ZDRAVLJE I ISHRANA
Koliko ishrana utiče na zdravlje. Zdrava hrana i zdravlje
„Smrt pre 150-e godine je nasilna smrt“
Ilja Iljič Mečnikov
Zdravlje je kao i život lično bogatstvo. Kako će čovek njime raspolagati zavisi samo od njegove želje, znanja i umeća. Zdravlje stičemo zajedno sa životom, kao nešto što nam nužno pripada i ne razmišljamo o njemu dok ga ne izgubimo. Istovremeno se zdravlje potčinjava opštim zakonima koji vladaju u vasioni i tek onda kad čovek prekrši te zakone dolazi bolest.
Svaki čovek, birajući ovaj ili onaj način života, ishrane, fizičke aktivnosti, psihičkog stanja, sam odredjuje svoj životni vek i zdravstveno stanje. Ljudsko zdravlje je sposobnost organizma da reaguje na najrazličitije nadražaje tako što se održavaju ravnoteža i integritet. Bolesti su izazvane nesposobnošću adaptacije na neki uslov, pri čemu odbrambena moć organizma slabi, rezerve nestaju, a mnoštvo aktivnih nepovoljnih faktora stupaju u interakciju. Organizam je složeni sistem sa samoregulacijom, koji se nalazi u dinamičkoj ravnoteži sa svetom koji ga okružuje.
Umemo li da čuvamo zdravlje? Većina ljudi je ubedjena da njihovo zdravlje treba da čuvaju medicinski radnici i državni sistem medicinske zaštite. Takav stav je u najmanju ruku naivan, jer nijedan lekar ne može da spreči oboljenja ako sam čovek u tome ne uzme aktivno učešće.
Vrlo retko bolest dolazi iznenada. Ona se često akumulira postepeno tokom nekoliko meseci, pa čak i godina. Dan za danom pušač truje sebe nikotinom, dok se „iznenada“ ne otkrije sumnjiva senka na plućima. Dan za danom ljubitelj masne ili ljute hrane iskušava otpornost svoga pankreasa dok „iznenada“ ne otkrije visok nivo šećera u krvi.
Praistorijski čovek je bio snažne gradje i sva aktivnost je bila usmerena na to da se nahrani, zagreje i olakša rad. Zahvaljujući tehničkom napretku današnji čovek ima dovoljno hrane, u kućama je toplo, a život se odvija u mekanim foteljama, automobilima, pred televizorima sa daljinskim upravljanjem i svuda nas prate – usluga, komfor, dizajn. A sa njima došlo je trojstvo – prejedanje, neaktivnost mišića, psihička preopterećenost. Ovo trojstvo je osnova savremenih bolesti. To su bolesti organizma koji nije uspeo da se adaptira na nove uslove.
Nikotin, alkohol, mišićna neaktivnost, neizbalansirana, neracionalna i nekvalitetna ishrana, prejedanje – to su te privlačne ubice, zanosni rušitelji našeg zdravlja. U drugoj polovini XX veka promenila se struktura morbiditeta i smrtnosti stanovništva naglim širenjem bolesti „civilizacije“: ateroskleroza, infarkt, moždani udar, hipertenzija, maligni tumori, dijabetes, sindrom hroničnog umora, alergije, gojaznost, depresija, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, osteoporoza, degenerativna oboljenja zglobova. Razlozi su u promenjenim uslovima stanovanja čoveka, pogoršanje ekologije i svakodnevnog načina života, promenjenoj strukturi i kvalitetu ishrane.
Hrana nas čini malim ili velikim, glupim ili pametnim, slabim ili snažnim, apatičnim ili energičnim, nekomunikativnim ili sposobnim za zdravu komunikaciju. Osnova zdravlja i dugovečnosti čoveka je raznovrsna, umerena, izbalansirana i razumna ishrana koja organizmu obezbedjuje potrebne materije. Dokazane su naučne tvrdnje o vezi nepravilne ishrane sa gojaznošću, aterosklerozom, hipertenzijom, dijabetesom, smanjenim imunitetom i malignim obolenjima. Sistem prirodne ishrane se zasniva na uspostavljanju harmonije izmedju namirnica i homeostaze ljudskog organizma u skladu sa godinama, polom, postojanjem hroničnih oboljenja i drugim kriterijumima.
Mnogi, uključujući i lekare, uvereni su da je čovek sposoban da u dovoljnoj količini iz hrane dobija sve potrebne vitamine i mikroelemente. Danas je utvrdjeno da dovoljna količina moćnog sredstva za zaštitu kardiovaskularnog i imunog sistema se ne može dobiti iz namirnica i da u dnevnom obroku sastavljenom isključivo od svežih namirnica nedostaju i drugi najvažniji vitamini i mikroelementi, zbog toga što se u poslednjih sto godina njihov sadržaj u biljkama smanjio. Poznato je da preporučene doze vitamina predstavljaju minimalne količine bez kojih čovek ne može.
I na kraju, ne zaboravite da je ljudski organizam toliko savršen da se zdravlje može vratiti sa bilo koje tačke njegovog propadanja. Intenzitet napora treba da bude uskladjen sa starosnim dobom i intenzitetom bolesti.
Aleksandar Zlatar
Autor kaze dosta slobodno sledece:
„ne zaboravite da je ljudski organizam toliko savršen da se zdravlje može vratiti sa bilo koje tačke njegovog propadanja“
To jednostavno nije tacno. Degenerativne promene, ostecenja tkiva, ili odumiranje i propadanje pojedinih organa jednostavno nije moguce vratiti nazad, napraviti recovery. Pretpostavljam da se autor trapavo izrazio, da stvarno ne veruje u misticna verovanja da je sve moguce. Moguce je vratiti kosu, tako sto ti je presade, ili kozu koja ti je sprzena da se transplatira, kao i transplatacija bubrega, jetre, srca, ali to nije tvoj organ koji moze da se obnovi.
Mit o nedostatku vitamina nije u potpunosti tacan jer bi onda 2/3 populacije u svetu imalo hronicnu avitaminosu.
Ujedno, dokazano je i da telo slabo apsorbuje sintetske vitamine kao i da je sposobno da samo sintetise vitamine kroz raznovrsnu ishranu, koja je kljuc dobrog zdravlja, uz umerenost.
Ideje teksta su mahom ok mada bih istakao adaptibilno svojstvo organizma da se prilagodi vecini losih uslova i da uspe dugo da tako traje ako stanje nije extremno.
Postoji mit da je u staroj Kini lekar bio paušalno plaćan od seljaka sve dok su zdravi. Kada se razbole, prestajalo je plaćanje, jer je njegov posao bio preventiva, da ne budu bolesni.
Nadovezujući se na ovu temu i svima toplo preporučujem jednu sjajnu knjigu koja piše o sličnim stvarima:
Božanstvena medicina
Petar J. Stanković
Kada bi ljudi bili vegetarijanci 80% njihovih zdravstvenih problema bi bilo reseno a mnogi ne bi ni postojali. Pod uslovom da nisu eskimi.
… nema srecnog zivota bez gude … nema … suv je taj vegetarijanski zivot … prazan …
Pitao bih samo, kako nas to hrana čini malim ili velikim, glupim ili pametnim… ?
Gde ovde ima mesta za izreku duhovnih lidera koji su naglašavali da ono što mislimo to i postajemo…?
Takodje, da li bi današnji čovek mogao da se vrati ishrani kakvu je praktikovao prastari čovek da bi bio zdrav, jak i pametan? Ako je nešto uzrokovalo te promene šta je to?
Pojednostavljeno, Od čega početi da bi se došlo do dobrog, boljeg ili podnošljivog zdravlja?
Da li je moguće da čovek (čovečanstvo) živi vekovima sa jednom prirodno zdravom i odabranom hranom ili postoji nešto što uslovljava promenu i uspostavljanje nove ravnoteže – dinamičke ravnoteže?
Izreka: „Neka nam hrana bude lek“ se pripisuje Hipokratu. Ako znamo da je takozvana „klasična“ medicina mlađa od dvesta godina, postavlja se pitanje: „Kako su se ljudi lečili kroz pisanu i nepisanu istoriju ?“. Jedini mogući odgovor je, naravno, hranom.
Tehnološki napredak nam je doneo ogroman pomak u Klasičnoj medicini, razvio Farmaceutsku industriji, a isto tako i drastično povećao proizvodnju hrane (koje je i pored toga još uvek malo i mnogi na Plavoj planeti još uvek gladuju). Taj napredak je u mnogome smanjio procenat smrtnosti kod trivijalnih zdravstvenih problema, ali proizveo i mnoge „nove“ bolesti prouzrokovane nepravilnom ishranom.
Kako bi rekao Njegoš: „Čašu meda još niko ne popi …“. Na jednoj strani tehnološki napredak zaista čini čuda, ali se mnogo toga lošeg vraća kao bumerang. Na žalost, nama (mislim na ljudsku rasu) je uvek potrebno mnogo vremena da postanemo svesni posledica tehnološkog napretka.
Verujem da je rešenje dato u jednom od Tarabićevih proročanstava. To proročanstvo kaže “ Doći će vreme kada će svetom vladati čudne boleštine kojima niko neće znati leka, svi će govoriti ja znadem, ja znadem, ali ga niko neće znati. A LEK ĆE BITI U NAMA I OKO NAS“
Ovo nije proročanstvo, ovo je životna istina koje često nismo svesni. Priroda ima rešenje za sve, ako je prihvatimo kao prijatelja i partnera. Ako prestanemo da je zloupotrebljavamo i ako joj se prilagodimo kao njen neotuđivi deo, onda ćemo lako rešiti svaki problem.
Ako 50% zdravlja čoveka čini individualni način života, a od toga 80% čini ishrana, nesumnjivo je koliki značaj ima pravilna ishrana za zdravlje svakog od nas. Posebno je značajna ishrana deteta od momenta kad predje na „samostalnu proizvodnju“ enzima, hormona i antitela, a to je period krajem prve godine života do kog je glavna hrana bilo majčino mleko. U periodu do polaska u školu deca se pored fizičkog razvoja i ubrzano intelektualno razvijaju, sazreva im centralni i periferni nervni sistem i uslovno-refleksne veze, razvijaju se i duhovno i fizički. Pravilnom ishranom smanjuje se rizik obolevanja od rahitisa, anemije, alergija, poremećaja endokrinog sistema, astme i sl. U ovom periodu posebnu ulogu imaju vitamini i mikro elementi koji se u organizam unose putem hrane, a u hrani ih je sve manje zbog osiromašenja zemlje usled prekomerne upotrebe hemikalija.
@Disident
Tradicionalna medicina najviše pažnje posvećuje preventivi, uzrocima oboljenja i organima i njihovom funkcionisanju, za razliku od zapadne koja se bavi bolešću i posledicama. Zato ona u svom lečenju prvenstveno poklanja pažnju čišćenju organizma od nagomilanih otrova, regeneraciji organa i regeneraciji funkcije organa. Takav tretman kroz korišćenje prirodnih preparata postiže dobre rezultate i uspeva da vrati zdravlje u saradnji sa sposobnošću organizma za adaptacijom i regeneracijom. Naravno da se odumrli, oštećeni ili odstranjeni organ ne može na takav način regenerisati. Da bi organ povratio svoju funkciju sigurno da je uslov da bude bar ceo, drugačije i ne može da funkcioniše.
@Mileusnić
Plaši me da je Tarabićevo proročanstvo, zaista izrečeno ili ne, već duže vreme aktuelno. Problem je jedino što su izgleda te boleštine izašle iz laboratorija i da su deo globalnog plana koji, uz druge pošasti, ima odlike 3. svetskog rata.
Bravo Gorky. Vegetarijanstvo je pravi put!!! Slucajevi jogija, monaha, isposnika, pa cak i logorasa i ljudi u siromasnim krajevima govore da hrana bez mesa i jaja, i u malim kolicinama, a sa velikom duhovnom voljom obezbedjuje zdravlje i dugovecnost.
„Ko ne da piljaru, daće apotekaru !“ je izreka nepoznatog autora, ali sasvim tačna. Sve „boleštine“ su ili odgovor prirode na nasilje koje moderna civilizacija vrši nad njom ili su kao što reče autor proizvedene u laboratorijama kao oružje 3. svetskog rata koji je očigledno počeo iako ga niko nije objavio.
Mađutim skrenuo bih pažnju na pouku poslednje rečenice proročanstva „A LEK ĆE BITI U NAMA I OKO NAS“. Zaista veujem da smo stvoreni za mnogo duži život, baš onako kako to autor (Aleksandar) nagoveštava uvodnim citatom. Ali moramo otkriti taj lek prvo u nama, a zatim oslušnuti i razumeti prirodu koja sigurno ima rešenje svaku boleštinu, ukoliko smo u stanju da ga uočimo i razumemo.