Prepodobni Otac Siluan Atonski +
PUT DUHOVNOG ŽIVOTA
Duhovne pouke koje nam je ostavio Sveti otac Siluan Atonski
Otac Siluan Atonski (rus. Siluan Afonskiй; 1866—1938) je ruski monah i svetitelj, svetogorski podvižnik. Kršteno ime mu je bilo Semjon Ivanovič Antonov.
Rođen 1866. godine u selu Šovskoj u Tambovskoj oblasti. U Svetu goru je došao 1892. godine. Zamonašio se 1896. godine, a veliku shimu primo 1911. godine u manastiru Pantelejmon. Veći deo života proveo je na Kalamarijskom metohu, u Starom Rusiku, na ekonomiji. Poznat je po tome da je od početka svog monaškog života primanjivao Isusovu molitvu.
Poznat je po brojnim molitvama i poukama za monahe. Neke od njih sabrane su u knjizi „Pouke starca Siluana“.
Umro 11/24. septembra 1938. godine.
Moskovska patrijaršija kanonizovala ga je 1992. godine, za vreme Patrijarha Aleksija II a 1988. godine isto je učinila i Carigradska patrijaršija.
DUHOVNE POUKE SVETOG SILUANA ATONSKOG
1. Gospod sve neizrecivo ljubi. On zna ciljeve svemu i rokove svemu. Radi nekog budućeg dobra On je dopustio ovo stradanje. Ja to ne mogu shvatiti ni prekratiti. Ostaje mi samo molitva i ljubav.
2. Vi možete pomoći samo molitvom i ljubavlju. Ljutnja i vika na bezbožnike ne popravlja stvar.
3. Poprište duhovne borbe svakog čoveka jeste, pre svega, njegovo vlastito srce.
4. Saznanje vlastite krivice je neophodan uslov za mirne odnose medju ljudima.
5. Čovek koji nije opitom poznao realno postojanje duhovnog sveta, u stanju je da taj svet poriče zato što ga ne poznaje. Svaki čovek je pozvan na punoću duhovnog života, ali neprestana usmerenost čovekove volje ka veštastvenom svetu, telesnim i duševnim doživljajima, dovodi do toga da čovek ogrubi u tolikoj meri da najzad gubi moć duhovnog opažanja.
6. U toku proteklih vekova hrišćanstva svetootački opit utvrdio je tri vrste ili tipa razvoja hrišćanskog duhovnog zivota.
U prvu vrstu spada većina ljudi. Oni prionu uz veru sa malom blagodaću i provode život u umerenom podvigu ispunjavanja zapovesti. Tek pri kraju života, u srazmeri sa preživljenim stradanjima, dobijaju blagodat u nešto većoj meri. Oni pak koji se usrdnije podvizavaju dobijaju pred smrt veliku blagodat. Tako biva kod mnogih monaha.
U drugu vrstu spadaju oni koji prionu uz veru sa srazmerno malom blagodaću u početku, da bi revnosnim podvizivanjem kroz molitveni trud i borbu sa strastima, na sredini svog puta dobili veliku blagodat. Kasnije umnožavajući podvige oni dostižu visoki stepen savršenstva.
U trecu grupu spadaju oni retki koji na početku podvizničkog puta dobijaju veliku blagodat savršenih za svoju žarku revnost. To su oni koje je Bog unapred poznao.
7. Božji darovi su udruženi sa izvesnim čovekovim podvigom. Kada Bog predvidi da će se čovek prema njegovom daru odnositi onako kao što treba, tada se ovaj dar izliva ‘nezavisno’. Može se reći da od Božjeg predznanja kako će čovek reagovati na dobijenu blagodat zavisi dobijanje većeg ili manjeg dara.
8. Greh prelazi granice čovekovog individualnog života i opterećuje zlom život celog čovečanstva. On će se prema tome odraziti na sudbinu celog sveta. (Čitava Rusija će postati tamnica i moramo mnogo moliti Gospoda za oproštaj. Moramo se kajati za naše grehe i bojati se da ne učinimo i najmanji greh i moramo stremiti da činimo dobro, i najmanje. Jer je čak i krilo muve izmereno i Božija mera je tačna. I kad i najmanje dobro bude pretegnulo na vagi, Bog će otkriti svoju milost prema Rusiji’. -Starac Aristokle Moskovski i Svetogorski – upokojio se 1918.)
9. Čineci greh, telesni čovek ne doživljava njegove posledice onako kao što ih doživljava duhovni čovek. Telesni čovek ne zapaža neke naročite promene svog duhovnog stanja pri učinjenom grehu, budući da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim duhovni čovek pri svakom priklanjanju svoje volje grehu, zapaža promenu svog duševnog stanja zbog umanjene blagodati.
10. Pomisao je prvi stadijum greha. Njena pojava u sferi čovekove svesti još uvek nije greh: to je samo predlaganje greha. Odbacivanje zle pomisli onemogućava dalji razvitak greha.
. . .
Jednom je Starac Siluan razgovarao sa nekim arhimandritom koji koji je vršio misionarsku službu medju nepravoslavnim hrišćanima. Starac ga je upitao kako on propoveda
Arhimandrit mu je odgovorio:
– Ja im kažem: vaša vera je zabluda, kod vas je sve izopačeno, lažno i ako se ne pokajete nema za vas spasenja!
– Recite oce arhimandrite da li oni veruju da je Gospod Isus Hristos istiniti Bog?
– Da, veruju.
– A da li poštuju Majku Božju?
– Poštuju ali imaju nepravilno učenje o Njoj.
– Da li poštuju svetitelje?
– Poštuju ih no kakvi svetitelji mogu postojati za njih kad su otpali od Crkve?
– Vrše li bogosluženja u hramovima, čitaju li reč Božju?
– Da, postoje kod njih i crkve i službe, ali trebalo bi da vidite kakve su to službe u poredjenju sa našima. Kakva hladnoća i bezdušnost!
– Znači, oče arhimandrite, oni su ubedjeni da pravilno postupaju što veruju u Isusa Hrista, što poštuju Majku Božju i svetitelje, što ih prizivaju u svojim molitvama. Medjutim ako im vi kažete da je njihova vera zabluda oni vas neće slušati…
Medjutim ako im kažete da je dobro što veruju u Boga, što poštuju Bogorodicu i svetitelje, što idu u crkvu na bogosluženja i što se kod kuće mole, što čitaju reč Božju i ostalo, ali da u nečemu greše i da te greške treba da isprave pa će sve biti dobro, onda će se Gospod radovati zbog njih, te ćemo se svi spasti milošću Božjom…
Bog je Ljubav. Zato i propoved treba da izvire iz ljubavi. Onda će ona biti na korist onome koji propoveda i onome koji sluša. A kad osudjujemo nećemo imati koristi i ljudi neće slušati.
@Zlatko
`Netrpeljivost koja ponekad isijava protiv pravoslavlja u nekim komentarima je refleksija neznanja i stereotipa koji su izgradjeni prema hrišćanstvu generalno. I što se neko trudi da to pojasni, otpor je sve veći, a vi razmislite zašto :-)`
Ko ? Jel` ja? :-)
Ja sebe smatram pravoslavnim !
@Louis
„…Nisam sledbenik Hrišćanstva ali…“ ? Odakle potiče napisano u dosadašnjim komentarima?
@Zlatko @Louis
Sve što ste rekli do sada – da li je pročitano (Biblija, duhovne poruke) i prihvaćeno sa Vaše strane, da li je lično doživljeno ili je Vaše lično poimanje.
Nadam se da ova pitanja nisu suviše lična da bi se na ista odgovorilo, ako jesu neka ostanu bez odgovora.
Zlatko,
Da li imate neki savet kako privoleti nekoga sa kim zivite da postane „pravi vernik“? Ne znam da li je ova formulacija ispravna, pokusacu da objasnim. Kada kaže da veruje u Boga, a pri tom ne ide, ili vrlo retko ide u crkvu, često kritikuje sveštenike, stalno se ljuti na ove i one političare…da li mu je potrebna pomoć i kako je pružiti?
Poštovani Zlatar,
nijedno od pitanja nije suviše lično ali pitam se da li bi moji odgovori stvarno nešto promenili. Bojim se da neće. Reći ću da ono što govorim u skladu sa time i živim. Da bi to bilo ilustrovanije preporučio bih da pogledaš konverzaciju u blogu Tramvaj bez vozne karte.
Svako ko kaže da razume kazivanja Starca Siluana onda ih treba živeti u praksi. A šta je to u njegovim kazivanjima što je za mene nenadmašno i važnije od njegovih drugih uputstava i tumačenja?
To je da se srce mora držati čistim svojim rečima, delima i mislima.
Kako se to čini?
Već je rekao da druge ne treba napadati rečima, delima ili mislima, živeti častan i pošten život. Šta to znači?
U prvom redu da se sve što se uzme mora se adekvatno platiti. Ako mi ne platimo onda će sigurno morati neko drugi.
Ko?
Najverovatnije neko ko najmanje ima. Neko ko ima manje i od nas samih.
Ako ne živimo u skladu sa prihvaćenim učenjnima ili religijom onda pitajmo se šta je to što smo iz njih naučili? Rekao bih ništa sem da se intelektualno nadmećemo pokazujući drugima kako smo pametni ili pametniji od drugih.
Stalno govorim da intelektualno znanje jeste uglavnom samo spoljašna informacija koja može biti pogrešna. Ono što stvarno jeste znanje to je ono što je u nama, to je naše lično razumevanje, to je naša unutarnja svest koja je duhovna veličina.
To naše unutarnje je ono što mi jesmo i što je naše.
Otuda, da bi neko bio blizak Bogu nije neophodno da bude sledbenik moje ili bilo čije religije. Može biti i ateista. Jer, ono što nas čini bliskim Njemu to je naša ljubav u srcima našim prema životu, prema bližnjima i prema sagovornicima…
Da bi neko bio siguran i znao i razumeo trenutak neophodno je da otvori svoje srce prema Toku Svetoga Duha.
Nisam sledbenik Hrišćanstva ali znam da ta religija, kao i druge, mnoge ljude čini srećnim jer se u njoj najbolje osećaju. Sledim svoju zato što ona mene čini srećnim. Zato što me uči da volim i poštujem i ljude drugih religija i zato što me moja religija uči totalnoj odgovornosti…. U njoj se prestaje verovati a počinje znati.
@Zlatko
Šta bi ti rekao na tvoj vlastiti komentar ili savete koje si mi uputio? U kojoj meri veruješ da su ispravni?
@ Aleksandar Zlatar
Prvo negirano, delom malo čitano, a onda doživljeno i kroz praksu utvrdjeno :-)
@ Snezana
Molite se sa puno ljubavi za svog bližnjeg, to je jedino ispravno. Kada vas pita, dajte mu savet i objašnjenje, ali mu ne naturajte bilo kakav stav ili način ponašanja. Nijedna sholastička rasprava ili ubedjivanje nema tu snagu kao predana molitva, jer reči ne mogu da deluju tako kao Volja Božija prizvana vašom ljubavlju i molitvom. :-)
@ Louis
Verujem, inače ih ne bi ni napisao.
@Louis
Vrlo su nam bliska razmišljanja (da ne kažem religije) po mnogo čemu do sad izrečenom. Medjutim, ima stvari koje su, po meni, „deklerativno“ rečene i kod tebe ali i u Zlatkovim komentarima:
@Louis: „……To je da se srce mora držati čistim svojim rečima, delima i mislima….“ (najvažnije kod starca Siluana)
@Zlatko „……(Savremenom čoveku je lakše da se bavi lakim konceptima nego).. da prihvati odgovornost za svoje postupke….“
Lepo rečeno, ali mislim da oba komentara imaju nešto zajedničko, što ih čini „deklerativnim“: Ako se srce „ne drži“ čistim (rečima, delima, mislima) čovek bi trebao da bude SVESTAN toga, i da prihvati odgovornost za svoje postupke, i naravno pokuša da se vrati na put „čistoće“. Pitanje je – ko je toga svestan? Ako nije svestan neće ni pokušati nešto da promeni, što znači i da neće prihvatiti odgovornost za postupke.
Iako postoji opšti koncept i nesporan je po pitanju čistote reči, dela i misli on se teško, po mom mišljenju, primenjuje u individualnim vrednostima – jer čovek postupa u životu onako kako misli da treba da postupa. Ako svojim postupanjem ostvaruje i postavljeni cilj, teško da će se preispitivati, a možda je taj cilj ostvaren „nečistim“ delima. Ne postoji „opšti merač“ (osim državne regulative) koji će zazvoniti na uzbunu kad se u postupanjima čoveka predje granica izmedju dobrog i lošeg. Komšija će vam oteti deo imovine i po vašim (i opštim) kriterijumima trebao bi da bude svestan svog dela, da se pokaje i prihvati odgovornost za postupak, medjutim, po njegovim kriterijumima u svojim postupanjima on ne vidi ništa loše, jer takav mu je „stil života“. Isti ide u crkvu, slavi slavu, nosi brojanicu i sl. „Komšija“ je u ovom našem društvu zaista mnogo.
Što se tiče komentara postavljenih na temu *Tramvaja delim mišljenje sa Zlatkom. Rasprava o obavezi kupovine vozne karte je „šarmantna“, ali bi ceo sistem onda trebalo staviti pod lupu, pa predlažem da Zlatko obradi temu kroz knjigu Arčibalda Rajsa, jer je zaista poučna. Što se tiče *uzroka-posledica* mislim da postoji ravnoteža u mnogim stvarima, ali ne i na način kako si komentarisao.
@ Aleksandar Zlatar
Sve je „deklarativno“ ako iza ne stoji praksa. Zbog toga i postoji religija, jer ona omogućuje praksu koja čoveka „vodi“. Ne postoji umno spasenje, niti odluka koja će ti promeniti život ili spoznaja koja će te učiniti duhovno uznapredovalim. Sve su to mnogorečja, prazne reči. Stoga je bitno obavljati verske radnje, jer se kroz njih napreduje, neko brže, neko sporije a neko ostane zauvek „komšija“.
Bilo koju veliku religiju da uzmeš da upražnjavaš, ništa u njoj nećeš razumeti dok ne budeš uronjen delima i životom svojim u njoj. Pravoslavlje na primer „čisto srce“ gradi postepeno kroz veru, pokajanje, ispovedanje, liturgiju i bezgrešan život. I ono ga napravi takvim, ali bez umovanja, već kroz mukotrpan rad, molitvu i veliku odgovornost prema obavezama. A to je ono što ljudi izbegavaju, lakše im je da pročitaju par nadahnutih new age knjiga i da pomisle da su stigli na kraj puta, da su razumeli, i da će razumevanjem očistiti svoj duh i svoje srce. Razumevanje je samo jedan deo priče, ima još drugih stvari da se uradi.
… mogu pomoci samo molitvom … i ljubavlju …. da … ne vikati … ne ubedjivati … da … jednostavne reci … velika obaveza … molicu se … za mamu, tatu, brata, ceo svet …. ma koliko me oni lemali …. molicu se …
[…] pouke pravoslavnih monaha Duhovne pouke – Otac Siluan Atonski . 1. Gospod sve neizrecivo ljubi. On zna ciljeve svemu i rokove svemu. Radi nekog budućeg […]
…da verujuci se razumeju, bez puno price, a Arhimandrit pri susretu sa nama…posto je bilo i slaboverujucih tu..rekao je :“reci mi kako zivis, i recicu ti koliko verujes“. Zbogom.