Prepodobni Otac Siluan Atonski +
PUT DUHOVNOG ŽIVOTA
Duhovne pouke koje nam je ostavio Sveti otac Siluan Atonski
Otac Siluan Atonski (rus. Siluan Afonskiй; 1866—1938) je ruski monah i svetitelj, svetogorski podvižnik. Kršteno ime mu je bilo Semjon Ivanovič Antonov.
Rođen 1866. godine u selu Šovskoj u Tambovskoj oblasti. U Svetu goru je došao 1892. godine. Zamonašio se 1896. godine, a veliku shimu primo 1911. godine u manastiru Pantelejmon. Veći deo života proveo je na Kalamarijskom metohu, u Starom Rusiku, na ekonomiji. Poznat je po tome da je od početka svog monaškog života primanjivao Isusovu molitvu.
Poznat je po brojnim molitvama i poukama za monahe. Neke od njih sabrane su u knjizi „Pouke starca Siluana“.
Umro 11/24. septembra 1938. godine.
Moskovska patrijaršija kanonizovala ga je 1992. godine, za vreme Patrijarha Aleksija II a 1988. godine isto je učinila i Carigradska patrijaršija.
DUHOVNE POUKE SVETOG SILUANA ATONSKOG
1. Gospod sve neizrecivo ljubi. On zna ciljeve svemu i rokove svemu. Radi nekog budućeg dobra On je dopustio ovo stradanje. Ja to ne mogu shvatiti ni prekratiti. Ostaje mi samo molitva i ljubav.
2. Vi možete pomoći samo molitvom i ljubavlju. Ljutnja i vika na bezbožnike ne popravlja stvar.
3. Poprište duhovne borbe svakog čoveka jeste, pre svega, njegovo vlastito srce.
4. Saznanje vlastite krivice je neophodan uslov za mirne odnose medju ljudima.
5. Čovek koji nije opitom poznao realno postojanje duhovnog sveta, u stanju je da taj svet poriče zato što ga ne poznaje. Svaki čovek je pozvan na punoću duhovnog života, ali neprestana usmerenost čovekove volje ka veštastvenom svetu, telesnim i duševnim doživljajima, dovodi do toga da čovek ogrubi u tolikoj meri da najzad gubi moć duhovnog opažanja.
6. U toku proteklih vekova hrišćanstva svetootački opit utvrdio je tri vrste ili tipa razvoja hrišćanskog duhovnog zivota.
U prvu vrstu spada većina ljudi. Oni prionu uz veru sa malom blagodaću i provode život u umerenom podvigu ispunjavanja zapovesti. Tek pri kraju života, u srazmeri sa preživljenim stradanjima, dobijaju blagodat u nešto većoj meri. Oni pak koji se usrdnije podvizavaju dobijaju pred smrt veliku blagodat. Tako biva kod mnogih monaha.
U drugu vrstu spadaju oni koji prionu uz veru sa srazmerno malom blagodaću u početku, da bi revnosnim podvizivanjem kroz molitveni trud i borbu sa strastima, na sredini svog puta dobili veliku blagodat. Kasnije umnožavajući podvige oni dostižu visoki stepen savršenstva.
U trecu grupu spadaju oni retki koji na početku podvizničkog puta dobijaju veliku blagodat savršenih za svoju žarku revnost. To su oni koje je Bog unapred poznao.
7. Božji darovi su udruženi sa izvesnim čovekovim podvigom. Kada Bog predvidi da će se čovek prema njegovom daru odnositi onako kao što treba, tada se ovaj dar izliva ‘nezavisno’. Može se reći da od Božjeg predznanja kako će čovek reagovati na dobijenu blagodat zavisi dobijanje većeg ili manjeg dara.
8. Greh prelazi granice čovekovog individualnog života i opterećuje zlom život celog čovečanstva. On će se prema tome odraziti na sudbinu celog sveta. (Čitava Rusija će postati tamnica i moramo mnogo moliti Gospoda za oproštaj. Moramo se kajati za naše grehe i bojati se da ne učinimo i najmanji greh i moramo stremiti da činimo dobro, i najmanje. Jer je čak i krilo muve izmereno i Božija mera je tačna. I kad i najmanje dobro bude pretegnulo na vagi, Bog će otkriti svoju milost prema Rusiji’. -Starac Aristokle Moskovski i Svetogorski – upokojio se 1918.)
9. Čineci greh, telesni čovek ne doživljava njegove posledice onako kao što ih doživljava duhovni čovek. Telesni čovek ne zapaža neke naročite promene svog duhovnog stanja pri učinjenom grehu, budući da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim duhovni čovek pri svakom priklanjanju svoje volje grehu, zapaža promenu svog duševnog stanja zbog umanjene blagodati.
10. Pomisao je prvi stadijum greha. Njena pojava u sferi čovekove svesti još uvek nije greh: to je samo predlaganje greha. Odbacivanje zle pomisli onemogućava dalji razvitak greha.
. . .
Jednom je Starac Siluan razgovarao sa nekim arhimandritom koji koji je vršio misionarsku službu medju nepravoslavnim hrišćanima. Starac ga je upitao kako on propoveda
Arhimandrit mu je odgovorio:
– Ja im kažem: vaša vera je zabluda, kod vas je sve izopačeno, lažno i ako se ne pokajete nema za vas spasenja!
– Recite oce arhimandrite da li oni veruju da je Gospod Isus Hristos istiniti Bog?
– Da, veruju.
– A da li poštuju Majku Božju?
– Poštuju ali imaju nepravilno učenje o Njoj.
– Da li poštuju svetitelje?
– Poštuju ih no kakvi svetitelji mogu postojati za njih kad su otpali od Crkve?
– Vrše li bogosluženja u hramovima, čitaju li reč Božju?
– Da, postoje kod njih i crkve i službe, ali trebalo bi da vidite kakve su to službe u poredjenju sa našima. Kakva hladnoća i bezdušnost!
– Znači, oče arhimandrite, oni su ubedjeni da pravilno postupaju što veruju u Isusa Hrista, što poštuju Majku Božju i svetitelje, što ih prizivaju u svojim molitvama. Medjutim ako im vi kažete da je njihova vera zabluda oni vas neće slušati…
Medjutim ako im kažete da je dobro što veruju u Boga, što poštuju Bogorodicu i svetitelje, što idu u crkvu na bogosluženja i što se kod kuće mole, što čitaju reč Božju i ostalo, ali da u nečemu greše i da te greške treba da isprave pa će sve biti dobro, onda će se Gospod radovati zbog njih, te ćemo se svi spasti milošću Božjom…
Bog je Ljubav. Zato i propoved treba da izvire iz ljubavi. Onda će ona biti na korist onome koji propoveda i onome koji sluša. A kad osudjujemo nećemo imati koristi i ljudi neće slušati.
I da ne ostane nedorečeno: Mnogo je dobrog rečeno po pitanju verovanja, pogotovo u komentarima @Louisa, i ne samo verovanja već i života i postojanja uopšte, ali moji komentari se odnose na sledeće rečeno:
„..Postoji religija koju sledim. Da Religija. Ono što ljudi nekada nisu mogli shvatiti moralo im se reći da tako moraju da se ponašaju..“
„…Ono što čovečanstvu nije bilo poznato, a nije ni danas, jeste da je u svakom trenutku postojanja čovečanstva postojao i po jedan od njih koji je posedovao najviši nivo svesti tzv. Bog-Svesti. Nekada su takvi pojedinci istupali u javnost ili su isturali druge koji su duhovno uznapredovali da bi masu čovečanstva preusmerili, usmerili…
Svrha Bog-Čoveka je bila da, izmedju ostalog, pomogne pojedincima koji su duhovno dovoljno napredovali da i sami dosegnu Carstvo Boga što je ujedno visoka svest, božanstvena ljubav, duhovna sloboda, mudrost i pravo znanje.
I nekada i danas, naročito danas, takav pojedinac podučava ljude posredstvom snova, intuicije i naizgled slučajnih dogadjaja…“
Sta je sporno u tome ako nove religije traze dobrovoljne priloge ako i stare jednim delom zive oo istih ?
Meni su Louis-ove teze poznate i svode se na new age koncepte, gde se mešaju neke stvari kao što su astralna ravan i Sveti Duh. Pa u tom smislu bih dao jedno pojašnjenje oko dve stvari:
1. Sveti Duh se pojavljuje voljom Božijom, i ne može se voljom čoveka prizvati. Nigde se u svetim knjigama ne tvrdi da on prožima ceo svet i da je svuda prisutan kao stalno stanje.
2. Ne posvećujte pažnju snovima, jer su oni refleksija astralne ravni, koja je fluidna, nepouzdana i puna svakakvih entiteta. Čak i kada imate proročke ili zastrašujuće snove, nekome se i to desi, ne pridajte značaja tome, jer je to sfera koja vas zavodi. U pravoslavlju se ne daje značaj snovima, jer se zna njihova podloga. Čak i kada se dese neki snovi koji su u vidu objava svetitelja ili andjela, potrebna je procena mudrih i prozorljivih monaha od koga snovi dolaze, da nisu prelast (obmana Nečastivog koji ima moć u nekim prilikama da se prikazuje u vidu andjela, bogova, svetitelja itd).
Mnoge neohrišćanske sekte kao što su masoni, rozenkrojceri, teozofi, antropozofi, itd su rado mešali delove iz hrišćanstva sa okultnim stvarima, praveći kolaž teorija koje su naizgled bile privlačne savremenom čoveku. A stvar je vrlo jasna, hrišćanstvo je odavno definisalo neke stvari onakvim kakve u biti jesu, i jedino ih naše neznanje ne prihvata. Savremenom čoveku je lakše da se bavi lakim konceptima nego da prihvati odgovornost za svoje postupke.
@Zlatko
„Liturgija je proces u kome se kroz sam ritual, molitve i veru Sveti Duh spušta na vernike.„. „Sveti Duh se pojavljuje voljom Božijom, i ne može se voljom čoveka prizvati.„
Nisu li ove dve vase recenice u suprotnosti ?
Nisu u suprotnosti :-)
Sveta Vatra se pali dejstvom Svetog Duha. I ona predstavlja objavu – dokaz prisustva Božije milosti u pravoslavnoj veri.
Isto tako, Sveti Duh se kroz molitvu spušta na vernike po Volji Božijoj jer se vernici mole a Gospod ih daruje svojom milošću. Sad, liturgija mora biti pravilno izvedena, u skladu sa od davnina propisanim pravilima, a dejstvo Svetog Duha ne osećaju svi, već svako po stepenu svoje vere, čistote i revnosti. I ono što ljudi često ne razumeju, negativan lik i delo popa privatno, nisu prepreka za spuštanje Svetog Duha ako se liturgija pravilno sprovodi, jer se Sveti Duh ne spušta voljom sveštenika, nego na molitve vernika i voljom Gospoda da pruži pomoć ljudima.
Mislim da treba reći i sledeće, čisto da se bolje razumemo. Mnoge ćete videti u Crkvama da se klanjaju i mole, a da nisu dobili ni osetili blagodet Svetog Duha jer nisu svojom grešnošću zaslužili blagodet. Medjutim, i to je bolje nego ne ići u Crkvu, jer iako neko ne oseća Sveti Duh, on deluje, i vremenom može svojim delovanjem da dovede čoveka u stanje prepoznavanja dejstva i pokajanja, ukoliko je čovek bio revnostan i požrtvovan.
Pravoslavlje je vrlo jednostavna i odgovorna vera, samo zahteva jedan jednostavan proces učenja osnovnih postulata i mnogo prakse. Nakon toga, nećete morati da pitate, već ćete i sami znati :-)
Poštovani sagovornici, obično se ne volim pozivati na pojedine izvore saznanja, naročito ne kada je u pitanju diskusija na području religije. Medjutim, danas sam čitao izvesni tekst o Svetoj Terezi iz Avila pa potražih na Googlu nešto o njoj. Tamo kaže da su je pojedina starija sveštena lica plašila govoreći joj da su njena iskustva delo demona. Drugi su je smirivali i podržavali u nastojanjima da duhovno uznapreduje govoreći jopj da se ne brine jer Sveti Duh već radi u njoj i kroz nju.
Hoću reći da su dobra razumevanja sveprisutnosti Svetog Duha uvek postojala kao i isključivost sa druige strane. Tako je i danas.
Praktično se mi nikada ne borimo sa stavovima, shvatanjima i razumevanjima drugih već jedino sa svojim stavovima koji nas uglavnom koče. To je uvek naš vlastiti i ne-fleksibilni um.
Rekoh, bar mi se čini da jesam, da nije moja namera da razbijam ičiji koncept shvatanja, verovanja, poimanja budući da svet svakog od nas funkcioniše u skladu sa ličnim verovanjima (stanjem svesti) i ako iko ima moć da tu svest i samo verovanje promeni onda je to sama osoba. To je jedina stvar na celom ovom svetu i u svim drugim, koju može i ima prava menjati sama osoba. Svaki pokušaj sa strane, pa makar i na bolje, po Zakonu Svetoga Duha je nasilje.
Otuda, ako je moj sagovornik srećan svojim izborom, svojom religijom, nema potrebe da bude iritiran. Pa ipak, to što će nekoga neke stvari iritirati nikako ne znači da ja trebam prestati da volim saznanja do kojih sam došao niti da ih ispoljim ako je neko voljan da ih čuje. Šta više, moja je podrška svakome da ostane u okviru svojih saznanja i verovanja ako se tu oseća srećnim i smirenim.
Oni drugi, koji u sebi imaju osećaja da im još nešto nedostaje u procesu njihovog vlastitog kreiranja ličnog mozaika razumevanja voljan sam reći koju reč jer im možda može poslužiti.
Niko od nas nema tapiju na istinu.
Ono što odbijamo shvatiti to je da za razliku od fizičkog i mentalnog sazrevanja proces duhovnog sazrevanja traje hiljadama i hiljadama života. Ja ne mogu ubrzati taj proces ni kod koga ali ga niko drugi neće moći usporiti. Ja neću moći vući druge da menjaju svoje vidjenje, jer mi to nije namera, ali ih niko neće moći kočiti u tom pravcu. Zato je najbolja sloboda koju svako treba da uvažava. Čak i u okviru iste religije poimanja iste i poimanja Boga jesu različita.
Negde 1995/6 godine u Novostima je jedan psiholog nazivao Isusa i Svetog Pavla padavičarima. Nisam sledbenik Hrišćanstva ali znam da je taj psiholog u velikoj zabludi. Jer, razlog zašto ih je nazivao padavičarima je upravo taj što su putovali višim i najvišim svetovima kada su njihova tela ostajala ovde – proces kojeg je dotični psiholog video kao padavčarstvo.
Ovo navedoh jer su ove dve figure duhovni velikani. Medjutim, bila bi nepravda prema današnjim generacijama da je Bog na njih zaboravio pa ih ostavio bez svežih učenja i bez mogućnosti da nadju najkraći put do srca Njegovog.
Kada sam svojevremeno, pre tridesetak godina, uzeo proučavati Bibliju strašno mi se dopao stih iz Starog aveta koji je rekao: „Pametan čovek uči i od mudraca i od ludaka a onaj drugi ni od koga.“
Kada je negde 1992/3 na TV Politika tekla emisija o telepatskoj komunikaciji na relaciji Moskva – Beograd, obratio sam se voditelju S.Stojiljković jednim kratkim pismom. Objavio ga je u Popitici pod naslovom „Tajni apsolutno nema.“ U pismu sam rekao nekoliko reči o duhovnoj Svetlosti.
Ubrzo me potražio jedan student medecine i ispričao: „Politiku nikada nisam čitao ali toga dana bivam podstaknut da je otvorim. Tamo gde sam otvorio pojavio se pred mojim očima tekst „Tajni apsolutno nema.“ Pročitao sam ga i danima opsedao Politiku da dobijem tvoju adresu. Pravi razlog je taj što sam imao iskustvo sa jakom belom svetlošću u predelu čela a bio sam prožet i jakom ljubavi. Moji profesori su mi rekli da sam zreo za mentalni instituciju tako da sam već dve godine zapustio studije.“
Objasnio sam mu da je dobio najveći blagoslov kojeg bi svako poželeti mogao. Da nije on za mentalnu instituciju već neko drugi. Dobio je iskustvo koje je zaslužio svojim vrlinama i svojom ljubavi prema životu.
Objasnio sam mu kako nam Sveti Duh pomaže u svakodnevnom životu pa mi je u narednom vidjenju ispričao: „Bio sam pred kabinetom da polažem ispit. Odjednom mi je koleginica prišla i pitala, „Po čemu se razlikuju već gotovi lekovi od…“ Budućiu da sam to pitanje preskakao jer je lagano ovoga puta na brzinu ga pročitah. Kada sam izvukao cedulju sa pitanjima video sam baš to pitanje na čelu mojih pitanja. Shvatio sam na osnovu tvog objašnjenja da je sveprisutni i sveznajući Sveti Duh preko pitanja koleginice hteo da mi pomogne. Jer da nije bilo tako pao bih na tom ispitu…“
Danas je to specijalista i to veoma uspešan koji na poslu prepoznaje pomoć sveprisutnog i sveznajućeg Svetog Duha i ima izvanredna iskustva.
Ali evo i jednog stava ovdašnjih pravnika lista 24sata. Pre tri dana poslah mali oglas otprilike ovako; „SVETLOST I ZVUK Svetoga Duha sa duhovnim vežbama i snovima podižu svest i pomažu u rešavanju svakodnevnih problema.“ Bio je dodat datum i mesto prezentacije. Dobio sam odgovor iz lista 24sata da ne mogu objaviti oglas takve sadržine jer mogu biti tuženi. Dali su predlog da može biti oglašeno ali samo ako izostavim reči Sveti Duh i snovi.
Zvučao ja autoritativno ili ne nije moje da skrivam istinu i da je izobličujem zbog neshvatanja drugih. Jer, svaki čovek ako izvodi duhovne vežbe sa ljubavlju može lagano otvarati svoje srce prema Svetlosti i Zvuku Svetoga Duha kada će biti pročišćavan i uzdizan. A snovi jesu tajni prolaz do najviših stanja svesti, ljubavi i samog Carstva Boga.
Znate, istina će uvek nekog obradovati a nekog iritirati. Najveći broj ljudi oko nas će je ignorisati a neko će je prepoznati i prigrliti.
Bog nikada nije zatvarao vrata prema Njegovom Carstvu. No, to su vrata koja nikoga ne vuku na silu. Jednostavno su otvorena.
@ Louis
Grubo rečeno, i narkoman voli svoje iskustvo sa drogom, pa iako uživa u njemu to nije dobro za njega. Senzacije svetla i zvuka o kojima govorite su najčešće prelasti. Kada vam se to desi, preksrstite se i pomolite u sebi. Vremenom će vam te senzacije nestati, budete li to uporno radili, pa ćete shvatiti da to nije Sveti Duh.
Postoje ljudi koji imaju u svom biću astralnu pukotinu kroz koju entiteti podnebeskog sveta prodiru stvarajući čoveku senzacije nalik vašima, igrajući se sa njim kroz koincidencije, intuicije, različite senzacije, proročke snove, bljeske vidovitosti, itd, ali je sve to anomalija, a ne viši duhovni stepen. Monasi često iskuse takva stanja, pa vrlo oprezno gledaju da ih preispitaju, od koga dolaze. Vi ih prihvatetate zdravo za gotovo, kao dar, ali se ne pitate čiji?
Dohgadjaji o kojima pišete, dešavaju se mnogima, oni koji znaju o čemu se tu radi beže od njih svesno, oni koji to ne znaju, sve su zavedeniji igrom koja im se nudi. Neka vam ove reči i objašnjenja ostanu u memoriji i svesti, možda jednog dana uhvatite tu nit i otkrijete gde ste i skim ste. Recimo da vam ovo govorim iz prethodnog iskustva, ne prethodnih života, koji ne postoje, što je i Dalaj lama lepo objasnio u svojoj autobiografiji, ali zanesenjaci to ne prihvataju, verujući da odgovornost sadašnjeg i jedinog života mogu da prebace u budućnost ili da opravdaju sebe kroz prošlost.
Mislim da ni Zlatko nece tvrditi da je laz Teslino iskustvo sa nekim `napadima` svetlosti. Mozda se i on mogao izleciti sto tabletama sto molitvama. Bilo koje negiranje drugacijeg puta (a mislom da je Zlatko u ovom komentaru prvi put dosao na ivicu toga) moze biti ili nesigurnost u snagu svoje vere ili netolerantnost prema drugacijima . Gledano s pravoslavnog gledista Louis izgleda kao da je licno antihrist seo za tastaturu i odvraca stado bozije od pravog puta. Ali zasto bacati kanjenje na njega ? Isus je dobrovoljno otisao u pustinju da proveri snagu svoje vere znajuci da ce ga tamo djavo iskusavati. Sveti oci,na koje se toliko pozivate ili su dali svoje zivote za veru ili su se odrekli svega zemaljskog zbog nje.Nisu sedeli sa istomisljenicima i velicajuci svoje predhodnike postajali veci u svojim ocima. Ne brinite pravoverni , djavo ako postoji danas nije medju nama . Mi smo vec njegovi ( po vasem misljenju)kod nas nema sta da trazi , on se verovatno uvukao u vase redove da vas skrene s pravog puta.
Stvarno bi komentatori trebalo da se drze teme i mudrih reci monaha Siluana a ne svojih teorija. To bi trebalo da bude cilj texta a ne teorije i oglasi komentatora. Izasli ste iz teme.
Vojsije, Vojsije, niste vidoviti, ne pogadjate moje misli. A nemate ni potrebe za gatanjem, jer ono što mislim kažem vrlo precizno.
Netolerantnost koju mi pripisujete stoji, ali kao odnos prema nekim učenjima i idejama, ne prema ljudima i njihovom pravu da misle i delaju na sebi svojstven način. Na primer, zaista mislim da gospodin Louis ima najbolje namere, baš kao i vi, ili neki drugi komentatori, i naravno da ne mislim da je antihrist bilo ko od vas, što nijednom rečju nisam rekao.
Ono na šta skrećem pažnju su uticaji na koje ukazujem i mogućnost da razmislite o nekoj ideji koje se držite, o tumačenju koje ne stoji, ili dogma a za koju mislim ili tvrdim da ima svoju pozadinu i da nije ispravna, u nekom teološkom smislu. U svakom slučaju, moja namera je da vam neke stvari iznesem spram svog iskustva i znanja, a vaše je da se sa tim složite ili ne, ili da iznesete svoju misao, što na primer neki komenatori i čine.
Netrpeljivost koja ponekad isijava protiv pravoslavlja u nekim komentarima je refleksija neznanja i stereotipa koji su izgradjeni prema hrišćanstvu generalno. I što se neko trudi da to pojasni, otpor je sve veći, a vi razmislite zašto :-)