „pala na Zemlju“ da je bila razumna.
@ Viktor
Sveti oci ? Zar nije u Jevanjdjelju po Mateju Isus rekao `Ne zovite nikog ocem svojim i uciteljem jer je jedan otac vas na nebesima` ?Kazete : ima li smisla diskutovati s nekim ko u boga sumnja ? Zar nije bas jedan od apostola na koje se pozivate sumnjao u Hristovo vaskrsenje i Hristu nije bilo `tesko` da se pojavi i dokaze mu ?
Vama je bog podario cvrstu veru a meni sumnju . Hocete li ,noseci svoj krst, da pomazete svom bliznjem ili cete gledati ciji je krst veci i lepsi ?
I svim koji SLEPO veruju pitanje : Ako postoji raj onakav kakvog ga vama predstavljaju (a vi u njihovu rec ne sumnjate ) kako cete gore biti srecni i uzivati u svim blagodetima koje vam je bog pripremio a da istovremeno znate da je ogromna vecina covecanstva zavrsila u kotlovima i vatri pakla ukljucujuci i vase bliznje koji nisu imali dovoljno jaku veru ?
@ Victor Kazete :
„Ne bih rekao da je bilo ko od nas pozvaniji da prica o veri i poznanju Boga od Sv Tome Akvinskog, Sv Augustina ili Sv Apostola. Niko od njih nije upucivao na samospasenje vec na Svetu Crkvu.„
Da su sveti oci razmisljali kao vi da niko nije pozvaniji od apostola da prica o veri danas ne bi imali ni jednu pouku svetih otaca.
Niko od njih nije osecao da je pozvaniji od apostola ali je svaki govorio svoje osecanje d-u-s-e-v-n-o ali i svoje misljenje.
I naravno da su oni svi upucivali na crkvu kao put jer je to bio njihov put a i njihova `firma`..
Čitajući komentare na ovu temu stekao sam utisak da se vernici žestoko opiru da daju odgovore na neka jednostavna pitanja. Te odgovore ne mogu da dobijem od teritorijalno zaduženog duhovnika (koji sveštenički poziv doživljava samo kao zanat koji donosi prihod, a inače ni sam ne veruje u ono što na brzinu izgovara na slavama ili sahranama) ili od sveštenika „većeg čina“ koji se jedva kreće od debljine, vozi se u luksuznom automobilu, živi i bavi se biznisom u prostorijama opremljenim „kao na filmu“. Neko ovde reče da sveštenici nemaju vremena da stalno i iznova objašnjavaju tajne života, duha, religije i čega još onima koji uporno neće da shvate ono što je inače vrlo teško shvatiti. Očigledno sam u zabludi, jer sam uvek bio ubedjen da se Bog kroz sveštenike najmanje brine za vernike, jer šta ima da se brine o njima pošto oni veruju. Smatrao sam da više napora treba posvetiti onima koji neveruju, jer i njih treba uvesti u stado.
Nisu to teška pitanja, samo traže logičan odgovor. Pošto ne znamo da li smo i gde bili pre ovog života, a ne znamo ni gde ćemo posle njega, jedino opipljivo je ovo življenje na ovoj planeti i sa ovim znanim i neznanim ljudima. A svi smo stvoreni na isti način onako kako nas je „dizajnirao“ isti stvoritelj, ma kako da se zove i kojoj religiji da pripada, kako ga svojataju ljudi bele, crne, žute i crvene rase.
Ne bih da se bavim citatima i mislima nekih, u istoriji ili mitologiji, zapisanih mislioca. Uvek mi je smetalo što prva božija zapovest glasi: „Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene“. Zar to nije znak slabosti. Čini mi se nekako neprimereno da neko ko je stvoritelj svega, pa i mene i mojih misli i mog uma, zapoveda da nemam drugih bogova – to je verovatno neko drugi zapovedio iz samo njemu znanog razloga, a ne stvoritelj – gospodar života i smrti.
Smeta mi i što nije smrtni greh ubiti čoveka, jer je život ovakav kakav je najveća vrednost – da ga nema u ovakvom obliku ništa ne bi imalo smisla. Život može da se da (a ne uzme) i to samo zbog drugog života. Verovatno zbog takve definicije greha mnogo je onih koji su okrvavili ruke, a onda ih oprali dobrovoljnim prilozima za izgradnju hramova i drugih zadužbina.
Jednostavno pitanje vernicima glasi – da li ste dobri prema bračnim drugovima, da li svojoj deci posvećujete dovoljno pažnje i da li su na dobrom putu da postanu dobri ljudi, da li možete da zaradite za pristojan život i da li imate prijatelje? Ako ste sve to uspeli, da li vam je u tome pomogla vera, odnosno Bog i ovlašćeni duhovnik?
Nemojte pripisivati molitve, mantre, meditacije i sl. nečemu što je tekovina jedino religije ili vere zbog nekog navodnog spajanja ili razdvajanja, ili već čega. Dovodjenje ljudskog organizma na nivo oscilacija planete, što se postiže duhovnim mirom i kontaktom sa prirodom, blagotvorno deluje na zdravlje čoveka.
I poslednje pitanje je – odakle toliko zla u ljudima? Nećete valjda da optužite nas koji ne verujemo u ono što propovedaju religije?