Desa Djordjević – Milutinović
Postoji li Orhideja u Srbiji
Iznenadiće vas odgovor da li postoji orhideja u Srbiji, to divno cveće rajskih vrtova. Šta je to Gospina papučica
Malo je poznato da u Srbiji raste oko 50 vrsta orhideja.
Gospina papučica je jedna od najlepših orhideja Evrope, Oštropelduka više liči na Bokvicu, Pegavi kaćunak bi možda pomešali sa Zumbulom, a za Gnezdovicu mnogi ne bi bili načisto ni da li je biljka.
Orhideje obično vezujemo za tropske predele i egzotična mesta i uglavnom ih smatramo za veoma retke biljke prelepih cvetova. Medjutim malo je poznato da su orhideje zapravo najbrojnija grupa cvetnica koja obuhvata preko 22 000 različitih vrsta i pretpostavlja se da su nastale još u doba dinosaurusa (pre oko 70 miliona godina). Mnoge od njih su zaista onakve kakve i vidjamo po cvećarama – neobične, tropske, jarkih boja i opojnog mirisa, ali treba znati da i u umerenim predelima takodje raste veliki broj orhideja! One su mnogo manje i skromnijeg izgleda od tropskih rodjaka, ali uprkos tome sa potpuno istim intenzitetom očaravaju pasionirane ljubitelje cveća.
Malo je poznato da po livadama i šumama Srbije raste preko 50 vrsta orhideja ili kaćuna kako ih u narodu nazivaju. Mada nisu atraktivne kao tropske one ipak jesu prave pravcate orhideje, što se ponajpre može uočiti po cvetu, jer gradja cveta je veoma slična kod svih orhideja bilo da su tropske ili umerene.
Izmedju ostalih orhideja u Srbiju rastu:
Gospina papučica (Cypripedium calceolus) – veoma lepa i prepoznatljiva orhideja čiji cvet oblikom zaista poceća na papuču, a pošto je nežna, raskošna i lepih boja dobila je naziv ne obična papuča već – gospina papučica! U našim predelima veoma je retka – raste samo na Suvoj Planini. Cveta od maja do jula i živi u dobro osvetljenim bukovim, borovim i ariševim šumama. Zbog veoma lepih cvetova gospina papučica je na udaru ljudske manije za lepim, i gotovo je istrebljena. Proglašena je za prirodnu retkost i stavljena pod zaštitu UNESCO. Cvet gospine papučice lako se prepoznaje, ali mnogi se prijatno iznenade kad saznaju da ova biljka prirada orhidejama.
Kaćunak pegavi (Dactylorhyza maculata) i kaćunak purpurni (Orchis purpurea) dve vrste izuzetno lepog i opojnog mirisa. Na prvi pogled dosta liče na zumbul, jer imaju slične listove, stabljiku i cvast. Ali njihovi cvetići su karakterističnog oblika koji je jedinstven za familiju orhideja i ne mogu se pomešati sa cvetovima drugih biljaka. Pegavi kaćunak je dobio ime po listovima koji su posuti tamnim mrljama a purpurni po purpurno ljubičastim cvetovima. Obe vrste rastu u svetlim listopadnim i četinarskim čumama ili na proplancima. Od njihovog krtolastog korena dobija se lekoviti napitak – salep. Cvetaju od maja do jula.
Zavlata bela i crvena (rod Cephalantera) su orhideje sitnih i ne tako atraktivnih cvetova. Njih je već teže prepoznati kao pripadnike orhideja, jer nemaju tako izraženu gradju tipičnog orhideja–cveta. Karakteristične su za hrastove šume, pa ih tamo možemo najlakše naći i prepoznati.
Vimenjak – (Platanthera bifolia) ime je dobio po krupnim belim cvetovima čije latice imaju tanke duguljaste izraštaje te tako cvet poceća na vime. Po imenu može se pretpostaviti da je ova orhideja odavno poznata u narodu. Njeni cvetovi su veoma jakog slatkog mirisa a od krtola se takodje dobija lekoviti salep.
Crno smilje (Nigritella nigra) ili crna orhideja je veoma prepoznatljiva po tamno-purpurnim do crnim cvetovima koji mirišu na vanilu. Raste na livadama i naseljava planinske područja čak i preko 2500 m visine. Cveta od maja do septembra
Ali nisu sve orhideje tako lepe, mirišljave i jarkih boja. Neke, poput oštropelutke (Goodyera repens) i čapotca (Listera cordata) su prilično neugledne i više liče na bokvicu nego na orhideju. Obe vrste imaju sitne zelenkaste cvetove i lako se utapaju u okoliš. Većinom rastu medju mahovinama smrečevih i jelovih šuma.
Možda su od svih najčudnije saprofitske orhideje, tj orhideje koje nemaju hlorofil i nisu zelene već žive na račun drugih biljaka. One su, zbog nedostatka zelene boje, uvek žućkasto-braonkaste i to, što bi se reklo od glave do repa, tj. od korena do cveta. Možete ih vrlo lako prepoznati po bledoj boji i gradji cvetova. U Srbiji od saprofitskih orhideja poznate su nadbradac (Epipogium aphyllum) i gnezdovica (Neottia nidus-avis).
Salep
Salep je napitak, često lekovit, koji se dobija od krtola nekih vrsta orhideja. Krtole se osuše, skuvaju ili prepeku i samelju u prah. Prah se pomeša sa vodom dajući gust i sluzav napitak koji se izmedju ostalog koristio i za lečenje katarakte. Pre pojave čaja i kafe salep je bio dosta rasprostranjen od Bliskog Istoka preko Turske sve do Engleske i Nemačke. Sama reč „salep“ potiče od turskog naziva i za orhideju i za napitak koji se od nje pravi. U Srbiji tokom 19. veka prodavici salepa – salepdžije – izjutra su kuvali salep i po sokacima nudili svoju robu vičući – „Salep vrućoooo!“
Vanila – nezamenljivi sastojak kolača i parfema dobija se od semena tropske orhideje Vanilla planifolia.
. . .
* Tekst je prvobitno objavljen u „Politikinom Zabavniku“
Predivno