Arhimandrit Rafail Karelin
* * *
.
Sa obale dalekog Ganga u Atinu
.
Sa obala dalekoga Ganga u Atinu je došao, nikome poznati, lutalica. To je bio braman, koji je, čuvši o poznatom atinskom mudracu, doputovao iz Indije u Grčku, samo da bi ga video. Nakon ulaska u Sokratov dom, braman je tiho seo i pogružio se u razmišljanje. Nakon određenog vremena, pitao je: „Šta ti smatraš najvećom mudrošću?“
Sokrat je odgovorio: „Poznaj samoga sebe.“
Gost je primetio: „Zar je moguće poznati sebe, ne poznavši Boga?“
Ako bi se ove reči odnosile prema Bogu Otkrovenja, prema Živom Bogu, hindus bi onda bio u pravu. Ali za bramana je postojao drugi bog, bezlični Apsolut, koji živi u čoveku pod imenom Atman. Poznati sebe kroz Boga, za bramana je značilo poistovetiti sebe sa Bogom.
Paganin Sokrat se približavao Bogu kroz filosofiju Logosa. Hinduistički braman je želeo da u samome sebi vidi Boga i vaseljenu kroz filosofiju antilogosa.
U jelinskom (neznabožačkom) svetu religija se nikada nije slivala sa filosofijom. U drevnom Hindustanu, filosofija je prožimala sve religije. Filosofija Upanišada i budizma se slila u taj opšti nerazdeljivi potok, koji se treba nazivati hinduizmom. Hinduizam liči na pokrivač, izvezen zlatnim i srebrnim nitima filosofskih učenja, ukrašen jarkim bojama poetskih izreka, koje pod sobom skriva mrtvo telo. Religija hinduizma – to je ubistvo Boga.
Boga su „ubijali“ kroz svu ljudsku istoriju, „ubijali“ ga na razne načine: jedni kroz krsnu kaznu, drugi – su se starali da lažno i nasiljem izbace Njegov obraz i Ime iz ljudskih srca, treći, ne odbacujući Boga, pokušavali su da svetu predstave žalosnu karikaturu, četvrti su se poklonili demonu kao bogu.
Hinduizam – to je bogoubistvo kroz laž. Po učenju hinduista, postoji samo jedan Braman, koji živi u ljudskoj duši kao Atman. Čovek – to je bog, koji nije poznao sebe. Nama predlažu da verujemo u boga, lišenog samospoznaje, koji je zaboravio na svoje dostojanstvo, boga, koji je izgubio sebe samoga, boga, slepog, koji traži sebe u vođama čoveka, boga, opijenog iluzornim svetom, a kako su iluzija i laž – aspekti demonske sile, to znači, božanstvo porobljeno satanom.
Nije bez razloga postojala izreka, da je braman viši od boga, a sa razrušenjem kasti, sada je svaki hindus viši od boga, jer hindus pomaže božanstvu da se oslobodi mare, laži i iluzije, i da pozna samog sebe kroz čoveka.
Kada je hindus rekao Sokratu da bez poznanja boga nije moguće poznati čoveka, on je, mora biti, imao u vidu učenje da je sam čovek – bog. Braman se igra svetovima, sazdaje ih i ruši, kao što dete odbacuje igračke koje su mu dosadile. Ali u to isto vreme Braman i Atman su ponizili sebe do stanja opijenog boga, koji je zaboravio, ko je on i koji se vuče u blatu.
Hinduizam – je religija antilogosa, i zato joj je bio neophodan takav, alogičan sistem, koji bi utvrdio istovetnost protivrečnosti, dobra i zla, života i smrti, bića i nebića, apsoluta i demona. Takvim sistemom se javila dijalektika – najdivlji od svih oblika mišljenja.
Dijalektika razrušava svako shvatanje kroz antitezu, čak poznanje istine, koja za dijalektiku ne može postojati kao celovito znanje. Za dijalektiku postoji samo jedan večni bog, kao večna protivrečnost – to je bog rata i borbe. Sva filosofija Hegela – to je samo ilustrovani prikaz o Atmanu, koji se vraća Bramanu; logizirovana interpretacija Atmana, koji je u čoveku poznao svoju istovetnost sa Bramanom. Hegel ga naziva „apsolutnim duhom, koji poznaje samoga sebe“.
Kada apsolut obmanjuje sebe i gubi samopoznanje, pojavljuje se čovek. Kada se apsolut budi i saznaje sebe kroz čoveka, onda čovek iščezava, ostaje samo jedno čisto biće. Množina se pretvara u jedinstvo kroz uništenje oblika, kroz poznanje toga, da ništa ne postoji, sem Bramana.
Postaje neshvatljivim, čija misao koga stvara: misao apsoluta stvara čoveka, ili misao čoveka stvara apsolut? Ničega nema u svetu, osim Brame (Bramana) ili ničega nema u svetu, osim velike ljudske misli, koja luta u zvezdanom lavirintu?
„Saznanje stvara i ruši svetove“. Čije je saznanje, božansko ili ljudsko? Hinduizam sa njegovom izoštrenom dijalektikom pripremio je tle za hegelijanstvo. Hegela je opustošio Marks.
Ateistički materijalizam, nazvavši sebe „naučnim materijalizmom“ uzeo je za naoružanje dijalektiku. Inače ne bi mogao izbeći promene u protivrečnostima i apsurdima. Dijalektičko-slovesni fokus je preokrenuo u svoje oružje, u sposobnost logičke osnove bilo kakvog apsurda. Lideri tog pokreta su opisali dijalektiku kao „dušu marksizma“, a učenje o istovetnosti protivrečnosti – kao krajeugaoni kamen dijalektike.
Filosofski, antropološki panteizam je porodio ateizam. Učenje o hinduizma o bogu kao o suštini, koji je izgubio identičnost sa samim sobom i koji je zaboravio, da je on bog, moralo se logički privesti do intelektualnog apsurda, do antilogosa.
Pod raskošnim pokrivačem paganskih religija i dijalektičkom filosofijom leže leševi onih, koji su hteli da postanu bogovi. Bog Vivekanande i Hegela – bog, obučen u maru, u iluzornu materijalnost, koji je obmanut sam sobom, koji je stvorio čoveka, da bi kroz njega poznao sebe, a zatim ubija čoveka – takav „antibog“- demon, može da izazove samo osećanje užasa, žalosti i odvratnost.
. . .
Tekst preuzet iz knjige „Sa obala dalekog Ganga … “ – Arhimandrit Rafail Karelin
.
Vrlo polemicno pisanje.
Nije Sokrat daleko od pravoslavlja. A ni Braman. Upoznavajuci samog sebe ili Atmana u sebi, covek osvescuje svoje podsvesno i nesvesno, lisava se vezanosti za strasti i zelje, te je tim prijemciviji za smirenoumlje.
Jedino sto su to filosofski koncepti kojima nedostaje vera u zivog Boga, vec veruju u zivog coveka i tu nastaju duboke i nepremostive razlike izmedju hriscanstva i hinduizma ili filosofije. Zato ko nema vere, svoje verovanje lako nalazi u istocnim religijama.
Ispravnost misljenja i dogme uvek gubi bitku u Bozijim ocima pred moralnoscu. Stoga svaki onaj koji postuje zivot, moral i ljudskost ima vece sanse da se susretne sa Bogom nego onaj ko veruje a ne dela, ili onaj ko misli i promislja a ne voli.
Esej ima finu logiku ali u zakljuchcima vodi u iskljucivost.
I Eskim i Aboridzan i Mongol chista i nevina srca, sa mislima bez predrasuda zasluzice mesto na Nebu.
Hrist se pojavio da bi okajao grehe paganizma i politeizma, i da bi uveo jednostavnu religiju baziranu na ljubavi,
kako ovi divni ljudi puno znaju o hristu, on sam bi se zapanjio! Slušajući razne hrišćane pomislio bi da tamo gore sedi neki bradati starac koji iz čiste dosade stvori to sto stvori. Pa onda stvori neku negaciju sebe koja će da zeza njegovo novostvoreno mladunče čoveka. Koji pritom mora stalno nesto „da treba, ne treba da“ radi ili će ga sadomazohistički otac kazniti, apritom je svemoćan pa pored svoje svemoći mi mu još trebamo da zadoviljava svoje potreba kojih nema i budemo večno zahvalni inače će nas gurnuti u pakao na večne muke.???čudan neki bog koga treba da se plašim, a pritom da volim??? A ja mislio da je Bog LJUBAV. milostiv,kreativan,sveznajući pomagač čoveku koga je stvorio! Izgleda da sam bas naivan,gledajući ovaj svet koji ratuje oko boga umesto da sebrine za sebe i bližnjeg svoga, da su ovi prvi u pravu. Hvala, s poštovanjem
Pakao je na zemlji, ne u nekom zagrobnom zivotu, i spozna ga vecina ljudi jer vecina je nesavrsena i gresna, i onda bude stavljena na muke ne bi li se mozda popravili…. bog ne kaznjava nego lijeci, ne treba ga se plasiti nego promisliti i zivjeti ljubav i prema bogu i prema svima ostalima… bog jeste ljubav, ali cak i diskusija o bogu koja avrsava u agresiji protiv drugacijeg poimanja je grijeh, mada ti vjernici bi se zakleli da su oni ciste duse jer brane svoje vjerovanje u boga… a mozda ce sve duse cista i nevina srca, dobrocudne i moralne, dobiti nagradu rajsku i u ovom i sledecim zivotima…
Pre nego što bilo šta zaključim o veri sa nekim ko ima svoju verziju „verovanja“ i svoju verziju „religije“ kako bi ona trebalo po njemu da izgleda, pozovem tu osobu da pročita i prouči nešto autoritativnu na tu temu od crkvenih autoriteta.
Mnogi sebi dozvoljavaju da tumače verska pitanja slobodno, po svom nahodjenju a da o tome malo ili ništa ne znaju. Zamislite da tumačite naučna pitanja na osnovu svog poimanja, bez uvida u činjenice, kako to deluje u očima naučne javnosti. A sa religijom i verskim pitanjima je ista stvar, postoje činjenice a ne ono što nam se čini najlakšim kao što je“slobodno tumačenje vere i religije“.
Tu, u slobodi tumačenja, posebno Božijih zakona, leži velika zamka ljudi. Jer, koliko su naučni zakoni čvrsti i imperativni, to su onda Božiji zakoni još imperativniji. A malo ima svetih ljudi koji to mogu da tumače, nikako laici.
Kojih crkvenih autoriteta, kad ima 800 hiljada crkvi na planeti, koja od njih je autoritet? Mi smo pravoslavci ali da li to znaci da su svi katolici, protestanti i ostali hriscani – antihristi, ili u najmanju ruku ne-autoriteti? A sta je sa budistima, ili hinduistima, ili americkim domorcima koji vjeruju u Manitua, sta ce oni procitati da se prosvijetle? A muslimani? Zelim da ukazem samo da je bog veci od samo jedne religije, i da ljudska tumacenja boga mogu biti razlicita a ipak ispravna, mi svi mozemo doci do istog cilja iduci razlictim putevima, neko prije a neko kasnije… a neko nikad
I ti sveti su bili gresni ljudi bas kao i svako od nas i nemojte se kriti iza njih i njihovih reci.Tumaciti verska pitanja moze svako sa onoliko znanja koliko ima i bog ce mu to izmeriti na onom kantaru .
@ Cyber
Tvorac jeste jedan, tu nema dvoumljenja. I putevi su različiti, ni tu nema dvoumljenja. Ali verujem da je mali broj puteva koji vode u spasenje, a mnogo je više stranputica. I niko sve druge vernike mimo pravoslavlja ne poistovećuje sa Antihristom, ako ste meni odgovarali, da to makar razjasnimo. Tek iz duhovne zrelosti mi možemo zaključiti da li je neka religija prelast (obmana) ili ne, ne umanjujući vrednost osobe koja toj religiji pripada, jer njoj će Bog svakako pomoći na sebi svojstven način. A to kažu i pravoslavni autoriteti, iako ih običan svet niti čita niti čuje, nego svi paušalno zaključuju kako im se trenutno čini.
@ Vojsije
Sveti ljudi su bili grešni, ali su svoj greh sprali. I iz tog iskustva prenose nama pouke i uputstva kako živeti, da bi lakše ili brže ili jasnije prošli taj put, ili da bi na kraju krajeva izbegli zamku. Zato se valja skrivati iza njihovih pouka, pre nego da sami gordo zaključujemo.