Srpska tašta
Kakvo je to biće poznato i kao Srpska tašta
Fenomen zvani srpska tašta zaslužuje pisanu obradu. Ko od muškaraca još nije u braku i nema taštu, zaista neće znati o čemu pričamo. Ostali, mogu da se u tekstu prepoznaju, sebe ili nju, kako god. Ovo je priča o srpskoj porodici i srpskom mentalitetu.
.
Motiv za pisanje ovog teksta je potekao iz solidarnosti sa jednim našim poznanikom, strancem, francuzom, koji je postao „srpski zet“ i koji je jednom prilikom na pomen njegove srpske tašte, napravio specifičan smešak koji vam potpuno izobliči lice, pogledao očima duboko i visoko u nebo, i nešto sa kiselo gorkim smeškom promumlao, što niko nije verbalno razumeo, ali su svi mentalno shvatili. Dakle, Srpska tašta, poseban društveni fenomen ovih prostora.
Sad, svaka je srpska tašta naravno specifična na svoj način, ali nas je iskustvo naučilo da generalno postoje dva tipa srpskih tašti; one koje vole zetove, i one koje ne vole zetove. Sve ostale nijanse i fine razlike se mogu smestiti u te dve opšte kategorije. Doduše, postoji i treća i četvrta kategorija. Treća je najmanja kategorija srpskih tašti, koju zbog malog broja tašti koje u nju upadaju nećemo obradjivati. To su tašte koje ne vole ni zetove a ni svoje ćerke, koje zapravo ne vole nikoga, do same sebe. Ta specifičnost i karakterna osobina potpunog samoljublja zna da se često pojavi i kod ove prve dve generalne kategorije, ali je mahom uvek prekrivena verbalnim tvrdnjama tašte koje idu od volim ga, ne volim ga.
I da budemo potpuno precizni, srpska tasta je ambivalentno biće, koje vrlo često, u stvarnosti i najčešće, ako ima dve ćerke i dva zeta, jednog zeta i jednu ćerku voli, a drugu ćerku i drugog zeta ne voli. Zašto je to tako, nemamo odgovor, osim da pretpostavljamo da je to uticaj podneblja, istorije, sunčevih zraka, ishrane, tradicije i ko zna čega još.
Četvrta kategorija je statistička greška, to su tašte koje su ljubazne, odmerene, tolerantne i dostojanstvene, koje cene i poštuju svoje zetove, ma kakvi oni bili.
.
Srpska tašta koje voli svog zeta
Ako mislite da je ispunjenje svih vaših želja kao muškarca dobitak na lotou i mnogo novca, grdno ste se prevarili. Postoji nagrada kojoj nema ravne, a to je da ste oženjeni i da vas vaša tašta istinski voli. Jer, kada srpska tašta voli, rajska vrata vam se otvaraju, sve želje vam se ispunjavaju i vi ste najsrećniji čovek na svetu. Samo zakonske i pravne prepreke sprečavaju našu taštu da vas usvoji za sina, jer takvog sina kao što ste vi ona nikada neće imati.
U očima takve tašte vi ste heroj koji je spasao njenu ćerku. Koga? Čega? Nebitno je, bitno je da ste vi ama baš sve što ona od vas očekuje. Lepi ste, pametni, uspešni, zabavni, vaspitani ili pak nevaspitano šarmantni i prirodni, sve u svemu ste mnogo bolji od njene ćerke, koja vas je nekako slučajno dobila, pa se tašta trudi i lomi ne bi li vas sačuvala za njenu ćerku, odnosno za sebe i to za čitav život. Budućnost vam je osigurana.
Zetu kojeg voli, srpska tašta će kuvati njemu najomiljenija jela, hvaliti ga u komšiluku, uvek se podmetati umesto njega da se nešto završi, jer ste vi preopterećeni savremenim životom, čuvaće vam decu kao što to niko nikada neće, prepisaće vikendicu i svoj stan na vas, pozajmljivaće vam pare da ih nikada ne vratite, i biće u sukobu sa celom familijom ne bi li vas zaštitila. Ako ne voli svoju ćerku nabijaće joj komplekse kako je ona sva nikakva i glupa, i kako ima sreće sa vama, i kako mora više da se trudi da zadovolji takvog čoveka. Ako li slučajno neki zet udari suprugu, njenu ćerku, i ona će po njoj, to je ćerka zasigurno i zaslužila. Ukoliko voli pak svoju ćerku, stalno će sa njom provoditi sate i sate planirajući kako da vam obe učine život ugodnijim, lepšim i zabavnijim, da vas oslobode mnogih obaveza i teškoća.
Mada, opet banalno generalizovano, srpska tašta koja voli zeta uglavnom ne voli svoju ćerku. A i kada voli svoju ćerku, više voli zeta, jer je on idealizovani sin, čak i kada ima jednog ili više sinova. Stoga će na svim porodičnim ručkovima zet dobiti prvi i najslasniji deo ručka, i posebno pravljen dezert za njega. Tašta koja voli svog zeta ne poznaje prepreke, umor i dosadu, ona živi za nebesko biće – njenog voljenog zeta. I sva je prilika da će se u takvim situacijama zet realizovati kao muško biće na 1000 i jedan način, okružen svom tom pažnjom i posvećenošću.
.
Srpska tašta koja ne voli svog zeta
Kada srpska tašta ne voli svog zeta ona to radi punog srca, svu dušu ispuni revoltom prema tom čoveku. On je za nju sve najgore na ovom svetu, počev od toga da je propalica, luzer, seljačina, prevarant, švaler, kockar, budala i glupak. Takav ne treba njenoj divnoj ćerki. I nikako joj ne ide u glavu kako je sumnjivi zet uspeo da prevari njeno čedo od ćerke princeze da se uda za takvog zgubidana. Shvata to kao tešku sudbinu i kaznu nebesa jer je u mladosti nešto ozbiljno skrivila, pa je sada kažnjavaju takvim zetom.
Srpska tašta koja ne voli svog zeta sa istim se nikada ne može pomiriti. To je večiti rat, u kojoj postoji samo ili ona – ili on. Njena ćerka će da odluči izmedju nje i njega. I bolje da se ćerka odlučuje za nju, ako neće da ispadne iz taštinog života. Uvek i stalno tašti od strane ćerke treba dokazivati privrženost i pažnju, makar ona i njen muž zbog dece održavali i dalje patetičan i jadan brak u koji su upali.
Takve tašte ništa na svetu ne može trajno ubediti da je njihov zet dobar u bilo čemu. Čak i kada se to nekada desi, da zet napreduje u karijeri, napravi nešto pametno ili unosno, tašte to tumače da je sve to samo slučajnost, trenutak sreće za barabu i ništa više.
Tašte koje ne vole zetove uglavnom ignorišu sve i svakoga, počev od zeta pa preko ćerke do unuka. Jer, njima i njihovom velikom i strasnom srcu je teško da se pomire sa nastalom situacijom. Njih ništa sa tim odvratnim čovekom ne zanima. Njemu, zetu, ali i njenoj ćerki zasigurno ništa neće ostaviti. Oni to ne zaslužuju, zajedno. On zato što je nikogović, a njena ćerka jer je glupa i neće da je posluša. I zato sa njima ne treba komunicirati, već samo ignorisati, jer oni ne pripadaju njenom svetu, nemaju u njemu mesto, ne ispunjavaju njene visoke standarde.
Doduše, u zadnje vreme se pod uticajem južnoameričkih sapunica i španskih serija pojavio mutant srpske tašte koja ne voli zeta. Pod uticajem ideja koje se odigravaju po serijama, a koje ona redovno prati, neke tašte su postale mudre i prepredene. Počele su da igraju igre sa svojim zetom. Ponašaju se ljubazno prema njemu, pokazuju fine manire i ljubaznost, dok iza scene šire mrežu doušnika i žbira koji će pomno pratiti svaki korak njenog zeta dok ga ne uhvate u prevari, kradji, mahinacijama. Uz to, uz pomoć vernih i odanih komšinica i rodjaka sistematski će ispirati mozak svojoj ćerki na fin i dopadljiv način da je njen muž, odnosno zet, obična bitanga koja se samo pretvara, i koji hoće samo da uzme ono najvrednije što oni kao familija imaju.
.
Karakteristike koje ima Srpska tašte
Bilo da je tašta ta koja voli zeta ili ga pak ne voli, oba tipa tašti deli slične karakteristike, koje ćemo pokušati da nabrojimo, makar one najznačajnije. Redom:
– Prvo, srpska tašta je uvek u pravu. Ona se rodila jako davno, pre svih, i sve je naučila. I zato sve najbolje zna. I kako se kuva jelo, kako se brine o bebi, kako se gradi kuća, kako se troši novac, za koga treba glasati na izborima, kako napraviti karijeru, kako se obući i kako živeti.
– Drugo, tašta je najpravednija osoba na svetu. Uvek će sve stvari u kući podeliti na najpravedniji način, svakome će dati tačno ono što mu treba a ne ono što on misli, ili što bi matematika podelila. Na primer, ako tašta pomisli da jednoj ćerki treba dati više porodičnog imetka ili pak sve, jer je ta ćerka sirota, a druga zbrinuta, ona će to tako i uraditi. Čak i kada su obe ćerke zbrinute, možda jedna dobije sve a druga ništa, da se ta prva ćerka ne bi mučila, dete njeno.
– Treće, radi se o najpožrtvovanijoj i najradnijoj osobi na svetu, koja se stalno, uvek i za sve žrtvuje, koja neumnorno radi da svima bude bolje, a niko joj to ne priznaje, i još uz to niko to i ne vidi.
– Četvrto, srpske tašte su najbolji lekari na svetu. Prepoznaju sve bolesti i simptome i imaju lek za sve boljke. Proveren i testiran lek kod komšinice iz susedstva ili od rodjake iz drugog mesta, nebitno je, ali taj lek deluje i ona je spremna da to i objasni svakom lekaru koji bude pitao.
– Peto, srpske tašte su vidovite, one sve tajne znaju i otkrivaju. Nema toga što srpska tašta neće razotkriti i raskrinkati, čak i da ne postoji, jer one znaju da je to u najavi tudjih umova, pa deluju preventivno.
– Šesto, srpske tašte su osvetoljubive. Staneš li joj na kurje oko, odnosno zameriš li joj se, budi siguran da ti sleduje niz kletvi i uroka, koje će pokrenuti uz čitav niz proverenih gatara i magova. Ako ima snage i hrabrosti, zveknuće te i sama metlom, oklagijom ili nečim još opasnijijm, jer sa njom nema šale.
– Sedmo, tašta je uvek gospodar iz senke, bez njenog odobrenja stvari se ne dešavaju na valjan način.
– Osmo, iza svakog uspešnog muškarca stoji razočarana tašta.
– Deveto, …
.
Dalje nećemo nabrajati, prelazi obim ovakvog teksta. Napomenućemo samo da postojanje ili ne postojanje taštinog muža. to jest gospodina tasta nema nikakve veze, niti uticaja na taštu. Jer, ona, srpska tašta, ona i samo ona je osa ovog sveta i samo se njenim radom i angažmanom ceo svetski poredak drži u ravnoteži.
. . .
„Zašto je to tako, nemamo odgovor…“
Poštovani Zlatko,
sve što je onako kako je ima i objašnjenje i odgovor. Nevolja je što čovek ne želi odgovor. Sagledavanje odgovora i objašnjenja potkopava čovekovu „sigurnost,“ ljulja ga, preti mu. Ugrozće ne taštinu veličinu i važnost već našu. Jer, mi smo i taj zet i ta tašta i ta ćerka ili bilo ko okolo.
Čovek (čovečanstvo) može prodreti u suštinu svih problema i tajni do onog stepena do kojeg želi prihvatiti odgovornost prema životu u svakom pogledu. Sa stepenom odgovornosti ide i stepen ili kapacitet ljubavi. Jer samo veći stepen čiste ljubavi nama donosi veću objektivnost a manju pristrasnost.
Život nema tajni. Ili, život apsolutno nema tajni.
Dodao bih da ta „srpska tašta“ je raširena u svim podnebljima, rasama, klasama i nacijama baš onako kao što „balkanac“ živi na svim prostorima i ima ga ukomponovanog u svim nacijama i rasama. To su sve karakteristike humanog stanja svesti.
Ne bez razloga u Americi postoji idiom, „Sa druge strane ograde zelenija je trava“ ili „kod drugih je sve bolje.“
Izvini što kvarim ovu „poslasticu“ opisivanja baš „moje“ tašte.
Ipak svodja mi se ovdašnji opis naših manjkavosti; budući da dok ih ne sagledamo mi ih ne možemo ni korigovati.
@ Louis
Slažem se da „balkanaca“ ima na svim prostorima i da je svaki predeo zemaljske kugle autentičan sa sopstvenim primitivizmom. Tekst je samo omaž našim domaćim taštama, laka analiza, još lakša generalizacija, igranje rečima i stereotipima :-)
Na sreću ima leka – fotelja, noge na tabure, u ruci pivo ‘ladno k’o taštin pogled i SP u fudbalu :)
@ hook
„Jeleni znaju zašto!“ :-)
Kažu da Adam nije imao taštu.
On je živeo u raju :)
Ovde ih nema. Ali ima slicnih.
„Tašti“ ima svuda :-)
To je univerzalna ljudska vrsta :-)
Čuo sam dobar vic… Umrla je čoveku tašta, organizuje on sahranu, dođu ljudi… Prođe sahrana i čim su završili primetiše oblake kako se skupljaju, ubrzo poče kiša, vetar, pa zatim munje i gromovi, jezivo nevreme, sve se smračilo… Pogleda čovek u nebo i reče: „Stigla je“.
Sta vi imate protiv Tasta, pa da nije bilo Taste, ne bi imali ni zene. Neko vam je morao roditi zenu da bi je imali. Ako ste srecni u braku, treba da ljubite Tasti ruku svaki dan.
Ja mislim da su Hrvati u pravu kad koriste rec „punica“. Jer to jeste puni(li)ca glave.